Poštovani prijatelji forumaši,
dosta sam lamentirao nad sudbinom poljoprivrede u Srbiji u monopolisanom svetu nehumanog neoliberalizma. Da alternative tome postoje sigurno je ( ima u svetu primera: Brazil, recimo), jer u suprotnom ne bismo razmenjivali svoje percepcije na ovim stranama.
Moram vam skrenuti pažnju na jednu stvar. Naime, pesimizam odnosno odsustvo traganja za alternativama i stvaranje utiska beznadežnosti je model koji je isproban u SAD još 20-ih godina prošlog veka. U produkciji nemoćnosti naročito značajnu ulogu odigrali su filozofi apsurda koji su, jednostavno rečeno, tvrdili da je običan čovek nemoćan da se suprotstavi sistemu, već da treba afirmisati status guo nehumanog kapitalizma i da nema potrebe tragati za sopstvenim smislom. U takvom jednom pesimizmu (beznadežnosti otpora i traganja za smislom) pojavila se potreba za potrošačkom kulturom ili mentalitetom konzumerizma: dakle kupujte robu koja će ispuniti vaše besmislene živote. Svakako ne treba puno pameti pa videti da krupan kapital podržava ovakvo stanje duha kod običnog čoveka- sada definisanog potrošačkim mentalitetom. E sad meni je zanimljivo da mi neko objasni zašto je Zaharije pre dve tri nedelje u emisiji Znanje na poklon potencirao visinu inputa u ishrani mlečnih krava. Da li je imao iskrene namere pa hteo da skrene pažnju na neodržive cene mleka, da li je pripremao glasove za svoju političku stranku ili je gurao srpsko mlekarstvo u daljnu propast- smanjenjem broja mlečnih krava?
Otuda ne prihvatam pesimistička viđenja budućnosti srpske poljoprivrede, jer vas teraju u u odsustvo traganja za alternativama i u potrošački konzumerizam (svakako robe u marketima).
Dakle kako se pripremam:
-prvo i najbitnije razmena znanja i iskustva
- ekološki održiv razvoj poljoprivrede- upotreba stajskog đubriva ili što je zanimljivo koprive(ima je leti svuda i besplatna je! ukoliko je ne proglasi farmaceutski lobiji za zaštićenu vrstu
) u plastenicima i veća zaštita bez hemije;
- obnovljivi izvori energije- u plastenicima naročito, stajsko djubre kao energent, mi nemamo izvore tople vode u Zrenjaninu, ili zagrevanje plastenika na bale;
- autohtone sorte u voćnjacima i (budućem ) vinogradu ili one koje su manje zahtevne za upotrebom hemije;
-stvaranje eko-bašti, prisniji odnos sa kupcima (humanizovati proizvodnju);
-kombinovano stočarstvo mleko-meso (e sad ovde je problem-moja sreća što sam zaposlen pa recimo ne mogu da proizvodim ovčiji, ili jednog dana koziji, sir jer nemam vremena za mužu);
-e sad privlači me i cveće i izlivanje betonskih ukrasa za baštu.Naime pre tri godine u Italiji sam video da ispred svojih plastenika imaju i betonsku galanteriju i vaze.
-pre svega dobra volja i crnački rad i nepristajanje na potrošački konzumerizam.
E sad pretpostavljam da sam pisao u opštim mestima i da sam vas razočarao jer nemam alhemijski kamen mudrosti da predvidim budućnost- ali mi smo ti koji budućnost gradimo. Drugo ne verujte ''prorocima'', kako su to rekli Maks Veber i Hegel filozofija daje odgovore na stanja stvari ali ne predviđa budućnost. Demagozi (na grčkom narodne vođe) su ''sveznalice''.
I još jedna stvar po broju depresivnih osoba Srbija je na četvrtom mestu u svetu. Na tome naročito zarađuje farmaceutska industrija- prodajom Bensedina ( u svetu je to Prozak). Ali malo je onih koji se pitaju zašto je naš narod depresivan.
Molim Vas da mi skrenete pažnju da li grešim u svojoj strategiji. Na forumu je o ovome dosta pisano ali ako imate neke ideje bio bih vam zahvalan.
