Oktopode, ne znam sta bi ti reko na ovu gore pricu, ja sam ko sto uvek kazem uvek za preventivnu zaastitu, pogotovu sto je kod mene na primer u kraju relativna vlaznost velika (poogotvu rano jutro), ima rose skoro svako jutro, posto se temperatura uvek spusta do ili blizu tacke rose, tako da su skoro svako jutro listovi ili cvetovi vlazni i tako je celo prolece do juna sigurno, a kasnije zavisi od godine, kad je veca susa, onda ne bude mnogo rose leti, ali je i leti ima neretko...
Danas sam citao neku knjigu, kaze da moniluju izazivaju u principu 4 razlicite vrste gljiva, ali je Monnilia Laxa najznacajnija, a tu je i Monilia Frutigena (ostale dve su, jedna je zastupljena u Ameirci vise (Monilia Fruticola), a druga nije toliko opasna, tj redje se javlja, zaboravio sma joj ime)...
Nauka kaze da za Monilia laxa je dovoljno i 2 sata vlazenja ako ima dovoljno inokuluma za zarazu, dok je za Frutigena vrstu potrebno 10-20 sati, zavisi od temperature... Monillia Laxa vrsta pretezno pravi problerm pri niskim temperaturama (ispod 10- stepeni se pretezno ona javlja), dok je Monilia Frutigena vrsta cesca na 20-25 stepeni (sto ce reci, da je cesca u toplijim krajevima u vlaznim godinama, kod mene s obzirom na temperature u ovom periodu, mislim da retko moze da se javi)...
Mi smo na primer breskvu uvek jednom preventivno stitili od monilije u pocetku cveta, bez obzira na kisu, kad je tek par cvetova otvopreno (i ta zastita se uvek radila pred vece kad pcele ne lete (rekoh da sam se bavio i pcelarstvom (imamo i sad par kosnic,a lai nekad sma imao skoro 40) pa pazim na pcele maksimalno))... Drugo prskanje u cvetu je radjeno po potrebi, ako je kisovito vreme... To je prvi stepen zastite i od truljenja plodova (posto iste gljive koje se sad razviju, posle izazivaju i trulez (smao je drugi razvojni oblik iste gljive) pa je tim prskanjem smanjen kapacitet i za kasnije zaraze)... Onda smo na breskvi, ko sto sma vec pisao, radili 1-2 tretmana pred zrenje, postujuci uvek karencu (Signum je koricen i karenca je 7 dana ja mislim kod nas, ako je visa, onda je tako i prskano, uvek se postovala karenca i koncentracija)...
Moja namera je da i tresnju slicno stitim (a i preporuke kazu manje vise slicno), zato sto je i kod trersnje dosta bitno kako ce posle berbe da izdrzi (a tad jeste u hladnom, ali je i vlaga velika, tako da ako je ostalo nesto inokuluma, on moze da izazove veliko truljenje...
Mozes da kazzes da si prodao tresnju i da ce neko drugi da brine oko toga, ali moje razmisljanje je da moj plod treba da ima maksimalni kvalitet po svim kriuterijujmima (da je krupan jeste dosta bitno, ali i da bude sto manje podlozan truljenju dok ne dodje do kupca)..
Secam se, kad je cale prodavao breskve kisovitih godina, tad je uvek islo 2 prskanja protiv truljenja pred berbu, i znam da su ljudi koji kupe od njega (prodaju na pijaci na kilo, on njima na kvantasu proda) uvek bili zadovoljni, imali su vrlo malo truljenja dok se ne proda, a veruejm da je i vrlo malo trulilo i kod onog ko kupi, posto se to ne pojede bas za dan...Znam da su kukali da im se u kisnim godnama kad od nekih kupuju breskvu, koja bude lepa kad je kupe i bez ikakvih nedostataka na oko, ali dok je ne prodaju za 2 do 3 dana ponekad (a nekad i isti dan), vecina istruli, ali moje su u proseku bile znatno dugotrajnije...
Ocekujem da se i tresnja ponasa isto ili veoma slicno sto se toga tice ko breskve ili bilo koje kosticavo voce... Uzmi u obzir da su proleca kad se bere tresnja mnogo vlaznija u proseku, nego leta, kad se beru breskve, tako da mislim da dosta ljudi potcenjuje zastitu, ako nista drugo, zato sto kad prodaju, oni su prebrinuli, i ne inte4resuje ih sta ce taj da radi (a on treba to da klasira i upakuje (sto moze da osteti neke plodove, a ako se ostete, na njima se prva javlja trulez), i da mu treba oko 3 dana minimum prevoza kamionom do rusije, pa onda tamo dok se porda u hipermarketu, vlrolo lako moze da predje i 7 dana a i mnogo vise dok se ne pojede...
Mogu da prihvatim da postoji mala razlika u tvojoj klimi i mojoj (kod mene se nocne temperature snatno nize, a i tacka rose je za nijansu visa, pa definitivno ima vise rose i vlazenja) i da moze da se desi da ti imas manji intenzitet zaraze u vecini godina, ali mislim da kod mene u mom kraju mora da se stiti od monilije skoro svake godine...
Ovo sa slika je gde je jedna ili 2 grancice pokazane, ali ih ima jos koliko sma gledao video (malo manje nego sto ima na ovoj na slici, ali ima svuda po stablu)...Nije da je svo cvece zarazeno (makar tad kad ej snimano nije bilo), ali moja slobodna procena za to stablo je 20-30%, snimio cale i jos jedno stablo koje kasnije cveta (veriovantoj e i druga sorta), na njemu nisam video nijedna cvet (sto ne znaci da nema), ali posto ono kasnije cveta, verovatno je bolje proslo taj period dok su bili snegovi i vlaga i niske temperature, i nije bilo u oseltjivoj fazi (najosetljiviji je otvoren cvet).
Takodje, ko sto sma reko, neke sorte su bas osetljive, dok su neke manje osetljive (nema otpornih), tako da i tu ima razlike... Mraz opet izazove i delimicna ostecenja, ako ne ubije cvet, ali ga osteti delimicno, i otvori rane za ulaz monilije, tako da je kod ovog drveta i to imalo verovatno uticaja da ima vise monilije (par cvetova je bilo otvoreno kad je bio sneg i mraz)...
Eto to je moje misljenje i iskustvo sa monilijom, i vezano je za moj kraj... Ako neko ima mnogo drugaciju klimu od moje (sto je moguce za kraj izmedju Beograda i Smederva, a mozda i za neke druge krajeve, mozda Vojvodina), moguce da je situacija bolja... Secam se, pricao sam sa momkom koji gaji jabuke negde na planini blizu Prijepolja (ili Belog polja, ne secam se vec), oko 1000m nadmorske visine, i on tvrdi kako prska jabuku 3 do 4 puta maksimum i to samo u prolece, i svi su mu plodovi bez krastavosti, a ja kod mene, i sa 15 prskanja (a nekad i vise, ako je kisna godina) pa opet imam i javi se krastavost na nekim plodovima i listovima (ne puno, ali javi se tu i tamo), tako da po tim pricama ocigledno postoje znatne razlike u klimi izmedju nekih krajeva...
