Bradonja je mozda dao komentar iz ugla stočara. Kukuruz ima visoku cenu ako ga treba ugraditi u cenu mleka ili kg žive mere. A da treba da bude 12 do 14 dinara nije realno. Ustvari realno bi bilo kada bi cena nafte bila ispod 100 dinara, veštak 20 dinara, seme 3000 dzak.
Ozbiljni ratari i imaju te cene ulaza.
Povrat PDV, rabat na količinu, popust za kupovinu u vreme smanjene tražnje... i eto tih cena.
Stoku držati, seljak biti, zemlju orati, može se ovako partizanski, kako radi većina nas ovde prisutnih, na RPG i kakvog žalosnog knjigovođu.
Ratar, ozbiljan robni proizvođač, e za to nije dovoljan traktor od 150 ili 200 konja, za to treba i dobar menadžment i ozbiljna služba nabavke. I ne ad hok, već u kontinuitetu.
A takve štiti carinskim ograničenjima nije u redu, a i okruženje ne dozvoljava.
E momci, momci... nemate još puno vremena da smislite šta i kako kad surova realnost izađe u punom sjaju iz kabineta u kojima je planirana.
Njedna vlast, sem da se odnekud stvori komunistička, u ovoj zemlji neće braniti, niti može odbraniti, to što mi smatramo PORODIČNIM gazdinstvom ratara.
Šuškalo se o ceni od 14 RSD i letos u vreme žetve strnina, pa onda malo priteže suša...
I nisam tu cenu ja smislio, no ekonomska struka koju angažuje krupni kapital.
- - - - - - - - - -
U sirotinjskoj državi - hrana mora biti jeftina.
I u državi blagostanja hrana MORA biti jeftina.
Uporedi procenat zarade koji se troši na hranu u bogatim državama i videćeš da je to neuporedivo manje nego u siromašnim državama
I da, lep je primer ova ilustracija koju je Steva okačio.
Kakve su subvencije bile, a kakve su sad.
I ??!
I nikom ništa, pojeo vuk magare.
Pare davane da se prestane tražiti zaštita od država, pare potrošene, a i dalje se od države traži zaštita.
