Vesti i obaveštenja

Gorski Car je napisao(la):
Ne osudjujem ja vas, daleko bilo pograsno ste me razumeli! Pola moje opstine je pod vodom, sto se tice naseljenog dela. Sto se tice poljoprivrede polavljeno je vise od 8000 hektara zasejanih povrsina! Svakog dana gledam crne slike pred ocima i stvarno mi ruzno zvuci kad neko kuka za novcem u ovako teskoj situaciji.
Kliknite za proširenje...

Okej, Druže, razumem te ja. Ali razumi i ti druge. Država se neće brže izgraditi ako oduzme resurse od onih koji jedini prave suficit u budžetu - a to su paori.
 
Zorana Mihajlović: Ruinirano 3.500 kilometara puteva - izvor blic.rs

Ministarka građevinasrtva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihailović izjavila je danas da je u poplavama ruinirano oko 3.500 kilometara putne mreže, dok se na oko 30 odsto pruga "uopšte ne može doći".

"Teretni saobraćaj ne može da se odvija Ibarskom magistralom, što nanosi velike štete Srbiji. Na oko 30 odsto pruga uopšte ne može da se dođe, a da ne govorim o pruzi Beograd-Bar", rekla je Zorana Mihajlović
Kliknite za proširenje...

Ovo će biti jedan od većih problema u narednih par meseci.
 
Grad opustošio voćnjake u Dragačevu - izvor blic.rs 25. 05. 2014.

Predsednik opštine Lučani, Mladomir Sretenović, izjavio je danas da ovo područje prati nesreća za nesrećom, jer je za nepunih mesec dana Dragačevo zahvaćeno poplavama, klizištima, a sinoć i gradom. Prema njegovim rečima, u selu Donja Kravarica uništeni su voćnjaci jabuke, kruške, šljive, maline i neizvesno je da li će se ti zasadi oporaviti. On je dodao da je delovala i protivgradna zaštita, ispaljeno je više raketa, ali to je samo u manjoj meri ublažilo posledice nevremena.



"Gradom su zahvaćena i susedna sela, medjutim tu je šteta pričinjena usevima mnogo manja", zaključio je Sretenović.

...
Kliknite za proširenje...

Danas sam se vraćao iz Novog Sada, slab led je bio i pred ulaz u Bački Petrovac.
 
Danas zvao info centar Ministarstva i kaze mi zena bice ovih dana isplate a za izmenu pravilnika za vestacko djubrivo mi kaze da se radi na tome e sad sta ce biti videcemo eto malo svezih vesti
 
Poziv zs učešće na skupu o pregovaračkom poglavlju 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj - izvor civilnodrustvo.gov.rs

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije poziva predstavnike organizacija civilnog društva koje se bave temama iz oblasti pregovaračkog poglavlja 11 da se prijave za učešće na skupu „Uvod u proces pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i uloga civilnog društva – pregovaračko poglavlje11(poljoprivreda i ruralni razvoj)“, koji će se održati u ponedeljak 2. juna 2014. godine u Palati „Srbija“, istočni ulaz, sala 470, sa početkom u 11 časova.
Učesnicima skupa obratiće se visoki predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, koje je nadležna institucija za ovo poglavlje.
Gošća predstojećeg skupa biće gospođa Ružica Gelo, bivša članica hrvatskog pregovaračkog tima za poglavlja 11, 12, 13 i 28. Ona će učesnicima preneti hrvatsko iskustvo iz procesa pregovora, sa naglaskom na monitoring ovog procesa. Predstavnici organizacija civilnog društva imaće priliku da na skupu izlože svoje viđenje mogućih modela učešća OCD-a u procesu pregovora u okviru poglavlja 11.
Kliknite za proširenje...

O ovome nećete čuti baš mnogo u novinama i na televiziji, mada poziv dolazi od državne institucije. Ukoliko neko udruženje bude poslalo neke članove, biće nam zanimljivo da čujemo šta se tamo pričalo.


@ :bravo: ima tema za informacije o subvencijama
 
Vukmirović: Ponoviti popis poljoprivrede gde je bilo poplave - izvor blic.rs

Sad smo u situaciji da to što smo popisivali u 40 opština više nije tako. To su opštine pogođene poplavama. Naša ideja je da izađemo ponovo na teren, da kroz snimak štete utvrdimo stanje na poljoprivrednim područjima, stanje u stočnim fondovima, na objektima. Negde će to biti relativno i jednostavno, a negde su klizišta odnela čitave teritorije, negde će posedice biti na dugogodišnje zasade”, rekao je Vukmirović.

On je dodao da za tako nešto postoje sredstva preostala od projekta Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, ali da je za to neophodna saglasnost Evropske unije, koja je sa 24 miliona evra finansirala taj popis.
Kliknite za proširenje...
 
29. maj 2014. | 13:26 | Izvor: Tanjug
Čitaj mi


[h=1]"Nestalo”" više stotina hiljada hektara[/h]SUBOTICA - Više stotina hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je "“nestalo"”, odnosno, toliko je neslaganje između podataka dobijenih Popisom poljoprivrede iz 2012. godine i podataka Katastra nepokretnosti, rečeno je na Završnoj konferenciji posvećenoj rezultatima tog popisa koja se održava u Subotici.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić ocenio je da podaci dobijeni popisom "otrežnjavaju" o stanju poljoprivrede, posebno resursa, pošto postoje ogromna neslaganja između statističke procene i stanja po popisu.
Srbija predmet otimanja prirodnih resursa​
On je precizirao da je najkritičnije zemljište, jer postoji ogromno neslaganje između statističkih izveštaja i popisa, kao i popisa i podataka u katastru.
Ševarlić smatra da je ključno pitanje to kako je moguće da se popisom u Vojvodini dobije više zemljišta, nego što postoji u katastru, kao i to gde je "nestalo" nekoliko stotina hiljada hektara evidentiranih u katastru, a nema ga u popisu, uz svo uvažavanje toga da poljoprivrednici nisu davali tačne podatke tokom popisa.
misevi-njiva-usevi_660x330.jpg
RTV (Nenad Jovićević)

"Generalno gledano, mi imamo veoma neodgovoran odnos prema zemljištu kao prirodnom resursu i izgubili smo izuzetno velike površine poljoprivrednog zemljišta", rekao je Ševarlić.
Zbog toga se, po njegovim rečima, sada postavlja pitanje da li se orijentisati na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, iako zbog "demografskog sloma" za tim nema velike potrebe, pošto ima dovoljno zemljišta po glavi stanovnika, zahvaljujući činjenici da se njihov broj svake godine smanjuje.
"Mi smo, sa svim drugim tranzicionim zemljama, predmet ataka od onih koji žele da ugrabe ovaj prirodni resurs i da ga stave pod svoje vlasništvo, što je globalni proces", rekao je Ševarlić.
"Kritične tačke" državno zemljište, stočarstvo i mehanizacija​
Agroekonomista Milan Prostran smatra da su popisom 2012. godine utvrđene "kritične tačke", koje treba da postanu predmet pažnje kreatora agrarne politike Srbije.
Kao najvažnije kritične tačke, Prostran je označio korišćenje državnog zemljišta, koje se slabije koristi i ima ga dosta neobrađenog, zatim stočarstvo, za koje je ocenio da je na "crvenoj liniji" - ili će nestati, ili će biti podignuto na viši nivo.
Treća kritična tačka, po njegovom viđenju, jeste oprema i mehanizacija, bez koje se, kako je rekao, ne može u visokoproduktivnu poljoprivredu, koja bi bila konkurentna proizvodnji u Evropskoj uniji.
Osim toga, dodao je Prostran, kritična tačka je i mala veličina poseda gazdinstva, koja iznosi između tri i četiri hektara, što je pet puta manje od proseka Evropske unije, koji iznosi 21 hektar po gazdinstvu.
Od svega navedenog, po Prostranovom mišljenju, u najvećoj krizi je mlečno govedarstvo, gde su poplave doprinele da se ono nalazi u još težoj situaciji. Stanje se, po njegovom mišljenju, ne može popraviti bez povoljnijih kredita, jer se farmeri ne mogu nositi sa sadašnjim kamatama.
Oko 1,4 miliona građana zaposleno u poljoprivredi​
Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije, komentarišući podatke dobijene popisom, rekao je da su veoma korisni, da je metodologija dobra i primenjiva, te da su sa Republičkim zavodom za statistiku već ostvarili kontakte za analize.
On je dodao da će na osnovu analiza, PKS upućivati predloge i smernice Ministarstvu poljoprivrede, kako vezano za formiranje budžeta, tako i za regionalizaciju.
"Ono što je bilo bitno je da smo uradili dobru studiju za ruralni razvoj. To je još u povoju, ali je predato ministarstvu na analizu i za doradu. Znamo da je 80 odsto područja Srbije u ruralnim krajevima, da je 1,4 miliona zaposleno u poljoprivredi, da imamo oko 630.000 domaćinstava. To su opšti podaci, ali to može mnogo da doprinese analizama koje su potrebne za unapređenje poljoprivrede", rekao je Budimović.
Završnoj konferenciji posvećenoj primeni podataka iz Popisa poljoprivrede u Subotici, koja traje i sutra, prisustvuju eksperti, akademici, profesori, stručnjaci iz oblasti statistike iz celog regiona kako bi ukazali na značaj podataka i razmenili iskustva za zemljama koje su pre Srbije završile proces popisa poljoprivrede.
Popis poljoprivrede sproveden je od 1. oktobra do 15 decembra 2012. godine, prvi put nakon 40 godina. Proces je sufinansirala Evropska unija sa 24 miliona evra, a sprovelo na terenu oko 60.000 popisivača.

 
"Ševarlić smatra da je ključno pitanje to kako je moguće da se popisom u Vojvodini dobije više zemljišta, nego što postoji u katastru"



Sad kad bi sabrali povrsinu obradivog zemljista u Vojvodini koja se prijavljuje mislim da bi bila veca nego celokupna povrsina AP Vojvodine.Neko radi radnju,otud jurnjava za subvencijama:cool:
 
Verovatno zato sto su zemlju prijavljivali i zakupci, a i zakupodavci da ne bi platili porez na izdavanje zemlje.
 
Oce to u EU.Nama bi tamo bilo bolje da smo mi osnivaci,ali ovako :sta: To je ipak samo moje skromno misljenje :haha:
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh