Vesti i obaveštenja

Uručena bespovratna sredstva za osam zadruga u Srbiji --- izvor ekapija.com

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić potpisao je danas osam ugovora za dodelu bespovratnih sredstava za četiri postojeće i četiri novoosnovane zemljoradničke zadruge.



Pomoć su dobile zadruga Svrljižanka iz Svrljiga, Lužničko pile iz Babušnice, Poljanica trend iz Vranja, Stara pojata iz Dimitrovgrada, Green Milk iz Vladičinog Hana, Blačka Blace iz Blaca, Zelena zvezda iz Leskovca i Med i voće iz Vlasotinca.



Novac se dodeljuje u okviru Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih i investicione projekte postojećih zadruga u ovoj godini.


Krkobabić je novinarima posle potpisivanja ugovora rekao da će ta sredstva omogućiti zadrugarima da se povežu i da proizvod koji imaju postane roba.


Kako je objasnio, ideja je da se prave specijalizovane zadruge, tako da one budu zaokružene organizacione, ekonomske i tehnološke celine, ali istovremeno i profitabilne.


- Zadruge će imati funkciju i da omoguće da zadrugari dođu do svega što im je potrebno kada krenu u proizvodnju, ali i da to ne plate odmah, već kada završe ciklus proizvodnje - kazao je Krkobabić.

... link
Kliknite za proširenje...

Ako može bez hejtovanja i trolovanja.
 
[h=2]IZ IPARD FONDOVA EU - 175 MILIONA EVRA ZA SRPSKI AGRAR[/h]
Beograd, 27. novembar 2017.
Izvor: RTV

  • Srbija će do 5. decembra dobiti akreditacije za korišćenje 175 miliona evra iz IPARD fondova EU, jer je revizorska kontrola Evropske komisije utvrdila da su svi tehnički uslovi ispunjeni, piše Blic.
Drugim rečima, navodi list, tim ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića uspeo je da za godinu dana otkloni sva četiri nedostatka koja su u proteklih pet godina predstavljala prepreku da srpski paori dođu do briselskih para.Reč je o obezbeđenom prostoru od 2.500 kvadrata za Upravu za agrarne planove, renovirana je zgrada "Srbijašuma", izmenjen Zakon o poljoprivredi, ali i definisana rešenja za IPARD procedure.Na zvanični papir o akreditaciji treba sačekati, jer bi na adresu u Nemanjinoj 11 trebalo iz Brisela da stigne do 5. decembra, kada se očekuje da će EK to ozvaničiti i odmah posle toga srpski poljoprivrednici moći će da koriste novac.Usvojeni su svi pravilnici o uslovima za dobijanje novca i u drugoj i trećoj nedelji decembra i biće upućeni prvi pozivi za traktore i drugu mehanizaciju, a poljoprivrednicima će za ove namene biti obezbeđeno 40 miliona evra.
 
Kris80 je napisao(la):
Šta je hejtovanje i trolovanje???:sta:
Kliknite za proširenje...

Može se proguglati, ali evo dva linka na brzinu

Hejteri hejtuju. Kritičari kritikuju. Kakva je razlika? --- izvor predragpopovic.com

Zašto hejteri hejtuju?

Na početku teksta smo rekli da ova reč u podrazumeva mržnju ili neko slično negativno osećanje. Imajući to na umu, možemo reći da hejt predstavlja samo spoljašnju manifestaciju osećanja koja nastaju (najčešće) zbog neke frustracije (bilo nekom trenutnom situacijom, bilo profesionalnim, emotivnim, životnim neuspehom). Frustrirani - hejteri su često nesrećni, rezignirani i razočarani pa zato obično imaju nihilistički/pesimistički stav prema svemu.

Obzirom da je preplavljen teškim i sumornim emocijama, hejter ima potrebu da ih nekako izbaci iz sebe što čini kroz komentare sa izrazito negativnim nabojem - bilo u životu, bilo na društvenim mrežama.
Kliknite za proširenje...

ON TE TROLUJE, A TI SE PRIMAŠ: Šta je trolovanje, ko su trolovi i gde baš tebe nađoše? -- izvor besnopile.rs

U moderno vreme, trolovanje najčešće podrazumeva namerno ometanje komunikacije koja se odvija preko interneta, najčešće na različitim društvenim mrežama, forumima, blogovima ili komentarima u onlajn izdanjima novina. U trolovanje može spadati namerno iznošenje netačnih, neproverenih ili “prenaduvanih” informacija u cilju da se napravi zbrka i zavrzlama, iznude komentari, šerovi, lajkovi na društvenim mrežama.

Svaki odgovor na trolovanje predstavlja “hranjenje trola” – drugim rečima, kad odgovarate na provokacije vi tačno dajete trolu ono što on želi, jer zahvaljujući reakcijama on pred sobom ima sate i sate zabave. Stavovi koje trol izražava na internetu najčešće nisu zaista njegovo mišljenje. On to piše samo iz zezanja.
Kliknite za proširenje...
 
[h=2]IVANJIČKI KROMPIR STIŽE IZ UVOZA[/h]
Ivanjica, 7. decembar 2017.
Izvor: Večernje novosti

  • Srpski povrtari upozoravaju da uvoznici prepakuju stranu robu i prodaju je kao domaću. Nekontrolisani uvoz iz Evropske unije preti da ugasi proizvodnju u našoj zemlji
Domaća proizvodnja krompira je prepolovljena, a uvoz preti da uništi i ovo malo proizvođača što je ostalo u Srbiji. Inostrani krompir je preplavio našu zemlju, uvozi ga ko stigne u raznim pakovanjima, sa deklaracijom ili bez nje, pa se kao takav raširio po svim trgovinskim lancima. Što je najgore, prepakuje se i prodaje kao ivanjički, rajački ili potkopaonički. Proizvođači su ovde nemoćni.Ovo je na skupu proizvođača krompira koji je održan u Prijepolju, ispričao Mine Drašković iz sela Močioci, kod Ivanjice. Kako je kazao, ovo je teška godina za proizvodnju, jer su rod uništili suša, grad i avgustovski mraz, a magacini su im još netaknuti.- Nismo konkurentni - objašnjava Drašković. - Država ne subvencioniše proizvodnju, dok u zemljama EU seljak dobija i do 20 centi za kilogram proizvedenog krompira. Naš krompir je mnogo kvalitetniji, ali nema koristi, kada uvozni dolazi u Srbiju po ceni koliko nas, srpske proizvođače, košta sama proizvodnja.Sa istim problemima suočavaju se i drugi proizvođači krompira u Srbiji. Prema rečima Branka Gujaničića, sa Zlatara, proizvodnju smanjuju svake godine, kako bi ga lakše prodali, ali nemaju mnogo koristi ni od toga.- Ugrožavali su nas suša i grad, a sad i sopstvena država, dopustivši nekontrolisani uvoz - govori Gujaničić. - Od Zlatara do Sjenice samo do pre desetak godina bila su samo polja krompira, a danas ni ovo malo zasada ne može da se proda od navale iz Evrope. Nekada smo bili veliki izvoznici.Muke oko plasiranja robe ima i Sava Žunić, vodeći proizvođač krompira, svežeg i kiselog kupusa u limskoj dolini. On smatra da državni vrh mora da stane na put uvoznicima, mešetarima i njihovim saveznicima, jer od sela i seljaka neće ostati ništa.- Sejem krompir kako na svojim poljima u limskoj dolini gde primenjujem sve agrotehničke mere, tako i na Jabučkoj i Babinskoj visoravni - priča Žunić.- Ostao sam sada sam u ovim krajevima, ali mislim da ću i ja gasiti proizvodnju, jer ne mogu da pokrijem ni osnovne troškove. Ko god u Srbiji da ima šleper, bavi se nekom trgovinom, a najlakše je uvoziti krompir, kupus, paradajz ili krastavac. Ne tražimo od države ni subvencije, ni mašine, ni pare, samo hoćemo da se naša roba, koja je proizvedena u Srbiji, nađe na rafovima ili tezgama.Nije bolje ni u moravičkom, dragačevskom, rudničkom, rajevačkom i podrinskom kraju.NAJVIŠE IZ HOLANDIJE
Prema podacima Privredne komore Srbije, najveće količine krompira u 2016. godini uvezene su iz Holandije i Belgije. Naša zemlja krompir najviše izvozi u BiH.Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se pod krompirom, u 2016. godini našlo 40.105 hektara, dok je prosečna proizvodnja, u poslednjih pet godina, 658.120 tona. Srbija je prošle godine uvezla 7.438 tona krompira.
 
I do sad se prodavalo od kuće ,pogotovo mesta kao moje odn. selo,450 duša +3 krave max. i to u frutela boce .
Ovako su samo rešili da ti uzu još para za sanitetski i sl. +posebni objekti ili prostor za mleko i kazna ako te ko prijavi (što i nije moguće kakvih sve zloba ima da ne pišem iz kog dela jege su doleteli trbuhom za kruom 60-tih god.)
U celoj ovoj priči oko pomaganja stočarstvu,nisu još uveli pravilnik koliko udaljen obj. za čuvanje stočne hrane treba da bude od životinja i kakvog oblika i koji materijal može da bude.
:off_topic:
 
Vlada Srbije donela Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća na rusko tržište. Uslov je objekat za skladištenje, stručni kadar, sopstvena ili ugovorena proizvodnja....

- Detaljno smo definisali ono što je ranije potpisano u protokolu između Srbije i Rusije - govori Milosavljević. - Time omogućavamo nesmetan izvoz, jer su precizno navedeni uslovi koji su potrebni da bi roba "išla" za Rusiju. Do sada smo to sve primenjivali kroz praksu, a sada je stavljeno u Uredbu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:705959-Do-Rusa-kroz-sitno-reseto


- - - - - - - - - -

ČEKAJU je nekad i punih 45 dana. Tačno toliko srpska malina plovi svetskim morima ne bi li stigla do potrošača na zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država ili prestonice Japana. Do Australije "jedri" 37, a Izraela 17 dana. Iz potpalublja ide pravo u radnju, ali ne zaobilazi ni palačinke i kolače. Društvo joj, zavisno od destinacije, prave i srpske šljive, kupine i višnje.


- Nije lako ispuniti zahteve razvijenih tržišta - objašnjava Vera Popović, direktor prodaje "Eliksir fuda", koji svoje smrznuto voće i povrće izvozi. - Morali smo da ispunimo sve neohodne sertifikate. U SAD ne izvozi niko bez FDA sertifikata, dozvole njihove agencije za hranu i lekove. Mi smrznuto voće pakujemo u kontejnere, a oni iz riječke luke kreću na dugu plovidbu. Putuju na sve strane sveta. Trošak je otprilike 30 centi po kilogramu. U SAD, pored malina, šaljemo i šljive. U Australiji jedu i naše kupine, a u Izraelu i višnje.


"Sirogojno kompani" nastavila je tradiciju proizvodnje ručno rađenih odevnih predmeta od vune. Od 2000. godine otkupljuju i voće. Imaju tako dve potpuno različite linije proizvoda - zamrznuto i sušeno voće i ručno pletenu odeću. Zajednički imenitelj je saradnja sa stanovništvom zlatiborskog regiona i slična izvozna tržišta.



- Najveći deo naših ručno pletenih proizvoda, oko 70 odsto proizvodnje, izvozi se i prodaje na tržištima skandinavskih zemalja, Francuske, Nemačke, Rusije, ali i Japana i SAD - kaže Ana Ljubojević, direktor razvoja "Sirogojno kompani". - Generalno su ovi proizvodi više zanimljivi strancima, ali veoma smo ponosni na činjenicu da ih nosi sve više mladih ljudi u našoj zemlji. Razlikuju se zahtevi kupaca na različitim tržištima, ali ono na čemu već decenijama gradimo svoju reputaciju su kvalitet i trajnost proizvoda i materijala koji koristimo, 100 odsto islandska vuna, kao i veština i kvalitet ručne izrade.

Ova kompanija u inostranstvo plasira i 90 odsto svog drugog proizvodnog programa - zamrznutog i sušenog voća. Uglavnom se izvoze u maloprodajnom pakovanju pod robnim markama evropskih i svetskih maloprodajnih lanaca.


- Pored zemalja Evropske unije, izvozimo u Japan, SAD, Kanadu, Australiju, Indiju - ističe Ana Ljubojević. - Kod proizvodnje hrane je na prvom mestu zdravstvena ispravnost, čemu smo maksimalno posvećeni, i, naravno, kvalitet voća. Japansko tržište je naravno i u ovoj oblasti veoma zahtevno, jer podrazumeva konstantno i kontinuirano unapređenje kvaliteta, ali kroz saradnju sa japanskim kupcima može se mnogo naučiti i unaprediti u samom procesu proizvodnje i generalnom odnosu prema poslu.


08-maline-s.jpg




http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...ml:706145-Srpske-maline-sve-do-dalekog-Japana
​
 
Više od 50 miliona dinara da Vojvođanima crknu krave --- izvor agronomija.rs

Na teritoriji 15 opština u Vojvodini u narednih dva do šest meseci trebalo bi da se sakupi deset puta više lešina i životinjskog otpada nego što je to bilo nakon poplava u Srbiji 2014. godine, ako je verovati ekspresno sprovedenim javnim nabavkama za uklanjanje, transport i spaljivanje životinjskog otpada prve kategorije. Sve poslove kao jedini ponuđač dobilo je preduzeće “Eko-vet plus” doo sa “nastrešnicom za pokrivanje opreme za spaljivanje životinjskog otpada” u Vrbasu, o kome je VOICE nedavno pisao.

“Eko-vet plus” prijavio je dnevni kapacitet postrojenja u Vrbasu na maksimalno 900 kilograma,koliko teže na primer jedna krava i jedna odrasla krmača. Ali, 15 opština dosada je sklopilo ugovore sa tim preduzećem na dva, četiri ili šest meseci, u ukupnom iznosu od gotovo 53 miliona dinara.


Od kraja novembra do danas kratkoročne ugovore sa “Eko-vet plus” doo sklopile su opštine Alibunar, Bač, Bačka Palanka, Beočin, Kovin, Opovo, Srbobran, Temerin, Titel, Vršac, Vrbas, Žabalj, Bački Petrovac, Pančevo i Bela Crkva. Trend raspisivanja istovetnih javnih nabavki u Vojvodini je toku, pokazuju podaci Uprave za javne nabavke.


Ponude državnih kafilerija VU Napredak iz Ćuprije i VU Proteinka iz Sombora, koje su dosada sarađivale sa gotovo svim opštinama u Vojvodini, izostale su sa svih do sada sprovedenih nabavki.


Tako je “Eko-vet plus” doo Branislava Radišića, preduzeće osnovano u julu 2017. godine sa “nastrešnicom za pokrivanje opreme za spaljivanje animalnog otpada” u Vrbasu koje je dozvolu za izgradnju dobilo 1. novembra – bilo i jedini i izabrani ponuđač. Prema prosečnoj težini grla u vrbaskoj spalionici dnevno može da se spali jedna krava muzara i jedna krmača ili dve ovce i jedan priplodni bik. Kapacitet od maksimalno 900 kilograma na dan “Eko-vet plus” doo je prijavio u zahtevu za potrebu izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.


Epidemija svinjske kuge, ludih krava ili partijskog “ispumpavanja” miliona iz državne kese?

... LINK
Kliknite za proširenje...
 
Državni pčelarski sajam 3. i 4. februara u Beogradu - izvor ekapija.com

Deseti Državni pčelarski sajam održaće se 3. i 4. februara 2018. godine u hali 2 Beogradskog sajma, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije.



U okviru sajma biće organizovani međunarodni stručni seminari "Sopstvenim pogonom do plasmana meda", "Znanjem do meda", kao i takmičarski deo.


Kako je navedeno, ulaz za građane i članove SPOS-a je besplatan, dok će pčelari koji nisu članovi ove organizacije, plaćati 200 dinara za jedan ulazak, a uvedena je i dnevna ulaznica (za tri ulaza) koja košta 500 dinara.


Celokupan program manifestacije pogledajte na sajtu SPOS-a.
Kliknite za proširenje...
 
Lajić najavio strožu kontrolu meda - izvor ekapija.com

Ministar trgovine, turizima i telekomunikacija Rasim Ljajić najavio je u subotu (3. februara 2018. godine) na otvaranju Desetog državnog pčelarskog sajma u Beogradu, strožu kontrolu radi sprečavanja proizvodnje i prometa lažnog meda.

- Pčelari zahtevaju veću kontrolu u sprečavanju prevaranta i špekulanata da lako zarade time što netačno deklarišu i falsifikuju proizvode od meda, čime se nanosi šteta i njima i državi, te ćemo raditi na tome - kazao je Lajić na otvaranju Sajma na kome učestvuje 111 pčelara.

On je najavio da će reaktivirati radnu grupu koja se bavi ovim problemom i čija je akcija omogućila da se smanji broj netačno deklarisanih proizvoda od meda.

- Proizvodnja meda može da bude ozbiljna industrija i mi imamo kvalitetan med i iskusne pčelare da to postignemo - kazao je Ljajić i naveo da u Srbiji postoji 9.500 pčelara.

On ipak smatra da je potrebno da se što veći broj ljudi bavi profesionalno tim poslom jer statistike pokazuju da 90% ljudi koji proizvode med to radi iz hobija.

Prema njegovim rečima, osam odsto su poluprofesionalni, a samo dva odsto su profesionalni pčelari.

- Potrebno je da brendiramo naš med, da ga učinimo vidljivim i prepoznatljivm na međunarodnom tržištu, a naročito na tržištu Evropske unije - rekao je on, podsetivši da zemlje EU 40% potreba za medom zadovoljavaju uvozom i to uglavnom iz Kine. Tu, kako je rekao, vidimo svoju šansu.

...LINK
Kliknite za proširenje...
 
  • Umor zemljišta
  • 07.02.2018. 12:00
[h=1]Kako da odmorite zemljište i povećate plodnost[/h] Zemljište se najviše zamori u monokulturi. Razlog je nakupljanje toksina prilikom raspadanja ostataka posle žetve, koji deluju fitotoksično na klijanac, ali i na odraslu biljku.
njiva-2-880x440.jpg





  • 951
  • 0
  • 0
Umorno zemljište ogleda se u smanjenju prinosa, čestim bolestima biljaka i pogoršanju strukture. Problem ne može da se reši zaoravanjem, niti većim količinama organskih i mineralnih đubriva. Rešenje je - odmor zemljišta.
[h=2]Nekada crni ugar, danas zelenišno đubrenje[/h] Starije generacije su nekada svake četvrte godine izostavljale setvu useva, pri čemu se zemljište normalno obrađivalo i đubrilo.
"To se zvao crni ugar, parlog itd. Crni ugar se više ne primenjuje, zato što se u praksi bolje pokazalo gajenje jednogodišnjih kultura za zelenišno đubrenje i njihovo zaoravanje u jesen. U savremenoj poljoprivredi se ovaj period skratio na nekoliko meseci posle ljuštenja strnjišta", objašnjava Dragomir Radić iz PSSS Smederevo
[h=2]Zamor zemljišta izazivaju bakterije?[/h] Zemljište se najviše zamori u monokulturi. Razlog je nakupljanje toksina prilikom raspadanja ostataka posle žetve, koji deluju fitotoksično na klijanac, ali i na odraslu biljku.
"Postoji više teorija o uzroku zamora zemlje, počev od osiromašenja zemljišta u pojedinim elementima, nakupljanja patogena, štetnih insekata i nematoda, toksina, od kojih ni jedna ne može potpuno da objasni ovu pojavu, ali današnja nauka i praksa je uglavnom prihvatila bakterijsku teoriju", kaže Radić.
[h=2]Više humusa - veća plodnost zemljišta[/h] Nosilac plodnosti zemljišta je humus. Sa povećanjem ovog sadržaja, povećava se i plodnost zemljišta. Zato odmor zemljišta znači povraćaj njegove biološke snage.
"Zemljišni mikroorganizmi uzimaju hranljive elemente iz čvrstog dela zemljišta, ugrađuju ga u svoje telo, a njihovim raspadanjem i mineralizacijom ovi elementi dolaze u zemljišni rastvor. Za ovaj proces je potrebno vreme, koje se dobija odmaranjem zemljišta", napominje Dragomir Radić.
[h=2]Zemlja se umori od oranja[/h] Važno je tokom odmora ne prevrtati zemlju oranjem, već je samo obraditi razrivačem, jer se zemlja brže umori ako se više puta ore tokom godine. Oranjem se pojačava negativno dejstvo erozije, izazvano vodom ili vetrom. U vreme odmora bi zemlja trebalo da bude pokrivena sideratnim kulturama, koje se posle zaoravaju.
"Osim vrsta koje stvaraju veliku biljnu masu, mogu da se seju i vrste koje mogu da izleče zemlju od nematoda ili štetnih insekata, a to su kadifa, neven, gorušica, slačica, špargla, facelija i druge. Zemljište može da se obogati mineralima unošenjem sitno mlevenih stena, pepela i zeolita. Takođe i unošenje organskih đubriva popravlja plodnost i povećava ukupnu masu živog sveta po hektaru, ali i njemu treba dati vreme za mineralizaciju", savetuje Dragomir Radić.
Dodaje da su se u tretiranje zemljišta mikrobiološkim đubrivima najbolje pokazali biološki preparati sa mikroorganizmima iz slatkovodnih stajaćih voda - plitkih jezera i močvara, kao i unošenje jezerskog i močvarnog mulja.
Foto: fbhk / Pixabay
 
E, pa da vidimo sad ko se usudjuje da ostavlja neke parcele u parlogu.:osmeh: Imam vise parcela gde se gaji soja u monokulturi vec 8-10 godina. Nisam jos primetio da su podbacile sa prinosom, imajuci u vidu ako su vremenski uslovi povoljni.
 
Imam slučaj u selu za neke parcele koje se ne rade već samo kose dva puta godišnje, i to travu ne kupe, samo ostave u otkosima, i kada sam pitao vlasnike da daju te njive pod kiriju odgovor je bio:"Neka je, nek se odmara zemlja." A kose ih samo da ne bi zarasle.
 
Nisam bas 100% siguran, negde sam procitao da u Fr moras po zakonu da ostavis deo zemljista neobradjen. Koliki je to procenat nisam siguran.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh