Trešnja

Jeste kokomices. Isto se suzbija kao i kod višnje. Ako se dobro sećam preporučivali su Pehar, Galenikin fungicid.

Čisto da se razumemo, pretpostavljam da misliš na ovo https://extension.umn.edu/plant-diseases/cherry-leaf-spot

Inače posle berbe ti je vrlo jednostavno. Imaš kokomices ali zavisi od godine. Ima godina kada ga uopšte nema. Kod višnje je on redovan a kod trešnje kako kad. Zatim imaš crnu vaš koja se gotovo uvek javi posle berbe jer svi pesticidi izgube dejstvo tokom berbe. I na kraju crveni pauk.

To ti je posle berbe sve, jednom kad isprskaš posle si miran sve do zimskog prskanja.
 
Koja sorta ima da stize posle Burlata. Imam 2 drveta i ona relativno rano stize. Zanima me koja sorta stize kasnije? To je za svoje potrebe u dvoristu.
 
ako ih vec imas pa hoes da znas sortu, to tesko ko moze da ti kaze, ponekad i kad vidi plod pa nije lako...
a ako hoces da sadis, skoro sve sorte stizu psole njega, retko koja stize pre... ja sma sadio (doduse na vecoj povrsini) ovim redosledom stizanja pa izaberi neku, sve su manje vise OK: Giorgia +9, Grace Star +12, Carmen +11, Black Star +17, Ferrovia +22, Kordia +22, Big Star +24, REgina +30... imas jos gomilu sorti , neke starije, neke novije, izaberi prvo kad oces da ti stize, i moja preporuka biraj neku samooplodnu...
 
Sto se tice berbe 2021 godina po meni slicna kao 2019 i 2020 sa mnogo kise zatim rod ce biti ispod proseka /falice tresnje/ i bice kalibar zagarantovan. Prvi utisak posle katastrofalne oplodnje je bio da su pozne sorte zametnule fino ali posle prirodne prorede otpalo je bas dosta sto kada se vrati film na onu ledaru u oprasivanju i nije neko iznenadjenje. A nije iznenadjenje vise ni RUTAVA BUBA koja pravi haos. Ponadao sam se posle proslogodisnje najezde da joj mozda nece imponovati ova svezina medjutim ona je izgleda toliko otporna na sve da gde ona predje izgleda kao da je grad izresketirao. Nikada ranije ona nije bila zastupljena na nekim vocnim kulturama ni blizu kao sad a sta je se to dogodilo da se ona toliko umnozi i da krene po nekim vocnim kulturama gde nikada nije isla .Verovatno su odredjene hemije diskvalifikovale odredjen broj parazita i prirodna ravnoteza je poremecena u njenu korist otporna je i namnozila se previse
 
mislim da je to vrsta donesena iz Amerike, nije nesto sto je postojalo kod nas pre (ova nasa je drugacija cini mi se), i psoto je doneta, nema prirodnih neprijatelja jos uvek, i odna se namnozila mnogo...a otporna na dosta hemikalija (a i nije bas pametno roknuti insekticde u sred cvetanja, em se unistavaju pcele, em se ugrozava oprasivanje)..
 
Molio bih za preporuku kakve pomotehničke mere sada da primenim.Trešnje su mi u petoj vegetaciji,rane sorte obrane.Ostalo da poberem karmen i Sanburst.Već su porasli mladari i zagustili krošnje,od ovih kiša se nije pojavila neka bolest.
Da li da radim letnju rezidbu ,pa prskanje posle berbe ili ostavim rezidbu za avgust.Onda bi prskao tek sredinom-krajem juna.
Da li da ih uopšte prihranjujem,kad je berba bila jako slaba zbog lošeg oprašivanja ?
Freziram celu površinu,pa ako bi zatravio sad sa smešom za voćnjak..da nije kasno sejati travu sada ?
Unapred hvala na odgovorima.
 
te sto su obrane rezi slobodno tj ukloni ono sto je visak i sto pravi zasenu, nemoj bas da preteras sad sa rezidbom (recimo do 20 posto ukloni, nemoj nogo vise)... Sunburst i karmen ja ne bi dirao do berbe, pa ih onda proredi tj orezi.. osim, ako su bas bas guste i plodovi su u zaseni, onda mozes po neki mladar da skines, ali ne preteruj dok ima plodova...
prskanje posle rezidbe mozes...a pre berbe mozes prskanje protiv crvljivosti i trulezi, samo pazi na karencu... Ako si vec obrao burlat, karmen ce uskoro a i sunburst za par dana psole, pa mislim da je kasno da prskas ako vec nisi, neces imati za karencu..
prihranjivanje nikad ne moze da skodi ako mislis na folijarna djubriva... a ako mislis na azot preko zemljsita, ne preteruj sad, ako bude susna godina nece nsita da pomogne... folijarno mozes da dodas neki od ovih sto imaju sve elemente...
kasno je sejati travu sad ja mislim, a i bice susa uskoro i onda moze mnogo slabo da ti nikne, a kosta puno seme... ja sma moju travu sejao u drugoj polovini septembra prosle godine, bila je bas jaka susa pre toga, seme je palo u suvo i stajalo tako do prvih kisa (par nedleja cini mi se), i onda je lepo krenula i izrasla pre zime, predlazem i tebi setvu trave tamo krajem septembra ako bas hoces sejanu travu..
s duge strane, kad sve saberem, mislim da je preskupo sejati travi, mene je izaslo preko 200 evra po hektaru, mislim da se to bas i ne isplati, ako hoces travu, pusti da sama izraste i kosi je i to je to, a obradjuj samo u redu pola metra s jedne i druge strane od stabala... Lepo izgelda kad posadis travu, ali mislim da je preskupa. Ako ti nije skupo, onda naravno sadi, nece da skodi, bolje je imati tu travnu smesu za vocnjake, niza raste, nema dubok koren da crpi vodu iz dubine i drzi zemlju i cuva je od erozije ako imas brdo... jedina mana je sto kosta malo vise...
 
Članu Mealy hvala na savetima,inače je vrlo aktivan i detaljan,pa rado čitam njegove postove.Nema Oktopoda već dugo sa komentarima ?
S obzirom da je sad vreme kad trešnje dolaze i prodaju se posle jagoda nema nešto komentara na količinu roda,na aktuelne cene.
na jednom postu nađoh pametnu rečenicu da je važan tajming primene nekih mera više nego šta i kako primenjujemo.S obzirom da ove godine sve kasni i pomerilo se i vreme zrenja,dosta kiše i sl. mnogo su važni saveti kada šta raditi..Profesionalci bi mogli pomoći manje iskusnim voćarima upravo sa savetom za konkretan vremenski period.
Dilema sa orezivanjem mi je zato što negde piše da koštičave vrste ne treba zimi orezivati.Neko savetuje letnju rezidbu do 15.juna.Ali posle lastari ponovo izrastu i treba krajem avgusta još jednom raditi zelenu rezidbu.Po meni je glupo orezivati tri puta trešnju.Ja sam prošle godine orezivao polovinom juna i krajem avgusta,a zimi i u proleće nisam pipnuo.Zato mi je sada u maju buknula,pa mora da proređujem.
Takođe je nezgodno kad se pojavi neka bolest tipa vaši si sl. od ovolikih kiša a ne možeš da prskaš jer ima ploda,a mora i da freziraš,pa posle opet utabaš kad prskaš..pa granje od orezivanja da skupiš da ne smeta..tako da je taj redosled operacija malo upitan.
U svakom slučaju hvala na savetima.
 
Uvek moze da se reze ako cemo tako, nikad nije skroz pogresno, smao je pitanje sta hoces da postignes...
U nacelu, ako su mnogo bujne, onda cesca i jaca letnja rezidba (jednom, ili vise puta, opet ce bujnost da ti kaze koliko), a ako su slabo bujne, ne pipaj nista leti, i rezi samo zimi, i to ostrije da im pojacas bujnost...
Kod tresnje kod nas je obicno pojacana bujnost problem posto gajimo uglavnom na bujnim podlogama (dok je na Gizeli vise problem slaba bijnost, pa se drugacije reze)
Ja licno bi rezao samo posle berbe, osim ako nisu nesto izrazito bujne i kruna je mnogo zarasla i svi plodovi su u totalnoj senci pa onda ima smisla prorediti ih malo pre berbe, da plodovi imaju vise sunca i vazduha ( i ako ti se to desava, onda si malo proredio u zimskoj rezidbi, pa sledeci put vise rezi u zimskoj da ne budu plodovi u senci mnogo),... To pomaze plodovima i ako ima kise, brze se suse, i onda manje pucaju kad nisu skroz zasenjeni i pokriveni liscem..
Lepo su ti rekli, kosticavo voce je osetljivo na zimsku rezidbu, posto u te otvorene rane lako udje bakterija Pseudomonas i zna da napravi lom ako uslovi budu povoljni (tresnja je nezgodna i kajsija, ostalo voce manje ja bi reko)...
U sustini, kasna jesenja rezidba isto spada u zimsku i moze da se radi i cak je i vise preporucljiva za kosticavo vose, pa posle oprskas bakrom i miran si i ne treba da se plasis bakterioza...
U Americi su radili istrazivanje otpornosit vocaka na mraz psole rezidbe (posto su kod njih znatno jaci mrazevi u vecini krajeva nego kod nas), i zakljucili su da odmah posle rezidbe otpornost na mraz padne, ali se za 2-3 nedelje vrati na originalnu otpornost, tako da to ne bi trebalo da bude problem kod nas, osim ako bas odmah psole rezidbe ne naleti neki mraz ispod -20 (gledaj da izbegavas rezidbu ako se u narednih nedelju dve prognozira -10 ili ispod toga)...
Takodje je i mnogo bitno kakvo je bilo vreme pre mraza, ako je bilo toplo danima pa naglo zahladni, vocke su mnogo manje otporne, nego ako je duze bio hladniji period...
Nije problem sama rezidba ko rezidba zimi, ako mozes da ih posle rezidbe oprskas bakrom, onda mozes da rezes kad hoces zimi... Ako ne mozes, onda treba birati lepo vreme da rane malo zarastu i da ne bude sto vise dana posle rezidbe kisa...Ali ako je tako lepo vreme za rezidbu, obicno moze i da se prska (nemoj da prskas ako ce te noci da bude mraz) tako da, moja preporuka, odmah posle rezidbe oprskati bakrom, i dobro ih natopiti (koristiti vece doze vode i bakra, da se dobro pokrije stablo)
Nemoj vasi da te brinu toliko, retko kad je toliki problem da mora hitno da se prska, one se polako razmnozavaju i uvek ima vremena da se prska protiv njih, par dana kasnije nece da bude problem, samo nadji nesto bolje protiv njih ako ih imas dosta i preseci ce ih (Actara, Mospilan i slicni su dobri, ima tu jos preparata)...
Isto da znas, povecana kolicina vasi je znak preterane bujnosti, pa smanji malo azotno djubrivo, i rezi vise leti, da smanjis bujnost stabala, posto vasi generalno napadaju preterano bujna stabla mnogo vise nego ova slabije bujna...Pojava vasi je indikacija fizioloskog poremecaja koji je uglavnom usled viska azota u biljci tako da eto, imas i biolosku metodu da ih smanjis...
Grane iz zelene rezidbe nema potrebe da skupljas, moze da ostane u vocnjaku cak i ako nemas tarup, a iz zimske moras tarupom da usitnis. Ako ga nemas, onda moras da ih izbacis, nema ti druge (ili platis nekom ko ima da ti to odradi)...

evo jedna preporuka za rezidbu, nas clan Laza je snimio vise video-a, u razno vreme, i za razne sorte, kako ih on reze... Jeste ovo KGB sistem koji vecina ne koristi kod nas (ima i par snimaka rezidbe starih velikih tresanja, to vam je mozda zanimljivije), ali principi kako se i zasto reze su univerzalni i mogu da se primene manje vise na bilo koji uzgojni oblik, pa odgledajte ko god ima malo vremena, garantujem vam da vredi.. ovi njegovi snimci su bolji za edukaciju od bilo kojih drugih koje sma gledao na tu temu, a nagledao sam se svakakvih :)
 
Poslednja izmena:
Pošto je situacija sa otkupom trešanja loša (male cene) imam pitanje : registrovano komercijalno poljoprivredno gazdinstvo ima li proizvođač pravo da prodaje voće (trešnje) na svojoj parceli,na ulici,na putu tj. van pijace.Mislim da je pre par godina donesen takav neki zakon ?
Inače pratim na Fejsu grupu "Trešnje i trešnjari" gde je velika rasprava oko otkupne cene trešnje,protesta eventualnih i sl.Ne može se tamo baš nešto naučiti o gajenju trešanja,ali ovakvih informacija aktuelnih oko cene i otkupa ima dosta.Ovde je nešto zamrla takva tema,mada trešnja uveliko sazreva.
 
Pošto je situacija sa otkupom trešanja loša (male cene) imam pitanje : registrovano komercijalno poljoprivredno gazdinstvo ima li proizvođač pravo da prodaje voće (trešnje) na svojoj parceli,na ulici,na putu tj. van pijace.Mislim da je pre par godina donesen takav neki zakon ?
Inače pratim na Fejsu grupu "Trešnje i trešnjari" gde je velika rasprava oko otkupne cene trešnje,protesta eventualnih i sl.Ne može se tamo baš nešto naučiti o gajenju trešanja,ali ovakvih informacija aktuelnih oko cene i otkupa ima dosta.Ovde je nešto zamrla takva tema,mada trešnja uveliko sazreva.
Zamrla je tema jer su svi u problemu. Ne samo mi ovde u Srbiji već i u Italiji vlada sličan problem. Otkupna cena im je 1 evro a u marketima u Milanu je trešnja 15 do 20 evra. Za razliku od naših medija, italijanski su naravno objavili da je u pitanju samo čista špekulacija tj. da supermarketi i otkupljivači zavrću proizvođače.

Kod nas je situacija još i gora, isto se radi, čista špekulacija ali to niko ne objavljuje, otkupna cena od juče je 80 dinara ali je ogroman problem što nema nikakvog otkupa, malo dođu trgovci i nešto kupe, došlo je do toga da su ljudi prodavali trešnju 200 dinara za jednu gajbu. Da nije malo Bosanaca da pokupe nešto robe mogli bi svi komotno trešnju da sipaju u Dunav mada kakva je situacija nismo daleko od toga.
 
Mnogo toga bih rekao ali prekrsio bih more pravila ovog foruma pa cu ostati pristojan i reci samo to da u lidlu kilo kosta 400 din , u rodi 500 i to neki kalibar oko 25-26mm...
 
Meni se pojavio veliki problem kod dve tresnje. Njih sam prskao protiv vasi samo jednom , a sljive I kajsije dva put jer su bile vise napadnute.

Vasi su toliki napale tresnje da to nisam do sada vide. Grupe listova na vrhovima se toliko crne, to je sloj vasi da se zelenolo lisca nevidi. Sa jedne grane svo lisce otpalo.

Sa cim da prskam nurell d, cipermentin, ampligo, tonus , karate zeon .

Ovo sto sam dva put prskao protiv vasi ponegde sami ima malo. Dosta dobro ali I to cu oprskati sem kajsija.
 
Ljudi,
Pokušavam biti pristojan da napišem ovo ...dao sam trešnju za 50 dinara, čisto da je ne bacim.
Imam dve parcela i to će propasti jer mi ne pada na pamet da je berem za te pare.
Jel ima neko poseban recept za rakiju od nje? Žalosno je da propadne.
 
Ko ima hladnjaču može da proba da iscepa trešnje i posle prodaje zamrznutu marketima. Kolači sa trešnjama su sasvim ukusni. 🙂
 
Pregledao sam sva videa i jako je korisno.Ali to je samo za formiranje KGB sistema do 4 godine..
Moje pitanje je kako se obnavlja drvo kad bude u 6.7.8 godini,kako se tada orezuje..
Negde sam našao da se u kasnijem periodu svake godine uklanja po jedna skeletna sa svojim poluskeletnim.Uprošćeno shvatam da ako imam 4-5 skeletne i ukupno oko 20-25 vertikalnih grana,skidanjem jedne godišnje obnovim za 20-25% staro drvo i za 4-5 godine celo stablo.
Međutim nigde nisam video kako to izgleda kad odsečeš celu skeletnu granu ,veliki presek..i iz tog mesta izađe novi lastar,a ostale ukloniš.
I amaterski shvatam da je ovaj sistem za sorte koje rađaju na majskim kiticama više,pa njih treba obnavljati.Druga dilema je da ako držimo stalnu visinu na 2,5 m-3m i stalno skraćujemo jednogodišnje lastare..vrlo brzo ćemo doći da sve te vertikalne grane budu debele tj. stare 4-5 god..neće biti na krajevima jednogodišnjih lastara.
Inače sistem mi se sviđa i na njega može se preći i od naših klasičnih vaza već formiranih.
 
Nazad
Vrh