mealy
Član
problem je ta milijarda sto ce da se rodi, bice 99% u najsiromasnijem segmentu stanovnistva, koji nece imati para ni da jede neki minimum, a kamoli da kupuje skuplje voce kao sto su tresnje i jagode...
Trešnja
- Začetnik teme somika
- Datum pokretanja
ZA BOJKETA I MEJLIJA Nisam bas razumeo ovo da fale ljudi na planeti da bi se prodalo voce ali znam da Srbija i Makedonija ne bi mogli da namire ovo trziste bivse SFRJ a da ne pricam o VELIKOJ RUSIJI ili nekom sirem trzistu ali nazalost ljudi koji se bave uvozom i izvozom voca ne rade u korist nase privrede i ne stite nasu proizvodnju adekvatno i sami spoljno trgovinski odnosi sa zemljama u okruzenju kao i sa Evropskim zemljama su ocajni a celokupna nasa proizvodnja je kap u okeanu mi nismo nikakvo znacajno trziste na mapi Evrope .Rumuniju i Bugarsku sam imao prilike da obidjem poprecke sve do Crnog mora i to su bile nepregledne pustinje i korovnjaci.Ono do duse nisam bio zadnjih godina mozda se nesto i promenilo ali sa obzirom da im stanovnistvo masovno odlazi cisto sumnjam.Nemaju plantaze ni Crna Gora a ni Bosna ,Hrvatska je mnogo tanka a Grcka ima nesto malo a sto se tice Srbije sta ima Sandzacki region od voca nema nista sta ima juzna Srbija nema nista a istocna Srbija nevidjeno tanko a Vojvodina se odvazila da krene u vocarstvo ali sa tantalovom mukom i cestim izmrzavanjima.Tako da HRANA JE DEFICITARNA DRUGARI a kakve se igre odvijaju izmedju uvoznika,hladnjacara i svih ostalih u tom lancu neznam ALI PROBLEM SIGURNO NIJE DO PREZASICENJA TRZISTA ILI NEKIH ZASADA U MOLDAVIJI KOJA JE VELICINE MAKEDONIJE.Kod nas fali mnogo stvari nemamo osnovne stvari pocev od stocnog fonda pa do najednostavnijih artikala od voca i povrca mi nismo sebe namirili da bi namirili nekoga drugog
Poslednja izmena:
Imaju i u Istocnoj Evropi svoje tajkune koji ulazu u vocarstvo. Evo jedan veci zasad u Rumuniji
http://www.paradisul.ro/en/
Da li potroosnja moze da prati toliki rast proizvodnje u narednim godinama? Sve ce to da se proda, ali pitanje po kojoj ceni. Oni sto proizvode jagode i maline, prvo gledaju u Poljsku koliko su proizveli, kolko ce biti robe na trzistu.
Ne bih da ulazim nesto mnogo u politiku, ali poljoprivreda se polako seli u Istocnu Evropu. Kroz raznim EU fondovima dobija se pomoc u sadnom materijalu i mehanizaciji. Kasnije ce im biti jeftinije to voce da kupe, nego da ga sami proizvode.
I ja sam optimista, isplati se saditi tresnju, dobra tresnja ima i dobru cenu, samo da traje izvoz
http://www.paradisul.ro/en/
Da li potroosnja moze da prati toliki rast proizvodnje u narednim godinama? Sve ce to da se proda, ali pitanje po kojoj ceni. Oni sto proizvode jagode i maline, prvo gledaju u Poljsku koliko su proizveli, kolko ce biti robe na trzistu.
Ne bih da ulazim nesto mnogo u politiku, ali poljoprivreda se polako seli u Istocnu Evropu. Kroz raznim EU fondovima dobija se pomoc u sadnom materijalu i mehanizaciji. Kasnije ce im biti jeftinije to voce da kupe, nego da ga sami proizvode.
I ja sam optimista, isplati se saditi tresnju, dobra tresnja ima i dobru cenu, samo da traje izvoz
Prica za burlat c-1 je po meni izmisljena.
Imam stabla za koja kazu da je c-1 jer je peteljka primetno kratka. Ali godinama peteljke pocnu da budu standardno dugacke tj sareno po stablu, neke su i dalje jako kratke da jedva uberes, druge postaju dugacke...ta stabla su podjednako bujna kao ova sto imaju duge peteljke od pocetka.
Imam stabla za koja kazu da je c-1 jer je peteljka primetno kratka. Ali godinama peteljke pocnu da budu standardno dugacke tj sareno po stablu, neke su i dalje jako kratke da jedva uberes, druge postaju dugacke...ta stabla su podjednako bujna kao ova sto imaju duge peteljke od pocetka.
marceta.b.
Član
I ja sam za taj C1 čuo samo u kontekstu peteljke, čak su neki spominjali nešto krupniji plod a sad zadnjih dana se spominje manja bujnost... jedino kod Stele imam par komada između redovnih posađenih i Kompakt e tu se vidi razlika u bujnosti.
Жиле
Član
Nije izmišljena priča za C1 postoji taj Compact Burlat kao i Compact Lambert (odlična srednjeg zrenja) i Compact Stela koje ja imam i one jednostavno ne guraju preko 5 m i kad se lepo orežu,milina.
Mislim da ih je sve izgurala gisela a u Italiji sorte iz Bolonje na giseli,svi zalivaju,tako da se pogubilo sve pozitivno sa tim Kompaktima.
Mislim da ih je sve izgurala gisela a u Italiji sorte iz Bolonje na giseli,svi zalivaju,tako da se pogubilo sve pozitivno sa tim Kompaktima.
mealy
Član
Au Shale, ja mislio kod tebe sve ravnica, a ti imas tresnje u brdu 
Malo sale naravno...Ovo je bas drasticna razlika u velicini stabala, ovaj C1 ko da je na Gizeli 5 ili tako nesto...Ja sto sm video kod Sase Burlat C1 koji on ima na gizeli 6, nisma primetio nikakvu znacajnu razliku izmedju njega i ostalih sorti (ima i bujne sorte kao sto su Reginam Korida i slicno) pa me ovo bas iznenadjuje sto vidim kod tebe...Sad se razmisljam da C1 sadim malo gusce (nego druge sorte na magrivi)...Sve u svemu, zanimljiva razlika, prosto neverovatna...Da nisam video sliku, ne bi ti verovao...
Malo sale naravno...Ovo je bas drasticna razlika u velicini stabala, ovaj C1 ko da je na Gizeli 5 ili tako nesto...Ja sto sm video kod Sase Burlat C1 koji on ima na gizeli 6, nisma primetio nikakvu znacajnu razliku izmedju njega i ostalih sorti (ima i bujne sorte kao sto su Reginam Korida i slicno) pa me ovo bas iznenadjuje sto vidim kod tebe...Sad se razmisljam da C1 sadim malo gusce (nego druge sorte na magrivi)...Sve u svemu, zanimljiva razlika, prosto neverovatna...Da nisam video sliku, ne bi ti verovao...
Koliko ste djubriva kan trosili, ja sam prosli vikend u sred cvetanja bacio 250 kila tj 10 dzakova na 40 ari tj 120 stabala na magrivi, starih 7-8 godina, oko pola kile po stablu, odmah zatim zatanjirao a sad evo par dana dobre kise.
Tomix
Član
Oktopod
Ako si bacio 250 kg na 120 stabala to je malo vise od 2 kg po stablu?
Ako si bacio 250 kg na 120 stabala to je malo vise od 2 kg po stablu?
ja toliko bacam po hektaru
mealy
Član
Pa kad ima 8oro ruku pa ne moze da proceni kolko baca
Tomix
Član
Oktopod
Ako si bacio 250 kg na 120 stabala to je malo vise od 2 kg po stablu?
Pa kad ima 8oro ruku pa ne moze da proceni kolko baca
0.5 kg i 2 kg po stablu nije isto
Ako si bacio 250 kg na 120 stabala to je malo vise od 2 kg po stablu?
Pa kad ima 8oro ruku pa ne moze da proceni kolko baca
0.5 kg i 2 kg po stablu nije isto
mealy
Član
U sustini gledas da imas 25-40cm vrsnog porasta na starijim stablima, blaze tj umereno orezanim...Ako je osetno manje od toga, onda ide malo vise azota, mozda malo manje nego sto oktopod stavlja, a ako je zemljiste plodnije i jace opskrbljeno sa azotom (i ostalim mineralima generalno) onda moze i manje naravno... Mi smo u breskvama isli ponekad sa 250, ponekad i sa 300kg KaN-a po hektaru, ali je zemlja relativno slabija i ima manje minerala i relativno je kisela...I imali smo relativno jaci porast, kad je malo kisnija godina to predje znatno 1m duzinu mladara...
Po nekoj tabeli koju sma naso, sa 20t roda po hektaru, pise da breskva (nemam tacan podatak za tresnju, ali se ne razlikuje drasticno) iznese oko 40kg azota po hektaru... Za tresnju sam pak naso 40-60kg azota u drugoj literaturi...
Neke preporuke kazu da preko 75-80kg azota po hektaru ne treba davati i da je to neki maksimum, ali se generalno ide sa manje..KaN cini mi se ima 21% azota, pa bi to bilo oko 370-400kg KaN-a maksimum po sezoni, ali je to relativno veca doza, najverovatnije ce izazvati preveliku bujnost u vecini osim na izuzetno slabo plodnim zemljistima...
Ko ima alkalnu zamllu (cernozemi, i vecina zemlje u Vojvodini) ne bi trebalo da ide sa KaN-om, vec sa nekim kiselim djubrivom (urea je bolja varijanta, a ima i drugih).
Bez kritike Oktopodu, ali moram da primetim da se sa ovakvim djubrenjem verovatno izaziva jaca bujnost stabla od potrebne tako da je i to verovatno jedan od razloga zasto su stabla prevelika (posto uvek kaze da su razmaci koje ima od oko 5x5m premali za bujnost tresnji koje on ima)...Prevelika bujnost obicno trazi vecu rezidbu, koja opet ako se radi pretezno u prolece, izaziva jos vecu bujnost pa se negativni efekat akumulira godinama..
I jos jedna stvar, tresnja ima u prolece relativno jaci porast, tako da rano davanje azota (i drugih djubriva) nema nekog efekta na taj rani porast...Prvih mesec i malo vise dana tresnja raste iz rezervnih materija koje su u stablu, a nakon toga pocinje da uzima one koje su blizu korenu...Ono sto dajemo sad u prolece, verovatno ce negde u sredini godine ili pri kraju (sto se tice azota to vazi, sto se tice ostalih minerala, moze i par godina da prodje) biti dostupno biljci, a nesto ce se i isprati, dal' u dublje slojeve, ili povrsinski ako je parcela nagnuta...Ako bude kisnija godina, onda ce ta veca kolicina azota da izazove veci prirast mladara kasnije tokom sezone, i tresnje ce uci u zimu slabije pripremljene za mrazeve... Takodje prevelika kolicina azota izaziva bujnije mladare sa manje cvetnih pupoljaka, pogotovu u kisnijim godinama...
Tako da, treba biti obazriv sa azotom da se ne postigne negativan efekat... Idelano je raditi folijarnu analizu, ali to je malo skuplje, pa se moze pratiti preko porasta mladara i boje lisca koliko imaju hranljivih mateirja...To je dosta odokativno i neprecizno, ali bolje ista nego nista...
- - - - - - - - - -
Carmen se dobro oprasuje sa Giorgia sortom recimo...Pise i da je Germesdorfer dobra za Carmen (to je karminka ili erc kod nas, uvek zaboravim koja je koja) ali ona malo kasnije zri... Evo i jos jedne liste koju sam naso za Carmen (kopiracu tekst): Добри опрашивачи за њу су: Ван, Сунбурст, Самит, Старкинг, Гермерсдорфска
Dao sma ti primere sorti koje zre u slicno vreme i tako se i sade u kombinaciji...
E sad, pise da je Carmen S4S5 alel, i da cveta rano do srednje rano dok regina ima S1S3 alele, i cveta veoma kasno...Tako da, sto se tice alela, oprasuju se i kompatibilne su, ali ce malo da se promase po vremenu cvetanja, neke godine vise, neke manje, pa nije idealan izbor... Ako mozes, nadji ove kombinacije sto sma ti napisao gore..
Moram jos da dodam da sam nasao u nekom nasem ispitivanju (ispitivali su sorte u Kac-u pored Novog Sada) da je sorta Karmen po njima kasnocvetna, i to u rangu Regine... Nisam siguran dal je to jedna te ista sorta, posto su podaci suprotni, ali ako ta Karmen kasno cveta, onda moze lepo da oprasuje Reginu...Ovo istrazivanje kaze da ta Karmen koju oni kazu da kasno cveta zri oko 17 dana posle Burlata, u isto vreme kad i Georgia, Ferrovia, Sunburst, tako da moze da desi da je to ista sorta... Carmen za koji ja znam podatke iz drugih izvora (uglavnom stranih), zri navodno oko 10 dana posle Burlata...
Po nekoj tabeli koju sma naso, sa 20t roda po hektaru, pise da breskva (nemam tacan podatak za tresnju, ali se ne razlikuje drasticno) iznese oko 40kg azota po hektaru... Za tresnju sam pak naso 40-60kg azota u drugoj literaturi...
Neke preporuke kazu da preko 75-80kg azota po hektaru ne treba davati i da je to neki maksimum, ali se generalno ide sa manje..KaN cini mi se ima 21% azota, pa bi to bilo oko 370-400kg KaN-a maksimum po sezoni, ali je to relativno veca doza, najverovatnije ce izazvati preveliku bujnost u vecini osim na izuzetno slabo plodnim zemljistima...
Ko ima alkalnu zamllu (cernozemi, i vecina zemlje u Vojvodini) ne bi trebalo da ide sa KaN-om, vec sa nekim kiselim djubrivom (urea je bolja varijanta, a ima i drugih).
Bez kritike Oktopodu, ali moram da primetim da se sa ovakvim djubrenjem verovatno izaziva jaca bujnost stabla od potrebne tako da je i to verovatno jedan od razloga zasto su stabla prevelika (posto uvek kaze da su razmaci koje ima od oko 5x5m premali za bujnost tresnji koje on ima)...Prevelika bujnost obicno trazi vecu rezidbu, koja opet ako se radi pretezno u prolece, izaziva jos vecu bujnost pa se negativni efekat akumulira godinama..
I jos jedna stvar, tresnja ima u prolece relativno jaci porast, tako da rano davanje azota (i drugih djubriva) nema nekog efekta na taj rani porast...Prvih mesec i malo vise dana tresnja raste iz rezervnih materija koje su u stablu, a nakon toga pocinje da uzima one koje su blizu korenu...Ono sto dajemo sad u prolece, verovatno ce negde u sredini godine ili pri kraju (sto se tice azota to vazi, sto se tice ostalih minerala, moze i par godina da prodje) biti dostupno biljci, a nesto ce se i isprati, dal' u dublje slojeve, ili povrsinski ako je parcela nagnuta...Ako bude kisnija godina, onda ce ta veca kolicina azota da izazove veci prirast mladara kasnije tokom sezone, i tresnje ce uci u zimu slabije pripremljene za mrazeve... Takodje prevelika kolicina azota izaziva bujnije mladare sa manje cvetnih pupoljaka, pogotovu u kisnijim godinama...
Tako da, treba biti obazriv sa azotom da se ne postigne negativan efekat... Idelano je raditi folijarnu analizu, ali to je malo skuplje, pa se moze pratiti preko porasta mladara i boje lisca koliko imaju hranljivih mateirja...To je dosta odokativno i neprecizno, ali bolje ista nego nista...
- - - - - - - - - -
Regina se odlicno oprasuje sa Kordiom i Ferroviom...
Carmen se dobro oprasuje sa Giorgia sortom recimo...Pise i da je Germesdorfer dobra za Carmen (to je karminka ili erc kod nas, uvek zaboravim koja je koja) ali ona malo kasnije zri... Evo i jos jedne liste koju sam naso za Carmen (kopiracu tekst): Добри опрашивачи за њу су: Ван, Сунбурст, Самит, Старкинг, Гермерсдорфска
Dao sma ti primere sorti koje zre u slicno vreme i tako se i sade u kombinaciji...
E sad, pise da je Carmen S4S5 alel, i da cveta rano do srednje rano dok regina ima S1S3 alele, i cveta veoma kasno...Tako da, sto se tice alela, oprasuju se i kompatibilne su, ali ce malo da se promase po vremenu cvetanja, neke godine vise, neke manje, pa nije idealan izbor... Ako mozes, nadji ove kombinacije sto sma ti napisao gore..
Moram jos da dodam da sam nasao u nekom nasem ispitivanju (ispitivali su sorte u Kac-u pored Novog Sada) da je sorta Karmen po njima kasnocvetna, i to u rangu Regine... Nisam siguran dal je to jedna te ista sorta, posto su podaci suprotni, ali ako ta Karmen kasno cveta, onda moze lepo da oprasuje Reginu...Ovo istrazivanje kaze da ta Karmen koju oni kazu da kasno cveta zri oko 17 dana posle Burlata, u isto vreme kad i Georgia, Ferrovia, Sunburst, tako da moze da desi da je to ista sorta... Carmen za koji ja znam podatke iz drugih izvora (uglavnom stranih), zri navodno oko 10 dana posle Burlata...
Poslednja izmena:
E u pravu ste ispada 2 kile po stablu haha
Nisam koristio NIKAKVO djubrivo ve 3 ili 4 godine, resio sam ove godine da im dam, ove godine ce biti i prvi osetan rod.
Bacao sam tako da pokrijem svu povrsinu ispod krosnje ali i po sredini gde su starije tj malo dalje od krosnje. Nisam sipao gusto vec razbacavao, vodio sam se time, nisam merio kolicinu. To je ispadalo tacno 10 saka odnosno 2 pune vangle molerske po stablu.
Na taj nacin je ispalo tacno toliko. Sad kad vidim bolje da sam tacno iz dva puta po pola, ali ne znam vise ni gde bijem, odem posle posla ili vikendom trceci da preteknem kisu i slicno....pa dolazi i do gresaka. Taj dan sam dosao i sve vreme me prate kisni oblaci pa pomalo cvrcnu kisu, trci u apoteku, do kuce, pakuj se, na njivu, razbacujem i kisnem ne verujem dal cu zavrsiti....sreca promeni se vreme, zavrsih posao, potanjirah....a kisa pade tek pre dva dana.
Nisam koristio NIKAKVO djubrivo ve 3 ili 4 godine, resio sam ove godine da im dam, ove godine ce biti i prvi osetan rod.
Bacao sam tako da pokrijem svu povrsinu ispod krosnje ali i po sredini gde su starije tj malo dalje od krosnje. Nisam sipao gusto vec razbacavao, vodio sam se time, nisam merio kolicinu. To je ispadalo tacno 10 saka odnosno 2 pune vangle molerske po stablu.
Na taj nacin je ispalo tacno toliko. Sad kad vidim bolje da sam tacno iz dva puta po pola, ali ne znam vise ni gde bijem, odem posle posla ili vikendom trceci da preteknem kisu i slicno....pa dolazi i do gresaka. Taj dan sam dosao i sve vreme me prate kisni oblaci pa pomalo cvrcnu kisu, trci u apoteku, do kuce, pakuj se, na njivu, razbacujem i kisnem ne verujem dal cu zavrsiti....sreca promeni se vreme, zavrsih posao, potanjirah....a kisa pade tek pre dva dana.
mealy
Član
Ako nisi 3-4 godine nista bacao od azotnih djubriva, onda nije strasno, nisi preterao... Mada, ako ti inace odlicno rastu i bujne su tresnje dosad, moglo je i da izostane djubrenje naravno...Bice to OK, ako si i preterao, isprace to kisa sve za godinu dve, pa ces opet morati da stavis, samo sledeci put idi sa upola doze (do 250kg KAN-a po hektaru), ili jos malo i manje, i to je to...
