Vesti i obaveštenja

U opširnijim tekstovima su lepo objasnili da se radi o izvozu kruške Konferans koja nije karakteristična za naše podneblje, već za Holandiju i Belgiju. Napomenuli su i da su nas upozoravali na to ali nije pomoglo. Što su sad krivi Rusi, što nam ne dozvoljavaju da ih pravimo na budale ? Ne bi me čudilo da ove naše ''pametnice'' probaju da im izvoze i Papaju kao naš proizvod.
E drage kolege sada se treba pobuniti i tražiti od države da se ti izvoznici procesuiraju i stave na crnu listu jer uništavaju i proizvođače i državu. Mi se obično bunimo kada je sve završeno i povratka nema. Gde su sada udruženja voćara, razne poljoprivredne asocijacije i slično ?
Kako gde su? Pa oni su ti koji su radili mucke, nije valjda onaj jadni seljak.
 
Ja da se pitam ovo je teški kriminal i izdaja državnih interesa (narod je država ,a ne klovnovi koji idu kod ustaša po instrukcije kako da sjebu srpski narod (svi koji žive u srbiji sem mađara oni su zaštićeni),znači nikad više neće imati prava da ima bilo kakvu firmu + njegova deca isto tako,pa nek razmisle malo drugi dali vredi,ništa robija pa da ga država rani.
 
^ Ali se nepitaš ti nego zakon. Ukoliko misliš da je došlo do kršenja zakona, treba da se podnese prijava policiji (obaveza svakoga ko primeti kriminalne radnje). Ovako je samo prazna priča na forumu.

--------

Broj pčela u Srbiji smanjen za 20 do 37% za četiri godine - Izumiranje globalni problem --- izvor ekapija.com

U okviru projekta U korak sa Evropom u subotu (18. februara 2018. godine) u Jagodini je održana tribina Uzroci nestajanja pčela u Evropi i kod nas, na kojoj je o ovom globalnom problemu govorio profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Mića Mladenović.

- Nestajanje pčela je izraženo svuda u svetu: Americi, Izraelu, afričkim zemljama, zemljama Evropske unije, i kreće se i do 45% - rekao je Mladenović pčelarima Jagodine i Pomoravlja.

On je naveo da se u Srbiji za četiri godine broj pčela smanjio za 20 do 37%, a u Centru za selekciju matica od 2,65 do 13,04%.

Marković je istakao da ima čak 17 uzroka nestajanja pčela a među prvima su bolesti: varoa i nezemoza, a zatim nestručna upotreba pesticida i insekticida u poljoprivredi.

... link
 
^ Ali se nepitaš ti nego zakon. Ukoliko misliš da je došlo do kršenja zakona, treba da se podnese prijava policiji (obaveza svakoga ko primeti kriminalne radnje). Ovako je samo prazna priča na forumu.
Upravo to,prvi koji to saznaju su ministarstva,i poštovana gospoda ministri sa sve njiovim pomoćnicima,pa što nešto ne prijave(kao mi ne znamo njih).
Samo nisam svatio ovaj tvoj post,dal na ovako nešto ćutimo i kao ništa se nije dogodilo,ili nije poželjno na ovom forumu kritikovati kriminal blizak vlasti?
 
Da pojasnim, kako primećujem ti vidiš neke kriminalne aktivnosti, pretpostavljam pošto želiš nekog da pošalješ na robiju. Nikako nije moj predlog da ćutiš, već zapravo to što si primetio i što znaš da prijaviš policiji.

ili nije poželjno na ovom forumu kritikovati kriminal blizak vlasti?

Hoću reći da forum nije pravo mesto za prijavljivanje kriminalnih aktivnosti, trebaš to obaviti u policiji.
 
Још боље, директ у тужилаштво, дужни су да приме кривичну пријаву.

Послато са Леново К6 Ноте уз помоћ плуга
 
Novii jer ima neki izvestaj ili istrazivanje o izumiranju pcela od ovih silnih antena za mobilne tel ovo pitam jer sam negde procitao da ako se stavi ukljucen mobilni u kosnicu da se pcele u nju nevracaju.Da se prska prska se ali i zagadjenje {neznam da li se kaze radiolosko ili kako vec} je veliko a o tome se cuti

- - - - - - - - - -

Још боље, директ у тужилаштво, дужни су да приме кривичну пријаву.

Послато са Леново К6 Ноте уз помоћ плуга
Da i onda bezbedno odloze u neku fioku :haha:
 
Али се копија поднете пријаве пошаље још неком.........има цака да се натерају да раде

Послато са Леново К6 Ноте уз помоћ плуга
 
Novii jer ima neki izvestaj ili istrazivanje o izumiranju pcela od ovih silnih antena za mobilne tel ovo pitam jer sam negde procitao da ako se stavi ukljucen mobilni u kosnicu da se pcele u nju nevracaju.Da se prska prska se ali i zagadjenje {neznam da li se kaze radiolosko ili kako vec} je veliko a o tome se cuti

Veoma velika količina svih otrova sa svihh strana kojima se tretiraju poljoprivredni proizvodi kao i prskanje korova dovodi do toga da su pčele direktno izložene trovanju a onda i loša selekcija matica koje koriste pčelari želeći da stvore maticu koja se neće rojiti i koja će zimu dočekati sa što manjim brojem pčela kako bi potrošile što manje šećera a onda u proleće dostići ogroman broj pčela koje će navući bagremov mektar pa makar krale med iz drugih košnica.....
 
Slazem se da se malo pazi na pcele ,nego me zanima da li se neko bavi uticajem zracenja antena za mobilne telefone na pcele pa i na same ljude.Svedoci smo da te antene nicu kao pecurke a malo znamo o njihovoj stetnosti
 
Posto neznam gde bi trebalo stavicu ovde:Na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u organizaciji departmana za stocarstvo,od 10-24.februara 2018. bice organizovani strucni skupovi za farmere, ulaz slobodan
 
Ja sam informaciju prepisao sa pozivnice a moguce da ima na sajtu fakulteta.Kad tastatura radi brze od pameti :wwwstocarstvo.edu.rs i wwwfacebook.com/stocarstvo.edu.rs
 
[h=2]OČEKUJE SE BLAGI RAST CENA HRANE DO KRAJA GODINE[/h]
Beograd, 26. februar 2018.
Izvor: Politika

  • Nije nemoguće da će povećanje penzija i plata, koliko god da je simbolično, „povući” i inflaciju, smatraju stručnjaci
Austrijska „Erste” grupa predviđa da će stopa inflacije u Srbiji u poslednjem kvartalu 2018. godine dostići oko 3,5 odsto. Kako se navodi, njeno kretanje u prvoj polovini godine biće određeno efektom visoke prošlogodišnje cene nafte i mesa. To zapravo znači da će cene hrane, do sredine godine, igrati važnu ulogu u kretanju inflacije u našoj zemlji.
Uticaj rasta cena hrane u Srbiji na rast inflacije veći je nego u zemljama u okruženju. Prema mišljenju stručnjaka, glavni razlog je to što je učešće cena hrane u indeksu potrošačkih cena (kojima se meri inflacija) previsok i iznosi oko 35,5 odsto. Taj udeo dvostruko je veći nego u državama okruženju ili u EU.Prema podacima iz juna prošle godine, Srbija je u društvu samo dve članice EU (Rumunija i Bugarska) koje više od trećine porodičnog budžeta izdvajaju za kupovinu osnovnih namirnica. Ostale evropske države za ishranu u proseku ne izdvajaju ni petinu zarade – Luksemburg, recimo, svega 11 odsto. Ništa lošije nije ni u Velikoj Britaniji (12,3), Nemačkoj (12,9) i Francuskoj (15,7).Takođe, i nepredvidivost kretanja cena namirnica u našoj zemlji veća je nego u drugim državama. Analitičari smatraju da se na ovaj problem može uticati, recimo, politikom robnih rezervi ili antimonopolskom politikom.Agrarni analitičar Vojislav Stanković očekuje samo blagi rast inflacije u prvoj polovini godine, i to pod uticajem svetskih cena hrane. Kasnije bi, ističe, moglo da dođe do smirivanja usled stabilizacije ponude i tražnje, jer se očekuje dobar ovogodišnji rod poljoprivrednih useva.– Ukoliko postoji monopol na tržištu jedini način za snižavanje cena je uvoz. Država, takođe, ima mogućnost da utiče na cene hrane, i to onih proizvoda koje subvencioniše iz agrarnog budžeta. Kad je reč o robnim rezervama, sumnjam da u praksi to može da se sprovede. Moguće je samo teoretski, jer robne rezerve nemaju novac da intervenišu na taj način – smatra Stanković.Što se svetskih cena hrane tiče, očekuje se da će u ovoj godini nastaviti pad cena sirovina (žitarica i šećera), dok će cene mesa, ulja i prerađevina od mleka biti stabilne, sa tendencijom rasta.– Kod nas raste upravo uvoz ovih proizvoda, tako se svetske cene odražavaju i na domaće. Evidentno je da nemamo proizvodnju svinjskog mesa koja može da pokrije domaće potrebe – ističe naš sagovornik.Ekonomista Dragovan Milićević kaže za „Politiku” da je upitna metodologija kojom su se služili analitičari u ovom istraživanju. Međutim, nije neočekivano da će sa rastom penzija i zarada u javnom sektoru, koliko god da je simboličan, i cene početi da rastu.– Ne očekujem znatno povećanje, ali bi prosečan rast cena hrane mogao da bude oko četiri odsto, što će sigurno povući inflaciju. Kad je reč o gorivu, stanje nije alarmantno, a i pitanje je kako će se cene derivata kretati u prvoj polovini ove godine – kaže Milićević.
 
Nazad
Vrh