steva 1984
Član
Boze kakve se ovde nebuloze pisu 
.
.
Udar na seljaka u Srbiji i smanjenje carinske stope na uvoz hrane...
- Začetnik teme knez
- Datum pokretanja
stabilno tržište treba da obezbedi država tako što će intervenisati preko robnih rezervi. nekoliko godina unazad imamo velika variranja u cenama svinjskog mesa, pšenice, kukuruza. robne rezerve treba da služe ublaživanju tih oscilacija.
primer cena živih svinja je sada pala na 100 dinara kg, a pre dve godine bila je preko 150 dinara. zašto sada ne bi robne rezerve intervenisale i otkupile tržišne viškove po ceni od 130-140 dinara. zatim kada bi došlo do rasta cene preko 150 dinara/kg, država bi mogla da pusti to meso u promet po nižoj ceni. korist bi bila obostrana, proizvođači bi znali otprilike cenu po kojoj bi mogli da prodaju svinje, cena mesa bi bila stabilna i ne bi rasla kada poraste cena tovljenika. nažalost potrošači ne mogu da osete pojeftinjenje mesa i prerađevina iako je cena svinja sad opet ispod ekonomske isplativosti za proizvođače.
da je država otkupila viškove u žetvi pšenice po 15-16 dinara, sada bi bila opet drugačija slika. međutim to su uradili viktorija, mk i trljaju ruke i to po 8-9-13 dinara, dok su paorima ostale mrvice. svi znamo da su to prve žive pare u godini i da vecina mora da proda pšenicu, kako bi isplatili neke kredite ili za ostale osnovne potrebe.
sve je jasno kao dan, samo što niko ne radi u interesu građana. spominju osnivanje agencije za intervencije, pa čemu će onda robne rezerve. postavlja se samo pitanje dokle cemo da trpimo njihove uvrede i nerad.
primer cena živih svinja je sada pala na 100 dinara kg, a pre dve godine bila je preko 150 dinara. zašto sada ne bi robne rezerve intervenisale i otkupile tržišne viškove po ceni od 130-140 dinara. zatim kada bi došlo do rasta cene preko 150 dinara/kg, država bi mogla da pusti to meso u promet po nižoj ceni. korist bi bila obostrana, proizvođači bi znali otprilike cenu po kojoj bi mogli da prodaju svinje, cena mesa bi bila stabilna i ne bi rasla kada poraste cena tovljenika. nažalost potrošači ne mogu da osete pojeftinjenje mesa i prerađevina iako je cena svinja sad opet ispod ekonomske isplativosti za proizvođače.
da je država otkupila viškove u žetvi pšenice po 15-16 dinara, sada bi bila opet drugačija slika. međutim to su uradili viktorija, mk i trljaju ruke i to po 8-9-13 dinara, dok su paorima ostale mrvice. svi znamo da su to prve žive pare u godini i da vecina mora da proda pšenicu, kako bi isplatili neke kredite ili za ostale osnovne potrebe.
sve je jasno kao dan, samo što niko ne radi u interesu građana. spominju osnivanje agencije za intervencije, pa čemu će onda robne rezerve. postavlja se samo pitanje dokle cemo da trpimo njihove uvrede i nerad.
ivanm je napisao(la):
Resenje za nedostatak konkurencije je visok profit. Sto je veca razlika u ceni to je veca motivacija da se ulaze u tu oblast. Ja bih licno napravio pekaru kad bi cena psenice bila 10 dinara, a hleba 60 dinara i tako povecao konkurenciju, mada je veca verovatnoca da bi vec postojece pekare povecale svoje kapacitete.
Sto se tice cene, kratkotrajni pad cene ne moze da utice mnogo, ali kad bi nekoliko godina uzastopno cena inputa bila niska, to bi se nuzno odrazilo i na cene krajnjeg proizvoda.
Post je spojen: [time]1297274867[/time]
_________________________________________________zcurcic je napisao(la):
To bi bilo sto puta gore od sadasnje situacije. Zamislimo da drzava garantuje cenu zivih svinja na 1.3 evra i da ta cena osigurava sigurnu zaradu. Ljudi bi krenuli da proizvode mnogo vise svinja. jer imaju garantovanu cenu od i drzava bi morala non stop da prosiruje kapacitete za skladistenje tog mesa. Na kraju bismo svi radili ili u hladnjacama ili tovili svinje, a drzava bi dugovala 500 milijardi evra i imala milione tona svinjskog mesa u steku.
Cena ima svoju ulogu, kad je visoka, salje signal ljudima da vise svinja tove, a kad je niska salje signal da ima previse proizvodnje i da se ljudi preorjentisu na nesto drugo. Ako ukines te signale imas garantovano mnogo vece probleme nego sto je problem fluktuacije cene.
Uloga trgovaca koji imaju kapacitete za sladistenje je vrlo pozitivna, jer oni kupuju kad je jeftino, pa time povecavaju cenu, ne dajuci joj da padne josh vise, a prodaju kad je skupo, time ne dajuci ceni da raste beskonacno. Kad njih ne bi bilo, jeftina cena bi bila josh jeftinija, a skupa cena josh skuplja.
Sto su vece fluktuacije u ceni to su poljoprivrednici vise motivisani da sami ulazu u kapacitete za skladistenje. Ne moze drzava da napravi dovoljno silosa i da ih besplatno nudi na koriscenje, pa da svi budu zadovoljni.
adamov zoran
Član
jovand to sto ti pises moze samo u igricama o poljoprivredi. stisnes dugme na tastaturi i imas pun obor svinja, svinje jeftine ti stisnes dugme i vise nemas svinje vec krave itd u stvarnom zivotu to ne moze tako.
adamov zoran je napisao(la):
Uze mi reči sa tastature...
adamov zoran je napisao(la):
Naravno da ne moze tako, pogresno si zakljucio da ja tvrdim da je prelazak sa jedne na drugu proizvodnju lak, za to nisi imao nikakvog osnova u onome sto sam ja napisao. Bas i postoje vece fluktuacije cena, jer nije lako promeniti proizodnju. Obicno se prostor trenutno najisplativije proizvodnje popunjava tako sto novi proizvodjaci bas njega biraju za pocetak, kao i sto vec postojeci sire kapacitete. Redje se ljudi potpuno preorjentisu, jer je to tesko i rizicno i za to treba vizija.
U tvom primeru, sa kravama i svinjama, ako na neko duze vreme krave postanu veoma isplative , a svinje neisplative, desice se da ljudi koji otpocinju proizvodnju verovatnije krecu sa kravama, nego sa svinjama. Takodje, onaj ko vec ima krave, zbog isplativosti ima i sredstva i motivaciju da prosiri kapacitete, dok ce onaj sa svinjama verovatno smanjivati obim proizvodnje pritisnut niskom cenom. Stocni fond direktno zavisi od isplativosti stocarske proizvodnje, kao sto i prisutnost ratarskih kultura zavisi od cene, ono sto najbolje ide zadnjih par godina obicno se seje na sve vecim povrsinama.
To je naravno proces koji traje, ali koji je prouzrokovan signalima koji salju cene. Svaka proizvodnja se time rukovodi, a poljoprivreda nije izuzetak. Ja ne poznajem niti jednog ozbiljnog poljoprivrednika kome nije vazno kolike su cene njegovih proizvoda, tu ne racunam tradicionalna domacinstva koja se bave prezivljavanjem tako sto imaju svega po malo, ne obziruci se na kretanje cena.
Postovani Jovane,
ukoliko sam Vas dobro razumeo Vi tvrdite da slobodne trziste samoregulise (samoregulatorno trziste) cene proizvoda na osnovu ponude i potraznje, i da svetskom trzistu treba prepustiti poljoprivredu srbije.
Moram primetiti da cene na svetskom trzistu ipak odredjuju mesetari na svetskim berzama,a da je ideja o nevidljivoj ruci globalnog trzista (Adama Smita) zapravo mit. U svetu vlada protekcionizam, a ideja da se iz ekonomskih sloboda radjaju i druge slobode nije tacna jer krupan kapital da bi se uvecao tezi bliskosti sa politickim centrima moci i time ukida sansu i za druge, odnosno sloboda je pojela samu sebe rekao bi Poper(godisnje se proizvede hrane za 8 milijardi ljudi a ipak 800 miliona ljudi gladuje,dok se 30% hrane baca). Ja jesam za trzisnu privredu ali socijalno odgovornu trzisnu privredu.
I jos nesto, nema veze sa onim sto ste pisali, i globalni klimatski poremecaji uticu na cene zitarica i njihov skok od 80%, ekstremne suse u cetvrtini zemalja sveta (Rusija) i poplave s druge strane (meni su desetkovale rod paradajza prosle godine) uticu na povecanje traznje, sto nema veze sa trzisnim mehanizmima vec asa globalnim zagrevanjem odnosno emitovanjem stetnih gasova najjacih privreda u svetu (Kina, Amerika...). UN navode da ce cene hrane rasti svake godine jer hrane nema dovoljno a ovamo se baca.
Jos nesto, kada je rec o monopolu i domacim tajkunima obratite paznju na MIskoviceve ekonomske poteze> naime prodaje monopol u Maxiju i ulaze u agrar, odnosno ukrupnjava posed i sprema se za globalno trziste tako da EU nece unistiti domace tajkune vec ih samo malo uljuditi. I dalje smatram da smo za strane investitore samo jeftina radna snaga, dokaz toga je industrijska zona u Zr.
Inace jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju, jedna od *sjajnih ideja* nase vlade, vec je krenula
sa otvaranjem trzista SRbije prema drugim zemljama a opet vise uvozimo nego sto izvozimo (uglavnom sirovine kao recimo kukuruz).
Kada je rec o klanicama Matijevic je uvozio svinjsko meso iz Brazila pa nikom nije trebalo svinja a sada cujem da je uvezao i piletinu iz Brazila. Svakako domacim potrosacima ovo odgovara ali proizvodjacima?
Ideja o lakom prelasku sa proizvodnje jednog na drugo vrlo je teska bez pomoci drzave.
Drzava u obrazovanje ne treba da se mesa, slazem se sa Vama. Ali ne sme da se mesa i pri tom mislim na nametanje zvanicnih ideologija, izbacivanja Darvina i sl. Inace je i ideja o slobodnom trzistu ideologija koja je potekla iz Cikaske kuhinje Miltona Fridmana.
Mi nemamo dovoljno mladih kvalifikovanih ljudi u Srbiji ne samo zato sto nam je obrazovni sistem los, kako vi tvrdite i delom se Vama slazem, vec i zato sto smo na 135 mestu po odlivu mozgova iz zemlje,od 136 anketiranih zemalja, podatke sam preuzeo od Svetskog ekonomskog foruma. Mladi ljudi iz Srbije odlaze zato sto ovde ne vide perspektivu.
Sinoc je i Rasim Ljajic potvrdio ono sto sam pisao u prethodnim postovima, a to je da je tranzicioni model koji se primenjuje u Srbiji pogresan!!!
Ako mi dozvolite Jovaned i Zoranec volim da citam Vase postove jer dolazite iz dijametralno suprotnih ekonomsko politickih obrazaca sto daje poseban kvalitet ovom forumu. Dijalog zasnovan na argumentacijama.
Srdacan pozdrav.
p.s. da li autohtone sorte sljive mogu da se koriste za organsku proizvodnju u smislu da su otpornije na bolesti i manje zahtevne za prskanjem?
ukoliko sam Vas dobro razumeo Vi tvrdite da slobodne trziste samoregulise (samoregulatorno trziste) cene proizvoda na osnovu ponude i potraznje, i da svetskom trzistu treba prepustiti poljoprivredu srbije.
Moram primetiti da cene na svetskom trzistu ipak odredjuju mesetari na svetskim berzama,a da je ideja o nevidljivoj ruci globalnog trzista (Adama Smita) zapravo mit. U svetu vlada protekcionizam, a ideja da se iz ekonomskih sloboda radjaju i druge slobode nije tacna jer krupan kapital da bi se uvecao tezi bliskosti sa politickim centrima moci i time ukida sansu i za druge, odnosno sloboda je pojela samu sebe rekao bi Poper(godisnje se proizvede hrane za 8 milijardi ljudi a ipak 800 miliona ljudi gladuje,dok se 30% hrane baca). Ja jesam za trzisnu privredu ali socijalno odgovornu trzisnu privredu.
I jos nesto, nema veze sa onim sto ste pisali, i globalni klimatski poremecaji uticu na cene zitarica i njihov skok od 80%, ekstremne suse u cetvrtini zemalja sveta (Rusija) i poplave s druge strane (meni su desetkovale rod paradajza prosle godine) uticu na povecanje traznje, sto nema veze sa trzisnim mehanizmima vec asa globalnim zagrevanjem odnosno emitovanjem stetnih gasova najjacih privreda u svetu (Kina, Amerika...). UN navode da ce cene hrane rasti svake godine jer hrane nema dovoljno a ovamo se baca.
Jos nesto, kada je rec o monopolu i domacim tajkunima obratite paznju na MIskoviceve ekonomske poteze> naime prodaje monopol u Maxiju i ulaze u agrar, odnosno ukrupnjava posed i sprema se za globalno trziste tako da EU nece unistiti domace tajkune vec ih samo malo uljuditi. I dalje smatram da smo za strane investitore samo jeftina radna snaga, dokaz toga je industrijska zona u Zr.
Inace jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju, jedna od *sjajnih ideja* nase vlade, vec je krenula
sa otvaranjem trzista SRbije prema drugim zemljama a opet vise uvozimo nego sto izvozimo (uglavnom sirovine kao recimo kukuruz).
Kada je rec o klanicama Matijevic je uvozio svinjsko meso iz Brazila pa nikom nije trebalo svinja a sada cujem da je uvezao i piletinu iz Brazila. Svakako domacim potrosacima ovo odgovara ali proizvodjacima?
Ideja o lakom prelasku sa proizvodnje jednog na drugo vrlo je teska bez pomoci drzave.
Drzava u obrazovanje ne treba da se mesa, slazem se sa Vama. Ali ne sme da se mesa i pri tom mislim na nametanje zvanicnih ideologija, izbacivanja Darvina i sl. Inace je i ideja o slobodnom trzistu ideologija koja je potekla iz Cikaske kuhinje Miltona Fridmana.
Mi nemamo dovoljno mladih kvalifikovanih ljudi u Srbiji ne samo zato sto nam je obrazovni sistem los, kako vi tvrdite i delom se Vama slazem, vec i zato sto smo na 135 mestu po odlivu mozgova iz zemlje,od 136 anketiranih zemalja, podatke sam preuzeo od Svetskog ekonomskog foruma. Mladi ljudi iz Srbije odlaze zato sto ovde ne vide perspektivu.
Sinoc je i Rasim Ljajic potvrdio ono sto sam pisao u prethodnim postovima, a to je da je tranzicioni model koji se primenjuje u Srbiji pogresan!!!
Ako mi dozvolite Jovaned i Zoranec volim da citam Vase postove jer dolazite iz dijametralno suprotnih ekonomsko politickih obrazaca sto daje poseban kvalitet ovom forumu. Dijalog zasnovan na argumentacijama.
Srdacan pozdrav.
p.s. da li autohtone sorte sljive mogu da se koriste za organsku proizvodnju u smislu da su otpornije na bolesti i manje zahtevne za prskanjem?
ivanm
Član
"Jos nesto, kada je rec o monopolu i domacim tajkunima obratite paznju na MIskoviceve ekonomske poteze> naime prodaje monopol u Maxiju i ulaze u agrar, odnosno ukrupnjava posed i sprema se za globalno trziste tako da EU nece unistiti domace tajkune vec ih samo malo uljuditi. I dalje smatram da smo za strane investitore samo jeftina radna snaga, dokaz toga je industrijska zona u Zr."
Добро примећено, лоше протумачено...
Наравно да ЕУ неће потпуно уништити тајкуне, јер капитализам који влада у ЕУ подразумева како мали, средњи, тако и велики, па чек и енормни капитал (Бил Гејтс и сл), али не подразумева "насилно" и незаконито богаћење. Мишковићу је јасно да су му залудне муке да нас задржи у глибу српског блата и да ће његова оваква империја пасти врло брзо. Зато он продаје нешто што може и настати, али и нестати преко ноћи (трговински ланци), а свој капитал материјализује у најтрајнију вредност - земљиште. (не пропада, не трули, нема амортизацију) Оно што је још важније јесте да управо њему и њему сличнима понајвише одговара тренутни хаос и безнађе у пољопривреди, јер само тако може за мале паре да купи велике поседе. Просто речено, идеална трговина гласи - купи јефтино (читај "земљу по Србији сада"), продај скупо (читај " земљу и истој тој Србји кад уђе у ЕУ).
Добро примећено, лоше протумачено...
Наравно да ЕУ неће потпуно уништити тајкуне, јер капитализам који влада у ЕУ подразумева како мали, средњи, тако и велики, па чек и енормни капитал (Бил Гејтс и сл), али не подразумева "насилно" и незаконито богаћење. Мишковићу је јасно да су му залудне муке да нас задржи у глибу српског блата и да ће његова оваква империја пасти врло брзо. Зато он продаје нешто што може и настати, али и нестати преко ноћи (трговински ланци), а свој капитал материјализује у најтрајнију вредност - земљиште. (не пропада, не трули, нема амортизацију) Оно што је још важније јесте да управо њему и њему сличнима понајвише одговара тренутни хаос и безнађе у пољопривреди, јер само тако може за мале паре да купи велике поседе. Просто речено, идеална трговина гласи - купи јефтино (читај "земљу по Србији сада"), продај скупо (читај " земљу и истој тој Србји кад уђе у ЕУ).
adamov zoran
Član
da li kupovina velikih poseda bude placena od strane tih velikih tajkuna kako ce sprovesti zakon o denacionalizaciji i vratiti oduzetu imovinu 1945god a koliko ja znam bez toga nema evrope
Edi, opet jako puno tema u postu, izvinjavam se sto moram odabrati samo 3-4, nemoguce je na sve odgovoriti.
ne tvrdim da poljoprivreda moze da se prepusti svetskom trzistu, jer ako svi drugi daju subvencije, mora i Srbija. To je stetno i za drzave i za poljoprivrednike, bilo bi bolje da nema subvencija nigde, cime bi cene poljoprivrednih proizvoda bile vece.
U vezi tvrdnje da mesetari odredjuju cene na svetskom trzistu. Imamo dve vrste "mesetara", oni koji zaradjuju kad kupuju jeftino i prodaju skupo, i druga vrsta, koji to ne uspevaju. Ova druga vrsta gubi pare i odustaje od mesetarenja, tako da cu se koncentrisati samo na prvu. Kupujuci jeftino oni ne dozvoljavaju ceni da padne josh vise jer povecavaju traznju kad je ona najpotrebnija, tako da tad imaju pozitivan uticaj na cene. Prodajuci skupo ne dozvoljavaju da cena josh vise ode gore, jer povecavaju ponudu kad je ona najpotrebnija. U oba slucaja takozvani mesetari imaju pozitivan uticaj na cene, peglajuci ih, smanjujuci maksimume i minimume i povecavajuci likvidnost.
Cene poljoprivrednih proizvoda uvek idu gore kad se stampa puno pare. Dolari i Euri se bacaju iz helihoptera, a dinari josh i vise. Onaj ko od stampanja para ima najvise koristi uvek optuzi mesetare, neregulisano trziste, sushu, poplavu, neobjasnjivu slucajnost, gremline, ne nasedajmo na takve price.
Tranzicioni model u Srbiji je pogresan jer se pokusava sto vise izbeci tranzicija. Skolstvo nije ni mrdnulo ka tranziciji. Zdravstvo nije ni mrdnulo ka tranziciji. Penzioni sistem nije reformisan. Javna preduzeca nista. Drzavna administracija, ni da se pocne. Jedino je privatizacija donekle sprovedena, ali nije do kraja, pri tom od svakog preduzeca drzava uzima tolike poreze da oni iako u privatnom vlasnistvu vise rade za drzavu nego za vlasnika.
Da bi drzava nekom pomogla, ili nesto dala, ona mora da uzme to od nekog drugog, pod prisilom, da ne kazem da otme. Pogresno je ocekivati da drzava otimanjem od nekog drugog pomogne meni, jer ce uvek biti da u ukupnom zbiru drzava puno vise uzima nego sto daje i zato je bolje da se petlja u sto manje stvari. Na stranu to sto drzava kad daje pare otete od drugih ljudi uvek necim ucjenjuje, bilo to prijava za PIO, sejanje onih kultura za koje oni misle da treba da se seju, trosenje onoliko djubriva koliko njima odgovara, da ne idemo dalje na kupovinu auta tacno odredjene marke i slicno. Ne zaboravimo da to nisu drzavne pare, vec nase pare, koje je drzava uzela od nas.
ne tvrdim da poljoprivreda moze da se prepusti svetskom trzistu, jer ako svi drugi daju subvencije, mora i Srbija. To je stetno i za drzave i za poljoprivrednike, bilo bi bolje da nema subvencija nigde, cime bi cene poljoprivrednih proizvoda bile vece.
U vezi tvrdnje da mesetari odredjuju cene na svetskom trzistu. Imamo dve vrste "mesetara", oni koji zaradjuju kad kupuju jeftino i prodaju skupo, i druga vrsta, koji to ne uspevaju. Ova druga vrsta gubi pare i odustaje od mesetarenja, tako da cu se koncentrisati samo na prvu. Kupujuci jeftino oni ne dozvoljavaju ceni da padne josh vise jer povecavaju traznju kad je ona najpotrebnija, tako da tad imaju pozitivan uticaj na cene. Prodajuci skupo ne dozvoljavaju da cena josh vise ode gore, jer povecavaju ponudu kad je ona najpotrebnija. U oba slucaja takozvani mesetari imaju pozitivan uticaj na cene, peglajuci ih, smanjujuci maksimume i minimume i povecavajuci likvidnost.
Cene poljoprivrednih proizvoda uvek idu gore kad se stampa puno pare. Dolari i Euri se bacaju iz helihoptera, a dinari josh i vise. Onaj ko od stampanja para ima najvise koristi uvek optuzi mesetare, neregulisano trziste, sushu, poplavu, neobjasnjivu slucajnost, gremline, ne nasedajmo na takve price.
Tranzicioni model u Srbiji je pogresan jer se pokusava sto vise izbeci tranzicija. Skolstvo nije ni mrdnulo ka tranziciji. Zdravstvo nije ni mrdnulo ka tranziciji. Penzioni sistem nije reformisan. Javna preduzeca nista. Drzavna administracija, ni da se pocne. Jedino je privatizacija donekle sprovedena, ali nije do kraja, pri tom od svakog preduzeca drzava uzima tolike poreze da oni iako u privatnom vlasnistvu vise rade za drzavu nego za vlasnika.
Da bi drzava nekom pomogla, ili nesto dala, ona mora da uzme to od nekog drugog, pod prisilom, da ne kazem da otme. Pogresno je ocekivati da drzava otimanjem od nekog drugog pomogne meni, jer ce uvek biti da u ukupnom zbiru drzava puno vise uzima nego sto daje i zato je bolje da se petlja u sto manje stvari. Na stranu to sto drzava kad daje pare otete od drugih ljudi uvek necim ucjenjuje, bilo to prijava za PIO, sejanje onih kultura za koje oni misle da treba da se seju, trosenje onoliko djubriva koliko njima odgovara, da ne idemo dalje na kupovinu auta tacno odredjene marke i slicno. Ne zaboravimo da to nisu drzavne pare, vec nase pare, koje je drzava uzela od nas.
adamov zoran
Član
sa ovim bi mogao da se slozim posto si sada napisao nesto realno i stvarno za zemlju srbiju
Liberalna ekonomija za koju je tržište svemogući regulator je pretrpela globalni neuspeh. Da ne širimo temu pogledajte zaključke “Seulskog koncenzusa”. G-20, znači državnici i ekonomisti 20 najznačajnijih zemalja sveta su zaključili da je neophodna intervencija države u ekonomiji. Predhodni tzv. “vašingtonski dogovor” je proglašen mrtvim, po pisanju zapadne štampe ne samo da je mrtav već je “zakucan poslednji ekser u kovčeg”, što figurativno znači da ne može ni da se povampiri. Za ovo ne trebaju dokazi. Sama Amerika, najveći promoter slobodnog dtržišta i liberalne ekonomije upumpala je oko 700 milijardi dolara u banke da bi ih spasla. Ni govora o tržištu na kome su se igrali i preigrali, znači trebalo je da bankrotiraju. Malo morgen! Slična stvar je u EU gde su pre svega nemačke i nešto manje francuske banke nudile povoljne kredite i šakom i kapom pre svega Grcima. Sada indirektno preko pomoći Grcima Nemačka spašava svoje banke novcem svih članica.
Na istom skupu zaključeno je da su najuspešnije zemlje one koje nisu pristale na uslovljavanja MMF-a, svetske banke, USA ....već pametno na nivou države planirale sopstveni razvoj ne prepuštajući ga stihiji tzv slobodnog tržišta. Pri tome su držale sopstvenu monetu pa su koristeći se mehanizmima monetarne politike peglale razne poremećaje kurseva moneta i sl.
Što se tiče slobodnog uvoza poljoprivrednih proizvoda, da je naša država naša ona bi dozvolila slobodan uvoz s tim da uvede carinu u visini svih subvencija koju taj proizvod ima u svojoj zemlji. Ovako nije reč ni o kakvoj zdravoj konkurenciji već je reč o gušenju sopstvene proizvodnje. Kada se pogleda rezultat a jedan je jeftina zemlja i kada se uzme u obzir da je pred usvajanjem zakon o tome da sranci mogu da kupuju zemlju jasno je da se tzv tranzicija ne obavlja u našem interesu.
Na istom skupu zaključeno je da su najuspešnije zemlje one koje nisu pristale na uslovljavanja MMF-a, svetske banke, USA ....već pametno na nivou države planirale sopstveni razvoj ne prepuštajući ga stihiji tzv slobodnog tržišta. Pri tome su držale sopstvenu monetu pa su koristeći se mehanizmima monetarne politike peglale razne poremećaje kurseva moneta i sl.
Što se tiče slobodnog uvoza poljoprivrednih proizvoda, da je naša država naša ona bi dozvolila slobodan uvoz s tim da uvede carinu u visini svih subvencija koju taj proizvod ima u svojoj zemlji. Ovako nije reč ni o kakvoj zdravoj konkurenciji već je reč o gušenju sopstvene proizvodnje. Kada se pogleda rezultat a jedan je jeftina zemlja i kada se uzme u obzir da je pred usvajanjem zakon o tome da sranci mogu da kupuju zemlju jasno je da se tzv tranzicija ne obavlja u našem interesu.
Nije ovde mesto da vodimo teoretske diskusije o tome sta je slobodno trziste i kako ono radi, ali zakljuciti da je slobodno trziste pretrpelo globalni neuspeh na osnovu izjave politicara je malo prenagljeno jer politicari imaju taman onoliku moc koliko nema slobode. Vise slobode, manje politicke moci i obratno, zato su oni alergicni na slobodu i svaku priliku koriste da je ogranice. To je prirodan proces.
Zakljucak G20 je takav da ispada da politicari koji su doneli taj zakljucili treba vise da manipulisu ekonomskim kretanjima u svojim zemljama, da imaju vecu moc nad svojim gradjanima, da gradjani treba da prepuste svoju sudbinu u ruke politicara, da im bespogovorno sluze. Slobodno trziste je mrtvo, zato budite nasi robovi, lep je to zakljucak, ali neka hvala. Imajuci u vidu da oni upravo to zele, nejasno mi je zasto bi iko davao bilo kakvu tezinu takvom zakljucku?
Amerika se sve manje ponasa trzisno, pokriva gubitke gubitasima, regulise sve sto se moze i ne moze regulisati, korak po korak preuzima sve konce ekonomije u ruke drzave, kao sto su sve socijalisticke zemlje radile. Isto to i EU radi, ali je srecom administracija u Briselu josh uvek dovoljno slaba da bi mogla sve da upropasti. To ce ih odvesti tamo gde nesputani socijalizam uvek dovede, a to je smanjen standard i slaba ekonomija. Kina je samo omogucila ljudima da rade bez velikog uplitanja drzave i za 10-tak godina im je ekonomija eksplodirala.
Sto se tice uvoza i subvencija, tu se slazemo, ne mozemo dopustiti nelojalnu konkurenciju iz zemalja koje imaju vece subvencije nego Srbija. To nije slobodno trziste.
Zakljucak G20 je takav da ispada da politicari koji su doneli taj zakljucili treba vise da manipulisu ekonomskim kretanjima u svojim zemljama, da imaju vecu moc nad svojim gradjanima, da gradjani treba da prepuste svoju sudbinu u ruke politicara, da im bespogovorno sluze. Slobodno trziste je mrtvo, zato budite nasi robovi, lep je to zakljucak, ali neka hvala. Imajuci u vidu da oni upravo to zele, nejasno mi je zasto bi iko davao bilo kakvu tezinu takvom zakljucku?
Amerika se sve manje ponasa trzisno, pokriva gubitke gubitasima, regulise sve sto se moze i ne moze regulisati, korak po korak preuzima sve konce ekonomije u ruke drzave, kao sto su sve socijalisticke zemlje radile. Isto to i EU radi, ali je srecom administracija u Briselu josh uvek dovoljno slaba da bi mogla sve da upropasti. To ce ih odvesti tamo gde nesputani socijalizam uvek dovede, a to je smanjen standard i slaba ekonomija. Kina je samo omogucila ljudima da rade bez velikog uplitanja drzave i za 10-tak godina im je ekonomija eksplodirala.
Sto se tice uvoza i subvencija, tu se slazemo, ne mozemo dopustiti nelojalnu konkurenciju iz zemalja koje imaju vece subvencije nego Srbija. To nije slobodno trziste.
ivanm
Član
У вези последњег пасуса ЈованаД - да ли је истина или је мој пријатељ само лоше информисан да су у ЕУ поједине чланице смањиле субвенције у пољопривреди?
Ја то нисам чуо...
Ја то нисам чуо...
Postovani Jovane,
odgovoricu Vam ovih dana, ili tacnije zauzecu svoju busiju socijalno odgovorne trzisne privrede naspram Vase nesputane trzisne koncepcije.
Uzecu u razmatranje Vase teze da je
slobodno trziste potrebno prepustiti sebi (iako ovo nigde ne postoji i samo je jedna teorijska paradigma Cikaske skole, ali zato postoje stravicne posledice primene neoliberalnog koncepta), bez uplitanja drzave(koncept neoliberala Miltona Fridmana ili neokona kako su sebe nazivali),
da treba smanjiti oporezovanje, odnosno uzimanje od svakog pojedinca i socijalnog i sodirnog davanje drugima (Vi samo parafrazirate Hajeka)
i sto je najzanimljivije zasnivanje slobode ljudi na ekonomskim slobodama (ovo je Nozikova teza).
Sredjujem plastenik, spremam rasadiliste jer trgovac nikako da mi isporuci seme Big bifa a obecao je do petka pa Vas molim da se strpite za odgovor.
Ukoliko stignete preporucujem da procitate moj esej Janusova lica globalizacije, dostupan je ne internetu ili tekst Socijalni dijalog je jedina alternativa. U ovim esejima kriticki se obrusavam na teze koje zastupate u Vasim postovima.
Sto se tice Kine tacno je da je ona dozivela ekonomski bum ali po koju cenu?
Kina je najveci izrabljivac radne snage u svetu u kojoj se radi za jedan dolar dnevno u stranim multinacionalnim korporacijama, uz bezocno krsenje ljudskih prava! I drugo nije tacno da se Kineska KP, ili drzava, ne mesa u ekonomiju. Zapravo 1982 ili 83 godine KP je formirala narodnu policiju sa teskim naoruzanjem koja je trebala da spreci pobunu Kineza protiv neoliberalnog koncepta Miltona Fridmana i Dzefri Saksa (ovaj Dzefri Saks je mentor Boze Djelica, rekao i Boza to neko vece na RTS, a Saks je upropastio, Poljake, Ruse a njegov tranzicioni model zilavo i dalje se sprovodi u Srbiji i pored 800. 000 siromasnih). Dakle gurui nesputanog slobodnog samoregulatornog trzista uz pomoc KP Kine bestijalno su sproveli Doktrinu soka u Kini. Prvi sok bio je pokolj na trgu Tjenamen . Nije to bila pobuna studenata protiv komunisticke vlasti vec protiv sprovodjenja neoliberalnog koncepta u Kini. Ljudi su poceli gubiti posao, prava(iovako siromasna). I nisu tada bili samo studenti na trgu vec i radnici, seljaci i profesori, ali o tome se ne zna puno (pa i ja ucenicima donedavno pricao ovu zvanicnu verziju). Dakle kineski model jeste ustrojen na konceptu slobodnog trzista ali uz Tjemnanmen, zatvaranja, ukidanja prava etc. I koja je ljudska cena koncepta slobodnog trzista? U Cileu je Pinoce pustao kordone smrti, u Rusiji je Jeljcin bombardovao Beli dom (Rusija ima 40 miliona siromasnih i mali broj ekstra bogatih oligarha, vec sam ranije pisao da je Saks bio u prostoriji kada je Jeljcin objavio da je raspao SSSR, i taj Saks je ponudio tranzicioni model za Rusiju, ali po koju cenu?). I da dodam, u Kini su najbogatiji ljudi zapravo sinovi funkcionera KP, nazivaju ih knescicima.
Svuda je praksa dokazala da je za sprovodjenje neoliberalnog koncepta potrebna drzavna prisila a ne odsustvo drzave, jake autoritarne drzave raj su za strane multinacionalne kompanije.
Da bi jednoj drzavi nametnuli slobodno trziste potrebno je da sprovedete ekonomske schok terapije. Ali pre toga i schok koji ce omoguciti sprovodjenje neoliberalnog koncepta, ubistvo Aljendea u Cileu, glad i zaduzenje u Poljskoj, bombardovanje i ubistva u Rusiji, uragan Katrin u Nju Orleansu, uragan Mic, i da pojacam, bombardovanje Srbije zato sto Sloba nije dozvolio strancima najezdu na resurse (zapravo je to kao i Jeljcin davao bliskima sebi, tako to ide u sultanistickim rezimima) ali dozvolili su to veciti ministri Djelic i Dinkic (mozda ovaj smenjeni ministar napise i knjigu Ekonomija destrukcije II, u kojoj ce opisati kako je dunistena petooktobarska nada gradjana Srbije).
Cim napravim rasadiliste i, kasnim, posejemparadajz i papriku odgovaram.
I dalje mi nije jasno kako to svetski mesetari ajde trgovci spasavaju svetsku ekonomiju, to sa sprecavanjem pada cena mi nije jasno, a pisao sam da 800.000 miliona ljudi zivi u Cetvrom svetu, a svakog dana cetiri hiljade deca umiru od posledica gladi. Pa koga to ovi spasavaju, da li sopstvene interese ili spasavaju ljude od sigurne smrti! Uspeh ekonomije ne meri se kabinetskim evaluacijama vec brojem gladnih.
Srdacan pozdrav,
Edi
Molim Vas,
da mi navedete samo jednu državu u kojoj je na delu čisto funkcionisanje slobodnog tržišta, bez mešanja države, tzv. minimalna država, i u kojoj tržište deluje po nekakvim prirodnim zakonima (tako tvrde neoliberali).
Pošto mi to nije poznato, a zapravo mi je poznato da je za sprovođenje koncepta slobodnog tržišta potrebna represivna država, a ne minimalma država. Država koja je sveprisutna i služi za zaštitu krupnog kapitala a protiv interesa građana.
Zapravo ideologija slobodnog tržišta je teorijska dogma (tržišni fundamentalizam) rehabilitovan je 60-ih godina zarad potreba multinacionalnih korporacija, a ne slobodne inicijative pojedinaca, uvođenja demokratije i dr. Simptomatično je da se tržište smatra temeljom demokratije. Neoliberalni koncept odneo je ogroman broj žrtava, kažu približo broju komunističkih žrtava!
Preporučujem knjigu nobelovca Džozefa Stiglica: Protivrečnosti globalizacije.
odgovoricu Vam ovih dana, ili tacnije zauzecu svoju busiju socijalno odgovorne trzisne privrede naspram Vase nesputane trzisne koncepcije.
Uzecu u razmatranje Vase teze da je
slobodno trziste potrebno prepustiti sebi (iako ovo nigde ne postoji i samo je jedna teorijska paradigma Cikaske skole, ali zato postoje stravicne posledice primene neoliberalnog koncepta), bez uplitanja drzave(koncept neoliberala Miltona Fridmana ili neokona kako su sebe nazivali),
da treba smanjiti oporezovanje, odnosno uzimanje od svakog pojedinca i socijalnog i sodirnog davanje drugima (Vi samo parafrazirate Hajeka)
i sto je najzanimljivije zasnivanje slobode ljudi na ekonomskim slobodama (ovo je Nozikova teza).
Sredjujem plastenik, spremam rasadiliste jer trgovac nikako da mi isporuci seme Big bifa a obecao je do petka pa Vas molim da se strpite za odgovor.
Ukoliko stignete preporucujem da procitate moj esej Janusova lica globalizacije, dostupan je ne internetu ili tekst Socijalni dijalog je jedina alternativa. U ovim esejima kriticki se obrusavam na teze koje zastupate u Vasim postovima.
Sto se tice Kine tacno je da je ona dozivela ekonomski bum ali po koju cenu?
Kina je najveci izrabljivac radne snage u svetu u kojoj se radi za jedan dolar dnevno u stranim multinacionalnim korporacijama, uz bezocno krsenje ljudskih prava! I drugo nije tacno da se Kineska KP, ili drzava, ne mesa u ekonomiju. Zapravo 1982 ili 83 godine KP je formirala narodnu policiju sa teskim naoruzanjem koja je trebala da spreci pobunu Kineza protiv neoliberalnog koncepta Miltona Fridmana i Dzefri Saksa (ovaj Dzefri Saks je mentor Boze Djelica, rekao i Boza to neko vece na RTS, a Saks je upropastio, Poljake, Ruse a njegov tranzicioni model zilavo i dalje se sprovodi u Srbiji i pored 800. 000 siromasnih). Dakle gurui nesputanog slobodnog samoregulatornog trzista uz pomoc KP Kine bestijalno su sproveli Doktrinu soka u Kini. Prvi sok bio je pokolj na trgu Tjenamen . Nije to bila pobuna studenata protiv komunisticke vlasti vec protiv sprovodjenja neoliberalnog koncepta u Kini. Ljudi su poceli gubiti posao, prava(iovako siromasna). I nisu tada bili samo studenti na trgu vec i radnici, seljaci i profesori, ali o tome se ne zna puno (pa i ja ucenicima donedavno pricao ovu zvanicnu verziju). Dakle kineski model jeste ustrojen na konceptu slobodnog trzista ali uz Tjemnanmen, zatvaranja, ukidanja prava etc. I koja je ljudska cena koncepta slobodnog trzista? U Cileu je Pinoce pustao kordone smrti, u Rusiji je Jeljcin bombardovao Beli dom (Rusija ima 40 miliona siromasnih i mali broj ekstra bogatih oligarha, vec sam ranije pisao da je Saks bio u prostoriji kada je Jeljcin objavio da je raspao SSSR, i taj Saks je ponudio tranzicioni model za Rusiju, ali po koju cenu?). I da dodam, u Kini su najbogatiji ljudi zapravo sinovi funkcionera KP, nazivaju ih knescicima.
Svuda je praksa dokazala da je za sprovodjenje neoliberalnog koncepta potrebna drzavna prisila a ne odsustvo drzave, jake autoritarne drzave raj su za strane multinacionalne kompanije.
Da bi jednoj drzavi nametnuli slobodno trziste potrebno je da sprovedete ekonomske schok terapije. Ali pre toga i schok koji ce omoguciti sprovodjenje neoliberalnog koncepta, ubistvo Aljendea u Cileu, glad i zaduzenje u Poljskoj, bombardovanje i ubistva u Rusiji, uragan Katrin u Nju Orleansu, uragan Mic, i da pojacam, bombardovanje Srbije zato sto Sloba nije dozvolio strancima najezdu na resurse (zapravo je to kao i Jeljcin davao bliskima sebi, tako to ide u sultanistickim rezimima) ali dozvolili su to veciti ministri Djelic i Dinkic (mozda ovaj smenjeni ministar napise i knjigu Ekonomija destrukcije II, u kojoj ce opisati kako je dunistena petooktobarska nada gradjana Srbije).
Cim napravim rasadiliste i, kasnim, posejemparadajz i papriku odgovaram.
I dalje mi nije jasno kako to svetski mesetari ajde trgovci spasavaju svetsku ekonomiju, to sa sprecavanjem pada cena mi nije jasno, a pisao sam da 800.000 miliona ljudi zivi u Cetvrom svetu, a svakog dana cetiri hiljade deca umiru od posledica gladi. Pa koga to ovi spasavaju, da li sopstvene interese ili spasavaju ljude od sigurne smrti! Uspeh ekonomije ne meri se kabinetskim evaluacijama vec brojem gladnih.
Srdacan pozdrav,
Edi
Post je spojen: [time]1297715019[/time]
_________________________________________________Molim Vas,
da mi navedete samo jednu državu u kojoj je na delu čisto funkcionisanje slobodnog tržišta, bez mešanja države, tzv. minimalna država, i u kojoj tržište deluje po nekakvim prirodnim zakonima (tako tvrde neoliberali).
Pošto mi to nije poznato, a zapravo mi je poznato da je za sprovođenje koncepta slobodnog tržišta potrebna represivna država, a ne minimalma država. Država koja je sveprisutna i služi za zaštitu krupnog kapitala a protiv interesa građana.
Zapravo ideologija slobodnog tržišta je teorijska dogma (tržišni fundamentalizam) rehabilitovan je 60-ih godina zarad potreba multinacionalnih korporacija, a ne slobodne inicijative pojedinaca, uvođenja demokratije i dr. Simptomatično je da se tržište smatra temeljom demokratije. Neoliberalni koncept odneo je ogroman broj žrtava, kažu približo broju komunističkih žrtava!
Preporučujem knjigu nobelovca Džozefa Stiglica: Protivrečnosti globalizacije.
Ništa ne ispada. Politički deo skupa završio se političkim udarcem koji je Obama doživeo. Neko je lepo interpretirao kinesku poruku :" Nemojte više da nas zovete, zvaćemo mi vas!" To je u delu zapadne štampe doživljeno kao prelomni trenutak od koga američka globalna moć i formalno pada.jovand je napisao(la):
Politički deo skupa završio se tako "da su se složili da se ne slažu" i svi su ostali na svojim pozicijama. Ekspertski deo je uspeo da usaglasi zaključke. I to je znatno važnije. Oni se bitno razlikuju ot tvojih zaključaka: koncept "stabilizuj, lebaralizuj, privatizuj" je mrtav!Tamo gde je, u zemljama u razvoju ili tranziciji ( a mi smo to u najboljem slučaju), proimenjen liberalni model sa obaveznim učešćem MMF-a, svetske banke,USA i USAID došo je do (neo)kolonijalizacije. Tamo gde je primenjen model nečega što bi se moglo nazvati "patriotski kapitalizam" sa regulatornom ulogom države postignuti su rezultati. I to je suština.
A još bolju suštinu demonstriraju poslednji potezi Mađarske. A oni su u EU.
Post je spojen: [time]1297744640[/time]
_________________________________________________Hungary is submitting a proposal to the EU to extend the ban on foreigners’ purchase of arable land for another three years beyond the already agreed period of seven years after Hungary joins the EU if domestic land prices at the end of the seven years are less than 80 percent of the EU average. The ban on arable land purchases by foreigners resident in Hungary will last for at least three years following Hungary’s accession
http://www.worldbank.org/html/prddr/trans/marapr02/pg10.htm
Znači Mađarska je imala period od 7 godina posle prijem,a u EU kada stranci nisu smeli da kupuju poljoprivredno zemljište. Sada zahtevaju bar 3 godine produžetka ako po isteku 7 god cene zemljišta u Mađ. budu ispod 80% cena u EU........
Post je spojen: [time]1297770122[/time]
_________________________________________________Hungary's initiation at the EU of an extension to 2014 of the moratorium on non-Hungarians purchasing Hungarian agricultural land.
http://www.kim.gov.hu/english/activities/briefing/measures20100922.html
Edi, opet apelujem da se ne rasplinjujemo, jer ovoliko teksta niko nece procitati, vi zaista znate jako puno, al ne mozete sve to da stavite na forum. Krenucu od pocetka odgovara, pa cu komentarisati prve dve-tri teze.
Ako imamo dilemu slobodno trziste ili ne to ne znaci da moramo stvari posmatrati crno belo. Potpuni nedostatak slobodnog trzista imamo u Severnoj Koreji, a doslednu 100% implementaciju nemamo nigde, znaci svi su negde izmedju.
Sto se tice Kine, izrabljivanje radne snage je moguce tamo gde neko radnicima nasilno oduzima plodove njihovog rada. To je daleko vece u Srbiji nego u Kini. Srbi daju drzavi oko 60% plodova svog rada kad se svi porezi saberu, dok je u Kini to priblizno upola manje. Prosecan zaposleni Srbin radi od januara do septembra za drzavu, a od septembra do kraja godine za sebe. Koliko je 60% mnogo vidimo iz toga da su kmetovi tipicno davali mizernih 20-30% feudalcima i drzavi zajedno. Radimo duplo duze za drzavu nego kmetovi, ako to nije izrabljivanje, onda ne znam sta je.
Poslodavci nisu u poziciji da nasilno uzimaju od radnika plodove njihovog rada, jer radnik cim je nezadovoljan moze da napusti posao i radi nesto drugo. Drzavu je mnogo teze napustiti nego poslodavca.
Sto se tica visine zarade u Kini, ako neko radi za 1 dolar dnevno, to znaci da je njemu to verovatno jedini nacin da prezivi. Optuzivati nekog ko je otvorio fabriku i omogucio radnicima da ne umru od gladi je besmisleno. Ako se otvori josh fabrika bice vise posla pa ce i plate biti vece. Sto se tice Kine, veliki broj provincija ima daleko veci standard i plate sto je to u Srbiji, recimo Sangaj ima GDP duplo veci od Srbije a bio bi bar 4 puta veci da juan ima realniju vrednost. Oni su za nas Svajcarska. Ja vec znam neke nase ljude koji su presli iz Moskve u Kinu da rade, ne verujem da imaju platu od 1 dolara.
Ne znam sta imamo pricati o tranzicionom modelu u Srbiji, on se moze svesti na par reci, "izbegni tranziciju po svaku cenu", a cena izbegavanje tranzicije je siromastvo i masovni odliv mladih i sposobnih ljudi iz zemlje. Ko je smislio taj model, svaka mu cast, al ne zanima me kako se zove i gde je ucio skolu.
@Tar
Previse zamenica koristis da bih razumeo sta zelis reci, tamo gde je ovako, tamo gde je onako, ne znam o cemu tacno pricas i ne mogu bilo sta dalje reci.
Kakve veze ima MMF ili svetska banka sa trzisnim pristupom? Oni daju kredite drzavama, koji onda tim kreditima manipulisu ekonomskim kretanjima u svojim drzavama praveci stetu i gomilajuci dugove. Drzava koja se zaduzuje sigurno nije liberalna.
Sto se tice Madjarske, ne znam kakve veze prodaja zemlje strancima ima sa celom pricom. Ako zele da omoguce strancima da kupe zemlju, nek izvole.
Ako imamo dilemu slobodno trziste ili ne to ne znaci da moramo stvari posmatrati crno belo. Potpuni nedostatak slobodnog trzista imamo u Severnoj Koreji, a doslednu 100% implementaciju nemamo nigde, znaci svi su negde izmedju.
Sto se tice Kine, izrabljivanje radne snage je moguce tamo gde neko radnicima nasilno oduzima plodove njihovog rada. To je daleko vece u Srbiji nego u Kini. Srbi daju drzavi oko 60% plodova svog rada kad se svi porezi saberu, dok je u Kini to priblizno upola manje. Prosecan zaposleni Srbin radi od januara do septembra za drzavu, a od septembra do kraja godine za sebe. Koliko je 60% mnogo vidimo iz toga da su kmetovi tipicno davali mizernih 20-30% feudalcima i drzavi zajedno. Radimo duplo duze za drzavu nego kmetovi, ako to nije izrabljivanje, onda ne znam sta je.
Poslodavci nisu u poziciji da nasilno uzimaju od radnika plodove njihovog rada, jer radnik cim je nezadovoljan moze da napusti posao i radi nesto drugo. Drzavu je mnogo teze napustiti nego poslodavca.
Sto se tica visine zarade u Kini, ako neko radi za 1 dolar dnevno, to znaci da je njemu to verovatno jedini nacin da prezivi. Optuzivati nekog ko je otvorio fabriku i omogucio radnicima da ne umru od gladi je besmisleno. Ako se otvori josh fabrika bice vise posla pa ce i plate biti vece. Sto se tice Kine, veliki broj provincija ima daleko veci standard i plate sto je to u Srbiji, recimo Sangaj ima GDP duplo veci od Srbije a bio bi bar 4 puta veci da juan ima realniju vrednost. Oni su za nas Svajcarska. Ja vec znam neke nase ljude koji su presli iz Moskve u Kinu da rade, ne verujem da imaju platu od 1 dolara.
Ne znam sta imamo pricati o tranzicionom modelu u Srbiji, on se moze svesti na par reci, "izbegni tranziciju po svaku cenu", a cena izbegavanje tranzicije je siromastvo i masovni odliv mladih i sposobnih ljudi iz zemlje. Ko je smislio taj model, svaka mu cast, al ne zanima me kako se zove i gde je ucio skolu.
Post je spojen: [time]1297772044[/time]
_________________________________________________@Tar
Previse zamenica koristis da bih razumeo sta zelis reci, tamo gde je ovako, tamo gde je onako, ne znam o cemu tacno pricas i ne mogu bilo sta dalje reci.
Kakve veze ima MMF ili svetska banka sa trzisnim pristupom? Oni daju kredite drzavama, koji onda tim kreditima manipulisu ekonomskim kretanjima u svojim drzavama praveci stetu i gomilajuci dugove. Drzava koja se zaduzuje sigurno nije liberalna.
Sto se tice Madjarske, ne znam kakve veze prodaja zemlje strancima ima sa celom pricom. Ako zele da omoguce strancima da kupe zemlju, nek izvole.
adamov zoran
Član
citam ovo sto pisete dosta vas razumem moja struka je masinstvo i sada sam bez posla imam 30 god staza bavim se poljoprivredom i trudim se da imam neke koristi od toga napisite sta bi trebalo da se uradi u srbiji da bi se zivelo recimo kao 70 80 godina
@jovand
jasno mi je da ima ljudi koji ne čitaju ono što im ne odgovara. To se zove guranje glave u pesak. Kako se zove kada neko pročita post a u njemu mu se priviđa nešto potpuno suprotno? Zatim vratio si u "promet" jedan već zaboravljeni izraz "tržišni pristup", to je parafraziranje floskule "tržišno orijentisano privreda"?
Postoji ili slobodno tržište ili je u manjoj ili većoj meri kontrolisano od strane države.
Dakle, Mađari ne žele da prodaju zemljište strancima iako bi to kao članovi EU morali da omoguće.
Mere mađarskih vlasti:
1.Osnivanje Nacionalnog fonda za upravljanje zemljištem.
2.Tzv. “demografski zemljišni program”, davanje zemlje na korišćenje mladim ljudima na 50 god pod uslovom da se bave poljoprivredom.
3.Preuzimanje zemlje do koje su stranci došli mahinacijama i špekulacijama uprkos zabrani prodaje zemlje strancima.
4. Uvođenje državnog prava preče kupovine zemljišta da se spreče mahinacije. Ovo zemljište prelazi u fond i daje se onima koji hoće da rade
5.Produžavanje roka “zabrane kupovine agrarnog zemljišta nemađarima”
Cilj ovih mera je da se spreči rasprodaja zemljišta strancima za koje je jeftinija nego u njihovim zemljama, zadržavanje stanovništva na selu i jačanje sela i sopstvene poljoprivrede.
Ako sada, 7 godina posle ulaska u EU Mađarska pojačava mere zaštite i državne intervencije rekao bih da nešto škripi sa tzv slobodnim tržištem. Ove mere podržala je Francuska(?), Poljska, Rumunija, Bugarska a Češka i Slovačka
su podršku dale preko "Višegradske grupe".
Meni se čini da ne uočavaš mene liberalne ekonomije koja podrazumeva MMF, Svetsku Banku, SAD i USAID, odakle i potiče krilatica "stabilizuj, liberalizuj,privatizuj", koja se završava kolonijalizacijom zemlje koja privati liberalizam očemu pišu jako pametni tržišno orijentisani ekonomisti. Kao JOŽE MENCINGER koji u EU važi kao značajan makroekonomista. Odličan i jako poučan intervju sa njim može da se pročita ovde: http://standard.rs/vesti/37-ekonomi...enije-eu-sve-vie-lii-na-bivu-jugoslaviju.html
jasno mi je da ima ljudi koji ne čitaju ono što im ne odgovara. To se zove guranje glave u pesak. Kako se zove kada neko pročita post a u njemu mu se priviđa nešto potpuno suprotno? Zatim vratio si u "promet" jedan već zaboravljeni izraz "tržišni pristup", to je parafraziranje floskule "tržišno orijentisano privreda"?
Postoji ili slobodno tržište ili je u manjoj ili većoj meri kontrolisano od strane države.
Dakle, Mađari ne žele da prodaju zemljište strancima iako bi to kao članovi EU morali da omoguće.
Mere mađarskih vlasti:
1.Osnivanje Nacionalnog fonda za upravljanje zemljištem.
2.Tzv. “demografski zemljišni program”, davanje zemlje na korišćenje mladim ljudima na 50 god pod uslovom da se bave poljoprivredom.
3.Preuzimanje zemlje do koje su stranci došli mahinacijama i špekulacijama uprkos zabrani prodaje zemlje strancima.
4. Uvođenje državnog prava preče kupovine zemljišta da se spreče mahinacije. Ovo zemljište prelazi u fond i daje se onima koji hoće da rade
5.Produžavanje roka “zabrane kupovine agrarnog zemljišta nemađarima”
Cilj ovih mera je da se spreči rasprodaja zemljišta strancima za koje je jeftinija nego u njihovim zemljama, zadržavanje stanovništva na selu i jačanje sela i sopstvene poljoprivrede.
Ako sada, 7 godina posle ulaska u EU Mađarska pojačava mere zaštite i državne intervencije rekao bih da nešto škripi sa tzv slobodnim tržištem. Ove mere podržala je Francuska(?), Poljska, Rumunija, Bugarska a Češka i Slovačka
su podršku dale preko "Višegradske grupe".
Meni se čini da ne uočavaš mene liberalne ekonomije koja podrazumeva MMF, Svetsku Banku, SAD i USAID, odakle i potiče krilatica "stabilizuj, liberalizuj,privatizuj", koja se završava kolonijalizacijom zemlje koja privati liberalizam očemu pišu jako pametni tržišno orijentisani ekonomisti. Kao JOŽE MENCINGER koji u EU važi kao značajan makroekonomista. Odličan i jako poučan intervju sa njim može da se pročita ovde: http://standard.rs/vesti/37-ekonomi...enije-eu-sve-vie-lii-na-bivu-jugoslaviju.html
