Vesti i obaveštenja

Citat posta 4572:Koliko je para av procerdo na one umobolne sto su paradirali Beogradom,zna li ko?

Kakve veze ovo ima sa poljoprivredom???? Pa ,nikome nije palo na pamet da ga brise?


Takodje post broj 3587:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/558...aza-Mihailovic Hvala ti Bože....ona stara zaklela se Zemlja Raju da se sve tajne odaju kad tad.

 
Sticajem okolnosti urednici ne stižu sve da pregledaju, pa se provuče ponešto. Postoji mogućnost da se problematični postovi prijave urednicima i tako skrene pažnja na potencijalni problem. To se desilo da postom koji si ti objavio, pa je obrisan.

Da se ne ide više ovde van teme, ako imaš još nekih pitanja javi mi se na privatnu poruku, rado ću odgovoriti. Ovo je ipak tema "Vesti i obaveštenja".
 
Jedan predlog : da se u naziv teme " vesti i obaveštenja" doda :"...iz poljoprivrede" jer to često buni . Postoji još jedna tema koja se skoro isto zove a sadrži vijesti i van poljoprivrede. Teme se skoro isto zovu pa često može nenamjerno doći do zabune , a primjedba da se vidi da se ova tema nalazi u "grupi" poljoprivreda nemora da se primijeti jer članovi često otvaraju postove tako što ih vide u "nove teme" a ne idu u njih redom kroz stablo pa će se zabune vjerovatno dešavati i u buduće zbog 2 teme koje se skoro isto zovu. Samo predlog .
 
Da, to bi možda pomoglo da se smanji količina offtopica, videću da to sutra odradim, pa ćemo videti rezultate.
 
Ne znam da li je za temu, ali pronele si se reci u gradu da je Almex u blokadi milion i po evra, pa zadruga jedna u gradu javlja koperantima da na njeno ime nenose robu u Ipok Almex Zr. E sada sta je istina i sta je po sredi cuce se.

Nada poslednja umire.
Bili su u blokadi jedan dan, 27. septembra.
 
Недимовић: Држава ће подржати прерађиваче



субота, 01.10.2016. у 18:35


Tan2016-10-1_12932255_1.jpg


Министар пољопривреде и заштите животне средине, Бранислав Недимовић (Фото Танјуг)




КРУШЕВАЦ - Министар пољопривреде и заштите животне средине, Бранислав Недимовић , рекао је у Крушевцу, на деветом Сајму пољопривреде, да држава наредне године планира да значајно подржи развој прерађивачких капацитета, у сваком сектору пољопривредне производње.


Он је рекао да држава има проблем са развојем прерађивачких капацитета, али и да на тржишту постоји дугорочна потреба за добрим говеђим месом и за развојем воћарске и повртарске производње.



„Све ће то бити имплементирано у буџет за 2017. годину, нарочито онај део који се односи на инвестиције, изградњу и реконструкцију објеката и развој прерађивачких капацитета”, рекао је Недимовић..


Истакао је и да ће се највеће повећање у аграрном буџету планираном за наредну годину, односити на инвестиције у опрему и објекте, односно, на све оно што доноси додатну вредност у пољопривредној производњи.


„Са Министарством финансија, ММФ и Светском банком радимо анализе постојећих мера, да видимо шта смо постигли и како можемо да се понашамо у будућности, а крајем новембра ћемо имати и јасну слику колики је аграрни буџет и које су јасне мере”, рекао је Недимовић.


На овогодишњем Сајму у Крушевцу окупило се стотинак излагача пољопривредних производа, домаће радиности , рукотворина, меда, биља и ракије.


Око 300 грла представљено је на Регионалној сточарској изложби, одржаној у оквиру Сајма, а власницима победничких грла шампионске пехаре уручио је министар Недимовић – преноси Фонет.


http://www.politika.rs/scc/clanak/364733/Nedimovic-Drzava-ce-podrzati-preradivace



- - - - - - - - - -




A u Koceljevi je ministar bio određeniji...



Da voćarstvo i povrtarstvo u Srbiji imajuperspektivu, da je razvoj prerađivačkog sektoraključan, i da će u ovome država pomoći proizvođače, izjavio je juče ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović prilikom obilaska tradicionalne manifestacije "Festival zimnice" u Koceljevi.

Priča o Koceljevi je priča o budućnosti Srbije u razvoju prerađivačkog sektora. To je, kako je objasnio ministar, sektor koji ostvaruju dodatu vrednost, a njiegovim pokretanjem ne bismo našu poljoprivredu prodavali kao osnovne, primarne poljoprivredne proizvode, već bismo proizveli ono što ima veću dodatu vrednost na tržištu.

Prema njegovim rečima, više je načina za podsticanje ovakve vrste delatnosti. Kroz direktno subvencionisanje za nabavku opreme, mehanizacije, podizanje zasada, onim što poljoprivrednike čini konkurentnijim, a značajna pažnja mora se posvetiti bezbednosti hrane i propisima koji regulišu tu materiju.

To je, kako je naveo, bitno da bi se proizvođačima dao legalan prostor za prodaju proizvoda na tržištima koja su im dostupna, a ne da imamo situaciju da proizvodi ne ispunjavaju standarde. Ministar je naglasio da država želi da pomogne mala poljoprivredna gazdinstva. Ona su pokazala da su borbena, da imaju želju za rad. Vremenom ova gazdinstva su postala "žilava" u borbi opstanka na tržištu, a sada treba povećati njihovu konkuretnost.

Ministar Nedimović je najavio da će država izaći sa paketom mera koji se tiču nabavke mehanizacije. Konkretno mehanizacije namenjene za korišćenje u voćarskoj proizvodnji. Paket mera, kako je objasnio ministar, odnostiće se i za nabavku traktora. "Izdvajaće se ozbiljna sredstva u odnosu na vrednost, a poljoprivredni proizvođači će moći da dobiju povraćaj od oko 30 do 40 odsto od vrednosti, i ne samo za traktore, nego i za drugu opremu koja pomaže da oni svoja imanja mogu na kvalitetan način da obrađuju i tako postanu konkurentniji" objasnio je ministar Nedimović.

Govoreći o zadrugarstvu, on je rekao, da bez jake kooperative nema ni razvoja prerađivačkog sektora i podsetio da je devedesetih godina sistem zadrugarstva obesmišljen, kada je mnogo ljudi ostalo bez zemljišta kao i da je potreban novi zakon o zadrugama.


"Imamo dosta zadruga koje su u poslednje vreme registrovane, ali moramo mnogo da uradimo na edukaciji jer su one oblici koje treba da zažive", rekao je ministar Nedimović. On je kao pozitivan primer zadrugarstva naveo malinare iz Ivanjice koji preko svoje zadruge promovišu proizvode u Briselu."To je priča koju ćemo mi pomagati kroz konkretne mere. Onaj ko ima zadrugu dobijaće sredstva za izgradnju objekata", zaključio je ministar.

http://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/preradjivacki-sektor-buducnost/27910/
 
Zahteve za podsticaje za pčelarstvo predati do 15. oktobra -- izvor poljosfera.rs

Pčelare podsećamo da, ukoliko to već nisu uradili, podnesu zahteve za podsticaje do sredine oktobra.

Na koje podsticaje države mogu da računaju pčelari definisano je Pravilnikom o podsticajima za investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti dostizanja standarda kvaliteta kroz podršku u primarnu stočarsku proizvodnju.
Pravo na podsticaje imaju:

1) fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
2) preduzetnik;
3) pravna lica: privredno društvo, zemljoradnička zadruga, srednje škole i naučno-istraživačke organizacije iz oblasti
poljoprivrede.

Za koju opremu se ostvaruju podsticaji za pčelarstvo?

Bespovratna sredstva moguće je ostvariti za sledeću opremu:​
–Košnice
–Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska
–Centrifuge
–Električni otklapač saća
– Kade za otklapanje saća
–Električne pumpe i punilice za med
–Prohromska ambalaža za med
–Topionici za vosak
–Električni dekristalizator
–Automatski sto za pakovanje meda
–Sušara za polen
–Stresač pčela
–Pčelarske vage za merenje košnica i
–Kontejneri za držanje i transport pčela.
Osnovni uslovi za podsticaje za pčelarstvo

Podnosilac zahteva treba da ispuni sledeće osnovne uslove za podsticaje, a to su da: ima odgovarajuću životinju obeleženu i registrovanu u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo; u Registru ima prijavljen odgovarajući stočni fond (podatke o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se drže ili uzgajaju); ima najviše 1000 košnica.

.... ovo je deo teksta za kompletan možete posetiti link iznad citata

 
Informacije u vezi sa Zaštitnim sredstvima možete pronaći na informacionom sistemu Agroklub! Ovih dana pod okriljem Agrokluba pokrenuta je nova baza korisnih informacija - Baza Zaštitnih sredstava.Servis predstavlja listu registrovanih sredstava za zaštitu bilja, koji je kreiran na osnovu javno dostupnih informacija o registrovanim preparatima na teritoriji Republike Srbije.

Baza Zaštitnih sredstava, trenutno je u pripremnoj, test fazi, obuhvata preko 1.000 proizvoda struktuiranih po kategorijama, aktivnim supstancama, opisu pojedinačnog proizvoda, njihovim proizvođačima i distributerima na tržištu Srbije. Na ovaj način informacioni sistem Agroklub nastavio je sa svojim planovima razvoja u ovoj godini i ujedno sprema nove projekte za naredni period.

Realizacija projekta urađena je sa ciljem da se na jednom mestu poljoprivrednicima pruže korisne informacije o zaštitnim sredstvima, gde se na lak način mogu pretraživati podaci o trenutno registrovanim supstancama zaštite kod nas, kao i njihov način primene. Kako bi servis u potpunosti odgovorio potrebi o informacijama, sredstava za zaštitu bilja, sugestije sa vaše strane su dobrodošle.



Baza Zaštite dostupna je od danas na linku www.agroklub.rs/zastitna-sredstva/

http://www.agroklub.rs/zastitna-sredstva/
 
Krediti za plastenike i opremu za zaštićene bašte -- izvor poljosfera.rs

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede odobrava sredstva za kredite namenjene kupovini novih zaštićenih bašta (plastenici, staklenici) i opreme u njima u 2016. godini.
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine,upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Krediti će se realizovati isključivo na terotoriji AP Vojvodine.
[h=2]Maksimalno 15.000 evra za zaštićene bašte[/h]Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 2 % na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na sledeći način:
– maksimalan iznos kredita 15.000 evra,
– Fond neće odobravati kredit u iznosu manjem od 1.000 evra,
– rok otplate 24 meseca,
– grejs period traje 12 meseci, za vreme grejs perioda obračunava se interkalarna kamata,
– otplata se vrši u šestomesečnim anuitetima, prva rata se uplaćuje po isteku grejs perioda (ukupno 5 rata).
Krediti će se odobravati u skladu i na osnovu PRAVILNIKA O RASPODELI SREDSTAVA SA UTVRĐENIM KRITERIJUMIMA ZA DODELU KREDITA PO RASPISANIM KONKURSIMA U 2016. godini;
Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču opreme koju bude odabrao učesnik konkursa. Predračuni učesnika konkursa moraju isključivo biti od dobavljača čija je osnovna delatnost proizvodnja i prodaja novih zaštićenih bašta (plastenici, staklenici) i opreme u njima.
Fond neće obračunavati i naplaćivati penale i kazne za prevremenu otplatu.
Prioritet u dodeli kredita imaće učesnici konkursa sa predračunom za izradu gotovog plastenika kao i učesnici koji do sada nisu koristili kredite Fonda.
Prijave se mogu preuzeti u Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, opštinskim kancelarijama, kao i na sajtu: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
[h=3]Potrebna dokumentacija[/h]Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:
– originalni predračun sa specifikacijom opreme iskazan u dinarskom iznosu (Napomena:Fond neće prihvatati izmene predračuna u toku trajanja konkursa);
– original vlasničkog lista za poljoprivredno zemljište ne stariji od 15 dana, na koji se može staviti hipoteka u korist Fonda, u dva puta većoj vrednosti od odobrene vrednosti kredita, (napomena;podnosilac prijave ne mora biti i vlasnik poljoprivrednog zemljišta koja će se staviti pod hipoteku) ili u slučaju bankarske garancije pismo o namerama izdavanja garancije;
– izvod iz registra poljoprivrednih gazdinstava za 2016. godinu – podaci o poljoprivrednom gazdinstvu;
– uverenje poreske uprave o izmirenosti naknade za odvodnjavanje, ne stariju od 30 dana (za podnosioca prijave, za vlasnika nekretnine i za svakog suvlasnika na nekretini);
– fotokopija lične karte (za podnosioca prijave, za vlasnika poljoprivrednog zemljišta i za svakog suvlasnika na poljoprivrednom zemljištu);
– kredit će se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima.
Konkurs je otvoren od 24. septembra 2016. do 17. oktobra 2016. godine. Nepotpune i neblagovremene prijave se neće uzeti u razmatranje.

...
 
Hrana, energent i lek - U Velikom Gradištu uskoro proizvodnja struje iz čičoke, dobri potencijali i za izvoz krtole u Evropu -- izvor ekapija.com

U okolini Velikog Gradišta uskoro bi trebalo da bude podignuta bioenergana koja će kao energent koristiti - čičoku. Kako eKapija saznaje, za uzgoj ove krtolaste biljke, koja je poznata i kao "divlji krompir", jedna firma iz Beograda zakupila je na 30 godina oko 150 hektara u naselju Požeženo.

- Tender za ovo zemljište je raspisan namenski. Dogovor je postignut krajem septembra, posle višemesečnih pregovora - rekao je za naš portal Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište.

Iako u ovom trenutku ne otkriva ime investitora, koji je, kako kažu u Gradištu u procesu prikupljanja sredstava, naš sagovornik navodi da je u pitanju značajno ulaganje - između 3 i 4 mil EUR, a posao bi trebalo da dobije dvadesetak radnika.

Čičoka je višegodišnja biljka, koja se uzgaja kako zbog podzemnog dela - krtole, koja se koristi u ishrani i farmaciji (njen glavni sastojak je inulin, probiotik koji poboljšava crevnu floru, osnažuje imunitet, pomaže pre mršavljenju itd), tako i zbog nadzemnog dela (stočna hrana, biomasa, energobriket za grejanje itd). Stabljika čičoke dostiže visinu 2 do 3 metra, a zbog žutog cveta ova kultura "liči" na suncokret. U našoj zemlji ima uzgajivača čičoke, i to uspešnih, ali se o njoj u javnosti i dalje ne zna mnogo. Takođe, projekat u Velikom Gradištu zaslužuje pažnju i zbog činjenice da je proizvodnja struje iz ove biljke u Srbiji relativno nepoznata, što nam je potvrdilo i nekoliko konsultanata za upotrebu biomase.

Agroekonomista prof. dr Miladin Ševarlić kaže za eKapiju da je ova višenamenska biljka izuzetno zanimljiva za ulaganje. Čičoka ima veliki energetski potencijal, a njeno korišćenje za dobijanje električne energije značajno je rentabilnije od korišćenja žetvenih ostataka. Profesor Ševarlić ističe da se, u dobrim klimatskim uslovima, uz navodnjavanje, na istoj površini od čičoke može dobiti biomasa nekoliko puta veća od biomase koja se dobija od kukuruza.

- Kada se čičoka jednom zasadi, može se, u slučaju optimalnog uzgoja, eksploatisati i do 25 godina, što smanjuje investicije. Ako koristite stabljiku, svake godine morate vaditi deo krtole, da bi se zasad proredio - kaže prof. Ševarlić.

...

Tekst o čičoki na wiki.poljoinfo.com - http://wiki.poljoinfo.com/biljka-cicoka-gajenje/
 
Soja: Prodavci nude, ali kupci ne daju više od 38,2 din/kg --- izvor poljosfera.rs

O “senzacionalnim” prometima na Produktnoj berzi u Novom Sadu se ne može govoriti, obzirom da je u periodu od 10. do 14. oktobra 2016. istrgovano svega 500 tona robe, u vrednosti od 7.667.000,00 dinara, navodi se u izveštaju o prometu roba.
[h=3]Soja: Prodavci nude, ali nema kupaca[/h]Prošlonedeljna konstatacija o nepremostivom jazu prodajnih i kupovnih kotacija, na tržištu soje i dalje stoji. Prodavci je nude po 38,50 din/kg, bez PDV-a, dok kupci nisu spremni da je plate više od 38,20 din/kg, bez PDV-a.
[h=3]Pšenica i dalje čeka normalizaciju rečnog transporta[/h]Ni na tržištu pšenice, nema značajnijih pomaka u očekivanju normalizovanja rečnog transporta i približavanju svetske cene hlebnog žita granici kalkulativne isplativosti za izvoznike.
[h=2]Trguje se samo kukuruzom po ceni od 14 dinara za kilogram[/h]Kukuruz i dalje drži primat, kada je u pitanju aktivnost tržišnih učesnika.
Svih ovonedeljnih 500 tona ukupnog prometa, upravo su realizovani na ovom tržišnom segementu. Kupoprodaja 200 tona ovogodišnjeg roda za promptnu isporuku, realizovana je po ceni od 15,40 din/kg, sa PDV-om (14,00 din/kg, bez PDV-a), odnosno na cenovnom nivou identičnom prošlonedeljnom, dok je kupoprodaja preostalih 300 tona, realizovana po ceni od 15,29 din/kg, sa PDV-om (13,90 din/kg, bez PDV-a), ali uz klauzulu odloženog termina isporuke, konkretno početkom novembra meseca.

...
 
Sredstva za opremanje hladnjača i sušara i opremu za preradu uljarica -- izvor poljosfera.rs

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u 2016. godini.
Cilj konkursa je podizanje tehničko-tehnološke opremljenosti poljoprivrednih gazdinstava.


Predmet konkursa jeste dodela bespovratnih sredstava za opremanje hladnjača, nabavku opreme za pripremu, pranje, poliranje, čišćenje, sortiranje i pakovanje voća, grožđa i povrća, sušara za industrijsko, začinsko i lekovito bilje i preradu uljarica.

Namena sredstava

Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za:
1. opremanje hladnjača;
2. nabavku opreme za pripremu, pranje, poliranje, čišćenje, sortiranje i pakovanje voća, grožđa
i povrća;
3. opremanje sušara za industrijsko, začinsko i lekovito bilje;
4. nabavku opreme za preradu uljarica.


Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po Konkursu, ali za više namena u okviru
podtački 1. i 2.


Lista prihvatljivih troškova po svakoj tački definisana je Pravilnikom o dodeli sredstava za
sufinansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji AP
Vojvodine u 2016. godini.
Ko može da koristi sredstva?

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju fizička lica i zemljoradničke zadruge.
Visina sredstava

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje po Konkursu iznosi do 14.038.032,00 dinara.
Bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50% od ukupne
vrednosti investicije, odnosno vrednosti opreme.


Prilikom obračuna uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

... (za kompletan tekst kliknite na link na početku posta)
 
[h=1]Hoćete bazen na selu? Država daje 200.000 RSD[/h][FONT=&quot]Država je ove godine odlučila da sufinansira, ni manje ni više, nego i izgradnju bazena u selima, piše Politika.I to tako što je spremna da sa maksimalno 200.000 dinara pokrije deo postojećih troškova, uglavnom za građevinski materijal i ruke.[/FONT]
[FONT=&quot]Za ovu primamljivu mogućnost zainteresovani su mogli da se prijave do sredine oktobra, na konkurs Uprave za agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede kojim država, navodi se, podstiče ekonomske aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednih delatnosti.

Pravo prijave imali su: fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici, srednje škole i udruženja.[/FONT]


http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=10&dd=22&nav_id=1190881
 
Jeste prosao rok, nego je se drzalo u tajnosti da bi neko uzeo pare ili slicno..............Nije lose ako neko bude hteo da sledece godine nesto gradi, ne bi nista falilo da i selo ima bazen......Mada deluje poprilicno tuzno da se daju pare za ovakve stvari a konkretna davanja za poljoprivredu se stalno smanjuju.
 
Pazi kada osvane naslov tipa:"Poljoprivrednici potrošili novčana sredstva na izgradnje bazena po dvorištima".Prvo kupovali džipove za novac od subvencija a sada i bazeni.Za koju godinu kako nas oslikavaju mediji bićemo uređeniji od Ujedinjenih Arapskih Emirata a njihov Burž El Arab ništa spram naših investicija potpomognutih od strane države. :haha: Srbijo neispravni džojstiku.
 
Nazad
Vrh