znam da je prilika posto gledam i premijera kako prica kao da se svi spremaju za sahranu i ne daju nikakvu nadu za zivotom ljudima samo cekaju izbore da opet svi uzimaju pare lopovi a i policija ima veliku platu nasprem ostalih da ne idem dalje u 
Vesti-novosti-obavestenja
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
miroslav k
Član
danger
Član
e.........nisi mogao naci nesto pametnije nego drkadziju
Nisu dali seljacima da uđu u Beograd,sad oni prave sra..a i haos
SAMA
Moderator
Zena mi je u devetom mesecu,a majka krece na zracenje.Treba svaki dan da je vozim za Beograd.Sve poplacao za registraciju,a ne mogu dobiti tablice.Polisa blanko.Nema registarskog broja.Treba mi auto vise nego ikad.Kome da se zalim?Pa gde je taj minimum rada.Jos samo da mi blokiraju put,ima ja prijave da im pisem.
KishRobert
Prijatelj Foruma
Tuzi ih mamicu im njinu hostaplaersku.Zena mi je u devetom mesecu,a majka krece na zracenje.Treba svaki dan da je vozim za Beograd.Sve poplacao za registraciju,a ne mogu dobiti tablice.Polisa blanko.Nema registarskog broja.Treba mi auto vise nego ikad.Kome da se zalim?Pa gde je taj minimum rada.Jos samo da mi blokiraju put,ima ja prijave da im pisem.
evo sta nam ovaj preporucuje za 2012 lopovi:
http://www.akter.co.rs/ekonomijaprint/4294.html
http://www.akter.co.rs/ekonomijaprint/4294.html
Poslednja izmena od urednika:
Zena mi je u devetom mesecu,a majka krece na zracenje.Treba svaki dan da je vozim za Beograd.Sve poplacao za registraciju,a ne mogu dobiti tablice.Polisa blanko.Nema registarskog broja.Treba mi auto vise nego ikad.Kome da se zalim?Pa gde je taj minimum rada.Jos samo da mi blokiraju put,ima ja prijave da im pisem.
Potpuno te razumem, ja jos nisam dobio saobracajnu a registrovao u novembru. Doduse ja sam dobio table i nalepnicu, jedino ne mogu u inostranstvo. Ranije sam pisao da se to kosi sa zakonom o koriscenju licne imovine i zakonom o slobodi kretanja.
pa seljacima nisu dali da traktorima uđu u Beograd da se ne napravi kolaps u saobračaju a sada ti isti koi su branili i čuvali taj Beograd napraviše još veći kolaps e ali njih nema ko da zaustavi jedino da mi dođemo traktorima i raskrčimo gužvu 
SAMA
Moderator
Lepa rec i gvozdena vrata otvara.
Uz malo vike,dreke i pretnje uspeo sam dobiti i tablice i sve po redu.Ne znam samo zasto covek mora da glumi budalu da bi ostvario svoje sasvim normalne ciljeve.
Uz malo vike,dreke i pretnje uspeo sam dobiti i tablice i sve po redu.Ne znam samo zasto covek mora da glumi budalu da bi ostvario svoje sasvim normalne ciljeve.
vojvođanin
Zaslužan član
Lepa rec i gvozdena vrata otvara.
Pa kad nećeš da daš mito, moraš onda vikati i pretiti...
crni gruja
Član
Nema mito , samo kako treba , ako nece tako , vika dreka im ne gine 
Svako je tamo gde mu je mesto.posetite nas novi forum o poljoprivredi znaci ukucajte www pa zatim poljoforum i na kraju rs (ovde se link neprikazuje) ovde vas nece gnjaviti ovi moderatori kao kishrobert,north army,matic,peto i novi ... uzivajte
Ja sam ovde evo tri godine i nikad ali nikad me niko od moderatora i ostalih funkcionera nije dirao ili išta slično.Bolje je reći da su mi ponekad pomogli više nego rod rođeni.Poziv da se dođe na taj forum je OK ali to slanje privatnih poruka i ovakva javna sra.. nisu način da se ljudi pridobiju.Trudite se i ljudi će sami doći ukoliko osete da im je tamo bolje.
jbrtka
Član
Slazem se sa @diklofen
l
prijatelju lepo je to što ti hočeš da privučeš što više članova na svom forumu ali je takođe veoma nepistojno to raditi na ovakav način ako kod vas na forumu nema pravila i nezna se ko je gazda i sve se može i to bez sankcionisanja onda mi takav forum i netreba jer na ovom forumu postoi red i to treba poštovati
posetite nas novi forum o poljoprivredi znaci ukucajte www pa zatim poljoforum i na kraju rs (ovde se link neprikazuje) ovde vas nece gnjaviti ovi moderatori kao kishrobert,north army,matic,peto i novi ... uzivajte
prijatelju lepo je to što ti hočeš da privučeš što više članova na svom forumu ali je takođe veoma nepistojno to raditi na ovakav način ako kod vas na forumu nema pravila i nezna se ko je gazda i sve se može i to bez sankcionisanja onda mi takav forum i netreba jer na ovom forumu postoi red i to treba poštovati
talianu
Član
Ja bi molio moderatora(e) da izbriđše ovaj citirani post inače je bio namenjen dotičnom zyxel-u,pošto je njegov post izbrisan moj gubi smisao da neko ne protumači pogrešno.
Budimo realni mozda nije lepo od moderatora da napise ovo sto cu ja napisati ali je stvarno tako.
Od kad postoji bivsi forum www.*********************** (on se vec rasp'o za mesec dana) i sad ovaj njegov naslednik nama moderatorima a verujem i nekim clanovima je svanulo jer su Dzoni i slicni tamo "pronasli sebe".
Nek pozivi taj forum jos dugo i nek nam se ne vracaju neki.
Od kad postoji bivsi forum www.*********************** (on se vec rasp'o za mesec dana) i sad ovaj njegov naslednik nama moderatorima a verujem i nekim clanovima je svanulo jer su Dzoni i slicni tamo "pronasli sebe".
Nek pozivi taj forum jos dugo i nek nam se ne vracaju neki.
panonac
Prijatelj Foruma
Trajna registracija traktora jedna je od novina u izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje je večeras usvojila skupština Srbije.
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: contentheading, width: 100%"]Tržište žitarica u 2012 - prilika za zaradu proizvođača [/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="width: 70%, colspan: 2"] Postavio Tanjug [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] Friday, 30 December 2011 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
Direktor Produktne berze Žarko Galetin izjavio je danas da svi ključni tržišni pokazatelji na svetskom, regionalnom i našem tržištu upućuju na to da će naredna 2012. biti godina stabilnih, ali i relativno visokih cena žitarica. Kada to kažem ne mislim da će cene pšenice i kukuruza dostizati rekorde iz 2010. godine, ali mislim da će biti u svakom slučaju solidna cena koja će u najmanju ruku zatvoriti troškovnu kalkulaciju naših poljoprivrednih proizvođača, ocenio je Galetin u novogodišnjoj izjavi Tanjugu.
On je naveo da će u narednoj godini biti prostora za zaradu za sve one koji dobro osmisle svoj tržišni nastup. Pre svega na tržištu kukuruza koje će se brže oporaviti početkom sledeće godine, možda na proleće kada ozbiljnije krene izvoz koji je u velikoj meri onemogućen izuzetno niskim vodostajem Dunava, rekao je Galetin. On je podsetio da 80 odsto izvoza kukuruza obavlja rečnim tokom, ta da kada tu budu otklonjeni problemi i kada se taj tržišni ventil otvori moći će da se očekuje veći plasman kukuruza na inostrano tržište. Galetin je naveo da je cena pšenice ove godine bila dosta stabilna, što je bilo van svih očekivanja te da se upravo zbog toga ne trebaju očekivati značajna pomeranja i pritisci u pravcu poskupljenja najvažnije životne namirnice - hleba. Prema njegovim rečima, veći i srednji mlinari otkupili su još letos pšenicu po znatno nižim cenama od 13 do 15 dinara po kilogramu, već tada popunili svoje bilanse i zbog toga hleb koji dolazi na police ne može da bude skuplji nego što jeste. Kod kukuruza je takođe slična situacija, naveo je on napominjući međutim, da bi država trebala da osmisli neki tržišni tampon' u repro-lancu kako se ne bi događala situacija da, recimo uzgajivač svinja, prodaje tovljenike po ceni žive vage, kojom kasnije ne može da pokrije troškove ishrane novog tova. Osvrćući se na 2011. godinu direktor Produktne berze je istakao da je po mnogo čemu ona bila specifična, ali i da je obeležila relativno dobra reakcija države intervencijama iz Robnih rezervi, što je uticalo na stabilizaciju robnih bilansa ključnih strateških žitarica. Godina 2011. je po mnogo čemu bila specifična, pre svega po tome što smo imali u prvoj polovini godine visoke cene žitarica a zatim i rast cena hrane na svetskom tržištu. Svakako da su takva dešavanja na svetskim berzama uticali na dešavanja na tržištu kod nas, rekao je Galetin. Pšenica na srpskom tržištu je u 2010. godini, na početku žetve bila 12, 5 dinara, da bi na kraju te i početkom ove godine dostigla 30 dinara po kilogramu, što je skok od bezmalo tri puta, što samo ukazuje kakve su traumatične promene na tržištu pšenice, podsetio je Galetin. Slično se dešavalo i sa kukuruzom, koji je imao svoj cenovni pik u julu, kada je cena došla do 24 dinara bez PDV i u svakom slučaju opšta generalna kretanja na svetskim tržištima dovela su do promena cena i na tržištu kod nas, odnosno na tržištu žitarica', naveo je on. Prema njegovim rečima, dešavanja u drugoj polovini 2011. godine upućuju na to da je došlo do smirivanja na tržištu žitarica, a do toga je došlo zbog izuzetno dobro roda pšenice na svetskom nivou, koji je dostigao 680 miliona tona. To je sve uticalo na to da smo imali od sredine, pa sve do kraja godine, jednu veoma stabilnu cenu pšenice koje se kretala između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV. U drugoj polovini novembra i u decembru cena je otišla nešto gore, i sada se na Produktnoj berzi cena pšenice kotira na nivou od 19 dinara po kg, bez PDV, što je, smatramo posledica jedne relativno loše setve, ocenio je Galetin. On je, međutim, podvukao da je sadašnja cena od 19 dinara bez PDV došla do gornje cenovne granice i da je 'sve preko toga je aposlutno nekonkurentno sa stanovišta izvozne cene' i da je u poređenju sa decembrom prošle godine kada je cena pšenice bila između 25 i 26 dinara bez PDV, ovogodišnja cena ispod tog nivoa, što nije bilo očekivano. Prema Galetinu, na stabilizaciju domaćeg tržišta pozitivno su uticali i neki potezi države, kao što je na primer zabrana izvoza pšenice u prvoj polovini ove godine, uz istovremeno oslobađanje carine za uvoz 100.000 tona pšenice. Ta mera je dala rezultate i opravdala svoje postojanje, pšenica se više nije izvozila, a sačuvan je domaći bilans', naglasio je Galetin. Država se ove godine pokazala kao dobar trgovac, na opste zadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača, rekao je Galetin navodeći i da je bio dobar potez Robnih rezervi da u julu otkupi 100.000 tona pšenice kao i nedavna odluka da se sa tržišta otkupi 50.000 tona kukuruza. Prema njegovim rečima, država se obezbedila solidnim zalihama strateških roba kao što su pšenica i kukuruz, a u narednom periodu potrebno je samo da reakcija Republičke direkcije za robne rezerve na tržištu bude brža, a nije suvišno razmišljati i o nekom intervetnom fondu koji bi reagovao kada je to neophodno.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TR]
[TD="class: contentheading, width: 100%"]Tržište žitarica u 2012 - prilika za zaradu proizvođača [/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD][TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD][/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="width: 70%, colspan: 2"] Postavio Tanjug [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] Friday, 30 December 2011 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
On je naveo da će u narednoj godini biti prostora za zaradu za sve one koji dobro osmisle svoj tržišni nastup. Pre svega na tržištu kukuruza koje će se brže oporaviti početkom sledeće godine, možda na proleće kada ozbiljnije krene izvoz koji je u velikoj meri onemogućen izuzetno niskim vodostajem Dunava, rekao je Galetin. On je podsetio da 80 odsto izvoza kukuruza obavlja rečnim tokom, ta da kada tu budu otklonjeni problemi i kada se taj tržišni ventil otvori moći će da se očekuje veći plasman kukuruza na inostrano tržište. Galetin je naveo da je cena pšenice ove godine bila dosta stabilna, što je bilo van svih očekivanja te da se upravo zbog toga ne trebaju očekivati značajna pomeranja i pritisci u pravcu poskupljenja najvažnije životne namirnice - hleba. Prema njegovim rečima, veći i srednji mlinari otkupili su još letos pšenicu po znatno nižim cenama od 13 do 15 dinara po kilogramu, već tada popunili svoje bilanse i zbog toga hleb koji dolazi na police ne može da bude skuplji nego što jeste. Kod kukuruza je takođe slična situacija, naveo je on napominjući međutim, da bi država trebala da osmisli neki tržišni tampon' u repro-lancu kako se ne bi događala situacija da, recimo uzgajivač svinja, prodaje tovljenike po ceni žive vage, kojom kasnije ne može da pokrije troškove ishrane novog tova. Osvrćući se na 2011. godinu direktor Produktne berze je istakao da je po mnogo čemu ona bila specifična, ali i da je obeležila relativno dobra reakcija države intervencijama iz Robnih rezervi, što je uticalo na stabilizaciju robnih bilansa ključnih strateških žitarica. Godina 2011. je po mnogo čemu bila specifična, pre svega po tome što smo imali u prvoj polovini godine visoke cene žitarica a zatim i rast cena hrane na svetskom tržištu. Svakako da su takva dešavanja na svetskim berzama uticali na dešavanja na tržištu kod nas, rekao je Galetin. Pšenica na srpskom tržištu je u 2010. godini, na početku žetve bila 12, 5 dinara, da bi na kraju te i početkom ove godine dostigla 30 dinara po kilogramu, što je skok od bezmalo tri puta, što samo ukazuje kakve su traumatične promene na tržištu pšenice, podsetio je Galetin. Slično se dešavalo i sa kukuruzom, koji je imao svoj cenovni pik u julu, kada je cena došla do 24 dinara bez PDV i u svakom slučaju opšta generalna kretanja na svetskim tržištima dovela su do promena cena i na tržištu kod nas, odnosno na tržištu žitarica', naveo je on. Prema njegovim rečima, dešavanja u drugoj polovini 2011. godine upućuju na to da je došlo do smirivanja na tržištu žitarica, a do toga je došlo zbog izuzetno dobro roda pšenice na svetskom nivou, koji je dostigao 680 miliona tona. To je sve uticalo na to da smo imali od sredine, pa sve do kraja godine, jednu veoma stabilnu cenu pšenice koje se kretala između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV. U drugoj polovini novembra i u decembru cena je otišla nešto gore, i sada se na Produktnoj berzi cena pšenice kotira na nivou od 19 dinara po kg, bez PDV, što je, smatramo posledica jedne relativno loše setve, ocenio je Galetin. On je, međutim, podvukao da je sadašnja cena od 19 dinara bez PDV došla do gornje cenovne granice i da je 'sve preko toga je aposlutno nekonkurentno sa stanovišta izvozne cene' i da je u poređenju sa decembrom prošle godine kada je cena pšenice bila između 25 i 26 dinara bez PDV, ovogodišnja cena ispod tog nivoa, što nije bilo očekivano. Prema Galetinu, na stabilizaciju domaćeg tržišta pozitivno su uticali i neki potezi države, kao što je na primer zabrana izvoza pšenice u prvoj polovini ove godine, uz istovremeno oslobađanje carine za uvoz 100.000 tona pšenice. Ta mera je dala rezultate i opravdala svoje postojanje, pšenica se više nije izvozila, a sačuvan je domaći bilans', naglasio je Galetin. Država se ove godine pokazala kao dobar trgovac, na opste zadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača, rekao je Galetin navodeći i da je bio dobar potez Robnih rezervi da u julu otkupi 100.000 tona pšenice kao i nedavna odluka da se sa tržišta otkupi 50.000 tona kukuruza. Prema njegovim rečima, država se obezbedila solidnim zalihama strateških roba kao što su pšenica i kukuruz, a u narednom periodu potrebno je samo da reakcija Republičke direkcije za robne rezerve na tržištu bude brža, a nije suvišno razmišljati i o nekom intervetnom fondu koji bi reagovao kada je to neophodno.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
