Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Shvatam ja da je vest i obaveštenje, samo ne znam kakave veze ima sa poljoprivredom kada si je postavio u ovaj deo foruma.
Quercus
Član
Rtv.rs:
[h=1]Удружење: Државно пољопривредно земљиште продати младима[/h]ПАНЧЕВО - Удружења за пољопривреду из Долова затражили су данас да се државно пољопривредно земљиште што пре прода младим пољопривредницима.
У захтеву који су упутили Влади Србије, Министарству пољопривреде и Граду Панчево, пољопривредници из Долова траже да се државно пољопривредно земљиште величине од пет до 20 хектара прода са роком отплате од 20 година и годишњом каматом од један до два одсто пољопривредницима млађим од 45 година.
РТВ (Јан Вало)
Истиче се да то треба извести пре 2017, када ће странци моћи легално да купују пољопривредно земљиште у Србији у складу са потписаним Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
"На тај начин држава ће да да свој реални допринос, да млади остану у руралним срединама и пољопривредној делатности, као што су се институције до сад вербално залагале", пише у захтеву.
Предлаже се да се и да од средстава од продаје пољопривредног земљишта треба основати фонд за унапређење пољопривреде чиме ће се обезбедити услови младима за останак у селима и обављају пољопривредне делатности.
"Избећи ће се и сталне несугласице и сукоб интереса између сточара и ратара приликом закупа - лицитације државног пољопривредног земљишта и онемогућити странцима да много пре него што Србија уђе у ЕУ од 2017. легалном куповином стекну право власништва над државним пољопривредним земљиштем у Србији", наглашава се.
Потписници овог захтева су удружења "Панчевачки ратари", "Доловачки паори" "Агрологистик", као и Аграрни форум Панчево и Организатор пољопривредне производње "Дуленце" и Комисија за пољопривреду месне заједници Долово.
[h=1]Удружење: Државно пољопривредно земљиште продати младима[/h]ПАНЧЕВО - Удружења за пољопривреду из Долова затражили су данас да се државно пољопривредно земљиште што пре прода младим пољопривредницима.
У захтеву који су упутили Влади Србије, Министарству пољопривреде и Граду Панчево, пољопривредници из Долова траже да се државно пољопривредно земљиште величине од пет до 20 хектара прода са роком отплате од 20 година и годишњом каматом од један до два одсто пољопривредницима млађим од 45 година.
Истиче се да то треба извести пре 2017, када ће странци моћи легално да купују пољопривредно земљиште у Србији у складу са потписаним Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
"На тај начин држава ће да да свој реални допринос, да млади остану у руралним срединама и пољопривредној делатности, као што су се институције до сад вербално залагале", пише у захтеву.
Предлаже се да се и да од средстава од продаје пољопривредног земљишта треба основати фонд за унапређење пољопривреде чиме ће се обезбедити услови младима за останак у селима и обављају пољопривредне делатности.
"Избећи ће се и сталне несугласице и сукоб интереса између сточара и ратара приликом закупа - лицитације државног пољопривредног земљишта и онемогућити странцима да много пре него што Србија уђе у ЕУ од 2017. легалном куповином стекну право власништва над државним пољопривредним земљиштем у Србији", наглашава се.
Потписници овог захтева су удружења "Панчевачки ратари", "Доловачки паори" "Агрологистик", као и Аграрни форум Панчево и Организатор пољопривредне производње "Дуленце" и Комисија за пољопривреду месне заједници Долово.
MOMOSARIC
Član
Odličan predlog.
A restitucija po nekom redosledu je prva,onda bi ovo bio dobar predlog.
MOMOSARIC
Član
I to što kažeš , onda ni nebi bilo za ovaj predlog jer je sve bilo nekad nečije.
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Беспарица и лоше време саплићу сетву
Ни пред ову сетву пољопривредницима нису исплаћени подстицаји за биљну производњу, кредити са субвенционисаним каматама опет су закаснели, а на све то - у многе њиве се и не може ући јер пливају у води.
Ту чорбу зачинио је и јак ветар који такође не да да се овај посао обави без потешкоћа.
- Подземне воде су велики проблем. У Банату је 30 одсто таквих њива. Нажалост, ни тај се проблем не решава јер се чекају конкурси, процедуре .. Све у свему, најважнији посао у њивама трпи - каже за наш лист Ненад Манић из удружења “Банатски паори”.Он додаје да се приводи крају сетва шећерне репе, које ће ове године у Банату бити засејано и 30 одсто мање него лане због већ добро познатих проблема - ниске цене (и лањске и овогодишње), мање дигестије код прошлогодишњег корена, мењања уговора на паорску штету...
- Ипак, одлучио сам да задржим прошлогодишње површине под слатким кореном јер ниједна култура не даје сигурност. Да има државе и озбиљне државне аграрне политике, могли бисмо штошта другачије да радимо, а овако, ни за шта не постоји дугорочни план и принуђени смо све да радимо стихијски - каже Манић.По речима Мирослава Киша из Асоцијације пољопривредника, и сунцокрета ће бити засејано мање него лане.
- Због некоректног односа произвођача према ратарима, биће смањене површине под репом и сунцокретом, али ће бити више соје и кукуруза. Како год, ова ће сетва бити обављена у тешким околностима јер опет није решено финансирање. Субвенције касне, а када одете у банку да питате за пољопривредне кредите, кажу вам да дођете за две-три недеље. Прошле године субвенционисани кредити кренули су тек у јуну, сада је то април или мај, али свеједно, све се то могло раније обезбедити - каже Киш.
Елем, жртва свега тога биће - сетва, вели наш саговорник. Зна се када су пољопривредни датуми и они не могу да се мењају и да чекају, каже он. Када је реч о трошковима овогодишње сетве, Киш напомиње да износ од 50.000 или 60.000 динара по хектару трба узети са резервом.- То је релативно. Ваља имати на уму да су многи узели земљу у закуп и то по високим ценама и ту није реч само о улагању од око 60.000 динара већ трошкови иду до 100.000 динара. Култура која не донесе вредност изнад 100.000 динара је нерентабилна.
Притом и не рачунамо рад произвођача - каже овај пољопривредник из Суботице. - Онај ко нема новац да одмах подмири финансирање сетве у незахвалној је ситуацији јер ће га то коштати осам до 15 одсто више када дођу агророкови. Најгоре је што ће због свега тога агротехника, то јест примена хранива бити сведена на минимум, што ће се, наравно, касније одразити.
У Пољопривредној стручној служби Суботице због јаког ветра и ниских температура саветују пољопривредницима да се стрпе с почетком сетве јарих култура још неколико дана и истичу да је заштита озиме пшенице приоритет. У Суботици већ пар дана дува јак северни ветар који је јуче достигао највећу брзину од 14,4 метара по секунди, кажу у Метеоролошкој станици на Палићу.
С. Глушчевић
Још не сејати
Директор Пољопривредне стручне службе Дамир Варга каже да се од четвртка могу очекивати температуре које ће омогућити загревање сетвеног слоја до температура које ће омогућити клијање и ницање сунцокрета, соје и кукуруза.- Наша препорука је и била да се не сеје, јер би семе само стајало у земљи. Уколико навлажи, долази под утицај патогених бактерија и може да страда што касније резултира проређеним склопом и исцрпљивањем биљака. У комбинацији са хербицидима то може да има несагледиве последице по принос, рекао је Варга.
Беспарица и лоше време саплићу сетву
Ни пред ову сетву пољопривредницима нису исплаћени подстицаји за биљну производњу, кредити са субвенционисаним каматама опет су закаснели, а на све то - у многе њиве се и не може ући јер пливају у води.
Ту чорбу зачинио је и јак ветар који такође не да да се овај посао обави без потешкоћа.
- Подземне воде су велики проблем. У Банату је 30 одсто таквих њива. Нажалост, ни тај се проблем не решава јер се чекају конкурси, процедуре .. Све у свему, најважнији посао у њивама трпи - каже за наш лист Ненад Манић из удружења “Банатски паори”.Он додаје да се приводи крају сетва шећерне репе, које ће ове године у Банату бити засејано и 30 одсто мање него лане због већ добро познатих проблема - ниске цене (и лањске и овогодишње), мање дигестије код прошлогодишњег корена, мењања уговора на паорску штету...
- Ипак, одлучио сам да задржим прошлогодишње површине под слатким кореном јер ниједна култура не даје сигурност. Да има државе и озбиљне државне аграрне политике, могли бисмо штошта другачије да радимо, а овако, ни за шта не постоји дугорочни план и принуђени смо све да радимо стихијски - каже Манић.По речима Мирослава Киша из Асоцијације пољопривредника, и сунцокрета ће бити засејано мање него лане.
- Због некоректног односа произвођача према ратарима, биће смањене површине под репом и сунцокретом, али ће бити више соје и кукуруза. Како год, ова ће сетва бити обављена у тешким околностима јер опет није решено финансирање. Субвенције касне, а када одете у банку да питате за пољопривредне кредите, кажу вам да дођете за две-три недеље. Прошле године субвенционисани кредити кренули су тек у јуну, сада је то април или мај, али свеједно, све се то могло раније обезбедити - каже Киш.
Елем, жртва свега тога биће - сетва, вели наш саговорник. Зна се када су пољопривредни датуми и они не могу да се мењају и да чекају, каже он. Када је реч о трошковима овогодишње сетве, Киш напомиње да износ од 50.000 или 60.000 динара по хектару трба узети са резервом.- То је релативно. Ваља имати на уму да су многи узели земљу у закуп и то по високим ценама и ту није реч само о улагању од око 60.000 динара већ трошкови иду до 100.000 динара. Култура која не донесе вредност изнад 100.000 динара је нерентабилна.
Притом и не рачунамо рад произвођача - каже овај пољопривредник из Суботице. - Онај ко нема новац да одмах подмири финансирање сетве у незахвалној је ситуацији јер ће га то коштати осам до 15 одсто више када дођу агророкови. Најгоре је што ће због свега тога агротехника, то јест примена хранива бити сведена на минимум, што ће се, наравно, касније одразити.
У Пољопривредној стручној служби Суботице због јаког ветра и ниских температура саветују пољопривредницима да се стрпе с почетком сетве јарих култура још неколико дана и истичу да је заштита озиме пшенице приоритет. У Суботици већ пар дана дува јак северни ветар који је јуче достигао највећу брзину од 14,4 метара по секунди, кажу у Метеоролошкој станици на Палићу.
С. Глушчевић
Још не сејати
Директор Пољопривредне стручне службе Дамир Варга каже да се од четвртка могу очекивати температуре које ће омогућити загревање сетвеног слоја до температура које ће омогућити клијање и ницање сунцокрета, соје и кукуруза.- Наша препорука је и била да се не сеје, јер би семе само стајало у земљи. Уколико навлажи, долази под утицај патогених бактерија и може да страда што касније резултира проређеним склопом и исцрпљивањем биљака. У комбинацији са хербицидима то може да има несагледиве последице по принос, рекао је Варга.
Quercus
Član
Blic.rs:
EU će pojednostaviti uvoz GMO
Evropska unija planira da pojednostavi proces kojim se odobrava uvoz genetski modifikovane hrane, što će omogućiti državama članicama da samostalno donesu odluku o tome da li će to prihvatiti ili ne, izjavio je danas jedan neimenovani izvor iz Evropske komisije.
Prema tvrdnjama tog izvora, EK će 22. aprila predstaviti predloge koji će zapravo dozvoliti ulazak GMO proizvoda u Evropsku uniju, što su prethodno blokirale pojedine članice svojim oštrim protivljenjem, prenosi agencija Frans pres.
Ovaj plan je sličan zakonu koji je u januaru usvojio Evropski parlament, a kojim je predviđeno da svaka članica samostalno odluči o tome da li želi da uzgaja genetski modifikovane useve.
Najnoviji predlog EK znači da zemlje poput Španije, koje žele GMO, više neće ograničavati oni koji su protivnici GMO, poput Francuske.
EU će pojednostaviti uvoz GMO
Evropska unija planira da pojednostavi proces kojim se odobrava uvoz genetski modifikovane hrane, što će omogućiti državama članicama da samostalno donesu odluku o tome da li će to prihvatiti ili ne, izjavio je danas jedan neimenovani izvor iz Evropske komisije.
Prema tvrdnjama tog izvora, EK će 22. aprila predstaviti predloge koji će zapravo dozvoliti ulazak GMO proizvoda u Evropsku uniju, što su prethodno blokirale pojedine članice svojim oštrim protivljenjem, prenosi agencija Frans pres.
Ovaj plan je sličan zakonu koji je u januaru usvojio Evropski parlament, a kojim je predviđeno da svaka članica samostalno odluči o tome da li želi da uzgaja genetski modifikovane useve.
Najnoviji predlog EK znači da zemlje poput Španije, koje žele GMO, više neće ograničavati oni koji su protivnici GMO, poput Francuske.
MONTOYA
Član
http://www.hrvatski-fokus.hr/index....rosvjedi-poljoprivrednika-u-povijesti-poljske
Ni u našim medijima ja nisam čuo za ovo
Valjda prodavci magle neće da narod vidi pravi smisao eu
Ni u našim medijima ja nisam čuo za ovo
Valjda prodavci magle neće da narod vidi pravi smisao eu
Quercus
Član
Novosti.rs:
Setva prolećnih kultura od sledeće nedelje
Iako bi traktori već odavno trebalo da budu na njivama, kašnjenje, kako kažu stručnjaci, neće uticati na rod
SETVA prolećnih useva, ukoliko vreme dozvoli, počeće odmah posle Uskrsa. Iako bi traktori već odavno trebalo da budu na njivama, kašnjenje, kako kažu stručnjaci, neće uticati na rod. U zemlji je već šećerna repa, a kod ozime pšenice, zbog vremenskih uslova, nije urađena zaštita.
- Priroda diktira svoja pravila - kaže Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. - Ratari su hteli ranije da uđu u njive, ali su vetar, hladno vreme i podzemne vode odložili te radove, za iduću nedelju. Prema prognozama, već posle Uskrsa, tamo gde nema podzemnih voda, moći će da se seje. Biće odgovarajuća i temperatura zemljišta.
Kako kaže Kiš, poljoprivrednici će moći i da zaštite voćnjake, vinograde i ozime kulture - pšenicu i ječam. Ipak, tamo gde budu bile vioske vode, u pojedinim delovima Srbije, Mačve i Banata, radovi će morati da sačekaju.
- Šećerna repa, uglavnom je posejana, jer ona mora da ide u martu, bez obzira na vremenske prilike - priča Kiš. - Ako tad ne ode u zemlju, nema ništa od nje. Narednih dana očekujemo intenzitet svih radova i ljudi će u različitim pravcima krenuti. Naravno, koliko im to omogući budžet, kada je reč o gorivu, semenu i kvalitetu i količini zaštitnih sredstava. Krediti za pozajmicu od banaka kasno su potpisani sa Ministarstvom poljoprivrede, i dok dođe do realizacije mnogo vremena se izgubi.
O procenama kakav nas rod očekuje ove godine teško je govoriti, smatra naš sagovornik.
Setva prolećnih kultura od sledeće nedelje
Iako bi traktori već odavno trebalo da budu na njivama, kašnjenje, kako kažu stručnjaci, neće uticati na rod
SETVA prolećnih useva, ukoliko vreme dozvoli, počeće odmah posle Uskrsa. Iako bi traktori već odavno trebalo da budu na njivama, kašnjenje, kako kažu stručnjaci, neće uticati na rod. U zemlji je već šećerna repa, a kod ozime pšenice, zbog vremenskih uslova, nije urađena zaštita.
- Priroda diktira svoja pravila - kaže Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. - Ratari su hteli ranije da uđu u njive, ali su vetar, hladno vreme i podzemne vode odložili te radove, za iduću nedelju. Prema prognozama, već posle Uskrsa, tamo gde nema podzemnih voda, moći će da se seje. Biće odgovarajuća i temperatura zemljišta.
Kako kaže Kiš, poljoprivrednici će moći i da zaštite voćnjake, vinograde i ozime kulture - pšenicu i ječam. Ipak, tamo gde budu bile vioske vode, u pojedinim delovima Srbije, Mačve i Banata, radovi će morati da sačekaju.
- Šećerna repa, uglavnom je posejana, jer ona mora da ide u martu, bez obzira na vremenske prilike - priča Kiš. - Ako tad ne ode u zemlju, nema ništa od nje. Narednih dana očekujemo intenzitet svih radova i ljudi će u različitim pravcima krenuti. Naravno, koliko im to omogući budžet, kada je reč o gorivu, semenu i kvalitetu i količini zaštitnih sredstava. Krediti za pozajmicu od banaka kasno su potpisani sa Ministarstvom poljoprivrede, i dok dođe do realizacije mnogo vremena se izgubi.
O procenama kakav nas rod očekuje ove godine teško je govoriti, smatra naš sagovornik.
Taj fokusov sajt je vest objavio nakon dva meseca, dok se u Blicu u februaru pisalo o tome.
Seljaci stotinama traktora blokiraju prilaze Varšavi - izvor blic.rs - datum 11. 02. 2015
Seljaci stotinama traktora blokiraju prilaze Varšavi - izvor blic.rs - datum 11. 02. 2015
paorpaor
Član
Ono o cemu sam ja pricao sad je i televizija zabelezila.
http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/neuzorane-arapske-njive-u-backoj_587830.html
http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/neuzorane-arapske-njive-u-backoj_587830.html
Poslednja izmena:
MONTOYA
Član
Isti interes kao i sa tenisovim farmama
Quercus
Član
Rtv.rs:
Неузоране "арапске" њиве у Бачкој
НОВИ САД - Од четири хиљаде хектара државног земљишта које је у атарима Карађорђева, Бачке Паланке и Бача добила компанија Ал Равафед Србија, две хиљаде је још у парлогу и није узорано.
Пољопривредници из овог краја кажу да од најављених рекордних приноса нема ништа.
РТВ (Ненад Јовићевић)
Питају се и који је био интерес да земљиште добију странци, пре домаћих паора.
<font color="#000000"><span style="font-family: Arial"><font size="3">
Неузоране "арапске" њиве у Бачкој
НОВИ САД - Од четири хиљаде хектара државног земљишта које је у атарима Карађорђева, Бачке Паланке и Бача добила компанија Ал Равафед Србија, две хиљаде је још у парлогу и није узорано.
Пољопривредници из овог краја кажу да од најављених рекордних приноса нема ништа.
Питају се и који је био интерес да земљиште добију странци, пре домаћих паора.
<font color="#000000"><span style="font-family: Arial"><font size="3">
paorpaor
Član
A i ovo ostalo sto je pšenica posejana je žali Bože. Direktna setva bez zrna vestaka sve do dana današnjeg.
Možda je organska(ekološka)proizvodnja u pitanju.
paorpaor
Član
Moguće, kamile vole organsko.
Quercus
Član
Quercus
Član
Subvencije.rs:
Мађарска удвостручила субвенције за производњу свиња
Будимпешта,април 2015.- Мађарска удвостручила субвенције за производњу свиња
У децембру прошле године, откривено је да је одређени број бизнисмена, а посебно оних блиских са Мађарским премијером Виктором Орбаном, инвестирао у производњу свиња уз великодушну бесповратну подршку кроз субвенције Европске уније и Мађарске државе.
Раније, у фебруару Министарство пољопривреде републике Мађарске , објавило је да ће у 2015-ој одвојити дупло више новца за субвенционисање производње свиња него у 2014-ој години.
Ова изјава дошла је у исто време као и сазнање да су мађарски милијардери примили већину пољопривредних субвенција у 2014-ој.
Прошле године , 2014-те мађарско министарство пољопривреде доделило је око 8,5 милијарди форинти(око 31,6 милиона америчких долара) одгајивачима свиња у мађарској.Ове године , министарство пољопривреде је најавило дупло већи износ субвенција за одгајиваче свиња, што износи укупно 63 милиона америчких долара.
После неколико година пада, популација, односно број свиња у Мађарској је премашио 3 милиона комада. Према Централној статистичкој евиденцији на дан 01.12.2014. године било је 3,136,000 свиња што је повећање од 131,000 комада у односу на исти период прошле године.
17 милијарди форинти усмерених кроз субвенције за производњу свиња, представља директно издвајање по једној свињи(товљенику) од 5,204 форинте што је око 20 америчких долара(2,200.00 динара).
Слична повећања бројки су пријављена и код броја крава(2.4%) и живине (4%).
Ипак, пријављено је и смањење од чак 37% броја ћурки и 2% смањење броја оваца.
Нико из мађарског министарства пољопривреде није објаснио зашто су количине новца у 2015-ој за субвенције за свиње удвостручене у односу на 2014-ту годину.
Питање које мучи наше товљаче свиња је, како ће се појачано субвенционисања свиња у Мађарској уз константно повећање увоза свињског меса из ЕУ у Србију и недовољна заштита домаће производње рефлектовати на цену свиња у наредном периоду? Интервентни откуп је скоро завршен, али узроци наглог пада цене товљеника нису отклоњени.
www.budapestbeacon.com
- - - - - - - - - -
Почетна » Вести » Русија: Руски млекари траже пооштравање санкција на увоз млечних прерађевина из Европске уније
Русија: Руски млекари траже пооштравање санкција на увоз млечних прерађевина из Европске уније
у Вести април 12, 2015
Moсквa – Руски прoизвoђaчи млeкa пoзвaли су прeдстaвникe Влaдe дa пooштрe eмбaргo нa увoз прeхрaмбeних прoзвoдa из зeмaљa кoje су увeлe aнтирускe сaнкциje.
Прoизвoђaчи трaжe дa сe пoд eмбaргo стaви и увoз „прoизвoдa нaлик нa сир“. Грaнскo удружeњe Сojузмoлoкo укaзaлo je дa je увoз из Фрaнцускe, Дaнскe, Литвaниje и Пoљскe прoизвoдa нaлик нa сир, изрaђeних кoришћeњeм биљних мaснoћa, у пoслeдњa двa мeсeцa 2014. гoдинe дoстигao 6.000 тoнa.
У удружeњу нaвoдe дa je цaринa дoзвoлилa увoз нa oснoву фoрмaлних нaзнaкa бeз прoвeрe узoрaкa прoизвoдa. При тoмe сe нaвoди дa сe Фeдeрaлнa службa зa вeтeринaрски и фитoсaнитaрни нaдзoр нe бaви прoизвoдимa нaлик нa сир, jeр сe oни нe смaтрajу прoизвoдoм живoтињскoг пoрeклa.
„Сви ти фaктoри свeдoчe o тoмe дa сe пoд видoм ‘прoизвoдa нaлик нa сир с биљнoм мaснoћoм’ у суштини рeaлизуje стaлaн увoз нa тeритoриjу Русиje сирa пoрeклoм из Eврoпe“, нaглaшaвajу у Сojузмoлoку.
Пoрeд тoгa, aутoри oбрaћaњa тврдe дa рaстe увoз oбичнoг сирa пoд видoм бeзлaктoзнoг, чиjи увoз ниje зaбрaњeн и дoдajу дa свaки тврди и пoлутврди сир мoжe бити прoглaшeн дa je бeз лaктoзe. У Рoспoтрeбнaдзoру кaжу дa прoзвoди нaлик нa сир прoлaзe прoвeру, мeђутим њихoвe испoрукe мoгу бити зaбрaњeнe сaмo aкo пaкoвaњe нe oдгoвaрa зaхтeвимa Цaринскe униje. У Mинистaрству пoљoприврeдe и кaбинeту Aркaдиja Двoркoвичa нису мoгли дa пoтврдe дa су примили приjaву.
Русиja je у aвгусту 2014. гoдинe увeлa зaбрaну увoзa мeсних прoизвoдa, вoћa и пoврћa, мoрских прoизвoдa, млeкa и млeчних прoизвoдa из зeмaљa Eврoпскe униje, Aустрaлиje, Кaнaдe, Нoрвeшкe и СAД, кao oдгoвoр нa сaнкциje кoje су тe зeмљe увeлe Русиjи збoг ситуaциje у Укрajини. Кaсниje je списaк кoригoвaн, пa je дoзвoљeн увoз млeкa и млeчних прoизвoдa бeз лaктoзe, сeмeнскoг крoмпирa, кукурузa шeћeрцa, диjeтeтских суплeмeнaтa и витaминa.
Интересантан је и податак да је подршку контра санкцијама Русије према земљама Европске уније и осталим земљама које су Русији увеле санкције , дошла ни мање ни више него од – Немца. Стефан Дур, иначе власник једне од најмодернијих фарми за производњу млека(“EkoNiva-APK”) у Русији и власник око 160 000 ха земље, објаснио је то шансом за своју и друге фирме које прерађевине од млека пласирају искључиво на домаће Руско тржиште , а производњу обављају у Русији. Комбинујући државне подстицаје и модерну немачку технологију, овај Немац је створио модерну фарму величине Луксембурга.
Пољопривредно предузеће “EkoNiva-APK” ради на 6 локација у Русији (Воронеж, Курск, Новосибирск, Калуги, Оренбург и Тјумен) на 160.000 хектара земље.Приоритет је производња млека.Укупан број говеда је 30.200 од тога 12.200 млечних крава.Компанија је трећи највећи произвођач млека, али и један од највећих произвођача семена у Русији и запошљава око 3.000 људи.
Дур је навео да неће откривати детаље састанка са председником Руске Федерације Владимиром Путином , али је изјавио да пољопривредници, поготово они мањи, немају разлога за страх од санкција уведених Русији, него да те санкције уз помоћ његове технологије могу само да их ојачају како они не би били у ситуацији да зависе од увоза. Све што је потребно, производиће сами. Русија је пре два месеца донела и усвојила пакет мера вредан 2 милијарде долара који треба да послужи побољшању генетике у млечном говедарству.
Да ли ће се овај потез Руске федерације одразити позитивно на цене откупа млечних производа тако што би се наше тржиште растеретило вишкова домаћег млека које наши прерађивачи замењују увозним млеком у праху, видећемо у наредном периоду. Погледи наших произвођача млека остају уперени у државу јер само она може ово да реши обзиром да су наше млекаре у власништву странаца. Откуп од око 200 000 литара млека дневно који се најваљује, неће решити проблеме јер се увоз млека у праху не смањује. Једини излаз је пронаћи тржиште за извоз,а то би како стоје ствари могла поново бити Русија.
www.daserste.de
Мађарска удвостручила субвенције за производњу свиња
Будимпешта,април 2015.- Мађарска удвостручила субвенције за производњу свиња
Раније, у фебруару Министарство пољопривреде републике Мађарске , објавило је да ће у 2015-ој одвојити дупло више новца за субвенционисање производње свиња него у 2014-ој години.
Ова изјава дошла је у исто време као и сазнање да су мађарски милијардери примили већину пољопривредних субвенција у 2014-ој.
Прошле године , 2014-те мађарско министарство пољопривреде доделило је око 8,5 милијарди форинти(око 31,6 милиона америчких долара) одгајивачима свиња у мађарској.Ове године , министарство пољопривреде је најавило дупло већи износ субвенција за одгајиваче свиња, што износи укупно 63 милиона америчких долара.
После неколико година пада, популација, односно број свиња у Мађарској је премашио 3 милиона комада. Према Централној статистичкој евиденцији на дан 01.12.2014. године било је 3,136,000 свиња што је повећање од 131,000 комада у односу на исти период прошле године.
17 милијарди форинти усмерених кроз субвенције за производњу свиња, представља директно издвајање по једној свињи(товљенику) од 5,204 форинте што је око 20 америчких долара(2,200.00 динара).
Слична повећања бројки су пријављена и код броја крава(2.4%) и живине (4%).
Ипак, пријављено је и смањење од чак 37% броја ћурки и 2% смањење броја оваца.
Нико из мађарског министарства пољопривреде није објаснио зашто су количине новца у 2015-ој за субвенције за свиње удвостручене у односу на 2014-ту годину.
Питање које мучи наше товљаче свиња је, како ће се појачано субвенционисања свиња у Мађарској уз константно повећање увоза свињског меса из ЕУ у Србију и недовољна заштита домаће производње рефлектовати на цену свиња у наредном периоду? Интервентни откуп је скоро завршен, али узроци наглог пада цене товљеника нису отклоњени.
www.budapestbeacon.com
- - - - - - - - - -
Почетна » Вести » Русија: Руски млекари траже пооштравање санкција на увоз млечних прерађевина из Европске уније
Русија: Руски млекари траже пооштравање санкција на увоз млечних прерађевина из Европске уније
у Вести април 12, 2015
Moсквa – Руски прoизвoђaчи млeкa пoзвaли су прeдстaвникe Влaдe дa пooштрe eмбaргo нa увoз прeхрaмбeних прoзвoдa из зeмaљa кoje су увeлe aнтирускe сaнкциje.
Прoизвoђaчи трaжe дa сe пoд eмбaргo стaви и увoз „прoизвoдa нaлик нa сир“. Грaнскo удружeњe Сojузмoлoкo укaзaлo je дa je увoз из Фрaнцускe, Дaнскe, Литвaниje и Пoљскe прoизвoдa нaлик нa сир, изрaђeних кoришћeњeм биљних мaснoћa, у пoслeдњa двa мeсeцa 2014. гoдинe дoстигao 6.000 тoнa.
У удружeњу нaвoдe дa je цaринa дoзвoлилa увoз нa oснoву фoрмaлних нaзнaкa бeз прoвeрe узoрaкa прoизвoдa. При тoмe сe нaвoди дa сe Фeдeрaлнa службa зa вeтeринaрски и фитoсaнитaрни нaдзoр нe бaви прoизвoдимa нaлик нa сир, jeр сe oни нe смaтрajу прoизвoдoм живoтињскoг пoрeклa.
„Сви ти фaктoри свeдoчe o тoмe дa сe пoд видoм ‘прoизвoдa нaлик нa сир с биљнoм мaснoћoм’ у суштини рeaлизуje стaлaн увoз нa тeритoриjу Русиje сирa пoрeклoм из Eврoпe“, нaглaшaвajу у Сojузмoлoку.
Пoрeд тoгa, aутoри oбрaћaњa тврдe дa рaстe увoз oбичнoг сирa пoд видoм бeзлaктoзнoг, чиjи увoз ниje зaбрaњeн и дoдajу дa свaки тврди и пoлутврди сир мoжe бити прoглaшeн дa je бeз лaктoзe. У Рoспoтрeбнaдзoру кaжу дa прoзвoди нaлик нa сир прoлaзe прoвeру, мeђутим њихoвe испoрукe мoгу бити зaбрaњeнe сaмo aкo пaкoвaњe нe oдгoвaрa зaхтeвимa Цaринскe униje. У Mинистaрству пoљoприврeдe и кaбинeту Aркaдиja Двoркoвичa нису мoгли дa пoтврдe дa су примили приjaву.
Интересантан је и податак да је подршку контра санкцијама Русије према земљама Европске уније и осталим земљама које су Русији увеле санкције , дошла ни мање ни више него од – Немца. Стефан Дур, иначе власник једне од најмодернијих фарми за производњу млека(“EkoNiva-APK”) у Русији и власник око 160 000 ха земље, објаснио је то шансом за своју и друге фирме које прерађевине од млека пласирају искључиво на домаће Руско тржиште , а производњу обављају у Русији. Комбинујући државне подстицаје и модерну немачку технологију, овај Немац је створио модерну фарму величине Луксембурга.
Пољопривредно предузеће “EkoNiva-APK” ради на 6 локација у Русији (Воронеж, Курск, Новосибирск, Калуги, Оренбург и Тјумен) на 160.000 хектара земље.Приоритет је производња млека.Укупан број говеда је 30.200 од тога 12.200 млечних крава.Компанија је трећи највећи произвођач млека, али и један од највећих произвођача семена у Русији и запошљава око 3.000 људи.
Да ли ће се овај потез Руске федерације одразити позитивно на цене откупа млечних производа тако што би се наше тржиште растеретило вишкова домаћег млека које наши прерађивачи замењују увозним млеком у праху, видећемо у наредном периоду. Погледи наших произвођача млека остају уперени у државу јер само она може ово да реши обзиром да су наше млекаре у власништву странаца. Откуп од око 200 000 литара млека дневно који се најваљује, неће решити проблеме јер се увоз млека у праху не смањује. Једини излаз је пронаћи тржиште за извоз,а то би како стоје ствари могла поново бити Русија.
www.daserste.de
