ja sam lane prodao po 10 din.Ako negresim, euro je bio oko 80din.Ove godine sam prodao po 13 a euro je 106 kako mozes reci da je cena ok,racunaj samo senu nafte prosle i ove godine,oja koalkulacija je -10000 po kj neracunajuci amortizaciju i moj rad, sa prosekom od 2,25t/kjGabri_Su je napisao(la):i kod nas je cena 12.6 din. sto je meni i ok, nego mi nije ok sto su mi na obracunu skinuli 13 posto
14000 predato, 12100 za isplatu, vlaga 14,5, hektolitar 74, primese 5 posto.
to nikako ne mogu da skontam
Trenutna cena psenice roda 2010.godine
- Začetnik teme rasa02
- Datum pokretanja
- Status
Okreni telefon i pitaj, ili još bolje pravo u kancelarije sa svim papirima. Mnogi probaju da zakinu još nekoliko % , pa gde prođe prošlo je. Javi šta si uradioGabri_Su je napisao(la):i kod nas je cena 12.6 din. sto je meni i ok, nego mi nije ok sto su mi na obracunu skinuli 13 posto
14000 predato, 12100 za isplatu, vlaga 14,5, hektolitar 74, primese 5 posto.
to nikako ne mogu da skontam
Kengur
Član
Rentabilnost po sadasnjoj ceni eura je oko 17- 18 RSD, i to jedva da se pokrije sve ulozeno 
IMT-550
Član
Ja sam u Utorak 27.07.2010. prodao psenicu to jest izvrsio naplatu preko racuna po ceni od 12,60 sa pdv-om jus kvalitet.......... 
Lala iz Banata
Član
Kome si je prodao? Cupu?IMT-550 je napisao(la):Ja sam u Utorak 27.07.2010. prodao psenicu to jest izvrsio naplatu preko racuna po ceni od 12,60 sa pdv-om jus kvalitet..........
Farmer Bob
Član
Kod nas privatne zadruge placaju 13 din pare odmah,a ZITOPRERADA N.Becej isto 13 din ali pare za 30 dana.
IMT-550
Član
Pa jel oni misle da ti ljudi sto predaju kod njih do tada pandrknu.....ovo prvi put cujem ajde 7,10 pa i 14 dana ali mesec dana to nece da izace na dobro,.........Farmer Bob je napisao(la):Kod nas privatne zadruge placaju 13 din pare odmah,a ZITOPRERADA N.Becej isto 13 din ali pare za 30 dana.
Rale 83
Prijatelj Foruma
Cutite ja imam jos da naplatim od prosle godineIMT-550 je napisao(la):Pa jel oni misle da ti ljudi sto predaju kod njih do tada pandrknu.....ovo prvi put cujem ajde 7,10 pa i 14 dana ali mesec dana to nece da izace na dobro,.........Farmer Bob je napisao(la):Kod nas privatne zadruge placaju 13 din pare odmah,a ZITOPRERADA N.Becej isto 13 din ali pare za 30 dana.
Kengur
Član
Bio danas u mlinu kod nas, zito ovogodisnji rod 13 RSD sa sve PDV
Pa cemu sve ovo vodi
Kao to je neka cena
Pa cemu sve ovo vodi
Kao to je neka cena 
Jedino da je nosimo u Pariz ili u Budimpeštu jer nam je bliža.Cena je veštačka a dokle će je tako držati,videćemo jer ima kita a ne žita.
Kengur
Član
To je za njihov standard tamo i malo, a kod nas bi trebalo tako da bude da pokrijemo.
Oni zive od subvencija a ne od proizvodnje
Oni zive od subvencija a ne od proizvodnje
paorpaor
Član
Ma boli nas levo jaje,mi imamo Milosavljevica,Miskovica,Drakulica,Peconija,Kostica,Tadica...,a oni nemaju. Ma idi begaj pa takav sastav bi parirao i Barseloni 
To su dribleri svetskog renomea 
trebali smo slati njih na mundijal ako bi bilo srece zalutali bi u neko kanibalisticko pleme
Ja bi licno slao zito da imaju kanibali za hleb, da im ne bude muka od tolko masnoce
trebali smo slati njih na mundijal ako bi bilo srece zalutali bi u neko kanibalisticko pleme Post je spojen: [time]1280836421[/time]
_________________________________________________Ja bi licno slao zito da imaju kanibali za hleb, da im ne bude muka od tolko masnoce
Dr.Gruja
Član
tarana je napisao(la):
Pa gde su sada ovi nasi da nam to kazu, kad je nesto jeftino a kod nas skupo odmah se zakace poznatog nam citata cena u nasem okruzenju je mnogo manja A SADA .....
mika_google
Član
Utorak, 03. avgust 2010. - Objavljeno 12:13 GMT
Rast cene pšenice u svetu
Rusko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da ne planira da ograniči izvoz žitarica iako su u Rusiji milioni hektara pod žitom uništeni tokom višenedeljen suše i u katastrofalnim požarima.
Zamenik ruskog ministra poljoprivrede Alekasandar Beljajev rekao je da je izvozna tržišta jako lako izgubiti ali ih je zato teško osvojiti.
U javnosti su se pojavila strahovanja da bi Rusija, treći svetski izvoznik pšenice, ove godine mogla da čak za trećinu smanji plasman na stranim tržištima.
Suša i požari su, kako se procenjuje, odneli skoro petinu ovogodišnjeg roda ruske pšenice a u ponedeljak je cena ove žitarice zabeležila rekordni rast na svetkim tržištima.
Cena pšenice je u julu porasla za više od 50 odsto što je najviši skok, zabeležen tokom jednog meseca, u poslednjih 30 godina.
Visok ruski danak suši i plamenu
Rusija početkom avgusta 2010. godine: polja spremna za žetvu snestaju u jari i dimu, hiljade ruskih seljaka su na ivici bankrotstva.
Na imanju Krasnij, na domak Moskve, plamen je, dan pred žetvu, sagoreo sva polja. Vladimir Bondarenko je glavni veterinar u Ramonjskom okrugu u voronješkoj oblasti:"Situacija je takva da su male šanse da ćemo preživeti ako ne padne kiša. I nema sumnje da nam je pomoć države neophodna. Ne samo nama već svim poljoprivrednim imanjima. Čak i da se pojavi trava na zimu nas čekaju problemi sa ishranom goveda".
Poskupljenje pšenice, koja je na evropskim tržitšima premašila 200 evra za tonu, logična je reakcija na očekivani manjak ruskog prinosa.
Analitičari, poput Martina Debua iz konsultantske firme Investek Sekjuritis očekuje da će se streloviti rast cene pšenice odraziti kako na cene hrane tako i na zaradu firmi u prehrambenoj industriji:"Porast troškova proizvodnje izazvan rastom cene pšenice se na kraju krajeva prenese na potrošače ali bi ceo proces, pre svega za firme u prerađivačkoj industriji koje su u sredini ovog lanca, mogao da bude prilično bolan. Cena vekne hleba će neminovno otići naviše ali će novonastala situacija dovesti do dodatnog pritiska na firme u mlinsko-pekarskoj industriji".
Analitičari ukazuju da viša cena pšenice znači da će Evropljani i Amerikanci plaćati nešto skuplji hleb ali da će poskupljenja daleko teže pogoditi potrošače na Bliskom Isotku, u Africi i delovima Azije.
Uz to sa sušom kubure i Ukrajina i Kazahstan, takođe veliki izvoznici.
Obilne kiše bi mogle da pogode i visinu prinosa u Kanadi.
No, kao potvrda one stare i večite da da dok nekom ne smrkne drugom ne svane, služe vesti iz Argentine i Sjedinjenih Država.
Tamošnji farmeri trljaju ruke jer im je skok potražnje na tanjiru doneo visoku cenu za njihove žitarice.
A kad raste cena pšenice, posredno raste i cena mesa, pre svega živinskog odnosno onih u čijoj proizvodnji žitarice imaju i te kako važnu ulogu, dodaje za BBC Martin Debua:"Posredna posledica poskupljenja žitarica je da skaču cene i mesa i živinskih proizvoda. Drugim rečima, sve ovo će se indirektno odraziti na ukupni rast cena hrane i shodno tome porast inflacije. A to bi opet moglo da se odrazi na visinu kamatnih stopa a potom i na ekonomska kretanja. Jer, treba imati na umu da hrana u potrošačkoj korpi odnosno indeksu cena na malo, kojima se meri visina inflacije, učestvuje sa nekih deset do petnaest posto".
Nije mali broj onih, što među ekspertima što u medijima, koji primećuju da sve ovo podseća na globalnu krizu hrane iz 2007. i 2008. godine tokom koje su cene različitih poljoprivrednih proizvoda, od kukuruza do pirinča, dosegle rekordni nivo, što je, pak, izazvalo žestoke i masovne proteste od Haitija do Bangladeša.
Drugi opet primećuju da su skladišta žitarica, posebno u Sjedinjenim Držvama, posle više nego bogatih žetvi u poslednje dve godine, krcata i da su izgledi da dođe do paničnog kupovanja prehrambenih proizvoda relativno mali.
Činjenica je i da je zbog ukupne ekonomske situacije u svetu potražnja za hranom smanjena ali je ništa manje bitno i to da su se takozvani špekulativni kupci, težeći da uhvate voz eventualnog novog poskupljenja, tokom proteklih par nedelja žestoko sjatili oko, za njih možda i bukvalno, zlatne pšenice.
Rast cene pšenice u svetu
Rusko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da ne planira da ograniči izvoz žitarica iako su u Rusiji milioni hektara pod žitom uništeni tokom višenedeljen suše i u katastrofalnim požarima.
Zamenik ruskog ministra poljoprivrede Alekasandar Beljajev rekao je da je izvozna tržišta jako lako izgubiti ali ih je zato teško osvojiti.
U javnosti su se pojavila strahovanja da bi Rusija, treći svetski izvoznik pšenice, ove godine mogla da čak za trećinu smanji plasman na stranim tržištima.
Suša i požari su, kako se procenjuje, odneli skoro petinu ovogodišnjeg roda ruske pšenice a u ponedeljak je cena ove žitarice zabeležila rekordni rast na svetkim tržištima.
Cena pšenice je u julu porasla za više od 50 odsto što je najviši skok, zabeležen tokom jednog meseca, u poslednjih 30 godina.
Visok ruski danak suši i plamenu
Rusija početkom avgusta 2010. godine: polja spremna za žetvu snestaju u jari i dimu, hiljade ruskih seljaka su na ivici bankrotstva.
Na imanju Krasnij, na domak Moskve, plamen je, dan pred žetvu, sagoreo sva polja. Vladimir Bondarenko je glavni veterinar u Ramonjskom okrugu u voronješkoj oblasti:"Situacija je takva da su male šanse da ćemo preživeti ako ne padne kiša. I nema sumnje da nam je pomoć države neophodna. Ne samo nama već svim poljoprivrednim imanjima. Čak i da se pojavi trava na zimu nas čekaju problemi sa ishranom goveda".
Poskupljenje pšenice, koja je na evropskim tržitšima premašila 200 evra za tonu, logična je reakcija na očekivani manjak ruskog prinosa.
Analitičari, poput Martina Debua iz konsultantske firme Investek Sekjuritis očekuje da će se streloviti rast cene pšenice odraziti kako na cene hrane tako i na zaradu firmi u prehrambenoj industriji:"Porast troškova proizvodnje izazvan rastom cene pšenice se na kraju krajeva prenese na potrošače ali bi ceo proces, pre svega za firme u prerađivačkoj industriji koje su u sredini ovog lanca, mogao da bude prilično bolan. Cena vekne hleba će neminovno otići naviše ali će novonastala situacija dovesti do dodatnog pritiska na firme u mlinsko-pekarskoj industriji".
Analitičari ukazuju da viša cena pšenice znači da će Evropljani i Amerikanci plaćati nešto skuplji hleb ali da će poskupljenja daleko teže pogoditi potrošače na Bliskom Isotku, u Africi i delovima Azije.
Uz to sa sušom kubure i Ukrajina i Kazahstan, takođe veliki izvoznici.
Obilne kiše bi mogle da pogode i visinu prinosa u Kanadi.
No, kao potvrda one stare i večite da da dok nekom ne smrkne drugom ne svane, služe vesti iz Argentine i Sjedinjenih Država.
Tamošnji farmeri trljaju ruke jer im je skok potražnje na tanjiru doneo visoku cenu za njihove žitarice.
A kad raste cena pšenice, posredno raste i cena mesa, pre svega živinskog odnosno onih u čijoj proizvodnji žitarice imaju i te kako važnu ulogu, dodaje za BBC Martin Debua:"Posredna posledica poskupljenja žitarica je da skaču cene i mesa i živinskih proizvoda. Drugim rečima, sve ovo će se indirektno odraziti na ukupni rast cena hrane i shodno tome porast inflacije. A to bi opet moglo da se odrazi na visinu kamatnih stopa a potom i na ekonomska kretanja. Jer, treba imati na umu da hrana u potrošačkoj korpi odnosno indeksu cena na malo, kojima se meri visina inflacije, učestvuje sa nekih deset do petnaest posto".
Nije mali broj onih, što među ekspertima što u medijima, koji primećuju da sve ovo podseća na globalnu krizu hrane iz 2007. i 2008. godine tokom koje su cene različitih poljoprivrednih proizvoda, od kukuruza do pirinča, dosegle rekordni nivo, što je, pak, izazvalo žestoke i masovne proteste od Haitija do Bangladeša.
Drugi opet primećuju da su skladišta žitarica, posebno u Sjedinjenim Držvama, posle više nego bogatih žetvi u poslednje dve godine, krcata i da su izgledi da dođe do paničnog kupovanja prehrambenih proizvoda relativno mali.
Činjenica je i da je zbog ukupne ekonomske situacije u svetu potražnja za hranom smanjena ali je ništa manje bitno i to da su se takozvani špekulativni kupci, težeći da uhvate voz eventualnog novog poskupljenja, tokom proteklih par nedelja žestoko sjatili oko, za njih možda i bukvalno, zlatne pšenice.
- Status
