Pa znam ja to i svestan sam da se svi grabe oko tih velikih gazda,a ne oko nas.Niko ali niko nije mogao doći do tolike površine ,a da nečija majka nije zbog tog zaplakala.Svi se mi grabimo i gledamo da što brže napredujemo ali u očima ove države smo ispali spori i neadekvatni za saradnju kao takvi.Polazim od sebe.Imali smo samo 7,5kj zemlje.Od toga sa svojom porodicom i bez plate u državnoj firmi nisam mogao živeti.Odem sa detetom od 9 meseci u kiriju u NS.Vozio kamion kod gazde od jutra do sutra za platu od koje smo jedva preživljavali.To tako dve godine.Otac se jako razboli i hoće da prodaje zemlju i mašine.Mi se pokupimo i 2005 vratimo na selo.Počnem da malo više radim oko te zemlje i evo za tih 5 godina dođoh do 40+ hektara.Do jednog dela te zemlje sam došao i na bezobrazluk jer se drugačije nije moglo boriti.Sad mi je malo i ta površina.Sve u svemu većina nas je slična ako ne i ista.Ali ,uvek postoji ono ali, neke granice mora biti.
Odoh malo u off ali mi valjda neće zameriti što sam dušu otvorio.