Darko Dren
Član
Kad bih ja imao zemlju i atar kao većina ovde, slatko bih plaćao veću arendu.
Trenutna cena kukuruza na tržištu i predviđanje njenoga kretanja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Arenda je 530 eura a ukupni ulog je 1730 eura po ha
Kod mene domaćini seju 95% svoje prerađeno seme
I kod nas ali valjda nekad uzmes i semensko da probas a i zamenis
I više. Ali kakve to veze ima sa činjenicama, da li su se činjenice zbog toga promenile ? Kakva je razlika ko je plaćao seme soje 220+ dinara ili seme pšenice 103,5 dinara ? Planiram na jesen da sejem i sigurno neću kupiti skupo seme.Sta se mesas u pricu kad si sam prizno da ne sejes psenicu bar 20godina
kolega ti si za ministra idelan,da objasnis ljudima kako i sta
soja kod nas u istoriji nikad nije bila zastupljena,govorim za nas region jer nema sansu za uspeh tako da me ona ne zanima
dok za ovaj paritet psenice---5.5kg za kilo semenske nikad nije bilo
eto ukratko moj prvi inicijalni post objasnjen
soja kod nas u istoriji nikad nije bila zastupljena,govorim za nas region jer nema sansu za uspeh tako da me ona ne zanima
dok za ovaj paritet psenice---5.5kg za kilo semenske nikad nije bilo
eto ukratko moj prvi inicijalni post objasnjen
Ne mogu da te razumem da li samo ti i tvoje seme pšenice imate problem ili i sa ostala semena i imputima postoji isti problem? Ili treba svi da ti aminujemo ? Koliki je odnos semena kukuruza i cene merkatilnog kukuruza, poliki je odnos cene semena soje ako je neko platio seme 220+ dinara i sada proda soju po oko 45+ dinara i td ? Kod tebe je odnos 5,44, a na soji je odnos 4,88, pšenice se seje više kilograma ali više od tog odnosa i rodi + sigurniji rod ! Koja je moja reč laž ili zla namera ? Nisam primetio da se bilo ko žalio kada je platio deklarisano seme po maloj ceni a merkantilu prodao po velikoj ceni. Svako normalan zna da sve što ode gore mora i da se spusti dole i obrnuto.
Ne volim da neki izgovori ,,nikad nije bilo", jer su naša pamćenja kratka. Radim samostalno poljoprivredu 35 godina i znam da je bilo i gorih odnosa pa smo preživeli. Sećam se kada je pšenica bila ispod 5 maraka 100kg (u sadašnjim dinarima 3 dinara), soja bila oko 10 dinara. A moje pamćenje je vrlo malo jer me ne zanima şta je bilo, osim da od onoga šta je bilo izvučem šta će biti. Srdačan pozdrav
U pravu si ali onaj standard i ovaj-velika je razlika.O prohtevima da ni ne pričam.Ne volim da neki izgovori ,,nikad nije bilo", jer su naša pamćenja kratka. Radim samostalno poljoprivredu 35 godina i znam da je bilo i gorih odnosa pa smo preživeli. Sećam se kada je pšenica bila ispod 5 maraka 100kg (u sadašnjim dinarima 3 dinara), soja bila oko 10 dinara. A moje pamćenje je vrlo malo jer me ne zanima şta je bilo, osim da od onoga šta je bilo izvučem šta će biti. Srdačan pozdrav
Ma bilo kako da ne,ulaganje u psenicu,soju ili drugo pre 20godina i vise i i sada reci bilo je isto...van svakog razuma
Cek samo da se krene u vrsidbu kad se ljudi iznenade sa prinosom od 25-30m psenice po jutru na ovu cenu
Ima forum da podivlja
Cek samo da se krene u vrsidbu kad se ljudi iznenade sa prinosom od 25-30m psenice po jutru na ovu cenu
Ima forum da podivlja
Sada se živi, troši mnogo više nego pre 30 godina i prohtevi su neuporedivo veći.
ti opet isto
pricam u ulaganju u jutro prinosa neuporedivo veci sad nego pre,o tome se prica
pa pisao sam u jednoj od tema paritete vestaka sa kukuruzom i psenicom u americi pa ljudi nisu skontali pa sam morao pisati naucne radove da ljude uputim u smisao(naravno ovo naucne radove serem posto neki ljudi nece skontati)
normalno da su troskovi zivota veci sto je i sasvim normalno
2000te godine senzacija bio onaj alkatel mobilni sa stalkom,sada kada pomislis na to samo se nasmejes
Sada se troši manje nego nekada, sam odnos cena nije realan, koliko me pamcenje sluzi pre 30 godina i unazad devedesetih, ljudi su gradili kuce, kupovali nova kola, nove traktore, išli su po kafanama, vašarima, kod nas u Rekovcu do početka rata Hotel levač je bio pun svakog dana, muzika pečenje, uživanje, ljudi su išli redovno na more, vecina je stekla ogroman kapital tada, mnogo manje površine su obradjivane po glavi stanovnika.Ko je imao 10hektara pšenice devedesetih, taj je bio bogat čovek, odnos cena je neuporediv.Šta se sada promenilo?došao je internet i to je jedini dodatni trošak, inače ljudi su uvek gledali da lepo žive kada mogu.Još jedna sitnica, od 2000godine bavim se proizvodnjom lubenice, secam se kao juče da je bilo 2002godine cena 25dinara za kg, benzin 32dinara, dizel oko 30 ovo ostalo takodje 10puta jeftinije nego danas.Sada 20godina kasnije u sezoni opet 20dinara kg.Što znači da propast neizbezan.
Pre 30 godina (1993-će) se sigurno nije gradilo i kupovalo, plate bile 5-10 maraka, bila inflacija, živelo se na veresiju i od ušteđevine. Katastarsko jutro zemlje se kretalo od manje od 500 maraka pa do 1.000 maraka. Jedino su se državni stanovi ,,otkupljivali" za 100 maraka i manje. ,,Sretno vrema se završilo krajem osamdesetih godina i vrlo kratko bilo oko 1990-te kada su plate išle i do 2.000 maraka (radničke). A počelo je početkom osamdesetih i trajalo je manje od decenije. Pre i posle se teško živelo a mnogo radilo. Ja se sećam koliko je bilo puno fizičkog rada i nemaština sedamdesetih godina, spavali smo na slamarici. Sedamdesetih su pravili kuće radnici od kredita koje je ,,pojela" inflacija. Mi smo pravili kuću od 1975-te i još je nismo završili, a moji roditelji su možda radili najveću površinu (35-40kj) u mom selu i mnogo zbirno stoke predavali. Podigao nas je bostan koji smo na malo prodavali.
Samo ću ti jednu stvar reći.Mislim da su sada veći prohtevi.Samo jedan primer.Pre su se šile pamučne pelene za decu.Deca su se prala posle svake nužde.Sada toga nema.Vlažne maramice,pampers pelene i kraj.To košta.Pa telefoni,internet kablovska.Toga ranije nije bilo.Vozio se fića,stojadin,jugo a sada si budala ako to voziš.Vozili su se naši traktori uglavnom.Nisu ljudi toliko bili alavi izuzev pojedinaca.Mnogo je bolje bilo druženje dok se nije pojavilo ono: gde si brate.Sada vlada bes.Niko nikog neće da trpi.Brakovi se brzo raspadaju.Jednostavno-druga vremena.Ranije se mnogo više šparalo i slabije se dizali krediti.Bio si na primer zadovoljan sa maksimom zemlje a sada.
Opet iznosiš neistine. Ja ti pišem da je bilo i gorih situacija, gorih suša ali si ti uporan u kukanju. Da ne idemo u prošlist nekoliko decenija (5-6) kada je zaređalo nekoliko godina suša i poljoprivrednici su tada bili gladni u bukvalnom smislu.
emigrant
Član
Štooo?
