Vesti i obaveštenja

Nisi napisao da odlaze i oni koji bi se natrcili za jeb.ni dinar, ali si lepo opleo po postenim ljudima koji su odlucili da ostanu. Po tebi to su nesposobni ili lopovi i sve si nas uporedio sa coporom. Ne ide brate.

Moguće da sam bio malo preoštar.... ali sve zavisi iz kakvog ugla gledaš stvari, sa koje pozicije... na kojoj prečagi merdevina stojiš... životnog doba... iskustva... ozlojeđenosti... kakve boje su ti stakla na naočarima kroz koje gledaš život.
 
Zabrana saobraćaja na Dunavu skupo košta izvoznike žitarica i soje --- izvor ekapija.com

Zabrana saobraćaja Dunavom od Bezdana do Prahova zbog ledenih santi i niskog vodostaja koji stvaraju čepove na reci ne odgovara ni trgovcima žitaricama i sojom, koji su u tekućoj poslovnoj godini planirali izvoz baržama i značajan devizni priliv od prodaje kukuruza.

Ova zabrana napraviće zastoj u isporuci i pitanje je koliko će se u narednim mesecima nadoknaditi.


Po rečima čelnog čoveka Poslovne zajednice Žita Srbije Vukosava Sakovića, Srbija je trebalo Dunavom da isporuči oko tri miliona tona kukuruza i oko 150 hiljada tona soje.


U decembru je isporučeno i prodato 200.000 tona žutog zrna i 40.000 tona soje i simbolične količine pšenice, jer je trenutna cena hlebnog žita na domaćem tržištu, ma koliko mala i simbolična za domaće proizvođače, previsoka za strane kupce. Za januar je ugovoreno da se baržama isporuči oko 200.000 tona kukuruza.


U poslovnoj organizaciji Žita Srbije koja okuplja veliki broj proizvođača i trgovaca žitaricama i uljaricama u rinfuzi veoma su skeptični da će u tome uspeti i već planiraju poslovne gubitke, jer ako je suditi po meteorološkim izveštajima, zastoj u saobraćaju Dunavom potrajaće najverovatnije do kraja januara.
 
Bojim se samo da je kod nas moguce knjizenje gubitaka,a njihovi gubici su manja zarada nego sto su planirali.:osmeh:

 
Katastarske usluge od 9. januara jeftinije (SRB)



geodetski-zavod-400x280.jpg
Od 9. januara niže takse za četrnaest usluga Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Uvedene su i dve nove usluge, kojima će se izjednačiti prava supružnika koji imaju zajednički kredit za nepokretnosti.
Najviše je snižena taksa za upis zabeležbe postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju i ona će biti 3.000 dinara, što je čak 55,3 odsto jeftinije nego sada.
Kako se navodi u saopštenju RGZ, jeftinije će biti, između ostalog, takse za promenu imaoca prava na nepokretnosti; upis posebnog dela objekta sa upisom imaoca prava; provođenje promene na zemljištu nastalo deobom ili spajanjem parcela…
Nove usluge katastra
Dve nove usluge su upis objekta ili posebnog dela objekta, sa upisom zajedničke svojine ili susvojine u korist bračnih, odnosno vanbračnih supružnika; i promena imaoca prava na nepokretnosti, odnosno upis zajedničke svojine ili susvojine u korist bračnih, odnosno vanbračnih supružnika.
„Supružnici su i do sada mogli da se zajedno upišu kao vlasnici na nepokretnosti, ali nisu bili prepoznati kao posebna kategorija korisnika usluga katastra, pa su plaćali pun iznos taksi od 9.807, odnosno 8.671 dinar“, navodi se u saopštenju RGZ.
Od 9. januara, međutim, supružnici koji zajedno kupuju nepokretnost i čija se oba imena nalaze u kupoprodajnom ugovoru svoja prava na nepokretnost moći će da upišu po najnižoj taksi koja iznosi 300 dinara.
„Često se dešava da supružnici zajednički otplaćuju rate kredita, ali se u kupoprodajnom ugovoru nalazi samo muževljevo ime, pa se, samim tim, samo on i upisuje u katastar kao vlasnik neokretnosti. Na taj način vlasništvo supruge nad imovinom katastru ostaje nevidljivo, a kao i njena prava. To naročito ima kompleksne posledice u slučaju podele imovine. Upisom u katastar nepokretnosti oba supružnika osnažuju se ne samo žene, već i sama bračna zajednica“, navodi se u saopštenju.
Ovakvu novinu Republički geodetski zavod je uveo uz podršku Svetske banke sa ciljem da se doprinese rodnoj ravnopravnosti i poveća broj žena upisanih u katastar.
Izvor: Republički geodetski zavod
 
Ovlašćene kontrolne organizacije za sertifikaciju u organskoj proizvodnji u 2017. -- izvor poljosfera.com

[h=3]Zašto je sertifikat važan?[/h]Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je organski proizvod proizveden po svim kriterijumima i standardima organske poljoprivrede.
Stručnom kontrolom utvrđuje se da li je neki proizvod, proces ili usluga u skladu sa standardima organske proizvodnje.
Sertifikat koji se izdaje za organski proizvod važi godinu dana od dana izdavanja. Dobijanjem sertifikata od ovlašćene organizacije stiče se pravo na korišćenje nacionalnog znaka „organski proizvod“ i logotipa setifikacionog tela na etiketi proizvoda.
Stručnu kontrolu vrše ovlašćene sertifikacione organizacije. Na osnovu izveštaja iz stručne kontrole, donosi se odluka o sertifikaciji organskih proizvoda i izdaje se sertifikat.

[h=2]Korak po korak do sertifikata[/h]
Centar za organsku proizvodnju u Selenči podseća zainteresovane koje korake je potrebno preduzeti kako bi se došlo do potrebnog sertifikata.
Koraci koje treba preduzeti:

  • Uspostavite kontakt sa ovlašćenom sertifikacionom organizacijom
  • Setifikaciona organizacija će Vam dati sve informacije u vezi stručne kontrole i sertifikacije i poslati Vam prijavu
  • Dostavite im popunjenu prijavu
  • Vaša prijava biće osnova za ponudu sa procenom troškova koja će Vam biti vraćena
  • Ovlašćena organizacija provera podatke iz prijave, kao i ispunjenost uslova za uključivanje u organsku proizvodnju
  • Ukoliko ispunjavate uslove zaključujete ugovor sa sertifikacionom organizacijom
  • Redovna stučna kontrola se vrši jednom godišnje izlaskom na teren lica iz sertifikacione organizacije. Proverava se vaša dokumentacija i eventualno uzimaju uzorci.
  • Moguće su i nenajvljene stručne kontrole tokom godine.
  • Odluku o sertifikaciji ne donosi lice koje je izašlo na teren , već drugo lice ili komisija u okviru serifikcione organizacije
  • U slučaju da ste ispunili sve zahteve i nakon plaćanja fakture, dobićete sertifikat koji važi godinu dana

...
 
Ako važite za ljubitelja mesa i ne želite da ga se odreknete onda se bazirajte na najzdravije vrste i pripremite ih pravilno.
Iako se sve više govori o tome kako je potrebno da se smanji unos mesa mnogi ne žele da ga izbace iz ishrane. Veruje se da se ta velika „frka“ oko mesa digla zbog sve češće upotrebe nezdravih, industrijskih mesnih prerađevina i nezdravog načina pripreme mesa, korišćenja nezdravih delova mesa (koža, masnoće, ..).
Naravno, mnogo ćete učiniti za zdravlje ako smanjite unos mesa. Mi ga preporučujemo tek 3 puta sedmično, a od toga jedan obrok bi trebao biti riblji.
Kako birati meso

Nije reč samo o tome koje vrste mesa da birate, već i o tome kakve to „komade“ pripremate, šta kupujete. Meso birajte sa što manje mansoće, trudite se da odstranite kožicu (posebno kod peradi) i pripremajte ga sa malo masnoće, kuvajte, dinstajte. Pronađite što zdravije načine pripreme mesa.Takođe, ono što je vrlo važno je da znate odakle vaše meso dolazi. Kupujte meso domaćih prozvođača, posebno ono za koje znate da su uzgajivači hranili životinje na ispaši. Neki domaći uzgajviači čak „pročišćavaju“ životinje tako što ih par meseci hrane i blitvom, svežim povrćem i travama. Veruje se da je to meso mnogo zdravije i ukusnije od mesa životinja koje su uzgajane u zatvorenom , u kavezima.
Meso je vrlo bogat izvor proteina i masnih kiselina koje su važne za ljudsku ishranu. Još uvek se vode velike debate da li nam je meso potrebno ili ne, da li bismo ga trebali jesti ili ne. Ako ste pristalica konzumacije mesa trudite se da jedete najzdravije meso i izbegavajte indsutrijske mesne prerađevine.
Riba

Verovatno ste i pretpostavili da je riba na prvom mestu. Mnogi je uvrštavaju u najzdravije meso na planeti. Ne samo da važi za odličan izvor proetina, već je vrlo bogata omega 3 masnim kiselinama, koje su ključne za naš nervni sistem i mozak, i važne za ponašanje i učenje.
Ribe poput lososa, skuše i tune sadrže većinu nama važnih masnih kiselina, ali i vitamine B grupe, vitamin D i kalcijum. Divlje ribe imaju više vitamina od onih uzgajanih u ribnjacima. Ako jedete ribu s kostima obezbeđujete telu minerale i hijaluronsku kiselinu, važne za zdravlje kostiju. Naravno, oprez se predlaže posebno sa krupnijom ribom (poput tune), koja može biti prepuna žive ili čije meso može biti zagađeno.
Piletina i ćuretina

Ako smatrate nešto zdravim mesom jer ima nizak nivo zasićenih masti, onda su piletina i ćuretina izbor za vas. Belo pileće meso je odličan izvor proteina (8 do 9 gr u 30 gr mesa). Tamnije meso (recimo iz karabataka i bataka) ima malo više zasićenih masti, ali i vitamin D i vitamine B grupe. Ćuretina ima više proteina i kalorija po gramu, a sadrži i triptofan, amino ksleinu koja izaziva pospanost.
Ako kupujete piletinu i ćuretinu predlažemo da pronađete lokalne uzgajivače, koji ne drže životinje u kavezima i koji ih hrane zdravo i da od njih nabavljate meso, jer je takva hrana neuporedivo zdravija od one koju nam nude u marketima ili pojedinim mesnicama.
Govedina

image: http://lifepressmagazin.com/wp-content/uploads/2014/02/govedina-iseckana.jpg
govedina-iseckana.jpg

Iako ima dosta zasićenih masti, čista govedina je dobar izvor proteina, samo se trudite da je pripremate bez mnogo masnoća. Takođe, za odličan izvor gvožđa važi goveđa jetrica. Naravno, trudite se da kupujete domaće, lokalno ili organsko meso.Divljač

Divlje meso je uvek zdraviji izbor: fazani, zečevi, divlje patke, divlji golubovi, … Ovo meso obično sadrži manje kalorija i zasićenih masnoća. Sadrže više polinezasićenih masti, ali i zdravih omega 3 masnih kiselina. (Pazite samo da je meso provereno i testirano).

 
Nisam repar, ali koliko znam Sencanska secerana nije ni ulazila u kampanju prerade. Koliko su ispostovali proizvodjace to ne znam.
 
Od izvoza meda 8,3 mil EUR u 2016. godini - Ove zime izvesni gubici pčela -- izvor ekapija.com

U Srbiji je 2016. godine bilo 15.000 pčelara, koji poseduju 970.000 košnica i oni su izvezli 2.145 tona meda, u vrednosti od 8,3 mil EUR.

- Iako prošle godine meda skoro uopšte nije bilo, jer je prinos dala samo suncokretova paša i nešto malo lipova, isporučene su zalihe iz 2015. godine, pa je ukupna vrednost izvoza, ipak, na prosečnom višegodišnjem nivou - kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).


On je rekao da se još ne mogu praviti izvozni planovi za ovu godinu, jer se ne zna kakva će biti pašna sezona, dodajući da će se pčelari ove zime suočiti sa izvesnim gubicima pčela.


- Hladnoća nije opasnost za pčele, ako imaju dovoljne zalihe hrane. Problem može nastati kod pčelara koji, zbog loše godine, nisu imali dovoljno sredstava da u avgustu 2016. godine dohrane svoje pčele veštačkom hranom, jer nije bilo dovoljno prirodne hrane za prezimljavanje - kaže Živadinović.


Kako je Živadinović za naš portal ranije najavio, SPOS će 2018. godine otvoriti pogon za prikupljanje i plasman meda u Rači.

Sasvim je sigurno da će stradati više pčelinjih društava, nije bilo lepog dana da mogu da lete još od početka decembra.
 
Konkurs za dugoročne kredite za poljoprivredu Razvojnog fonda APV -- izvor poljosfera.rs

Na osnovu Programa rada za 2017. godinu Razvojni fond Autonomne Pokrajine Vojvodine d.o.o. Novi Sad je raspisao Konkurs za dugoročne kredite za poljoprivredu.
Osnovni ciljevi dodele kredita su obezbeđenje finansijskih sredstava radi podrške razvoja i unapređenja sektora poljoprivrede putem povećanja nivoa tehničke opremljenosti, povećanja obima, efikasnosti i inteziviranja poljoprivredne proizvodnje, povećanja produktivnosti, podizanje stepena konkurentnosti i zaštite životne sredine kao i podsticanje udruženog učešća više nosilaca individualnih poljoprivrednih gazdinstava u realizaciji zajedničke investicije u poljoprivredi radi poboljšanja tržišne pozicije individualnih gazdinstava.


Za realizaciju ove kreditne linije planirana su sredstva u iznosu od 400.000.000,00 dinara.
[h=2]Ko su korisnici kredita?[/h]Pravo učešća na konkursu imaju fizička lica – nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji AP Vojvodine, koji imaju aktivan status gazdinstva i navršenih manje od 65 godina života.
Investicija koja je predmet finansiranja se mora realizovati na teritoriji AP Vojvodine.
[h=3]Namena kreditnih sredstava[/h]Krediti će se dodeljivati u oblasti poljoprivrede za finansiranje:


– nabavke poljoprivredne mehanizacije za poljoprivrednu proizvodnju (traktora, kombajna i priključnih mašina)
– nabavka opreme za poljoprivrednu proizvodnju
– nabavke kvalitetnog priplodnog materijala u stočarstvu, matičnog jata
– nabavka pčelinjih društava i košnica sa pratećom opremom
– nabavke višegodišnjih zasada voća, vinove loze i ostalih višegodišnjih zasada sa opremanjem površina pod zasadima
– nabavke protivgradnih mreža sa naslonom
– nabavke opreme za zaštićeni prostor
– izgradnje bunara i nabavke opreme i sistema za navodnjavanje
– nabavke opreme za povećanje kapaciteta i osavremenjavanje linija za preradu poljoprivrednih proizvoda
– kupovine, izgradnje, adaptacije i opremanja skladišnih kapaciteta – silosa, podnih skladišta i hladnjača
– kupovine, izgradnje i adaptacije građevinskih objekata za stočarsku proizvodnju u cilju zaštite životne sredine i ispunjenja standarda u oblasti poljoprivredne proizvodnje
– kupovina, izgradnja, adaptacija i opremanje turističkih objekata – smeštajnih i uslužnih kapaciteta radi unapređenja postojeće turističke ponude gazdinstva.

...
 
ko ove uslove moze da ispuni ja mu se divim. sta da kupim za 300000.00rsd da zaradim za sebe i za kamatu troskove kredita troskova prikupljanja dokumentacije. voleo bi da neko napise neku ideju sta bi uradio sa tim parama pa cak da uzme i maksimum deset miliona.
 
Pa budimo iskreni-ovo je prdačina.Pa ja pola stvari ni ne razumem šta treba da prikupim.Pa ovde treba prvo dešifrant i ceo tim stručnjaka.Pa da li su oni normalni.
 
Nazad
Vrh