Sud ukinuo zabranu za GM useve kompanije 'Monsanto'
utorak - 29.11.2011
Vrhovni administrativni sud u Francuskoj ukinuo je danas vladinu naredbu koja francuskim poljoprivrednicima zabranjuje sađenje genetski modifikovanih useva američkog poljoprivrednog giganta "Monsanto".
Ministarstvo poljoprivrede Francuske uvelo je zabranu u februaru 2008. zbog zabrinutosti za javno zdravlje, ali je tu odluku već doveo u pitanje Evropski sud pravde, a sada ju je ukinuo i Državni savet Francuske.
U presudi Državnog saveta navodi se da vlada nije uspela da dokaže da semena kompanije "Monsanto" "predstavljaju posebno povišen nivo rizika kako po zdravlje čoveka tako i po okolinu".
Evropski sud pravde je u septembru naložio Francuskoj da preispita uvedenu zabranu. Od tada, Savet je presudio da vlada u Parizu nije uspela da iznese nove dokaze o navodnoj opasnosti koju predstavljaju usevi.
Vlada predsednika Nikole Sarkozija nije odmah reagovala na današnju presudu, ali je ranije navela da će, ukoliko zabrana bude odbačena, potražiti novu zakonsku "bezbednosnu klauzulu" da ograniči sađenje.
Francusko Ministarstvo za zaštitu životne sredine želi da zaustavi sađenje "genetski modifikovanih organizama koji nisu u skladu sa novim propisima EU ili za koje postoji mogućnost da su štetni po okolinu".
Ekološka organizacija "Grinpis" pozvala je francusku vladu da brzo reaguje i uvede novu zabranu, strahujući da bi prehrambena industrija mogla da pocne da sadi useve poput "Monsantovog" semena kukuruza otpornog na parazite MON 810.
"Ukoliko vlada ne uvede novu zabranu, već sledeće godine bismo mogli ponovo da imamo genetski modifikovane useve na našim poljima", izjavio je portparol "Grinspisa" Silvejn Tardi.
"Da li je to nešto sa čim je Nikola Sarkozi, koji će se verovatno ponovo kandidovati na izborima, spreman da se nosi, dok je velika većina naroda Francuske i dalje protiv genetski modifikovanih useva", dodao je Tardi.
Kukuruz tipa MON 810 kompanije "Monsanto", koji je na genetskom nivou modifikovan da sadrži bakterijski DNA, prodaje se pod nazivom "čuvar uroda" jer je otporan na napade insekata koji mogu da ugroze rod kukuruza.
Vlade nekih zemalja, međutim, veruju da on može da predstavlja opasnost po biljke i životinje.
Izvor: (Tanjug - Ekos)
---------- Poruka napisana u 20:57 ---------- Prethodna poruka je at 20:54 ----------
[h=1]Klimatske promene će pogoršati krizu hrane[/h]
utorak - 29.11.2011
Klimatske promene će pogoršati krizu hrane, upozorila je danas britanska neprofitna ekološka organizacija Oksfam, podsećajući da su olujno nevreme i učestale suše i poplave poslednjih godina imali za posledicu znatna poskupljenja životnih namirnica.
Rast cena pšenice, kukuruza i sorguma, izazvan ekstremnim vremenskim prilikama, je samo u poslednjih godinu i po dana gurnuo na desetine miliona ljudi širom sveta u bedu, ističu u Oksfamu, a prenosi AFP.
Keli Dent iz ove organizacije upozorava da su ljudi u situacijama velikih vremenskih neprilika suočeni s dvostrukim udarom, odnosno višim cenama hrane u trenutku kada su im u nevremenu stradali domovi, stoka ili usevi.
Prošlogodišnji vreli talas u Rusiji i Ukrajini je doveo do povećanja globalnih cena pšenice za 60 do 80 odsto tokom samo meseca, podseća Oksfam.
Jula ove godine zbog suše na Rogu Afrike, cena sirka u Somaliji je zabeležila rast od čak 393 odsto, a kukuruza u Etiopiji i Keniji od 191, odnosno 161 odsto u odnosu na petogodišnji prosek.
Oluje praćene obilnim kišama i tajfuni su ove jeseni rezultirali rastom cena pirinča u Tajlandu i Vijetnamu za 25 do 30 odsto u odnosu na one od pre godinu dana.
Svetska banka je u februaru procenila da su 44 miliona ljudi u zemljama u razvoju zapali u krajnju bedu zbog vrtoglavog rasta cena hrane.
Ovog meseca je SB objavila kako je globalni indeks cena hrane od februara opao za pet odsto, ali je još uvek za 19 odsto iznad onog iz septembra 2010, uz napomenu da od zemlje do zemlje i od proizvoda do proizvoda ima velikih varijacija.
Oksfam upozorava da je rast cena hrane kakav je beležen poslednjih godina, prevelik teret za one najsiromašnije, koji za nju izdvajaju i do 75 odsto prihoda.
U ovoj organizaciji podsećaju na skorašnju izveštaj panela klimatskih stručnjaka, koje su angažovale UN, u kojem je upozoreno da je globalno zagrevanje, kao posledica ljudske aktivnosti, već dovelo do jačanja vrelih talasa i padavina koje izazivaju poplave.
Još češći i ekstremniji slučajevi vremenskih neprilika, mogli bi da dovedu do nestašica hrane, destabilizacije tržišta i novih povećanja cena poljoproizvoda, upozorava Oksfam.
Ova organizacija apeluje na učesnike upravo započete konferencije o klimatskim promenama da podstaknu smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i aktiviraju planirani fond iz kojeg bi se najsiromašnijim zemljama pomoglo da se suoče sa klimatskim promenama.
Jedan od ciljeva konferencije je i realizacija tog "Zelenog klimatskog fonda", iz kojeg bi do 2020. trebalo da se izdvaja čak 100 milijardi dolara godišnje za zemlje koje su najviše na udaru klimatskih promena. Zasad, međutim, među zemljama sveta vladaju nesuglasice oko realizacije tog projekta.
Izvor: (Tanjug - Ekos)
Vrhovni administrativni sud u Francuskoj ukinuo je danas vladinu naredbu koja francuskim poljoprivrednicima zabranjuje sađenje genetski modifikovanih useva američkog poljoprivrednog giganta "Monsanto".
Ministarstvo poljoprivrede Francuske uvelo je zabranu u februaru 2008. zbog zabrinutosti za javno zdravlje, ali je tu odluku već doveo u pitanje Evropski sud pravde, a sada ju je ukinuo i Državni savet Francuske.
U presudi Državnog saveta navodi se da vlada nije uspela da dokaže da semena kompanije "Monsanto" "predstavljaju posebno povišen nivo rizika kako po zdravlje čoveka tako i po okolinu".
Evropski sud pravde je u septembru naložio Francuskoj da preispita uvedenu zabranu. Od tada, Savet je presudio da vlada u Parizu nije uspela da iznese nove dokaze o navodnoj opasnosti koju predstavljaju usevi.
Vlada predsednika Nikole Sarkozija nije odmah reagovala na današnju presudu, ali je ranije navela da će, ukoliko zabrana bude odbačena, potražiti novu zakonsku "bezbednosnu klauzulu" da ograniči sađenje.
Francusko Ministarstvo za zaštitu životne sredine želi da zaustavi sađenje "genetski modifikovanih organizama koji nisu u skladu sa novim propisima EU ili za koje postoji mogućnost da su štetni po okolinu".
Ekološka organizacija "Grinpis" pozvala je francusku vladu da brzo reaguje i uvede novu zabranu, strahujući da bi prehrambena industrija mogla da pocne da sadi useve poput "Monsantovog" semena kukuruza otpornog na parazite MON 810.
"Ukoliko vlada ne uvede novu zabranu, već sledeće godine bismo mogli ponovo da imamo genetski modifikovane useve na našim poljima", izjavio je portparol "Grinspisa" Silvejn Tardi.
"Da li je to nešto sa čim je Nikola Sarkozi, koji će se verovatno ponovo kandidovati na izborima, spreman da se nosi, dok je velika većina naroda Francuske i dalje protiv genetski modifikovanih useva", dodao je Tardi.
Kukuruz tipa MON 810 kompanije "Monsanto", koji je na genetskom nivou modifikovan da sadrži bakterijski DNA, prodaje se pod nazivom "čuvar uroda" jer je otporan na napade insekata koji mogu da ugroze rod kukuruza.
Vlade nekih zemalja, međutim, veruju da on može da predstavlja opasnost po biljke i životinje.
---------- Poruka napisana u 20:57 ---------- Prethodna poruka je at 20:54 ----------
[h=1]Klimatske promene će pogoršati krizu hrane[/h]
Klimatske promene će pogoršati krizu hrane, upozorila je danas britanska neprofitna ekološka organizacija Oksfam, podsećajući da su olujno nevreme i učestale suše i poplave poslednjih godina imali za posledicu znatna poskupljenja životnih namirnica.
Rast cena pšenice, kukuruza i sorguma, izazvan ekstremnim vremenskim prilikama, je samo u poslednjih godinu i po dana gurnuo na desetine miliona ljudi širom sveta u bedu, ističu u Oksfamu, a prenosi AFP.
Keli Dent iz ove organizacije upozorava da su ljudi u situacijama velikih vremenskih neprilika suočeni s dvostrukim udarom, odnosno višim cenama hrane u trenutku kada su im u nevremenu stradali domovi, stoka ili usevi.
Prošlogodišnji vreli talas u Rusiji i Ukrajini je doveo do povećanja globalnih cena pšenice za 60 do 80 odsto tokom samo meseca, podseća Oksfam.
Jula ove godine zbog suše na Rogu Afrike, cena sirka u Somaliji je zabeležila rast od čak 393 odsto, a kukuruza u Etiopiji i Keniji od 191, odnosno 161 odsto u odnosu na petogodišnji prosek.
Oluje praćene obilnim kišama i tajfuni su ove jeseni rezultirali rastom cena pirinča u Tajlandu i Vijetnamu za 25 do 30 odsto u odnosu na one od pre godinu dana.
Svetska banka je u februaru procenila da su 44 miliona ljudi u zemljama u razvoju zapali u krajnju bedu zbog vrtoglavog rasta cena hrane.
Ovog meseca je SB objavila kako je globalni indeks cena hrane od februara opao za pet odsto, ali je još uvek za 19 odsto iznad onog iz septembra 2010, uz napomenu da od zemlje do zemlje i od proizvoda do proizvoda ima velikih varijacija.
Oksfam upozorava da je rast cena hrane kakav je beležen poslednjih godina, prevelik teret za one najsiromašnije, koji za nju izdvajaju i do 75 odsto prihoda.
U ovoj organizaciji podsećaju na skorašnju izveštaj panela klimatskih stručnjaka, koje su angažovale UN, u kojem je upozoreno da je globalno zagrevanje, kao posledica ljudske aktivnosti, već dovelo do jačanja vrelih talasa i padavina koje izazivaju poplave.
Još češći i ekstremniji slučajevi vremenskih neprilika, mogli bi da dovedu do nestašica hrane, destabilizacije tržišta i novih povećanja cena poljoproizvoda, upozorava Oksfam.
Ova organizacija apeluje na učesnike upravo započete konferencije o klimatskim promenama da podstaknu smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i aktiviraju planirani fond iz kojeg bi se najsiromašnijim zemljama pomoglo da se suoče sa klimatskim promenama.
Jedan od ciljeva konferencije je i realizacija tog "Zelenog klimatskog fonda", iz kojeg bi do 2020. trebalo da se izdvaja čak 100 milijardi dolara godišnje za zemlje koje su najviše na udaru klimatskih promena. Zasad, međutim, među zemljama sveta vladaju nesuglasice oko realizacije tog projekta.
