mindjušar
Član
Me,myself and i'm 
Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
MOMOSARIC
Član
Jel tvoja slika il su te "uvatili" negdje pored magistrale , jer novinari obično tako slikaju s puta.
mindjušar
Član
Slikali me lane pored puta NS-ZR
Minđušar ako ti fali para prokuvaj vodu.
mindjušar
Član
Više novaca fali nego para,ali rešićemo,pogađam da kupim,polovnu,ali veoma očuvanu mehanizaciju za štampanje 
Prokuvao je vodu zato troši sada ulje.Minđušar ako ti fali para prokuvaj vodu.
Quercus
Član
Bif.rs:
Da li srpska poljoprivreda treba da se plaši klimatskih promena?
[COLOR=#D1D1D1 !important][/COLOR]
[COLOR=#D1D1D1 !important]Redakcija BIF na 31/03/2015 - 09:54 u B&F Plus, Slajder[/COLOR]
This post has already been read 101 times!
I pre nego što je bio suočen sa naučnim saznanjima o promenama klime, poljoprivrednik se prilagođavao ćudima vremena i uspevao, koristeći klasične „antibiotike“: navodnjavanje, otpornije seme i agrotehničke mere. To su i danas, kad srpski klimatolozi i agronomi strahuju da bi ekonomske štete od promene klime mogle biti značajne, lekovi koji „rade“.
Odgovorni koji su makar i ovlaš upućeni u regionalne klimatske scenarije do sredine ovog veka, možda već stavljaju prst na čelo zamišljajući društvene, ekonomske a i gastronomske posledice najavljenih vremenskih nedaća koje uključuju sve učestalije ekstreme, poplave, suše, porast prosečnih temperatura vazduha, ‘suma aktivnih temperatura’ i skraćivanje vegetativnog perioda. Uzimajući u obzir za trenutak samo moguće rizike od sušnih perioda, recimo, postavlja se pitanje kojim od postojećih opcija dati prednost, i zašto: agrotehničkim merama, navodnjavanju, ili uvođenju novih sorti otpornih na sušu.
Stručnjaci navode da jedino navodnjavanje može biti ‘antibiotik’ u državi gde se trenutno navodnjava samo tri procenta obradivog zemljišta, a gde je zapravo skoro 75% pogodno za navodnjavanje. Ako se po tom pitanju ništa ne učini do druge polovine veka, srpski klimatolozi i agronomi strahuju da bi ekonomske štete mogle otići i preko 20% vrednosti agrarnog proizvoda. A s obzirom da su u najavi i poplave, nalik prošlogodišnjim, treba se upitati kako izbalansirati prioritete zaštite od naočigled suprotnih rizika. O težini takvih odluka govori i to da Srbija koristi oko 65% svoje teritorije za poljoprivredu, da je njen udeo u BDP 8,5% i da u ovom sektoru zapošljava preko dvadeset procenata stanovništva..
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine navodi da domaća poljoprivreda, kao i mnoge druge, pati od nedostatka regionalnog planiranja, stručnosti i tehnološke baze. U to se sada umešala i politika klimatskih odlučivanja. Dokumenti navode da modeli za period od 2031. do 2060. predviđaju da će uticaji klimatskih anomalija imati za posledicu pad poljoprivredne proizvodnje. Autori velike međunarodne studije o Evropskim agroklimatskim uslovima u režimu klimatskih promena kažu da će proizvodnja useva koji zavise od redovnih kiša biti pod sve većim pritiskom, a da će pojavljivanje nepovoljnih godina voditi ka neujednačenostima međugodišnjih prinosa, otežavajući planiranje. Studija napominje da agro-klimatski modeli predviđaju pad prinosa zimske pšenice između 3.7 i 16.8 procenata za 2040. godinu, a povećanje temperatura i promene u vodnom bilansu mogu voditi ka smeni tradicionalnih useva i pojavi novih, prilagodljivijih novim uslovima. Toj pesimističnoj slici se docrtavaju i drugi detalji: više temperature i nove štetočine će biti izazov vinarstvu, povećana erozija će biti pretnja brdskom zemljištu, jabuka će biti sve više ugrožena sušama, a štete od kasnih prolećnih mrazeva se mogu povećati zbog ranijeg početka vegetativnog perioda.
Štete od otopljavanja su tu
Već i postojeće sezonske anomalije imaju uticaj. U Vojvodini, recimo, tokom proteklih 10 godina, porast delovanja štetočina (Fusarium, Cercospora) na žitaricama, suncokretu, paradajzu i krompiru ukazuje na trend otopljavanja i jačih padavina, koje su u kombinaciji neophodne za širenje ovih vrsta. Prolećni mraz, suše, izuzetno hladne zime i grad već uobičajeno prave štete, koje će, po procenama, u srednjoročnoj budućnosti rasti i po intenzitetu i učestalosti. Kuriozitet je doduše taj da, u zavisnosti od modela, 2080. godina može biti svedok i negativnih i pozitivnih trendova u prinosima. Imajmo, međutim, u vidu da takve procene, iako potkrepljene najsavremenijim modelima, imaju samo okvirni značaj za agronome i politički kadar sa mandatom strateškog planiranja poljoprivrednog razvoja. Naši istaknuti stručnjaci iz ove oblasti, Branislava Lalić i Dragutin Mihajlović kažu da tvrdnja da će „do 2040. biti toplije i suvlje“, za agronome nije dovoljno precizna, jer ne određuje ni kada, ni koliko ni kako. Ovo ne znači da pouzdane strategije ne postoje. Među njima su metode smanjenja isparavanja postavljanjem vetrobrana, širenje hlada i ugrađivanje protivgradnih mreža. Rotacija useva, smanjenje gajenja prolećnih useva, i uvođenje onih otpornijih na sušu su mere o kojima se odmah može govoriti. Kao i o merama obrazovne i investicione politike, koje uključuju zbližavanje proizvodnje i nauke, izgradnju infrastrukture, diversifikaciju useva, i uvođenje boljih mehanizama pravno-finansijske zaštite proizvođača u zonama rizika.
Ove poslednje mere govore da lek za smanjenje rizika od klimatskih promena, najpre treba tražiti u razvoju i ulaganju u one sfere koje bi i inače trebalo da budu prioritetne. Vremenski uslovi, zemljište i klimatske promene samo su neki, čak i manje uticajni, faktori koji će određivati budućnost agrara i kod nas i u svetu. Tako podaci govore da su između 1960. i 1990. godine promene u svetskoj proizvodnji hrane zavisile pre svega od agrotehničkog razvoja, a skoro minimalno od klimatskih promena. Procene stručnjaka sa Vageningen Univerziteta u Holandiji su da će do 2080. godine, porast produktivnosti u Evropi biti između 25 i 160 procenata, od čega se 20 do 140 procenata dovodi u vezu sa tehnologijama a samo 5%-20% sa klimom i ugljeničnim đubrivima. Same klimatske promene figuriraju sa simboličnim jednim procentom uticaja na produktivnost! Oprez: ovakvi podaci su agregatni za Evropu i predstavljaju osrednjene vrednosti svih gubitaka i dobitaka koji bi se osetili u regijama koje će zbog različitih ekonomskih i ekoloških uslova neminovno imati različite ranjivosti i sposobnosti prilagođavanja. U svakom slučaju, fokus na tehnologije i obrazovanje ima anti-fatalistički odnos prema onome što nam se sprema sa neba.
Protiv fatalizma
Ovo suzbijanje fatalizma je važno jer oslobađa kreativne energije u pravcima koja nisu diktirana pasivno/pesimističkim konstrukcijama Klimatskog Armagedona. Naime, strahovanja od budućih promena klime često su zasnovana na robusnim modelima atmosferske budućnosti i notorno nepouzdanim (ili nepostojećim) modelima društveno-ekonomskih budućnosti. Ova disproporcija rezultira time da se često zaboravlja da društvo ima, verovali ili ne, i ‘neklimatsku’ budućnost. Klimatski redukcionizam, kako ga nazivaju stručnjaci, ima tendenciju da svodi društveni život skoro isključivo na ekološki nivo, pri tome ne uzimajući u obzir činjenicu – opšte poznatu iz istorije poljoprivrede – da se poljoprivrednik uvek prilagođavao, sa ili bez naučnog žargona o merama adaptacije, ublažavanja ili ranjivosti od klimatskih promena. Upravo ti evolucijski procesi i autohtone prakse se ne mogu kvantifikovati jer ne podležu fizičkim zakonima, pa kao takvi često nisu predmet naučne analize. Ko može da prognozira ekonomsko-političku sliku Grčke u narednih deset godina? Nešto je sigurnije da ćemo i tada, nadajmo se, imati grčko maslinovo ulje.
Nisu nam potrebni strahovi od klime da popravimo stvari za koje već znamo da su aljkave, niti se na klimatska predviđanja može gledati izolovano od ostalih trendova. Ilustracije radi, možemo razmotriti neke pretpostavke o budućnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Evropi. Jedan od scenarija kaže da će uz tekući rast upotrebe agro-tehnologija i postojeću potražnju hrane, uključujući i GM, površina agrara u Evropi opasti u toku ovog veka. Ovo sve pod uslovom da države ne ukinu svoje sadašnje opredeljenje za intenzivnu poljoprivredu i ne prihvate hiperprodukciju. Ukoliko se to ne desi, upotrebljivo agrarno zemljište bi moglo opasti i za 50 procenata, što bi otvorilo mogućnosti veće proizvodnje bio-goriva ili stvaranje novih urbanih i rekreativnih celina. U takvim scenarijima bi uticaj klime proporcionalno opao – što zbog novih sorti, agrotehničke i klimatske optimizacije, poboljšane vodne infrastrukture, što zbog smanjena površine izložene rizicima. Prognoze o tome da li ćemo se u takvim vremenima hraniti zdravije i ukusnije su nezahvalne. Ne samo što je nemoguće reći kakve će nam biti namirnice, već i zato sto ne možemo reći kako će nam se promeniti ukus. Svadbarski kupus ostaje sigurno, bez brige.
Da li srpska poljoprivreda treba da se plaši klimatskih promena?
[COLOR=#D1D1D1 !important]Redakcija BIF na 31/03/2015 - 09:54 u B&F Plus, Slajder[/COLOR]
This post has already been read 101 times!
I pre nego što je bio suočen sa naučnim saznanjima o promenama klime, poljoprivrednik se prilagođavao ćudima vremena i uspevao, koristeći klasične „antibiotike“: navodnjavanje, otpornije seme i agrotehničke mere. To su i danas, kad srpski klimatolozi i agronomi strahuju da bi ekonomske štete od promene klime mogle biti značajne, lekovi koji „rade“.
Odgovorni koji su makar i ovlaš upućeni u regionalne klimatske scenarije do sredine ovog veka, možda već stavljaju prst na čelo zamišljajući društvene, ekonomske a i gastronomske posledice najavljenih vremenskih nedaća koje uključuju sve učestalije ekstreme, poplave, suše, porast prosečnih temperatura vazduha, ‘suma aktivnih temperatura’ i skraćivanje vegetativnog perioda. Uzimajući u obzir za trenutak samo moguće rizike od sušnih perioda, recimo, postavlja se pitanje kojim od postojećih opcija dati prednost, i zašto: agrotehničkim merama, navodnjavanju, ili uvođenju novih sorti otpornih na sušu.
Stručnjaci navode da jedino navodnjavanje može biti ‘antibiotik’ u državi gde se trenutno navodnjava samo tri procenta obradivog zemljišta, a gde je zapravo skoro 75% pogodno za navodnjavanje. Ako se po tom pitanju ništa ne učini do druge polovine veka, srpski klimatolozi i agronomi strahuju da bi ekonomske štete mogle otići i preko 20% vrednosti agrarnog proizvoda. A s obzirom da su u najavi i poplave, nalik prošlogodišnjim, treba se upitati kako izbalansirati prioritete zaštite od naočigled suprotnih rizika. O težini takvih odluka govori i to da Srbija koristi oko 65% svoje teritorije za poljoprivredu, da je njen udeo u BDP 8,5% i da u ovom sektoru zapošljava preko dvadeset procenata stanovništva..
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine navodi da domaća poljoprivreda, kao i mnoge druge, pati od nedostatka regionalnog planiranja, stručnosti i tehnološke baze. U to se sada umešala i politika klimatskih odlučivanja. Dokumenti navode da modeli za period od 2031. do 2060. predviđaju da će uticaji klimatskih anomalija imati za posledicu pad poljoprivredne proizvodnje. Autori velike međunarodne studije o Evropskim agroklimatskim uslovima u režimu klimatskih promena kažu da će proizvodnja useva koji zavise od redovnih kiša biti pod sve većim pritiskom, a da će pojavljivanje nepovoljnih godina voditi ka neujednačenostima međugodišnjih prinosa, otežavajući planiranje. Studija napominje da agro-klimatski modeli predviđaju pad prinosa zimske pšenice između 3.7 i 16.8 procenata za 2040. godinu, a povećanje temperatura i promene u vodnom bilansu mogu voditi ka smeni tradicionalnih useva i pojavi novih, prilagodljivijih novim uslovima. Toj pesimističnoj slici se docrtavaju i drugi detalji: više temperature i nove štetočine će biti izazov vinarstvu, povećana erozija će biti pretnja brdskom zemljištu, jabuka će biti sve više ugrožena sušama, a štete od kasnih prolećnih mrazeva se mogu povećati zbog ranijeg početka vegetativnog perioda.
Štete od otopljavanja su tu
Već i postojeće sezonske anomalije imaju uticaj. U Vojvodini, recimo, tokom proteklih 10 godina, porast delovanja štetočina (Fusarium, Cercospora) na žitaricama, suncokretu, paradajzu i krompiru ukazuje na trend otopljavanja i jačih padavina, koje su u kombinaciji neophodne za širenje ovih vrsta. Prolećni mraz, suše, izuzetno hladne zime i grad već uobičajeno prave štete, koje će, po procenama, u srednjoročnoj budućnosti rasti i po intenzitetu i učestalosti. Kuriozitet je doduše taj da, u zavisnosti od modela, 2080. godina može biti svedok i negativnih i pozitivnih trendova u prinosima. Imajmo, međutim, u vidu da takve procene, iako potkrepljene najsavremenijim modelima, imaju samo okvirni značaj za agronome i politički kadar sa mandatom strateškog planiranja poljoprivrednog razvoja. Naši istaknuti stručnjaci iz ove oblasti, Branislava Lalić i Dragutin Mihajlović kažu da tvrdnja da će „do 2040. biti toplije i suvlje“, za agronome nije dovoljno precizna, jer ne određuje ni kada, ni koliko ni kako. Ovo ne znači da pouzdane strategije ne postoje. Među njima su metode smanjenja isparavanja postavljanjem vetrobrana, širenje hlada i ugrađivanje protivgradnih mreža. Rotacija useva, smanjenje gajenja prolećnih useva, i uvođenje onih otpornijih na sušu su mere o kojima se odmah može govoriti. Kao i o merama obrazovne i investicione politike, koje uključuju zbližavanje proizvodnje i nauke, izgradnju infrastrukture, diversifikaciju useva, i uvođenje boljih mehanizama pravno-finansijske zaštite proizvođača u zonama rizika.
Ove poslednje mere govore da lek za smanjenje rizika od klimatskih promena, najpre treba tražiti u razvoju i ulaganju u one sfere koje bi i inače trebalo da budu prioritetne. Vremenski uslovi, zemljište i klimatske promene samo su neki, čak i manje uticajni, faktori koji će određivati budućnost agrara i kod nas i u svetu. Tako podaci govore da su između 1960. i 1990. godine promene u svetskoj proizvodnji hrane zavisile pre svega od agrotehničkog razvoja, a skoro minimalno od klimatskih promena. Procene stručnjaka sa Vageningen Univerziteta u Holandiji su da će do 2080. godine, porast produktivnosti u Evropi biti između 25 i 160 procenata, od čega se 20 do 140 procenata dovodi u vezu sa tehnologijama a samo 5%-20% sa klimom i ugljeničnim đubrivima. Same klimatske promene figuriraju sa simboličnim jednim procentom uticaja na produktivnost! Oprez: ovakvi podaci su agregatni za Evropu i predstavljaju osrednjene vrednosti svih gubitaka i dobitaka koji bi se osetili u regijama koje će zbog različitih ekonomskih i ekoloških uslova neminovno imati različite ranjivosti i sposobnosti prilagođavanja. U svakom slučaju, fokus na tehnologije i obrazovanje ima anti-fatalistički odnos prema onome što nam se sprema sa neba.
Protiv fatalizma
Ovo suzbijanje fatalizma je važno jer oslobađa kreativne energije u pravcima koja nisu diktirana pasivno/pesimističkim konstrukcijama Klimatskog Armagedona. Naime, strahovanja od budućih promena klime često su zasnovana na robusnim modelima atmosferske budućnosti i notorno nepouzdanim (ili nepostojećim) modelima društveno-ekonomskih budućnosti. Ova disproporcija rezultira time da se često zaboravlja da društvo ima, verovali ili ne, i ‘neklimatsku’ budućnost. Klimatski redukcionizam, kako ga nazivaju stručnjaci, ima tendenciju da svodi društveni život skoro isključivo na ekološki nivo, pri tome ne uzimajući u obzir činjenicu – opšte poznatu iz istorije poljoprivrede – da se poljoprivrednik uvek prilagođavao, sa ili bez naučnog žargona o merama adaptacije, ublažavanja ili ranjivosti od klimatskih promena. Upravo ti evolucijski procesi i autohtone prakse se ne mogu kvantifikovati jer ne podležu fizičkim zakonima, pa kao takvi često nisu predmet naučne analize. Ko može da prognozira ekonomsko-političku sliku Grčke u narednih deset godina? Nešto je sigurnije da ćemo i tada, nadajmo se, imati grčko maslinovo ulje.
Nisu nam potrebni strahovi od klime da popravimo stvari za koje već znamo da su aljkave, niti se na klimatska predviđanja može gledati izolovano od ostalih trendova. Ilustracije radi, možemo razmotriti neke pretpostavke o budućnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Evropi. Jedan od scenarija kaže da će uz tekući rast upotrebe agro-tehnologija i postojeću potražnju hrane, uključujući i GM, površina agrara u Evropi opasti u toku ovog veka. Ovo sve pod uslovom da države ne ukinu svoje sadašnje opredeljenje za intenzivnu poljoprivredu i ne prihvate hiperprodukciju. Ukoliko se to ne desi, upotrebljivo agrarno zemljište bi moglo opasti i za 50 procenata, što bi otvorilo mogućnosti veće proizvodnje bio-goriva ili stvaranje novih urbanih i rekreativnih celina. U takvim scenarijima bi uticaj klime proporcionalno opao – što zbog novih sorti, agrotehničke i klimatske optimizacije, poboljšane vodne infrastrukture, što zbog smanjena površine izložene rizicima. Prognoze o tome da li ćemo se u takvim vremenima hraniti zdravije i ukusnije su nezahvalne. Ne samo što je nemoguće reći kakve će nam biti namirnice, već i zato sto ne možemo reći kako će nam se promeniti ukus. Svadbarski kupus ostaje sigurno, bez brige.
Quercus
Član
Rtv.rs:
[h=1]АПВ: Кредити за набавку 83 трактора[/h]НОВИ САД - Покрајински фонд за развој пољопривреде доделио је данас 83 уговора војвођанским пољопривредницима за набавку нових трактора. Укупна вредност додељених уговора јесте 1,2 милиона евра.
Уговоре је корисницима уручио директор Фонда Јожеф Сабо, који је нагласио да су услови кредитирања за набавку нових трактора били веома повољни, са каматом од два одсто на годишњем нивоу, грејс периодом од шест месеци и са роком отплате од пет година.
РТВ (Јан Вало)
Сабо је додао да је ова кредитна линија веома популарна код пољопривредника, па је у протекле три године додељено више од 400 уговора за набавку трактора.
"Охрабрује чињеница да су пољопривредници, пре свега млади, заинтересовани за набавку нове пољопривредне механизације, јер се на војвођанским ораницама још увек могу видети трактори који су произведени пре готово четири деценије", казао је Јожеф Сабо.
Сабо је још додао да су у оквиру пролећне кредитне линије Покрајинског фонда за развој пољопривреде, поред конкурса за набавку нових трактора, пољопривредницима на располагању у конкурси за набавку система и опреме за наводњавање, стакленика и пластеника, противградних мрежа у вишегодишњим засадима воћа и винограда, те за набавку телади за тов. Како из Фонда наводе, интересовање за све пролећне кредитне линије је велико, па су до сада пристигле 523 пријаве.
[h=1]АПВ: Кредити за набавку 83 трактора[/h]НОВИ САД - Покрајински фонд за развој пољопривреде доделио је данас 83 уговора војвођанским пољопривредницима за набавку нових трактора. Укупна вредност додељених уговора јесте 1,2 милиона евра.
Уговоре је корисницима уручио директор Фонда Јожеф Сабо, који је нагласио да су услови кредитирања за набавку нових трактора били веома повољни, са каматом од два одсто на годишњем нивоу, грејс периодом од шест месеци и са роком отплате од пет година.
Сабо је додао да је ова кредитна линија веома популарна код пољопривредника, па је у протекле три године додељено више од 400 уговора за набавку трактора.
"Охрабрује чињеница да су пољопривредници, пре свега млади, заинтересовани за набавку нове пољопривредне механизације, јер се на војвођанским ораницама још увек могу видети трактори који су произведени пре готово четири деценије", казао је Јожеф Сабо.
Сабо је још додао да су у оквиру пролећне кредитне линије Покрајинског фонда за развој пољопривреде, поред конкурса за набавку нових трактора, пољопривредницима на располагању у конкурси за набавку система и опреме за наводњавање, стакленика и пластеника, противградних мрежа у вишегодишњим засадима воћа и винограда, те за набавку телади за тов. Како из Фонда наводе, интересовање за све пролећне кредитне линије је велико, па су до сада пристигле 523 пријаве.
MOMOSARIC
Član
Čudan članak, kao da ga je pisao političarkako ništa ne reći u mnogo reči...
Vala baš , samo bla-bla.
Quercus
Član
Kurir.rs:
PROPAST: U 2016. nećemo imati domaće mleko i meso
Ukoliko se ne uvedu carine i prelevmani, potrošači sledeće godine sigurno neće konzumirati mleko, a ni meso iz Srbije, poručila Sanja Bugarski iz Asocijacije proizvođača mleka
BEOGRAD - Ukoliko Vlada Srbije ne uvede carine i prelevmane na uvoz mleka, mlečnih proizvoda i mesa i ne pomogne farmerima u modernizaciji proizvodnje, do 2016. godine u Srbiji više neće biti domaćeg mleka i mesa.
Ukidanje kvota na proizvodnju mleka u EU, koje je juče stupilo na snagu, kao i zasićenost evropskog i svetskog tržišta, praktično će biti cunami za domaću poljoprivredu, u koju uopšte nije ulagano, niti je regulativno zaštićena.
Sanja Bugarski iz Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine ističe da od oktobra prošle godine upozoravaju Vladu Srbije na potrebu uvođenja carina i prelevmana, ali da odgovora nema.
- Ukoliko se ne desi takav potez, domaći potrošači neće sigurno piti domaće mleko, a ni jesti domaće meso. U to budite sigurni. Najkasnije do početka 2016. biće totalni potop domaće proizvodnje ukoliko se ne preduzmu neophodni koraci - rekla je Bugarski za Ekonomske vesti.
Slobodan Petrović, direktor „Denjub fuds grupe“, kaže za Kurir da gorući problem za srpske mlekare predstavljaju ogromne zalihe mleka i mlečnih proizvoda, koji su se nagomilali u EU zbog ukrajinsko-ruskog sukoba.
- Osim što velike količine robe po dampinškim cenama ulaze u Srbiju, one ulaze i u druge zemlje CEFTA, pa nam izvoz i u zemlje u celom regionu pada. To je dovelo do viškova mleka u Srbiji, ali i mesa i drugih proizvoda. Rešenje je da se domaće tržište zaštiti uvođenjem prelevmana pri svakom uvozu tih proizvoda. Od oktobra tražimo to od Vlade Srbije - ističe Petrović.
Ministarka poljoprivrede
TO JE SEZONSKI PROBLEM
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković očekuje da će uskoro doći „do stabilizacije evropskog tržišta prehrambenih proizvoda“. Ona je najavila da Srbija pregovara sa Kinom o izvozu mleka i mlečnih proizvoda.
- Postoji dosta indicija da će se polako stabilizovati evropsko tržište i očekujemo da ćemo u narednih nekoliko meseci, kada prođe ovaj sezonski problem plasmana mleka, imati stabilizovano evropsko tržište i da ćemo uspeti da uspostavimo ravnotežu u proizvodnji i plasmanu - rekla je ministarka i objasnila da je problem sa viškom tovljenika u Srbiji rešen.
Šta jedemo iz uvoza
- 35.000 tona najlošijih jestivih delova mesa najgoreg kvaliteta uvezeno je u Srbiju u 2014. godini iz inostranih klanica
- 14.500 tona zamrznutog mesa iz EU uvezeno je prošle godine u Srbiju, a prodato kao sveže
- 330.000 živih svinja uvezla je Srbija u 2014. godini od 250.000 do 270.000 tona godišnja je proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji
- 300 odsto povećan je uvoz trapista u oktobru i novembru prošle godine, odnosno sa 15 na 45 tona
- 1,4 milijarde litara mleka pomuze se godišnje u Srbiji, od čega 780 do 800 miliona litara uđe u prerađivačke kapacitete
PROPAST: U 2016. nećemo imati domaće mleko i meso
Ukoliko se ne uvedu carine i prelevmani, potrošači sledeće godine sigurno neće konzumirati mleko, a ni meso iz Srbije, poručila Sanja Bugarski iz Asocijacije proizvođača mleka
BEOGRAD - Ukoliko Vlada Srbije ne uvede carine i prelevmane na uvoz mleka, mlečnih proizvoda i mesa i ne pomogne farmerima u modernizaciji proizvodnje, do 2016. godine u Srbiji više neće biti domaćeg mleka i mesa.Ukidanje kvota na proizvodnju mleka u EU, koje je juče stupilo na snagu, kao i zasićenost evropskog i svetskog tržišta, praktično će biti cunami za domaću poljoprivredu, u koju uopšte nije ulagano, niti je regulativno zaštićena.
Sanja Bugarski iz Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine ističe da od oktobra prošle godine upozoravaju Vladu Srbije na potrebu uvođenja carina i prelevmana, ali da odgovora nema.
- Ukoliko se ne desi takav potez, domaći potrošači neće sigurno piti domaće mleko, a ni jesti domaće meso. U to budite sigurni. Najkasnije do početka 2016. biće totalni potop domaće proizvodnje ukoliko se ne preduzmu neophodni koraci - rekla je Bugarski za Ekonomske vesti.
Slobodan Petrović, direktor „Denjub fuds grupe“, kaže za Kurir da gorući problem za srpske mlekare predstavljaju ogromne zalihe mleka i mlečnih proizvoda, koji su se nagomilali u EU zbog ukrajinsko-ruskog sukoba.
- Osim što velike količine robe po dampinškim cenama ulaze u Srbiju, one ulaze i u druge zemlje CEFTA, pa nam izvoz i u zemlje u celom regionu pada. To je dovelo do viškova mleka u Srbiji, ali i mesa i drugih proizvoda. Rešenje je da se domaće tržište zaštiti uvođenjem prelevmana pri svakom uvozu tih proizvoda. Od oktobra tražimo to od Vlade Srbije - ističe Petrović.
Ministarka poljoprivrede
TO JE SEZONSKI PROBLEM
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković očekuje da će uskoro doći „do stabilizacije evropskog tržišta prehrambenih proizvoda“. Ona je najavila da Srbija pregovara sa Kinom o izvozu mleka i mlečnih proizvoda.
- Postoji dosta indicija da će se polako stabilizovati evropsko tržište i očekujemo da ćemo u narednih nekoliko meseci, kada prođe ovaj sezonski problem plasmana mleka, imati stabilizovano evropsko tržište i da ćemo uspeti da uspostavimo ravnotežu u proizvodnji i plasmanu - rekla je ministarka i objasnila da je problem sa viškom tovljenika u Srbiji rešen.
Šta jedemo iz uvoza
- 35.000 tona najlošijih jestivih delova mesa najgoreg kvaliteta uvezeno je u Srbiju u 2014. godini iz inostranih klanica
- 14.500 tona zamrznutog mesa iz EU uvezeno je prošle godine u Srbiju, a prodato kao sveže
- 330.000 živih svinja uvezla je Srbija u 2014. godini od 250.000 do 270.000 tona godišnja je proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji
- 300 odsto povećan je uvoz trapista u oktobru i novembru prošle godine, odnosno sa 15 na 45 tona
- 1,4 milijarde litara mleka pomuze se godišnje u Srbiji, od čega 780 do 800 miliona litara uđe u prerađivačke kapacitete
Quercus
Član
Rts.rs:
ЕУ укида квоте за производњу млека, српски млекари страхују
Европски млекари од данас могу да производе млеко у неограниченим количинама – Брисел је укинуо квоте уведене пре више од 30 година да би се спречила претерана производња и вишкови. С квотама и без њих, кажу српски млекари, већ губе трку с европским, уз годишњих 2.700 литара млека по крави спрам европских 8.000 литара.
Укидање квота за производњу млека у ЕУ најављено je 2003. године, а границе су постепено померане у последњих седам година како би се произвођачи навикли на већу производњу.
Припремили Мирјана Брајковић и Душан Гаји
Уочи укидања пољопривредници из 16 земаља протестовали су у Бриселу – страх их је да ће тржиште преплавити јефтино млеко.
"С укидањем квота, заиста се плашимо да ће производња експлодирати и да нећемо моћи више да покривамо трошкове", каже млекар Ив Декнуд.
Ограничење се укида да би се подстакао извоз у Кину и Јужну Кореју – одговарају европски парламентарци. Кажу и да се ситуација знатно променила у односу на 1984, време планина од бутера и језера млека, када су квоте уведене.
"ЕУ данас извози 11 процената производње млека и то без било каквих субвенција. То се дешава у тренутку кад светска потражња за млеком расте по стопи од два одсто годишње. Зато на укидање ограничења у производњи млека гледамо са оптимизмом", наглашава Фил Хоган, европски комесар за пољопривреду и рурални развој.
Марија Данијела Лензу из Директората за пољопривреду Европског савета каже да се очекује да ће потражња млека на светском нивоу расти, посебно у земљама у развоју.
"Међутим, сведоци смо знатног пада цене млека, као и забране коју је увела Русија за увоз хране из ЕУ. Зато ће крај квота за млеко бити шанса, али и велики изазов", сматра Марија Данијела Лензу.
А где је ту Србија? Сточари се жале да имају проблема да продају млеко. У њиховом удружењу кажу да су, услед укидања царина и прекида трговине Европе с Русијом, вишкови јефтиног млека – посебно из Немачке – заситили српско тржиште. А ефекат укидања квота видеће се пре краја године.
Љубиша Јовановић из Удружења произвођача млека Србије наводи да, с обзиром на то да је Србија опредељена за ЕУ, свака промена пословања прати произвођаче.
"Ми не знамо колико ће, да ли је тачно да је то само шест до осам одсто повећање производње млека на територији целе ЕУ и да ли ће заиста све то завршити у њиховом извозу", сматра Јовановић.
С квотама и без њих, кажу српски млекари, већ губе трку с европским, уз годишњих 2.700 литара млека по крави спрам европских 8.000 литара.
Од државе очекују већу помоћ и дугорочно планирање.
Из ресорног министарства одговарају: уз премије за млеко и повећане подстицаје по грлу, трагају за додатним мерама којима ће их подржати.
ЕУ укида квоте за производњу млека, српски млекари страхују
Европски млекари од данас могу да производе млеко у неограниченим количинама – Брисел је укинуо квоте уведене пре више од 30 година да би се спречила претерана производња и вишкови. С квотама и без њих, кажу српски млекари, већ губе трку с европским, уз годишњих 2.700 литара млека по крави спрам европских 8.000 литара.
Припремили Мирјана Брајковић и Душан Гаји
Уочи укидања пољопривредници из 16 земаља протестовали су у Бриселу – страх их је да ће тржиште преплавити јефтино млеко.
"С укидањем квота, заиста се плашимо да ће производња експлодирати и да нећемо моћи више да покривамо трошкове", каже млекар Ив Декнуд.
Ограничење се укида да би се подстакао извоз у Кину и Јужну Кореју – одговарају европски парламентарци. Кажу и да се ситуација знатно променила у односу на 1984, време планина од бутера и језера млека, када су квоте уведене.
"ЕУ данас извози 11 процената производње млека и то без било каквих субвенција. То се дешава у тренутку кад светска потражња за млеком расте по стопи од два одсто годишње. Зато на укидање ограничења у производњи млека гледамо са оптимизмом", наглашава Фил Хоган, европски комесар за пољопривреду и рурални развој.
Марија Данијела Лензу из Директората за пољопривреду Европског савета каже да се очекује да ће потражња млека на светском нивоу расти, посебно у земљама у развоју.
"Међутим, сведоци смо знатног пада цене млека, као и забране коју је увела Русија за увоз хране из ЕУ. Зато ће крај квота за млеко бити шанса, али и велики изазов", сматра Марија Данијела Лензу.
А где је ту Србија? Сточари се жале да имају проблема да продају млеко. У њиховом удружењу кажу да су, услед укидања царина и прекида трговине Европе с Русијом, вишкови јефтиног млека – посебно из Немачке – заситили српско тржиште. А ефекат укидања квота видеће се пре краја године.
Љубиша Јовановић из Удружења произвођача млека Србије наводи да, с обзиром на то да је Србија опредељена за ЕУ, свака промена пословања прати произвођаче.
"Ми не знамо колико ће, да ли је тачно да је то само шест до осам одсто повећање производње млека на територији целе ЕУ и да ли ће заиста све то завршити у њиховом извозу", сматра Јовановић.
С квотама и без њих, кажу српски млекари, већ губе трку с европским, уз годишњих 2.700 литара млека по крави спрам европских 8.000 литара.
Од државе очекују већу помоћ и дугорочно планирање.
Из ресорног министарства одговарају: уз премије за млеко и повећане подстицаје по грлу, трагају за додатним мерама којима ће их подржати.
Ministarka napravila haos - izvor blic.rs
Čitava priča se nastavlja bes kraja, sve više novih propisa koje je veoma teško sprovesti na terenu.
Čitava priča se nastavlja bes kraja, sve više novih propisa koje je veoma teško sprovesti na terenu.
Quercus
Član
Politika.rs:
[h=1]Чему стратегија развоја аграра без пара[/h]Слабе тачке свих досадашњих развојних докумената пољопривреде били су и остали начини финансирања и скупи производи
Од августа прошле године пољопривреда има нову стратегију развоја, али чему такав развојни документ када за његову реализацију нема пара. Донет је у време фискалне консолидације, када је буџетско стезање каиша погодило и аграрни буџет, тако да је и ова визија развоја још једно мртво слово на папиру.
Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић пре неколико дана рекла је да та област годинама пролази кроз тежак транзициони период и да је суочена са изазовом, који се, пре свега огледа у томе како се припремити за велику тржишну утакмицу с пољопривредом Европе.
У том погледу би, ваљда, стратегија требало да нам помогне и отвори нове правце развоја. Да ли ће и када та стратегија заживети?
Милан Простран, агроекономски аналитичар, каже да је стратегија исувише општи документ, а да нам конкретизација предстоји „нижим” документима, а то су национални програми за пољопривредни и рурални развој чије усвајање тек предстоји. Не би ваљало, каже он, да и та два документа буду уопштена.
– Уколико се конкретно не наведу извори финансирања пољопривреде и модели да се та опредељења постигну, не видим да ће бити развојног помака. Не можемо се само ослонити на средства из ИПАРД фондова Европске уније поготово што чујем да су намењена само за велике фармере. Проблем је како финансирати мале произвођаче којих је чак 95 одсто, а ми немамо решење за њих, односно како од њих направити робне произвођаче. Ако се то питање не реши све остало су лепе жеље – каже Простран.
По његовим речима, најболније питање је наша конкурентност. Цена производа. Иако можда звучи као шала, по речима нашег саговорника, најконкурентнији смо у производњи сирак метле и метли и за то смо четврти произвођач у свету. Сирак гајимо на 2.000 хектара, а извеземо чак 98 одсто производње.
– Конкурентни смо и у производњи малина. У ЕУ, иначе, постоји прећутна подела рада. Пољска је најбоље искористила ИПАРД фондове и сада производи чак 2,5 милиона тона јабука. Италија произведе 2,4, а Кина 34 милиона тона. Поређења ради ми смо 2013. године, која је била рекордна, произвели 340.000 тона. Бугарска је узела много новца од ЕУ за уљарице, а Чешка је лидер у производњи мака на 75.000 хектара – каже Простран.
Простран указује да нам је сточарство у великој кризи. Ниска нам је продуктивност, а тржиште либерализовано. По крави годишње произведемо 2.500-3.000 литара млека, а у ЕУ је просек шест до осам хиљада литара. У ЕУ је све млеко, дословце свих 100 одсто које је у промету екстраквалитета, а код нас свега 35 до 40 одсто и зато смо мање конкурентни и можемо млеко да продајемо само у окружењу. Поређења ради, Хрватска је две године пред улазак у ЕУ, имала чак 93 одсто млека екстракласе.
С друге стране суочени смо да се нека тржишта отварају, па затварају. Због санкција ЕУ Русији отварају се извозне шансе, а изложени смо и притиску увоза хране из ЕУ на наше тржиште.
– Није спорно да ћемо наставити с класичним ратарским и сточарским производњама. Наша шанса је да произведемо оно што други не могу и то квалитетније и јевтиније. Да то буду неки локални сиреви специфичног укуса, заштићене рецептуре, сматра Простран.
Вукосав Саковић из удружења „Жита Србије” каже да је добро што је примарни циљ стратегије повећање производње, али да би волео да чује које држава мере нуди које ће помоћи да се до тог циља стигне. Стратегија пољопривреде је, по њему, озбиљно урађена, али…
– Код нас производња, нажалост, више зависи од времена, а не од стратегије. Да би се повећали приноси мора се уложити у агротехнику, а новца за то нема и зато све остаје мртво слово на папиру. Ако се очекује да пољопривредни произвођачи сами остваре напредак, онда смо ту где смо. Ако желимо да идемо брже требају нам веће субвенције. Неко ће рећи лако је бити паметан, али где су паре – каже Саковић.
По њему, слаба тачка нашег аграра је сточарство и ту највише заостајемо. Међутим, све мере које држава предузима су, каже, само гашење пожара. Проблем је, сматра, и што наши сточари нису конкурентни. Како неко у Холандији или Немачкој може да произведе месо јевтиније него код нас и да га прода у Србији, уз плаћене трошкове транспорта. По Саковићевим речима разлог не могу бити само државна давања, већ и то што они имају већи прираст, бољи утрошак хране и друге боље параметре. Зато нашим произвођачима треба помоћи да постану конкурентни, а ко не постигне европске резултате у продуктивности, не уме то да ради нека се бави другом производњом.
– У ратарству најлошије резултате постижемо код пшенице и још се нисмо приближили приносима из деведесетих, а треба да постигнемо европске стандарде. Наши конкуренти су нам, међутим, у међувремену одмакли – каже Саковић.
- - - - - - - - - -
Subvencije.rs:
Упутство за доношење мера подршке за пољопривреду са нивоа покрајина и јединица локалне самоуправе
[h=1]Упутство за доношење мера подршке за пољопривреду са нивоа покрајина и јединица локалне самоуправе[/h]
Овим правилником Министарства пољопривреде прописује се образац и садржина програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја, као и образац извештаја о спровођењу мера пољопривредне политике и политике руралног развоја.
Опште информације и табеларни приказ планираних мера садрже:
Показатељи развоја пољопривреде садрже податке о пољопривредном земљишту, вишегодишњим засадима, сточном фонду, механизацији, опреми и објектима, радној снази, структури пољопривредних газдинстава, производњи пољопривредних производа, земљорадничким задругама и удружењима пољопривредника, трансферу знања и информација.
Табеларни приказ планираних мера и финансијских средстава садржи: табеларни приказ мера директних плаћања; табеларни приказ мера руралног развоја; табеларни приказ мера које нису предвиђене у оквиру мера директних плаћања и у оквиру мера руралног развоја; табеларни приказ планираних финансијских средстава.
Правилник, образац и упутство, преузмите у прилогу текста.
[h=1]Чему стратегија развоја аграра без пара[/h]Слабе тачке свих досадашњих развојних докумената пољопривреде били су и остали начини финансирања и скупи производи
Од августа прошле године пољопривреда има нову стратегију развоја, али чему такав развојни документ када за његову реализацију нема пара. Донет је у време фискалне консолидације, када је буџетско стезање каиша погодило и аграрни буџет, тако да је и ова визија развоја још једно мртво слово на папиру.
Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић пре неколико дана рекла је да та област годинама пролази кроз тежак транзициони период и да је суочена са изазовом, који се, пре свега огледа у томе како се припремити за велику тржишну утакмицу с пољопривредом Европе.
У том погледу би, ваљда, стратегија требало да нам помогне и отвори нове правце развоја. Да ли ће и када та стратегија заживети?
Милан Простран, агроекономски аналитичар, каже да је стратегија исувише општи документ, а да нам конкретизација предстоји „нижим” документима, а то су национални програми за пољопривредни и рурални развој чије усвајање тек предстоји. Не би ваљало, каже он, да и та два документа буду уопштена.
– Уколико се конкретно не наведу извори финансирања пољопривреде и модели да се та опредељења постигну, не видим да ће бити развојног помака. Не можемо се само ослонити на средства из ИПАРД фондова Европске уније поготово што чујем да су намењена само за велике фармере. Проблем је како финансирати мале произвођаче којих је чак 95 одсто, а ми немамо решење за њих, односно како од њих направити робне произвођаче. Ако се то питање не реши све остало су лепе жеље – каже Простран.
По његовим речима, најболније питање је наша конкурентност. Цена производа. Иако можда звучи као шала, по речима нашег саговорника, најконкурентнији смо у производњи сирак метле и метли и за то смо четврти произвођач у свету. Сирак гајимо на 2.000 хектара, а извеземо чак 98 одсто производње.
– Конкурентни смо и у производњи малина. У ЕУ, иначе, постоји прећутна подела рада. Пољска је најбоље искористила ИПАРД фондове и сада производи чак 2,5 милиона тона јабука. Италија произведе 2,4, а Кина 34 милиона тона. Поређења ради ми смо 2013. године, која је била рекордна, произвели 340.000 тона. Бугарска је узела много новца од ЕУ за уљарице, а Чешка је лидер у производњи мака на 75.000 хектара – каже Простран.
Простран указује да нам је сточарство у великој кризи. Ниска нам је продуктивност, а тржиште либерализовано. По крави годишње произведемо 2.500-3.000 литара млека, а у ЕУ је просек шест до осам хиљада литара. У ЕУ је све млеко, дословце свих 100 одсто које је у промету екстраквалитета, а код нас свега 35 до 40 одсто и зато смо мање конкурентни и можемо млеко да продајемо само у окружењу. Поређења ради, Хрватска је две године пред улазак у ЕУ, имала чак 93 одсто млека екстракласе.
С друге стране суочени смо да се нека тржишта отварају, па затварају. Због санкција ЕУ Русији отварају се извозне шансе, а изложени смо и притиску увоза хране из ЕУ на наше тржиште.
– Није спорно да ћемо наставити с класичним ратарским и сточарским производњама. Наша шанса је да произведемо оно што други не могу и то квалитетније и јевтиније. Да то буду неки локални сиреви специфичног укуса, заштићене рецептуре, сматра Простран.
Вукосав Саковић из удружења „Жита Србије” каже да је добро што је примарни циљ стратегије повећање производње, али да би волео да чује које држава мере нуди које ће помоћи да се до тог циља стигне. Стратегија пољопривреде је, по њему, озбиљно урађена, али…
– Код нас производња, нажалост, више зависи од времена, а не од стратегије. Да би се повећали приноси мора се уложити у агротехнику, а новца за то нема и зато све остаје мртво слово на папиру. Ако се очекује да пољопривредни произвођачи сами остваре напредак, онда смо ту где смо. Ако желимо да идемо брже требају нам веће субвенције. Неко ће рећи лако је бити паметан, али где су паре – каже Саковић.
По њему, слаба тачка нашег аграра је сточарство и ту највише заостајемо. Међутим, све мере које држава предузима су, каже, само гашење пожара. Проблем је, сматра, и што наши сточари нису конкурентни. Како неко у Холандији или Немачкој може да произведе месо јевтиније него код нас и да га прода у Србији, уз плаћене трошкове транспорта. По Саковићевим речима разлог не могу бити само државна давања, већ и то што они имају већи прираст, бољи утрошак хране и друге боље параметре. Зато нашим произвођачима треба помоћи да постану конкурентни, а ко не постигне европске резултате у продуктивности, не уме то да ради нека се бави другом производњом.
– У ратарству најлошије резултате постижемо код пшенице и још се нисмо приближили приносима из деведесетих, а треба да постигнемо европске стандарде. Наши конкуренти су нам, међутим, у међувремену одмакли – каже Саковић.
- - - - - - - - - -
Subvencije.rs:
Упутство за доношење мера подршке за пољопривреду са нивоа покрајина и јединица локалне самоуправе
[h=1]Упутство за доношење мера подршке за пољопривреду са нивоа покрајина и јединица локалне самоуправе[/h]
Овим правилником Министарства пољопривреде прописује се образац и садржина програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја, као и образац извештаја о спровођењу мера пољопривредне политике и политике руралног развоја.
Опште информације и табеларни приказ планираних мера садрже:
- анализу постојећег стања
- податке о стању и трендовима у руралном подручју
- показатеље развоја пољопривреде; табеларни приказ планираних мера и финансијских средстава
- податке које се односе на циљну групу и значај промене која се очекује за кориснике
- информисање корисника о могућностима које пружа програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја
- податке о мониторингу и евалуацији.
Показатељи развоја пољопривреде садрже податке о пољопривредном земљишту, вишегодишњим засадима, сточном фонду, механизацији, опреми и објектима, радној снази, структури пољопривредних газдинстава, производњи пољопривредних производа, земљорадничким задругама и удружењима пољопривредника, трансферу знања и информација.
Табеларни приказ планираних мера и финансијских средстава садржи: табеларни приказ мера директних плаћања; табеларни приказ мера руралног развоја; табеларни приказ мера које нису предвиђене у оквиру мера директних плаћања и у оквиру мера руралног развоја; табеларни приказ планираних финансијских средстава.
Правилник, образац и упутство, преузмите у прилогу текста.
Quercus
Član
Bif.rs:
Zemljoradničko pitanje u Srbiji: Oskudica svake volje
[COLOR=#D1D1D1 !important][/COLOR]
[COLOR=#D1D1D1 !important]Redakcija BIF na 05/04/2015 - 09:42 u B&F Plus, Slajder[/COLOR]
„Pojava suvišne radne snage u našim selima je rezultat našeg opšteg nerada, ravnodušnosti prema razvijanju našeg stanovništva i oskudice svake volje za stvaralački rad“, pisao je početkom prošlog veka jedan od osnivača zadružnog pokreta povodom propadanja sela i odlaska njegovih žitelja u inostranstvo u potrazi za poslom.
U Srbiji je 1891. uvoz poljoprivrednih proizvoda premašio dva i po miliona dinara, od čega je milion i po dato za krompir i povrće, za pasulj i grašak oko 950.000, za beli i crni luk oko 77. 000 i za baštovansko seme i rasade oko 16.000. dinara. U to vreme poljoprivredom se bavilo gotovo 90% stanovništva, a u poređenju sa 1867. godinom, kada je urađen prvi popis obrađenog zemljišta, 1889. obim oranica pod usevima uvećao se za skoro 40%. Najviše su se sejali kukuruz, pšenica i ovas, zatim proso, heljda, ječam i duvan, a proširile su se i površine pod vinogradima.
I pored plodnosti zemljišta, povrće i industrijske biljke gajile su se tek usput, više za sopstvene potrebe nego za prodaju. Na primer, površina pod krompirom iznosila je 1902. svega 9.618 hektara, što je činilo tek pola procenta od ukupno zasejanog i obrađenog zemljišta, „a zbog rđave nege prinos krompira je bio mnogo manji nego u drugim zemljama. U Srbiji je po hektaru iznosio samo 58 tovara, dok je iste godine u Bugarskoj iznosio 143 tovara, u Nemačkoj 167, u Engleskoj 174, u Danskoj 177, a u Holandiji čak 211 tovara“, navodi 1908. Milutin Savić u knjizi „Glad u Okrugu beogradskom, uzroci i otklanjanje“.
Zemlja se obrađivala na zastareo način, najviše alatima koje su pravili sami seljaci. Tek krajem 19. veka ulazi u upotrebu parna vršalica, kada počinje da se uvozi mehanizacija iz inostranstva, a nije se koristilo ni veštačko đubrivo. Sama priroda seoskih imanja je ograničavala racionalnu obradu zemlje uz pomoć savremene mehanizacije, budući da je 1889. skoro tri četvrtine seoskog stanovništva raspolagalo imanjima manjim od pet hektara. „Zbog slabih prinosa, seljak je bio siromašan, često prezadužen, a novčanu pomoć slabo je dobijao sa strane. Nije imao novčanih sredstava da ih ulaže u svoj rad, a ni znanja da se odvoji od kultura i načina obrade svojih predaka“.
Zato nije ni čudo da je prinos od zemljoradnje zavisio najviše od vremenskih prilika. U periodu od 1860. do 1868. čak četiri godine su zbog nepovoljnih vremenskih uslova izrazito negativno uticale na prinose i trgovinski bilans Srbije, pa je „država morala da pritekne u pomoć narodu da ne bi stradao od gladi u mnogim krajevima Srbije, a naročito u Okrugu beogradskom. Polovina od ukupnog stanovništva tražila je pomoć u ishrani“, beleži Milutin Savić.
Privatna seoska inicijativa
Država je preduzimala razne mere kako bi unapredila poljoprivrednu proizvodnju. Atanasije Nikolić, ranije profesor Liceja a potom načelnik Ministarstva unutrašnjih dela je 1847. uređivao „Čiča Srećkov list“ u kome su objavljivane praktične pouke iz zemljoradnje i stočarstva. Osnovana je Zemljodelska škola 1853. u koju je svaki srez slao po jednog ili dvojicu mladića da se školuju o državnom trošku, ali je većina po svršetku školovanja radije birala državnu službu nego zemljoradnju. U to vreme je bilo pokušaja i da se gaji pamuk u Srbiji, „pa je 1845. na više mesta zasađeno seme pamuka radi probe, da se vidi kako će uspeti. Na tome je i ostalo. Izgleda da se niko više o tome nije brinuo“.
Na unapređenju poljoprivrede najviše se radilo krajem 19. veka, kada je donet čitav niz zakona i osnovane mnoge ustanove i državni ekonomati u cilju edukacije poljoprivrednika, ali najveći uticaj je izvršio Zemljoradnički zadružni pokret koji se javio devedesetih godina 19. veka kao privatna inicijativa na selu za pružanje međusobne pomoći. U selu Vranovu kod Smedereva, žitelji su 29, marta 1894. osnovali zadrugu koja će prodavati njihove proizvode i iz dobiti odobravati kredit članovima. Zadružni pokret se vrlo brzo proširio po celoj Srbiji, a od 1897. javljaju se zadruge i među srpskim stanovništvom van Srbije.
Sve zadruge u Srbiji bile su povezane u Savez zemljoradničkih zadruga sa Glavnim savezom na čelu i sedištem u Beogradu, ali su zadržale samostalnost u načinu rada i odlukama. Krajem 1902. u Srbiji je bilo 305 zadruga, a uoči Prvog svetskog rata više od hiljadu. Prema „Kalendaru zemljoradničkih zadruga“ iz 1903. godine, zadruge su se bavile raznovrsnim poslovima za svoje članove: kreditom i štednjom, nabavkom repromaterijala i mehanizacije, životnih namirnica, zajedničkom proizvodnjom, preradom i prodajom proizvoda, uzajamnim pomaganjem u radu, bolesti i smrti, u štetama nastalim zbog vremenskih nepogoda, ali i mirenjem zadrugara. Savez zemljoradničkih zadruga je izdavao i edukativne priručnike, a država je pomagala ovaj pokret iz prihoda Klasne lutrije, u vidu kredita, ali i bespovratnih sredstava.
Osnivane su i zadruge specijalizovane za određene poljoprivredne delatnosti, pa su 1902. u Negotinu, Ćupriji, Pirotu i Varvarinu radile vinogradarske zadruge, u Beogradu, Paraćinu i Kraljevu ogledno-voćarske, a u Beogradu i Žarkovu mlekarske zadruge. „Te godine osnovan je u Smederevu ugledni mlekarnik za proizvodnju mleka i preradu u maslo i sireve. Po ugovoru sklopljenom sa državom, ovaj mlekarnik je bio dužan da svake godine prima izvestan broj mladića koje mu preporuči Ministarstvo narodne privrede ili Glavni savet srpskih zemljoradničkih zadruga radi obuke u mlekarskoj proizvodnji“. I pored toga, zadruge su morale sve češće da pružaju pomoć članovima koji su ostajali bez poseda i posla usled nesposobnosti ogromnog broja tadašnjih poljoprivrednika da se prilagode novim pravilima igre, koje su doneli industrijalizacija i širenje tržišne privrede.
Selo u izbeglištvu
Seljak je mogao na tržište da iznosi samo višak svojih proizvoda, ukoliko ga je bilo. Prema podacima uoči Prvog svetskog rata, gazdinstvo od 1 hektara donosilo je dohodak od 72 dinara, a rashodi su iznosili 96 dinara. Kod gazdinstva od 2 hektara, deficit je iznosio 6 dinara, a jedino gazdinstvo od 5 hektara donosilo je višak od 2 dinara. Pošto seljak nije mogao svojim proizvodima da pribavi dovoljnu količinu novca, morao je da se zadužuje, a kako dugo nije bilo kreditnih ustanova, obraćao se privatnim licima, pre svega trgovcima i činovnicima, koji su za pozajmice naplaćivali ogromne kamate.
Seoski dugovi počinjali su gotovo uvek sitnim i hitnim pozajmicama, a često završavali prodajom imanja „na doboš“. Po žalbama koje su seljaci upućivali još 1859. godine knezu Milošu kada se ponovo vratio na vlast „jedan je dužnik za 40 dukata platio 140 u roku od tri godine, drugi za dug od 130 dukata 310 u roku od godinu i po dana; treći za 100 dukata 315 u roku od četiri godine i pored toga dao kacu kajmaka , dve debele krave, dva tegleća vola i jednog debelog ovna“. U svim ovim slučajevima zajmodavci su bili činovnici, a zemljoradničke zadruge su u periodu od 1901. do 1905. izdale više od 14.000 pozajmica svojim članovima za nabavku hrane u iznosu od gotovo 890.000 dinara.
Te pozajmice su iz godine u godinu rasle, a zbog nemogućnosti da se prehrane na sopstvenom imanju, znatan broj seljaka je tražio posao na drugoj strani. Industrija nije bila dovoljno razvijena da bi mogla da zaposli toliki višak seoske radne snage, pa su se mnogi okretali trgovini ili otvaranju mehana, ali i često propadali zbog neiskustva u takvim poslovima. Zato je sve veći broj odlazio iz zemlje, „svake godine blizu 15.000 seoskih radnika“, navodi 1908. Mihajlo Avramović u knjizi „Seoski radnici“, a jedan od najunosnijih poslova je bilo njihovo vrbovanje za rad u inostranstvu. Niko od državnih i lokalnih vlasti nije ništa preduzimao da to zaustavi, tvrdi isti autor, i navodi reči jednog od osnivača zadružnog pokreta: „Pojava suvišne radne snage u našim selima je rezultat našeg opšteg nerada, zapuštenosti privrednih pitanja i opšte ravnodušnosti prema razvijanju našeg stanovništva i njegovoga zanimanja, potpune oskudice svake volje za pozitivan stvaralački rad“. Konstantni problemi na selu pretvorili su se u zemljoradničko pitanje, koje će stalno biti na dnevnom redu u Srbiji i nakon Prvog svetskog rata.
Zemljoradničko pitanje u Srbiji: Oskudica svake volje
[COLOR=#D1D1D1 !important]Redakcija BIF na 05/04/2015 - 09:42 u B&F Plus, Slajder[/COLOR]
„Pojava suvišne radne snage u našim selima je rezultat našeg opšteg nerada, ravnodušnosti prema razvijanju našeg stanovništva i oskudice svake volje za stvaralački rad“, pisao je početkom prošlog veka jedan od osnivača zadružnog pokreta povodom propadanja sela i odlaska njegovih žitelja u inostranstvo u potrazi za poslom.
U Srbiji je 1891. uvoz poljoprivrednih proizvoda premašio dva i po miliona dinara, od čega je milion i po dato za krompir i povrće, za pasulj i grašak oko 950.000, za beli i crni luk oko 77. 000 i za baštovansko seme i rasade oko 16.000. dinara. U to vreme poljoprivredom se bavilo gotovo 90% stanovništva, a u poređenju sa 1867. godinom, kada je urađen prvi popis obrađenog zemljišta, 1889. obim oranica pod usevima uvećao se za skoro 40%. Najviše su se sejali kukuruz, pšenica i ovas, zatim proso, heljda, ječam i duvan, a proširile su se i površine pod vinogradima.
I pored plodnosti zemljišta, povrće i industrijske biljke gajile su se tek usput, više za sopstvene potrebe nego za prodaju. Na primer, površina pod krompirom iznosila je 1902. svega 9.618 hektara, što je činilo tek pola procenta od ukupno zasejanog i obrađenog zemljišta, „a zbog rđave nege prinos krompira je bio mnogo manji nego u drugim zemljama. U Srbiji je po hektaru iznosio samo 58 tovara, dok je iste godine u Bugarskoj iznosio 143 tovara, u Nemačkoj 167, u Engleskoj 174, u Danskoj 177, a u Holandiji čak 211 tovara“, navodi 1908. Milutin Savić u knjizi „Glad u Okrugu beogradskom, uzroci i otklanjanje“.
Zemlja se obrađivala na zastareo način, najviše alatima koje su pravili sami seljaci. Tek krajem 19. veka ulazi u upotrebu parna vršalica, kada počinje da se uvozi mehanizacija iz inostranstva, a nije se koristilo ni veštačko đubrivo. Sama priroda seoskih imanja je ograničavala racionalnu obradu zemlje uz pomoć savremene mehanizacije, budući da je 1889. skoro tri četvrtine seoskog stanovništva raspolagalo imanjima manjim od pet hektara. „Zbog slabih prinosa, seljak je bio siromašan, često prezadužen, a novčanu pomoć slabo je dobijao sa strane. Nije imao novčanih sredstava da ih ulaže u svoj rad, a ni znanja da se odvoji od kultura i načina obrade svojih predaka“.
Zato nije ni čudo da je prinos od zemljoradnje zavisio najviše od vremenskih prilika. U periodu od 1860. do 1868. čak četiri godine su zbog nepovoljnih vremenskih uslova izrazito negativno uticale na prinose i trgovinski bilans Srbije, pa je „država morala da pritekne u pomoć narodu da ne bi stradao od gladi u mnogim krajevima Srbije, a naročito u Okrugu beogradskom. Polovina od ukupnog stanovništva tražila je pomoć u ishrani“, beleži Milutin Savić.
Privatna seoska inicijativa
Država je preduzimala razne mere kako bi unapredila poljoprivrednu proizvodnju. Atanasije Nikolić, ranije profesor Liceja a potom načelnik Ministarstva unutrašnjih dela je 1847. uređivao „Čiča Srećkov list“ u kome su objavljivane praktične pouke iz zemljoradnje i stočarstva. Osnovana je Zemljodelska škola 1853. u koju je svaki srez slao po jednog ili dvojicu mladića da se školuju o državnom trošku, ali je većina po svršetku školovanja radije birala državnu službu nego zemljoradnju. U to vreme je bilo pokušaja i da se gaji pamuk u Srbiji, „pa je 1845. na više mesta zasađeno seme pamuka radi probe, da se vidi kako će uspeti. Na tome je i ostalo. Izgleda da se niko više o tome nije brinuo“.
Na unapređenju poljoprivrede najviše se radilo krajem 19. veka, kada je donet čitav niz zakona i osnovane mnoge ustanove i državni ekonomati u cilju edukacije poljoprivrednika, ali najveći uticaj je izvršio Zemljoradnički zadružni pokret koji se javio devedesetih godina 19. veka kao privatna inicijativa na selu za pružanje međusobne pomoći. U selu Vranovu kod Smedereva, žitelji su 29, marta 1894. osnovali zadrugu koja će prodavati njihove proizvode i iz dobiti odobravati kredit članovima. Zadružni pokret se vrlo brzo proširio po celoj Srbiji, a od 1897. javljaju se zadruge i među srpskim stanovništvom van Srbije.
Sve zadruge u Srbiji bile su povezane u Savez zemljoradničkih zadruga sa Glavnim savezom na čelu i sedištem u Beogradu, ali su zadržale samostalnost u načinu rada i odlukama. Krajem 1902. u Srbiji je bilo 305 zadruga, a uoči Prvog svetskog rata više od hiljadu. Prema „Kalendaru zemljoradničkih zadruga“ iz 1903. godine, zadruge su se bavile raznovrsnim poslovima za svoje članove: kreditom i štednjom, nabavkom repromaterijala i mehanizacije, životnih namirnica, zajedničkom proizvodnjom, preradom i prodajom proizvoda, uzajamnim pomaganjem u radu, bolesti i smrti, u štetama nastalim zbog vremenskih nepogoda, ali i mirenjem zadrugara. Savez zemljoradničkih zadruga je izdavao i edukativne priručnike, a država je pomagala ovaj pokret iz prihoda Klasne lutrije, u vidu kredita, ali i bespovratnih sredstava.
Osnivane su i zadruge specijalizovane za određene poljoprivredne delatnosti, pa su 1902. u Negotinu, Ćupriji, Pirotu i Varvarinu radile vinogradarske zadruge, u Beogradu, Paraćinu i Kraljevu ogledno-voćarske, a u Beogradu i Žarkovu mlekarske zadruge. „Te godine osnovan je u Smederevu ugledni mlekarnik za proizvodnju mleka i preradu u maslo i sireve. Po ugovoru sklopljenom sa državom, ovaj mlekarnik je bio dužan da svake godine prima izvestan broj mladića koje mu preporuči Ministarstvo narodne privrede ili Glavni savet srpskih zemljoradničkih zadruga radi obuke u mlekarskoj proizvodnji“. I pored toga, zadruge su morale sve češće da pružaju pomoć članovima koji su ostajali bez poseda i posla usled nesposobnosti ogromnog broja tadašnjih poljoprivrednika da se prilagode novim pravilima igre, koje su doneli industrijalizacija i širenje tržišne privrede.
Selo u izbeglištvu
Seljak je mogao na tržište da iznosi samo višak svojih proizvoda, ukoliko ga je bilo. Prema podacima uoči Prvog svetskog rata, gazdinstvo od 1 hektara donosilo je dohodak od 72 dinara, a rashodi su iznosili 96 dinara. Kod gazdinstva od 2 hektara, deficit je iznosio 6 dinara, a jedino gazdinstvo od 5 hektara donosilo je višak od 2 dinara. Pošto seljak nije mogao svojim proizvodima da pribavi dovoljnu količinu novca, morao je da se zadužuje, a kako dugo nije bilo kreditnih ustanova, obraćao se privatnim licima, pre svega trgovcima i činovnicima, koji su za pozajmice naplaćivali ogromne kamate.
Seoski dugovi počinjali su gotovo uvek sitnim i hitnim pozajmicama, a često završavali prodajom imanja „na doboš“. Po žalbama koje su seljaci upućivali još 1859. godine knezu Milošu kada se ponovo vratio na vlast „jedan je dužnik za 40 dukata platio 140 u roku od tri godine, drugi za dug od 130 dukata 310 u roku od godinu i po dana; treći za 100 dukata 315 u roku od četiri godine i pored toga dao kacu kajmaka , dve debele krave, dva tegleća vola i jednog debelog ovna“. U svim ovim slučajevima zajmodavci su bili činovnici, a zemljoradničke zadruge su u periodu od 1901. do 1905. izdale više od 14.000 pozajmica svojim članovima za nabavku hrane u iznosu od gotovo 890.000 dinara.
Te pozajmice su iz godine u godinu rasle, a zbog nemogućnosti da se prehrane na sopstvenom imanju, znatan broj seljaka je tražio posao na drugoj strani. Industrija nije bila dovoljno razvijena da bi mogla da zaposli toliki višak seoske radne snage, pa su se mnogi okretali trgovini ili otvaranju mehana, ali i često propadali zbog neiskustva u takvim poslovima. Zato je sve veći broj odlazio iz zemlje, „svake godine blizu 15.000 seoskih radnika“, navodi 1908. Mihajlo Avramović u knjizi „Seoski radnici“, a jedan od najunosnijih poslova je bilo njihovo vrbovanje za rad u inostranstvu. Niko od državnih i lokalnih vlasti nije ništa preduzimao da to zaustavi, tvrdi isti autor, i navodi reči jednog od osnivača zadružnog pokreta: „Pojava suvišne radne snage u našim selima je rezultat našeg opšteg nerada, zapuštenosti privrednih pitanja i opšte ravnodušnosti prema razvijanju našeg stanovništva i njegovoga zanimanja, potpune oskudice svake volje za pozitivan stvaralački rad“. Konstantni problemi na selu pretvorili su se u zemljoradničko pitanje, koje će stalno biti na dnevnom redu u Srbiji i nakon Prvog svetskog rata.
Tomić Toma
Član
Malo pre videh sliku i bas sam se zapitao da to niste Vi u vasem Case-u
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Конзорцијум за куповину ПКБ-а
Компаније МК Група и Индустрија меса Матијевић имају намеру да удруже свој капитал, знања и искуства и оснују Конзорцијум ова два привредна друштва, као заинтересованог купца за куповину ПКБ Корпорације
Матијевић и Костић оснивају Конзорцијум за куповину ПКБ-а
АД Падинска Скела, наводи се у заједничком саопштењу те две компаније. Идеја оснивања Конзорцијума је стварање респектабилног домаћег купца у процесу приватизације, који ће бити равноправан понуђач са другим домаћим и страним инвеститорима.
Подсећа се да је компанија МК Гроуп једна од водећих холдинг компанија у Србији чија је основна делатност производња и трговина пољопривредним производима. Са преко 30 година искуства сврстава се међу највеће и најснажније компаније у домаћем аграру, а компанија ИМ Матијевић је присутна на српском тржишту од 1992. године, као једна од највећих произвођача меса и месних прерађевина.
Заједно са привредним друштвима из области аграра, као повезаним лицима, ИМ Матијевић је такође једна од водећих компанија чија је основна делатност производња и продаја пољопривредних производа.
Конзорцијум за куповину ПКБ-а
Компаније МК Група и Индустрија меса Матијевић имају намеру да удруже свој капитал, знања и искуства и оснују Конзорцијум ова два привредна друштва, као заинтересованог купца за куповину ПКБ Корпорације
Матијевић и Костић оснивају Конзорцијум за куповину ПКБ-а
АД Падинска Скела, наводи се у заједничком саопштењу те две компаније. Идеја оснивања Конзорцијума је стварање респектабилног домаћег купца у процесу приватизације, који ће бити равноправан понуђач са другим домаћим и страним инвеститорима.
Подсећа се да је компанија МК Гроуп једна од водећих холдинг компанија у Србији чија је основна делатност производња и трговина пољопривредним производима. Са преко 30 година искуства сврстава се међу највеће и најснажније компаније у домаћем аграру, а компанија ИМ Матијевић је присутна на српском тржишту од 1992. године, као једна од највећих произвођача меса и месних прерађевина.
Заједно са привредним друштвима из области аграра, као повезаним лицима, ИМ Матијевић је такође једна од водећих компанија чија је основна делатност производња и продаја пољопривредних производа.
[h=1]УПРКОС ПРИТИСЦИМА ЗАПАДА председник Николић одлучио да са српском војском иде у Москву[/h]
[COLOR=#666666 !important]Фотографија преузета са веб портала 24news.ca
Како Србин.инфо незванично сазнаје из кругова блиских државној власти, упркос огромним притисцима западних земаља и усмених порука страних амбасадора у Србији, да то не учини, српски председник Томислав Николић је преломио те је данас у поподне донео одлуку да српска војска заједном с њим учествује на великој војној паради у Москви поводом Дана победе.Председник Николић, који је прихватио позив да присуствује као гост у Москви, данас је као врховни комадант у складу са својим надлежностима, а на основу Устава Републике Србије, Закона о одбрани, Закона о Војсци Србије и Правила службе Војске Србије потписао наредбу да припадници Војске Србије учествују на „Паради победника” поводом обележавања Дана победе на Црвеном тргу у Москви, 9. маја 2015 године.Војска Србије учествоваће на „Паради победника” на основу позивс министра одбране Руске федерације Сергеја Шојгуа, поводом обележавања 70. годишњице победе советског народа у Великом отаџбинском рату од 1941 до 1945. године.Овогодишња парада је јубиларна и највећа јер ће учествовати више од 15.000 војника.На паради би требало да учествују државе савезнице из Другог светској рата, мада је извесно да се поједине од земаља неће одазвати због кризе у Украјини.Пре пет година, 2010. када је обележавано 65 година од победе над фашизмом Србија није добила позив да учествује на паради.Извор: Србин.инфо
[COLOR=#666666 !important]Фотографија преузета са веб портала 24news.caКако Србин.инфо незванично сазнаје из кругова блиских државној власти, упркос огромним притисцима западних земаља и усмених порука страних амбасадора у Србији, да то не учини, српски председник Томислав Николић је преломио те је данас у поподне донео одлуку да српска војска заједном с њим учествује на великој војној паради у Москви поводом Дана победе.Председник Николић, који је прихватио позив да присуствује као гост у Москви, данас је као врховни комадант у складу са својим надлежностима, а на основу Устава Републике Србије, Закона о одбрани, Закона о Војсци Србије и Правила службе Војске Србије потписао наредбу да припадници Војске Србије учествују на „Паради победника” поводом обележавања Дана победе на Црвеном тргу у Москви, 9. маја 2015 године.Војска Србије учествоваће на „Паради победника” на основу позивс министра одбране Руске федерације Сергеја Шојгуа, поводом обележавања 70. годишњице победе советског народа у Великом отаџбинском рату од 1941 до 1945. године.Овогодишња парада је јубиларна и највећа јер ће учествовати више од 15.000 војника.На паради би требало да учествују државе савезнице из Другог светској рата, мада је извесно да се поједине од земаља неће одазвати због кризе у Украјини.Пре пет година, 2010. када је обележавано 65 година од победе над фашизмом Србија није добила позив да учествује на паради.Извор: Србин.инфо
1.5K912
[/COLOR]
