Vesti i obaveštenja

[Quercus]

Dnevnik.rs:

Милијарда динара паорима



Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство објавио је конкурсе за војвођанске пољопривреднике кроз које ће им из аграрне касе бити додељено 985 милиона динара.

• 

Регистрована пољоприврдна газдинства могу се јавити на осам конкурса, а још два су намењена локалним самоуправама – за одводњавање, санацију каналске мреже и водоснабдевање, односно за радове на канализационим мрежама.
– Конкурси за регистровна газдинства које смо објавили најбитнији су за инвестирање и развој пољопривреде. Ту је повраћај средстава 50 или 60 одсто од улагања – казао је потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду Бранислав Богарошки, представљајући јуче конкурсе за производњу у заштићеним просторима, прерађивачке капацитете, сточарске фаме, опрему за наводњавање...
За пластенике обезбеђено је 60 милиона динара. Повраћај је до 50 одсто, а максимални износ по инвестицији је до 1,5 милион динара и конкурс је намењен за физичка лица. Како је казао Богорошки, посебан конкурс за пластенике са повољнијим условима намењен је месној заједници Јамена, која је претрпела огромне штете у лањским поплавама те је за њу одвојено пет милиона динара, уз повраћај средстава до 80 одсто.
– За суфинансирање набавке опреме за мале прерађивачке капацитете из покрајинске аграрне касе дато је 70 милиона динара, а за суфинансирање набавке опреме за наводњавање и изградњу експлоатационих бунара 270 милиона динара. Рачуна се да би се у 2015. години тим новцем могло обезбедити наводњавање нових осам до девет хиљада хектара – казао је Богарошки.
И за заштиту од временских непогода пољопривредници ће добити 270 милиона динара, док им је за опремање сточарских фарми на располагању 65 милиона. Они који би да граде складишне капацитете добиће 50 милиона динара, а за помоћ старачким домаћинствима која дају земљу у закуп намењено 140 милиона динара. Сви конкурси за регистрована пољопривредна газдинства ће трајати до 30. септембра, изузев за Јамену, који ће трајати до 15. маја.

http://www.psp.vojvodina.gov.rs/VestiCyr.aspx?kat=s

 

[Peet]

Svaka cast Vojvodini za trud da izadje poljoprivredniku u susret! A tek kad bi joj se vracao sav novac koji joj pripada po zakonu, da ne kazem kolko bi toga jos uradila za svoje gradjane ako bi imala potpunu Autonomiju!!! Zivela Vojvodina!!!

 

[Quercus]

Subvencije.rs:

АП Војводина: Подстицајна средства за издавање у закуп пољопривредног земљишта у 2015. години

[h=1]АП Војводина: Подстицајна средства за издавање у закуп пољопривредног земљишта у 2015. години[/h]у Вести, Обрадиво пољопривредно земљиште дато у закуп, Остали подстицаји март 11, 2015

Циљеви овог Јавног огласа су смањење броја необрађених површина, подстицање младих за бављење пољопривредом и повећање прихода старачких домаћинстава.
Предмет Јавног огласа је додела подстицајних средстава за обрадиво пољопривредно земљиште дато у закуп за 2015. годину.
Средства подстицаја за издавање обрадивог пољопривредног земљишта у закуп износе до 140.000.000,00 динара. Средства за реализацију наведених активности обезбеђена су у буџету АП Војводине.
Корисници средстава су физичка лица (пољопривредници), носиоци и чланови регистрованог пољопривредног газдинства уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава у 2015. години, који су власници пољопривредног земљишта и:
1) имају пребивалиште на територији АП Војводине,
2) који су старији од 65 година и нису корисници пензије по основу права пензијског и инвалидског осигурања запослених или самосталних делатности, осим корисника пензије по основу права пољопривредног осигураника и корисника инвалидске пензије који су то право стекли као осигураници пољопривредници (услов у погледу година живота не односи се на кориснике инвалидске пензије),
3) да Уговор о дугорочном закупу није закључен пре 2010‐те године,
4) дају у закуп обрадиво земљиште на територији Аутономне Покрајине Војводине од најмање 0,5 до највише 10 хектара на период од најмање 5 година, од дана закључења Уговора,
5) да Уговор није закључен између чланова истог регистрованог пољопривредног газдинства.
Подносилац захтева, који испуњава наведене услове, има право на коришћење средстава у висини од:
- 6.000,00 динара по хектару годишње, ако је земљиште издато у закуп закупцу, који је носилац или члан регистрованог пољопривредног газдинства (физичко лице) са пребивалиштем на територији АП Војводине и није старији од 60 година
- 8.000,00 динара по хектару годишње, ако је земљиште издато у закуп закупцу који је носилац или члан регистрованог пољопривредног газдинства (физичко лице) са пребивалиштем на територији АП Војводине, а старији је од 40 година и није старији од 60 година и власник је обрадивог пољопривредног земљишта које се граничи са земљиштем које се даје у закуп
- 10.000,00 динара по хектару годишње, ако је земљиште издато у закуп закупцу који је носилац или члан регистрованог пољопривредног газдинства (физичко лице) са пребивалиштем на територији АП Војводине, а није старији од 40 година и власник је пољопривредног земљишта које се граничи са земљиштем које се даје у закуп.
Захтев за одобравање и коришћење средстава за обрадиво пољопривредно земљиште дато у закуп за 2015. годину, са свом потребном документацијом доставити, закључно са 15. 05. 2015. године.
Комплетну документацију по овом јавном позиву, можете преузети у прилогу текста.

 

[savopunck]

Svaka cast Vojvodini za trud da izadje poljoprivredniku u susret! A tek kad bi joj se vracao sav novac koji joj pripada po zakonu, da ne kazem kolko bi toga jos uradila za svoje gradjane ako bi imala potpunu Autonomiju!!! Zivela Vojvodina!!!

I da jos ovi sto sad na misice pomazu nisu u predhodnom periodu krali i otimali tacnije receno bolo bi jos bolje .Da podsetimo ko je sjebao razvojnu banku vojvodine,agro banku i ona imena joj se nemogu setiti a znamo da je jerkovic zakucao sa milioncetom pa nas dragi klempavi dulic pa onaj celavi pa ondak svi u kompletu za dr. zemljiste koje se obradjivalo a nije se placalo,pa subvencije koje su se delile a zemljista nije ni bilo,a joj dokle bre da pisem ruka me zabole.
I na kraju dragi Pete a bome i ovi veliki vojvodjanin kome treba dati celu panonsku niziju da radi ja mislim da bi to bilo u redu jer kako siroma da gleda veliki taktor u dvoristu da stiji a komsija sa firdzom ide da obradi ono malo zemlje sto nasledi o starih,elem bog je jedan strasni sud ce doci kod svakog ko je zasluzio, dakle jednom sam vecpisao kad ne bude Beograda i nase pare ne budu isle tamo (kako kazes) tada ce biti Novi Sad a taj ce uzimati jos vise tako isti mi antrak.
A videh i autonomija se spominje ako se ja pitam e pa djoke moga malko bili su ovde i madjari i nemci i sta uradise

brisi urednice ovo prebacio sam catnikovanje 4

 

[MONTOYA]

Da,svaka čast pokrajini na dodatnim subvenijama
mi od republike nemamo ništa jer verovatno ništa i ne doprinosimo pa nema šta da nam vrate

 

[Quercus]

Politika.rs:

[h=2]Ненад Поповић[/h][h=1]Зашто је пољопривреда наша неискоришћена шанса[/h]Српски фармери ове године од државе могу да очекују 13 милијарди динара мање него 2013.

Недопустиво је да из године у годину укупни расходи државне касе расту, док се износ намењен субвенцијама за пољопривреду смањује. Да су се, којим случајем, остали сектори држали као аграр, Србија би и 2014. године, упркос поплавама, имала благи раст БДП-а, што би олакшало и фискалну консолидацију. И уместо да додатним улагањима и подстицајима на кратак рок значајно повећа пољопривредну производњу, нема никаквих сигнала да држава планира да промени досадашњи ,,маћехински” однос према аграру. Влада је у буџету за ову годину за субвенције предвидела 80,5 милијарди динара, али је од тога само 28 милијарди намењено за пољопривреду. Тако је аграрни буџет пао на 2,5 одсто укупне државне касе. И номинално и реално, тај део буџета је, дакле, из године у годину све мањи.
Прошле године су, на пример, за субвенције у пољопривреди резервисане 34,2 милијарде динара, а оригиналним буџетом за 2013. за те намене пројектована је 41 милијарда! Српски фармери, дакле, ове године од државе могу да очекују 13 милијарди динара мање него 2013, иако им је од тада укинута свака могућа заштита од све оштрије конкуренције из ЕУ, која има и те како снажну подршку из бриселског буџета.
Додатни проблем за наше сељаке је и у томе што је од 1. јануара ове године, због примене ССП, листа пољопривредних производа из ЕУ који у нашу земљу улазе без царина проширена на млеко и млечне производе. И то, у време кад ови производи због санкција не могу да буду извезени у Русију. Било би логично да држава у тој ситуацији повећа субвенције пољопривредницима и помогне им да сачувају своје позиције на домаћем тржишту. Али држава ради супротно – смањује подршку сељацима и оставља их на милост и немилост много јачој конкуренцији ЕУ.
Годинама слушамо обећања да ће аграрни буџет бити бар пет одсто укупног буџета. У чему је проблем? Да ли у томе што за министре пољопривреде, по правилу, бирају ,,слабе” политичке личности или је у питању нешто друго? Шта год да је у питању, однос према аграру мора се хитно променити. Држава би већим подстицајима веома брзо могла да утиче на значајан пораст производње хране, али и на динамичан раст извоза, поготово сада када су због међусобних санкција Брисела и Москве, пољопривредним производима из Србије широм отворена врата великог руског тржишта.
Српско воће, поврће и житарице у укупном извозу имају скоро исти удео као крагујевачки ,,Фијат”, који држава субвенционише и шаком и капом. Да је са истом сумом подржала и пољопривреднике, Србија не би морала да стрепи да ли ће и ову годину, другу за редом, завршити у рецесији.
Аграр би уз веће подстицаје брзо допринео одрживом расту БДП-а и извоза, а у таквом амбијенту створио би се маневарски простор за брже смањење мера штедње, које сада и морају бити за степен јаче баш зато што влада није успела да пронађе одговарајуће инструменте за бржи излазак из кризе. То је још важније ако се зна да министарство финансија ни у 2015. не очекује опоравак домаће тражње, посебно због пада реалне масе зарада.
Не сме се занемарити ни то да је пољопривреда својеврсни социјални амортизер, јер ниже цене хране ублажавају негативне последице смањења плата и пензија, а без тога не би било ни очекиване подршке фискалној консолидацији и најављеним економским реформама.
На срећу, српски фармери су, упркос слабој подршци државе, прошле јесени засејали за 2,3 одсто површина више него годину дана раније. У односу на десетогодишњи просек, површине под пшеницом повећане су за 14,1 одсто. Питање је, међутим, докле ће српски сељаци моћи да се боре без одговарајуће подршке државе. Ако већ толико инсистира на европским интеграцијама, Србија би од ЕУ могла да преузме и систем подршке пољопривреди, уместо што примењује многа друга правила која исцрпљену српску привреду могу дефинитивно да потопе у немилосрдној борби са много снажнијом конкуренцијом.
Председник Српске народне партије


Ненад Поповић

 

[belgrade red star]

Carinici sprečili izvoz lažnih srpskih jabuka u Rusiju

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/542067/Carinici-sprecili-izvoz-laznih-srpskih-jabuka-u-Rusiju

 

[Ćegovac]

Carinici sprečili izvoz lažnih srpskih jabuka u Rusiju

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/542067/Carinici-sprecili-izvoz-laznih-srpskih-jabuka-u-Rusiju

Drzava treba da spreci da ova roba uopste dodje na nase trziste,a posto ovo nije izvezeno u Rusiju,prodace se kod nas,a mi cemo nase jabuke bacati.Ova evropa nam uvaljuje sve zivo a mi propadamo,drzava sve to gleda i cuti.Kakav SSP i ostali ugovori sa EU kad od njih samo oni imaju korist i postaju grobari srpske poljoprivrede.

 

[Vulkan]

Na tv As Šabac upravo ide emisija "Poljoprivredni parlament". Izgleda uživo a pitanja telefonom direktno u program. Tema su i današnji protesti.

 

[Janosh]

Da,svaka čast pokrajini na dodatnim subvenijama
mi od republike nemamo ništa jer verovatno ništa i ne doprinosimo pa nema šta da nam vrate

Ko ti je kriv! Trebao si se udati preko reke, pa bih imao povracaje, subvencije, podsicaje,,, sada je oformljena I vlada iz senke.

 

[MONTOYA]

Pa ti pobegao odande a ja da idem

 

[Janosh]

Meni ne treba subvencija, ostavio sam bracu I oca. Neka oni lupaju glavu sa drzavnim parama. Ja verujem u ljubav.

 

[Quercus]

Blic.rs:

[h=1]Kako se Rusija bori s rastom cena namirnica[/h]


Ruske vlasti odlučile su da uvedu čitav niz hitnih mera kako bi zadržale rast cena namirnica, između ostalog i uvođenje prehrambenih kupona za najsiromašnije građane, kao i razvoj pokretne trgovine, odnosno ''trgovine na točkovima''.

Kako prenosi portal "Raša bijond hedlajns" (Rušia beyond the headlines, http://hr.rbth.com), ruski premijer Dmitrij Medvedev smatra da administrativne mere nisu dovoljne za razvoj unutrašnjeg tržišta namirnica i da je zato "potrebno izgraditi sistem, koji će osiguravati stabilnu isporuku kvalitetnih i jeftinih proizvoda potrošaču".

S takvim stavom obratio se vodjama najvećih trgovinskih mreža sa kojima je održao savetovanje o merama za ublažavanje poskupljenja.



Medvedev je, takodje, istakao da potpuni povratak na državno regulisanje cena namirnica nije moguć, i da "postoje savremeni instrumenti, koji će dopustiti da se promene pravila rada na prehrambenom tržištu, a to je, pre svega, mogućnost razvoja konkurencije i stvaranje što je moguće više trgovinskih platformi''.

Državni sekretarijat proverio je razloge rasta cena proizvoda u najvećim maloprodajnim mrežama i optužio neke od njih da manipulišu tržištem. Prema rezultatima provere, samo je u Moskvi pokrenuto 418 administrativnih postupaka.
Kao odgovor na tu akciju, maloprodajne mreže su objavile da su zamrzle cene dvadeset društveno značajnih proizvoda na dva meseca.

Pored onoga što su ruske vlasti već preduzele, značajni ruski ekonomisti predlažu i alternativne mere.

Vadkim Novikov, naučni saradnik pri RANHiGS-u smatra da "ima samo jedan način da se brzo pomogne običnim ljudima", i kaže da je to ukidanje uvozne carine za društveno značajnu robu.

On takođe smatra da visoka cena privlači proizvođače da rašire proizvodnju namirnica koje su dospele pod režim "antisankcija", odnosno pod uvozna ograničenja koja je uvela Rusija.

Analitičar UFS IC Aleksej Kozlov smatra da rast cena može da se zadrži u razumnim granicama, ali da su za to potrebni "veliki napori". Kao jednu od radikalnih odluka Kozlov navodi moguće prihvatanje ispravki u ruskom Zakonu o trgovini i tvrdi da Donji dom ruskog parlamenta trenutno radi na njima.

Konkretno, za stvaranje diskiminacijskih uslova za dobavljače trgovinske mreže bi mogle da plate novčanu kaznu od pet miliona rubalja (oko 83.000 dolara).

Prema podacima službenog statističkog državnog tela, Rostata, cene prehrambenih namirnica u Rusiji porasle su za 16,7 odsto u 2014. godini, a za prva dva meseca ove godine za još šest odsto.

Kao jedan od razloga rasta cena stručnjaci navode zabranu uvoza u Rusiju namirnica iz država koje su Moskvi uvele sankcije zbog ukrajinske krize, kao i nagli pad cena nafte, što je dovelo do slabljenja ruske valute.

Prema podacima Federalne carinske službe, u 2014. godini uvoz namirnica životinjskog porekla u Rusiju pao je 42 odsto, mlečnih proizvoda za 33 odsto, a mesa i mesnih smrznutih namirnica za 32 odsto.

Vlasti u takvoj situaciji nisu mogle da ne deluju, navodi se u tekstu.

 

[Quercus]

Novosti.rs:

Srbija prva u Evropi uređuje predžetveno finansiranje


Srbija će, stupanjem na snagu Zakona o predžetvenom finansiranju u junu, postati prva zemlja u Evropi koja je uvela ovakvo inovativno rešenje u oblasti finansiranja poljoprivredne proizvodnje










Srbija će, stupanjem na snagu Zakona o predžetvenom finansiranju u junu, postati prva zemlja u Evropi koja je uvela ovakvo inovativno rešenje u oblasti finansiranja poljoprivredne proizvodnje, izjavio je Tanjugu koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović.


"Zakon o predžetvenom finansiranju podrazumeva kreditnu sposobnost određenog lica, bez obzira da li govorimo o pravnom ili fizičkom licu, na osnovu njegove buduće proizvodnje", naveo je Milovanović.
To bi, objasnio je, u praksi značilo, da neko pravno ili fizičko lice bude kreditno sposobno u određenoj meri, pre nego što zasnuje svoju proizvodnju.
"Ukoliko seje kukuruz u aprilu, lice je već kreditno sposobno na osnovu budućeg roda tog kukuruza u oktobru tekuće godine", dodao je Milovanović.
On je podsetio da je Skupština Srbije u novembru prošle godine usvojila Zakon o predžetvenom finansiranju, na predlog Ministarstva poljoprivrede i životne sredine.
"Inače, ovo je inicijativa Evropske banke za obnovu i razvoj i organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija UNfAO, i Ministarstva poljoprivrede iz 2011. koja je konačno realizovana usvajanjem zakona", istakao je Milovanović.
Zakon ima za cilj da bolje uredi oblast finansiranja poljoprivredne proizvodnje kao jednu od kritičnih tačaka razvoja poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji, naveo je Milovanović
"Usvojeni zakon tangira biljnu proizvodnju u ovoj fazi, ali ne isključujemo mogućnost da u kasnijoj, nadam se uspešnoj, fazi implementacije ovog zakona, on bude proširen i na stočarsku proizvodnju", precizirao je Milovanović.
On je napomenuo da je ovaj zakon u velikoj meri koncept koji je na snazi u južnoj Americi, pre svega u Brazilu, pa je Srbija praktično pionir po tom pitanju u Evropi.


- - - - - - - - - -

Srbija carini uvoz mleka i mesa



Vlada uvodi zaštitne mere prilikom uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU







Proizvođači iz Sremske Mitrovice u petak u protestnoj vožnji

SRBIJA će uvesti zaštitne mere prilikom uvoza mleka i svinja, a pronaći će i mehanizam za domaći otkup uz pomoć robnih rezervi. Zbog ovih mera, nekoliko udruženja poljoprivrednih proizvođača Vojvodine i centralne Srbije odustalo je od blokade saobraćajnica. Poljoprivrednici mačvanskih sela, međutim, isterali su mahanizaciju u petak i na tri sata blokirali magistralu Šabac-Loznica. Protesnom vožnjom poljoprivrednici su nadležnima dali šansu da u narednih sedam dana pređu sa reči na dela.


U Vladi Srbije kažu da su prethodnih dana vodili intenzivne razgovore sa renomiranim poljoprivrednim udruženjima, u vezi sa lošom situacijom u otkupu svinja i mleka. Rezultat ovih pregovora jeste da vlada u roku od nedelju dana donese adekvatne mere u cilju rešavanja gorućeg problema.
Poljoprivrednici traže od Vlade Srbije i Republičkih robnih rezervi hitan otkup viška tovljenika svinja po ceni od 185 dinara za kilogram, sa PDV, otkup mleka i zabranu uvoza mesa, mesnih proizvoda, mleka i mlečnih prerađevina do kraja 2015. godine. Ministri poljoprivrede i trgovine, Snežana Bogosavljević Bošković i Rasim Ljajić, Vladi Srbije će predložiti naturalni otkup svinja, u zamenu za merkantilni kukuruz. Za to je obezbeđeno 15.000 tona kukuruza iz Direkcije za robne rezerve.
- Najmanje mesec dana molimo Ministarstvo poljoprivrede da nas zaštiti - navodi Zoran Stanković iz sela Zminjak. - Naše nezadovoljstvo je počelo od Nove godine i tada je otkupna cena tovljenika podignuta na 140 dinara, da bi ubrzo opet pala na 120. Tražili smo da se svinje otkupe za robne rezerve, ali ako i dođe do toga, to je samo privremeno gašenje požara.
Dragan Brajić iz Slepčevića kaže da je nekorektno od države da uvozi svinjsko meso sumnjivog kvaliteta za oko 150 dinara po kilogramu, dok se srpski seljak bori sa vetrenjačama.


TOVLjENIKE NIKO NEĆE
PREMA nekim procenama gubitak mačvanskih svinjara je oko 25 evra po tovljeniku. Iako niko precizno ne može da izračuna koliko ima tovljenika na ovom području, spekuliše se da ih ima više od 20.000 koje niko neće da kupi.

 

[novii]

Postignut dogovor o otkupu viška svinja i mleka - izvor blic.rs

...
- U razgovoru sa uzgajivačima svinja, predstavnicima klaničarske industrije i drughi minstarstava, u Vladi Srbije je dogovreno da Ministasrstvo poljoprivrede ineterventno otkupi višak utovljenih svinja, naturalnom razmenom koja podrazumeva zamenu za merkantilni kukuruz iz republičke Direkcije za robne rezerve - rekla je ministarka novinarima u Čačku.

Dodala je da je veoma važno da Ministarstvo ima konkretne podatke kojima bi se Evropskoj komisiji dokazalo da se radi o prekomernom uvozu svinja i da su se uzgajivači obavezali da će dostaviti te podatke.

Bogosavljević je istakla da uzgjivači svinja imaju još jedan zahtev o zabrani uvoza, koji je ocenila kao "nerealan".

- Oni traže da se zabrani uvoz svih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ovoj godini i taj zahtev nije realan, nije objektivan, niti bi to bilo dobro za Srbiju. jer gde bismo mi onda izvozili naše poljoprivredne proizvode, malinu, kukuruz ili pšenicu, koje smo prethodnih godina plasirali prema EU - istakla je.
...

 

[MONTOYA]

http://www.srbijadanas.net/zbog-kri...-uvozi-mesni-otpad-i-zarazenu-stoku-u-srbiju/

 

[Quercus]

Dnevnik.rs:

Паорима јефтиније гориво код НИС-а


„Нафтна индустрија Србије” и ове сезоне пољопривредницима омогућава да купе гориво по нижим ценама. Из те комапније указују на то да, уз „НИС агрокартицу”, регистрована пољопривредна газдинства

• 

остварују попуст од пет динара по литру евродизела, три динара по литру за гасно уље 0,1 и седам динара по литру за ултра Д, адитивирани премијум евродизел.
Та горива произведена су у домаћој рафинерији, њихов квалитет контролише акредитована лабораторија, а могу се купити на више од 320 НИС-ових бензинских станица распоређених на свим важним путним правцима, у градовима, али и селима, што посебно погодује пољопривредним произвођачима. Осим дизел-горива евро пет квалитета, уз „НИС агрокартицу” пољопривредници су у прилици да приликом куповине „нисотек” уља и мазива, те одабране робе широке потрошње, остваре попуст од 15 одсто. За „НИС агрократицу”, од половине 2013. године, одлучило се више од 90.000 пољопривредних газдинстава. Издавање је бесплатно, процедура је једноставна, а картица се активира најкасније за 14 радних дана. Попуњен захтев за издавање картице и документацију – потврда о активном статусу у Регистру пољопривредних газдинстава за текућу календарску годину и фотокопија важеће личне карте, треба предати на бензинским станицама НИС-а, или послати на адресу: НИС а. д. Нови Сад, „Кол-центар“, Картица за пољопривреднике, Народног фронта 12, 21000 Нови Сад.
Детаљније информације о издавању и коришћењу „НИС агрокартице” доступне су на потрошачком сајту НИС Петрола www.nispetrol.rs као и путем бесплатног позива на број кол-центра НИС-а 0800/00-8888.

 

[Quercus]

Subvencije.rs:

Увоз „Убио“ сточни фонд

[h=1]Увоз „Убио“ сточни фонд[/h]у Вести март 17, 2015

Скoпљe – Удвoстручeн увoз мeсa, дeсeткoвaн дoмaћи стoчни фoнд, знaтнo смaњeнa дoмaћa прoизвoдњa и вeлики брoj прoизвoђaчa и прeрaђивaчa мeсa кojи су oтишли у стeчaj. To je сликa трeнутнe ситуaциje у мeснoj индустриjи Maкeдoниje, пишe мaкeдoнски пoртaл „Кaпитaл“.

Кaкo сe нaвoди у тeксту, мaкeдoнскa прoизвoдњa мeсa je у oчajнoj ситуaциjи a прoизвoђaчи, кojи сe нeкaкo joш држe нa тржишту, пoручуjу дa сe брoje мeсeци дo трeнуткa кaдa ћe Maкeдoниja пoстaти aпсoлутнo зaвиснa oд увoзa.
Дoмaћи прoизвoђaчи мeсa бeз пoмoћи држaвe нe мoгу дa сe тaкмичe сa увeзeним мeсoм кoje мaтичнe држaвe дoтирajу и стимулишу рaди извoзa, пишe пoртaл.
Maкeдoнски фaрмeри су свaкe гoдинe свe мaњe у мoгућнoсти дa oдржe иoнaкo мaли стoчни фoнд, a дoмaћa прoизвoдњa oснoвнoг рeсурсa – стoчнe хрaнe, кao дa и нe пoстojи.
Стaтистикa сaмo пoтврђуje изjaвe људи из мeснe индустриje. Maкeдoниja je у 2014. увeзлa мeсa и мeсних прeрaђeвинa у врeднoсти oд 144 милиoнa eврa.
У oднoсу нa 2013. гoдину, кaдa je увoз изнoсиo 123 милиoнa eврa тaj пoрaст и ниje вeлики, aли je oн нajвeћи у пoслeдњих oсaм гoдинa, и у пoрeђeњу сa 2007. гoдинoм, кaдa je увeзeнo мeсo врeдeлo 71,7 милиoнa eврa, пoрaст изнoси вишe oд стo oдстo, нaвoди „Кaпитaл“.
Taквa ситуaциja у мeснoj индустриjу у jaвнoсти сe чeстo oбjaшњaвa нeдoстaткoм кoнкурeнтнoсти дoмaћe прoизвoдњe у oднoсу нa увoзнo мeсo. Meђутим, прoизвoђaчи мeсa имajу другaчиjи пoглeд нa ствaри.
„Пoгрeшнo je схвaтaњe дa су стрaнe кoмпaниje кoje извoзe мeсo у Maкeдoниjу бoљe oд нaс и дa зaтo пoстижу нижу цeну. To aпсoлутнo ниje тaчнo, углaвнoм збoг тoгa штo сви рaдимo нa истим принципимa и сa истим цeнaмa хрaнe нa бeрзи, a ми кojи рaдимo у Maкeдoниjи имaмo дoдaтнe пoвoљнoсти, jeр имaмo jeфтиниjу рaдну снaгу и нeмaмo трoшкoвe прeвoзa“, рeкao je Toм Бaбунски из вeлeшкe кoмпaниje Aгриa.
Прeмa њeгoвoм мишљeњу, увoзни прoизвoди мoгу дa пoстигну изузeтнo ниску цeну искључивo кoришћeњeм држaвнe субвeнциje зa прoизвoдњу и дoдaтних извoзних субвeнциja.
„Сaмo тaкo oни мoгу дa буду jeфтиниjи oд нaс и дa нaм узму тржиштe“, дoдaje Бaбунски.
Пoртaл нaвoди дa су сви кoнсултoвaни прoизвoђaчи jeдинствeни у мишљeњу дa oвaкву ситуaциjу трeбa пoд хитнo рeшaвaти и смaтрajу дa зa тo пoстoje двa нaчинa. Прeмa њихoвoм ммишљeњу, први нaчин je пoвeћaњe цaринa нa увoз мeсa, штo je, кaкo укaзуje „Кaпитaл“, гoтoвo нeмoгућe спрoвeсти збoг тргoвинских спoрaзумa пoтписaних измeђу Maкeдoниje и зeмaљa CEFTA, oднoснo сa EУ. Други нaчин би билa прoмeнa мoдeлa субвeнциja у мoдeл нaмeнскoг стимулисaњa дoмaћe прoизвoдњe мeсa, прeнoси пoртaл стaвoвe мaкeдoнских мeсaрa.

 

[novii]

Vlada sutra donosi mere za zaštitu uzgajivača svinja - izvor blic.rs

Vlada Srbije najavila je da će sutra doneti odluku o interventnom otkupu tovnih svinja i uvesti posebne dažbine (prelevmane) na uvoz svinja, kao bi žaštitila domaće uzgajivače svinja.

Kako se precizira u saopstenju, domaćim prizvođačima tovne svinje će se plaćati novčano ili razmenom za kukuruz.

Predviđeno je da se svinje otkupljuju po 170 dinara po kilograsmu za prvu klasu, 150 dinara za drugu klasu i 140 dinara za treću klasu, sa uračunatrim porezom na dodatu vresnost.


Kod razmene za merkantilni kukuruz za prvu klasu uzgajivači svinja će dobijati 11 kilograma kukuruz, za drugu klasu 10 kilograma, a za treću klasu devet kilograma mekrantinog kukuruza.

Vlada Srbije će istovremeno pooštraiti uslove za uvoz, promet i upotrebu zamrznutog mesa. Zamrznuto meso, kako se ističe, više neće moći da se prodaje kao sveže i da se na taj način potrošači dovode u zabludu.

...

 

[Quercus]

Subvencije.rs:

[h=1]Чекају нас стабилне цене пољопривредних производа[/h]


И пoрeд трзaвицa нa глoбaлнoм тржишту изaзвaним лoшим пoлитичкo-eкoнoмским oднoсимa вeликих игрaчa у свeту aгрoбизнисa – Русиje и Укрajинe, њихoвим интeрвeнистичким мeрaмa и нeсaглaсjу с пoлитикoм СTO, oчeкуjу сe рeлaтивнo стaбилнe цeнe житaрицa и уљaрицa oвe гoдинe. Кaкo кaжу стручњaци, дoбри билaнси oснoвних пoљoприврeдних прoизвoдa у цeлoм свeту, гaрaнт су пoуздaнoг и сигурнoг тржиштa бeз цeнoвних турбулeнциja у 2015. гoдини. Кaкo сaдa ствaри стoje, aкo будe знaчajниjих прoмeнa у цeнoвницимa oснoвних рaтaрских културa, тe ћe кoрeкциje ићи нaнижe.
У првих шeст мeсeци oвe гoдинe трeбaлo би дa имaмo рeлaтивнo стaбилнe цeнe. Глeдajући сa aспeктa укупнe свeтскe прoизвoдњe, прoтeклa гoдинa je рeкoрднa нa тржишту житaрицa и уљaрицa. Oткaкo стaтистикa мeри пoљoприврeдни рoд, лaнe je oствaрeн нajвeћи принoс пшeницe, сoje и кукурузa у свeту, a и кoд нaс. Србиja je, рeцимo, имaлa jeдaн oд нajбoљих принoсa кукурузa – прeкo сeдaм милиoнa тoнa, сoja je пoнeлa вишe oд 460.000 тoнa, дoбaр je рoд пшeницe, сунцoкрeтa, нaпoмињe”дирeктoр Прoдуктнe бeрзe у Нoвoм Сaду Жaркo Гaлeтин.
Ипaк, oн упoзoрaвa нa свe jaчи утицaj дoсaдaшњих кoрeктивних, a сaдa вeћ oзбиљних фaктoрa нa крeтaњa нa глoбaлнoм тржишту. To je, првeнствeнo, пoлитички фaктoр, a рускoукрajинскa кризa je пoкaзaлa дa je пoлитикa дoбрим дeлoм утицaлa нa свeтску тргoвину.
Вaљa имaти нa уму дa фaктoри кojи су дoсaд били сaмo кoрeктивни, убудућe мoгу дa утичу oзбиљнo нa скoкoвe и пaдoвe цeнa, тe нaрaвнo, свe прoгнoзe мoрaмo узeти с рeзeрвoм. Пoлитичкa кризa у Укрajини избaцилa je прoблeм нa тржишту пшeницe кaдa су Руси, jeдни oд чeтири нajвaжниja извoзникa oвe житaрицe, нajaвили зaбрaну извoзa хлeбнoг зрнa. Oсим пoлитичкoг фaктoрa, стaбилнoст увeк мoгу дa пoмeрe и кризe нa финaнсиjским тржиштимa, oчeкивaњa глoбaлнe прoмeнe климe, a нaрaвнo, ту су и сeзoнски пикoви цeнa, кojи сe кoд пшeницe jaвљajу крajeм кaлeндaрскe гoдинe и кoje смo вeћ имaли, a кoд кукурузa крajeм првoг квaртaлa – нaглaшaвa Гaлeтин укaзуjући нa joш jeдну спeцифичнoст сaврeмeнoг пoљoприврeднoг тржиштa.
Нaимe, свe вeћу улoгу игрa и нaфтa. Кукурузa имa мнoгo у пoнуди, a цeнa нaфтe je нa истoриjски ниским врeднoстимa. Jaснo je дa су тржиштa сирoвe нaфтe и кукурузa врлo кoлeрaтивнa jeр je oвa житaрицa знaчajнa сирoвинa зa прoизвoдњу биoeтaнoлa. EУ, рeцимo, имa рeгулaтиву кoja прeдвиђa oдрeђeну прoизвoдњу биoгoривa и тo oтвaрa тржиштe кукурузa у Eврoпи, aли кaдa je цeнa нaфтe тoликo нискa, интeрeс зa прoизвoдњoм биoeтaнoлa je мнoгo мaњи jeр oн пoстaje нeпрoфитaбилaн у тaквим услoвимa. Бeрзaнски и aгрaрни стручњaци oчeкуjу кoд нaс и oвe гoдинe дoбру прoизвoдњу eсeнциjaлних пoљoприврeдних културa, чaк и пшeницe кoje смo jeсeнaс зaсejaли мaњe нeгo прeтхoднe гoдинe. Првo ћe с њивa бити скинутo хлeбнo житo, вeћ зa чeтири мeсeцa, пa сe oслушкуjу цeнoвнa крeтaњa нa oвoм тржишту.
Прeмa билaнсним пoкaзaтeљимa у oвoм трeнутку у зeмљи имaмo oкo 1.100.000 тoнa пшeницe, a зa дoмaћу пoтрoшњу нeoпхoднo нaм je oкo 600.000 тoнa. To знaчи дa je 500.000 тoнa прeoстaлo зa извoз и прeлaзнe зaлихe. Уз тaкaв вишaк хлeбнoг зрнa и пaд извoзa прoузрoкoвaн пoзнaтим прoблeмимa сa квaлитeтoм и пoврeмeнo висoкoм цeнoм нa дoмaћeм тржишту, извeснo je дa нaс дo нoвe жeтвe oчeкуje дoбрa пoнудa пшeницe – укaзуje дирeктoр удружeњa “Житa Србиje” Вукoсaв Сaкoвић уз прoцeну дa je мaлa вeрoвaтнoћa дa ћeмo у нaрeдних пeт мeсeци извeсти вишe oд 300.000 тoнa, штo знaчи дa у eкoнoмску 2015-2016. гoдину улaзимo сa прeлaзним зaлихaмa oкo 200.000 тoнa.
Пoсмaтрaнo с финaнсиjскoг aспeктa, рeaлнa je мoгућнoст дa збoг тaквих билaнсa дo рaстa цeнe нa дoмaћeм тржишту нe дoђe, oсим у случajу дa цeнa пшeницe пoрaстe нa мeђунaрoднoм тржишту. Пoмeнимo, пшeницoм je у првoj пoлoвини фeбруaрa нa Прoдуктнoj бeрзи тргoвaнo пo oкo 22 динaрa, бeз ПДВ-a, a кукурузoм oкo 15,5 динaрa, штo je билo у oквиру стaбилних цeнa. Нaрaвнo, пoтрeбнo je рeдoвнo прaтити и дeшaвaњa нa свeтскoм тржишту, jeр сe oнa пo прaвилу рeфлeктуjу и нa нaшe, бeз oбзирa нa спeцифичнoсти oвдaшњe тргoвинe. A цeнe у свeту иду нaнижe.
Свeтскo тржиштe житaрицa нeдaвнo je пoљуљao знaчajaн пaд цeнa пшeницe, кукурузa aли и сoje. У пaду су, рeцимo, били мajски фjучeрси пшeницe у Чикaгу, кojи су прoшлу нeдeљу зaвршили нa 9,55 дoлaрa пo тoни, a пaли су и фjучeрси кукурузa и тo нa 6,59 дoлaрa пo тoни. Oсим пшeницe и кукурузa, нa чикaшкoj бeрзи зaбeлeжeн je и пaд мajских фjучeрсa сoje, a рeч je o нajнижoj врeднoсти joш oд пoчeткa oктoбрa – зaтвoрeнa су нa 355,55 дoлaрa пo тoни. Нa пaд цeнa ниje oстao имун ни Пaриз, пa ни другe eврoпскe бeрзe. Meђу вeстимa o тржиштимa итaрицa oвих дaнa издвojилa сe oнa дa je Eврoпскa кoмисиja у jaнуaрским прoцeнaмa пoнудe и пoтрaжњe пoвeћaлa укупну пoнуду житaрицa зa 2014-2015. гoдину зa чaк двa милиoнa тoнa, нa 371,4 милиoнa тoнa. Пoнудa кукурузa пoвeћaнa je зa 1,1 милиoнa тoнa дoк je пoнудa пшeницe пoвeћaнa зa 0,8 милиoнa тoнa.
Meђунaрoднo вeћe зa житaрицe (IGC) je у jaнуaрскoм извeштajу укaзaлo нa дoвoљнe зaлихe житaрицa, нe oдajући зaбринутoст збoг дeшaвaњa, тo jeст у рускoj тргoвини прeмa свeту. Упркoс jaчaњу дoлaрa, извoз aмeричкe пшeницe крajeм jaнуaрa нaдмaшиo je свa oчeкивaњa. A иaкo je зa нeкe oзбиљниje прoгнoзe joш увeк прeрaнo, IGC прeдвиђa пaд свeтскe прoизвoдњe и зaлихa пшeницe зa сeзoну 2015–2016. гoдинe. Упрaвo je пaд прoизвoдњe пoтрeбaн дa би сe прeвлaдao суфицит ствoрeн у oвoj сeзoни. Нaступajућa сeзoнa мoрaлa би бити мaњe прoдуктивнa дa би сe суфицит нaстao у рeкoрднoj прoизвoднoj сeзoни 2014–2015. избaлaнсирao, oцeњeнo je у извeштajу IGC.
Пo трeнутним прoцeнaмa aмeричкoг Mинистaрствa пoљoприврeдe, вишaк пшeницe би дo крaja oвe сeзoнe мoгao изнoсити и дo дeсeт милиoнa тoнa, штo би мoгao бити сeдми нajвeћи суфицит из oсaм сeзoнa суфицитa виђeних у пoслeдњих 20 гoдинa. Дa би сe тaj суфицит избaлaнсирao и дoвeo у прихвaтљивe oквирe, жeтвa у 2015–2016. би мoрaлa бити дaлeкo мaњa oд oнe из прeтхoднe сeзoнe. Кaдa сe пoглeдa стaњe у кључним зeмљaмa–извoзницaмa, прeдвиђa сe дa би EУ мoглa прeнeти вишaк oд oкo шeст милиoнa тoнa пшeницe, Русиja и Укрajинa 5,8 милиoнa тoнa. СAД имajу нajмaњи пoтeнциjaл кaдa je у питaњу суфицит, a рeч je o кoличини oд oкo 2,6 милиoнa тoнa.