Ekonomski patriotizam ili forsiranje domaćih proizvoda, prema savremenim ekonomskim propisima, u najmanju ruku je nepoželjno i nedopustivo da ga primenjuju države. Pravila pišu najbogatiji, a stvarnost pokazuje da što je ekonomija u većim problemima to je ekonomski patriotizam građana potrebniji, kažu stručnjaci.
Podsećaju da je u kampanju "Kupujmo domaće", država pre 12 godina uložila mnogo novca, a da rezultati nikada nisu izmereni.
Čokoladu iz Švajcarske, pivo iz Češke, frižider iz Kine ili isto to, ali proizvedeno u Srbiji. Šta i zašto biramo?
Kad se sve sabere i oduzme - istraživači su utvrdili da se svaki drugi kupac u Srbiji trudi da kupuje domaće. Pri tom njih 83% veruje da je domaća hrana kvalitetnija, ali isto toliko njih češće kupuje uvoznu obuću.
- Pre svega to zavisi od konkurentnosti i kvaliteta naše industrije i trgovci se ponašaju racionalno - oni su most između proizvođača i potrošača. Oni će prodavati ono što potrošači žele da kupuju. Trgovci imaju dozu ekonomskog patriotizma, međutim, mi ne možemo da nadoknadimo u određenim kategorijama. U obući je naša proizvodnja na niskom nivou - objašnjava Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.
A i ono gde kvalitetom pariramo Evropi ili za njih čak masovno proizvodimo, poput ženskih čarapa, često ni ne znamo da je domaćeg porekla - a za taj epitet kažu nije presudno ko je vlasnik fabrike
- Kada date 100 dinara za domaći proizvod često 95 ostaje u Srbiji - ide na penzije, plate, prosvetu, zdravstvo a samo pet ide u džep vlasnika firme. Kada date 100 za strani proizvod, praktično sve to napusti finansijske tokove Srbije - ističe Milan Ristić iz Udruženja Moja Srbija.
Žarko Malinović kaže da naš životni boljitak zavisi od toga koliko podstičemo domaću ekonomiju.
- Onog trenutka kada kupimo domaće cipele, domaće odelo, mi smo omogućili da neki radnik u srpskoj fabrici dobije platu, potroši je u trgovini, da ona plati poreze - da imamo kvalitetnije školstvo, infrastrukturu - kaže Malinović.
