Trešnja

aca74 je napisao(la):
Moram ponovo pokusati.
Kliknite za proširenje...

Evo jedan youtube video (siguran sma da ih ima gomila slicnih, ali sam ovaj prvi naso) kako se kalemi... Pogledaj jos malo linkova pa vidi kako se radi, onda probas par puta na obicnoj grani, dok ne budes stekao osecaj kako se to radi, a onda probas da nakalemis tvoju tresnju... U sustini, nije to mnogo komplikovano, ali ima par stvari koje su bitne da se obrati paznja kad se rade...
https://www.youtube.com/watch?v=VHf1LGECl6Q
 
aca74 je napisao(la):
Mozda mi je termin problematican. Kada je najbolje? Inace hvala na trudu da me uputite na pravi put.
Kliknite za proširenje...
Kod mene se kalemi engleskim spajanjem sad u prolece (u sustini, februar i mart, ali moze i malo kasnije ako uspes da sacuvas kalem grancice da ne krenu) a u leto, tamo negde sredinom i u drugoj polovini avgusta, kalemi se na spavajuci pupoljak, ili cipovanjem ili okuliranjem... Za to letnje je bitno da ima vlage u zemlji (zalijes par dana pre kalemljenja) i da ne budu bas velike temprature (ako jesu, onda rano ujutro iskalemis ali izbegavaj kad je pretoplo)... Ovo na youtube filmu koji sma stavio je cini mi se na spavajuci pupoljak u avgustu...
Pogledaj i ostale filmove koje je taj korisnik postavio (misoo83 cini mi se), naci ces sigurno sta te zanima..
 
aca74 je napisao(la):
Mozda mi je termin problematican. Kada je najbolje? Inace hvala na trudu da me uputite na pravi put.
Kliknite za proširenje...
Imas kolega temu kalemljenje na forumu, ako stignes, iscitaj i uspeh zagarantovan. Po meni je najlakse kalem grane spakovati u frizider tokom januara ili februara, a u martu kalemiti. Nacin kalemljenja treba odrediti prema velicini plemke i podloge pa bi bio engleski spoj u slucaju iste debljine ili procep/po koru npr ako je podloga deblja.
Imao sam kalemljenje na divlju tresnju debljine tridesetak cm i iako tesko, primilo se par plemki pod koru od kojih sam ostavio dve sorte. Najbolje je naravno kada su plemka i podloga iste debljine.
Evo i slika pomenutog kalemljenja od pre par godina:

3a9b0352f7ccbc51fdbe4700ee4f6012.jpg
 
I moja u dvoristu pocela da cveta, za sada 10ak cveta, prepuna je sa cvetom e sad sta ce ostati jos ako joj treba oprasivac videcemo... Posto i dalje ne znam koja sorta a zri krajem maja pocetkom juna pre se moze reci..:Ali ima jednu karakteristiku koju sam se sad setio kada treba da precveta latice one bele bas slabo opadaju, tako se specu na licu mesta i tek kasnije celo opadne...Da li neko zna koja je to sorta po toj karakteristici jel to nigde drugde nisam video obicno lepo opadne kad precveta...?
Inace u kupio i u selu nasadio 2 sadnice Sanbrest pa videcemo kako ce uspeti jer na jednom mestu bas ima dosta kamena a drugo mesto zemlja nekakva mnogo lepljiva...
 
Moje mišljenje da je trešni trenutno najveći problem cena... I ja nešto razmišljam o gizeli kao podlozi, al 6, iz razloga što može da se ne navodnjava.
 
Cena je problem u svakoj vocki trenutno. Mislim da je jabuka, kruska najpregrejanije pored lesnika. Tresnja, sljiva, kajsija, breskva su po meni bolji izbor. I meni se 6 cini jednostavnije od 5.
 
ZA BOJKET a Netreba tebi gizela kod teba je drugi problem a to je niske prolecne temperature koje znaju da naprave problem mozda malo veca vlaga u vazduhu ,nizak teren i mozda negde vlaznost zemljista veca nego sto bi trebalo.U Smederevu je ovih dana pola grada pretrpelo totalnu stetu od izmrzavanja i to su niski tereni a druga polovina po brdima ni 1 posto ostecenja a vidim i da je Banat imao izmrzavanje opasno .Prosle godine je tvoj kraj imao minus 22 u ovom terminu tako da na te temperature mislim da bi bilo suludo bacati ogromne novce na gizelu .Drugo vidim da su ljudi u Beogradskoj zoni prema Dunavu prezadovoljni sa magrivom jer u tom zemljistu ima dosta peska i to je teren za magrivu medjutim na smonici kod mene samo pije vodu divlja podloga ili kolt a sa magrivom nisam nesto zadovoljan. Ovaj decko iz Krcedina isto mislim da ima peska u sastavu zemljista a kod tebe neznam sta bi bilo najpozeljnije od podloge ali mislim da ste vi bogom predodredjeni za zitarice i povrce a ako se odlucis za kolt tu ti se cena izjednacila sa divljom podlogom i magrivom a kod mene ima nekoliko zasada jedan je sadjen 97 godine i eno jos uvek je vitalan zasad iako ga gazda nije nesto pretetrano odrzavao a sadnja i razmak su od 4 do 4,5 metara izmedju redova a u redu od 2,5 do 3 metara.Neko gura i na 2 metra ali to je previse gusto i ona ne ide u bujnost nema prevekliki prirast znaci nemas veliku obavezu oko rezanja i sve ide u plod a kolliki je pravi vek videcu ali za ovih 22 godine zasad je u formi a da das abnormalne pare za gizelu koju ces da vadis za 15 godina neznam kolliko je to isplativo pogotovu sto cena tresanja iz godine u godinu ima blagi pad a cena hemije,goriva i nadnicara ide gore razmisli dobro
 
Ljudi se dosta zajebavaju gizela je skup proizvod za tako nesto ,pogotovo u ravnici gde u proseku svake trece godine opali mraz ,tako da sto kaze mornar prebacio bih se na nesto drugo ,probao bih povrtarstvo .Uglavnom ko sadi voce bitan je teren a najbolji je brdski za taj sport ,a sto se tice sljive to vec nebih ni imao u opticaju da sadim ,mislim da ta kultura odlazi u zaborav .
 
imam mali problem pa bi da mi neko strucniji objasni,tresnja na magrivi 3 godina,krcata bila cvijetnih pupoljaka ,ja prorijedio grane da ne bude gusto puno i gledam juce skoro svi ti cvijetni pupoljci tamni i struli a samo u sreedini onaj lisni zelen i ziv,jesam ja kriv ili mraz ili nespremnost na toliki rod ili sta li je vec?
 
Shale je napisao(la):
Moje mišljenje da je trešni trenutno najveći problem cena... I ja nešto razmišljam o gizeli kao podlozi, al 6, iz razloga što može da se ne navodnjava.
Kliknite za proširenje...

Sve moze da se ne navodnjava, ali mislim da onda gubis prednost Gizela podloge i ne postizes nista posebno u odnosu na genrativne podloge...Osim kad bde idealna godina, dovoljno ali ne premnogo vlage u zemlji, i bez visokih temperatura i susnih perioda, a to je u sustini jedna u 10 godina kod nas, pa se ne isplati cekati je...

Ako insistiras na suvom vocarenju, onda je moj predlog da nastavis sa magrivom koja je ko stvorena za takvao gajenje, a Gizelu ne bi preporucio za plantazno gajenje bez vode... Kad pogledas sta sve ostalo moras da joj obezbedis, mislim da se Gizela 6 ni ne isplati bez navodnjavanja... Uzmi i u obzr da samo podloga kosta 2-3 evra komad, i najveci problem je sto ne moze da se razmnozava prosto reznicama ili nagrtanjem ko recimo M9 za jabuku i slicne podloge, nego mora mikropropagacijom (kulturom tkiva) tako da je i to jedan od razloga sto se ne siri puno kod nas, ne postoji nacin da je proizvedes i kupis jeftino...
Cito sam da bi moglo da se porba sa hormnima za ukorenjavanje i sa zrelim reznicaama (ili mozda cak i zelenim), probacu pa cu da vidim i to, ali je procenat prijema mali tako da je kultura tkiva jedini pouzdan nacin za razmnozavanje, a to kosta (plus, to mogu da rade samo registrovani veci rasadnici zbog tehnologije, a oni moraju da naplacuju i licencu, koja nije mala, 1.5 do 2 evra po sadnici/podlozi je cini mi se)...

Tako da, ko nece da navodnjava, za tezu zemlju divlja tresnja ii Colt, a za laganiju (ili sa malo vise kreca) i suvlju zemlju magriva i to je to... I malo manji ramak (recimo za jedno metar manje od standardnih preprouka za sadnjenje) i malcice intenzivnija rezidba i to je to, mislim da nema potrebe (osim probe radi, sa par desetin sadnica) ici na Gizelu u suvom vocarenju...

A problem cene ne mogu da rese proizvodjaci samo, to mora da se resava na nacionalnom nivou, da se svi u lancu proizvodnje i porodaje preorijentisu prvenstveno na kvalitet i da se ne gleda samo ko ce kome da uvali jedne godine, a posle nije bitno... Msilim da je veliki problem i kod nakupaca da oni ne mogu da pakovanjem ispostuju kvalitet (a opet, pitanje je da li se isplati praviti dobro pakovanje ako kvalitet kupljenih plodova nije najvisi (najkrupnije tresnje)) tako da mora nesto da se radi kod svih, od proizvodjaca, preko pakera, pa onda izvoznika, ceo lanac mora da se sinhronizuje i poboljsa... E sad, posto je to mnogo tesko uraditi u mnogo uredjenijim zemljama da sve funkcionise cakum pakum, kod nas je jos teze iz milion dodatnih razloga i problema pa cemo uvek da kuburimo zbog cene iz ranoraznih razloga na koje ili mozemo vrlo malo ili ne mozemo da uticemo...

Meni bas i nije jasno kako to da neko u americi moze da dobije proizvodjacku cenu za tresnju od 7-8 dolara po kilogramu (doduse za vrhunski kvalitet i krupnocu), i da se ta tresnja izvozi brodom i da putovanje traje vise od 30 dana, i da usepju da je upakuju tako dobro da bude ista ko sto je bila kad je obrana (i da, inace oni je beru i odmah u smaoom vocnjaku odmah rade rashladjivanje da plodovi ne bi izgubili svezinu i kvalitet) i da to stigne u neku kinu ili gde vec, i da se prodaje tamo za 20 dolara po kilogramu ili koliko vec (sto znaci da je kvalitet ocuvan kad neko oce da da tolike pare za kilogram tresnje), a opet s druge strane, kod nas se desi da cena padne na ispod 1 evro, nekad i dosta nize, a imamo i jeftiniju radnu snagu i relativno dobre prirodne uslove za gajenje i sve jeftinije ali opet imamo veliki problem sa plasmanom, cak i za tako nisku cenu... Slazem se da su to velike pare da se ulazu za tehologiju prerade i pakovanje, ali nesto mora da se menja i da se nadje nacin da se nove tehnologije koje postoje primene i kod nas, inace uskoro nece niko ni da nam kupi ni ovo malo tresanja sto imamo, a ako ne mozemo da izvezemo, onda trsnjarstvo propada posto proizvodimo znatno vise nego sto je potrosnja kod nas u zemlji... I nove tehnologije su primenjlive kod vecih proizvodjaca, ako je gomila malih, to tesko da moze da funkcionise osim ako nema par velikih koji ce da prednjace, a da ih mali kopiraju i prate... Na zalost, mi nemamo velikih porizvodjaca koliko ja znam, ili ih ima da se nabroje na prste...
 
Komita, verovatno su cvetovi potamneli od mraza koji je bio pre nekoliko dana. Meni je burlat procvetao mozda oko 10% kada je bio mraz i stradalo je pola tih otvorenih cvetova. Ne znam jel imas zasad pod tresnjom ili nekoliko stabla u dvoristu, ali ne valja bas da se forsiraju sorte koje rano stizu, one uglavnom i ranije cvetaju. Ako bude kasni prolecni mraz stradaju cvetovi. Jedan deo, mozda 10%-20% posadis rane sorte, da se pojavis i ti na trzistu, uzmes prve pare za pocetak sezone. Probaj za sledecu godinu u jesen da okrecis stabla, tako odlazes pocetak vegetacije, a osim dezinfekcije, stabla se manje zagrevaju i sire tokom zime ako bude toplo, pa ne puca kora koja nije elasticna.

Mealy, bice sve teze za prodaju. One cene od 3 eura za kilo, to nikada nece da se ponove, pa ne znam koji kvalitet da imas. Stize nam konkurencija iz istocne Evrope, za nekoliko godina ce samo ekstra kvalitet da prolazi za izvoz.
Rasadnik u Italiji, gde sam kupio sadnice, poslednje 3,4 godine najveci deo sadnica tresanja na gizeli 6 izvozi u Moldaviju, a i jedan od najvecih i najpoznatijih rasadnika "Battistini " 80% svoje proizvodnje sadnica tresnje poslednjih godina izvozi u istocnu Evropu
https://www.freshplaza.it/article/9...utto-innovativo-nuove-varieta-a-disposizione/
 
Poslednja izmena:
hvala Karlos ,pretpostavljam i ja da je to problem imam samo par stabala oko njive a bas je rana tresnja ,ali samo je ona stradala bice zbog polozaja,druge su ostale jer su zaklonjene ,sve u svemu hvala na savjetima
:)
 
Hu hu, mnogo se pisalo, pa ajd da odgovorim bar na nešto:

Za @mornar-a Krčedin kao katarstarska opština nema peska u zemljištu ni trunku, osim možda na dunavskima adama, ali kreča na nekim delovima ima i previše... Zato sam se ja i odlučio za magrivu kao podlogu.

Za @mealy Druže, tvoj post je previše opširan, i mogao bi ja sad citirati svaku tvoj, ali baziraću se na to oko isplativosti gizele bez navodnjavanja. Nagledao sam se slika i zasada gizele uživo i mislim da bi gizela 6 kao podloga mogla itekako u vojvodini bez navodnjavanja, pogotovo ako je bogata humusom.
 
Shale je napisao(la):
Hu hu, mnogo se pisalo, pa ajd da odgovorim bar na nešto:

Za @mornar-a Krčedin kao katarstarska opština nema peska u zemljištu ni trunku, osim možda na dunavskima adama, ali kreča na nekim delovima ima i previše... Zato sam se ja i odlučio za magrivu kao podlogu.

Za @mealy Druže, tvoj post je previše opširan, i mogao bi ja sad citirati svaku tvoj, ali baziraću se na to oko isplativosti gizele bez navodnjavanja. Nagledao sam se slika i zasada gizele uživo i mislim da bi gizela 6 kao podloga mogla itekako u vojvodini bez navodnjavanja, pogotovo ako je bogata humusom.
Kliknite za proširenje...

Druze, nisam ja reko da ne moze nikako, samo kazem da je mnogo rizicnije, pogotovu kad je godina bas susna sto je kod nas prakticno svaka druga... Cini mi se da su italijani radili neko ispitivanje podloga kod Barija, na perod od 9 godina, i bez zalivanja Gizele nisu uspele da prezive (posle 9 godina mislim da je 85% sadnica uginulo)... Naravno da cu da se slozim ako kazes da je taj deo susniji, sa losijom zemljom, i da nisu isti uslovi ko kod tebe u Vojvodini, ali opet uzmi u obzir da su sejanci divlje tresnje, magriva i jos par podloga sve to lepo podnele, bez uginjavanja...

Inace, ono sto mnogi previde kad sade Gizelu 6 je to da je ona 85% bujna u odnosu na sejanac divlje tresnje (za ralziku na primer od jabuje M9 koja je 30-35% bujna u odnosu na sejanac i Gizela 6 je ekvivalent podlozi MM111 kod jabuke po meni, manje vise), mada zavisi i od podneblja... koliko se secam, u istocnoj americi gde imaju znatno vise kise od pacfic northwest dela, tu razlika i nije bas velika, ali uzmi u obzir da oni imaju preko 1000mm kise godisnje, to je skoro duplo vise nego sto prosecno ima Vojvodina i vecina nasih krajeva na nizim nadmorskim visinama (550-650mm taloga godisnje u proseku, ali su varijacije po godinama znacajne)...

Najveca prednost Gizele 6 nije slabobujnost ustvari, nego takozvana "ranorodnot" (ne znam kako se to drugacije prevodi kod nas, na engleskom je "precocious" termin) i jednostavno su prinosi po stablu znatno veci u prvim godinama, i to se mozda izjednaci tamo negde oko 10te do 12te godine... Sustina je veci broj stabala, koja ranije prorode, i za taj period od 10-12 godina, dok sejanac dodje u punu rodnost i pocne da vraca ulozeno, Gizela 6 je vec vratila sve ulozeno prakticno...Naravno, pricamo o idelanom slucaju...

Prava slabobujna podloga za tresnju je ustvari Gizela 5, ona je 50-60% bujnosti i ima sve karakteristike G6, ali sa smanjenom bujnoscu, pa moze da se sadi znatno gusce, ali ona zahteva isusetno plodna zemljista i navodnjavanje i punu agrotehniku pod obavezno...

Ovde ustvari i ne bi trebalo da bude rasprava "sta je apsolutno bolje" posto je definitivno Gizela bolja, ako se na primer uzmu ukupni prinosi u prvih 10 godina (ako cemo tako da poredimo zasad, a trebalo bi tako posto se sve svodi na to da ulozis X evra (tvoj rad ukljucen) i dobijes Y evra posle Z godina), ali s punom agrotehnikom (i zalivanje, i zastitne mreze, i bezvirusne sadnice, i zastita od mraza itd itd). Ali, ono sto je problem sa Gizelom (nebitno dal je 5 ili 6) je rizik koji niko ne racuna, i nacin racunanja povracaja... Slazem se da je uvek bolje ulaganje koje se brze vraca (kao sto je Gizela 5 ili 6), postoje i racunice u ekonomiji koje racunaju da nije isto kad dobijes 1E od tvog ulaganja posle 10 godina i posle 5 godna ali ovde je bitan faktor rizika kod nas koji je preveliki po meni jos uvek...

Imas rizik mraza (postoje mere borbe, ali ne mozes da utices na jake zimske mrazeve koji se povremeno jave, a i jaci prolecni mogu da budu problem za anti frost sistem)... To se resi osiguranjem, ali uzmi u obzir da ti je premija onda znacno veca ako je verovatnoca mraza veca... cini mi se da je neko reko da je premija preko 20% ako osiguras od grada i od mraza...

Imas rizik od cene koja varira znacajno u godinama, ako se namesti kisna godina, onda je cena znatno niza u proseku, a i prinosi i kvalitet su znatno nizi, a ne zaboravi mi zivimo u krajevima koji imaju najvise padavina kad zre tresnje (kraj maja i jun)...

Imas rizik od kise, suse, od grada (i to sve moze da se resava, ali kosta naravno) itd itd...

Preveliki rizici (i prevelika premija osiguranja da ih otklonis, zbog povecane verovatnoce kod nas da se dese) su po meni najveci i kljucni problem za uspesno gajenje Gizele kod nas... to i dalje ne znaci da ne treba gajiti, naravno da treba, pa pogledaj samo kakvi se danas zasadi jabke sade (sve je u zadnjih 20tk, a mozda i malo vise godina na M9 koja je slabobujna, a pronadjena je jos 1924 godine)... Na zapadu se koristi decenijama, a kod nas su svi poceli da gaje na M9 pre 20tak godina, pre toga nije bila apsolutno najvise zastupljena kao danas...

Tkao nesto slicno ce da se desi i sa Gizelama (ili necim slicnm sto se napravi u medjuvremenu), a uzmi u obzir da su gizele stare mozda tek 20-30 godina (90ih su pocele da se sade komercijalno) tako da ce trebati neko vreme kod nas da se prihvati tehnologija i sve...

Elem, na kraju da kazem da sam ja potpuni pristalica gajenja (za one koji to rade profesionalno, kao jedinu aktivnost) sa Gizela podlogama, ali nikako ne treba iskljuciti rizike i kolicinu ulaganja za takav poduhvat i treba dobro analizirati sve faktore... Dati 30-40 hiljada evra za hektar zasada je puno para kod nas, jos ako uzmes kredit za to, s kamatom i svime, to je preveliki rizik za nase uslove i trziste koje imamo kakvo imamo... E sad, posaditi par desetina ari, radi probe, pa polako siriti, to je vec bolja varijanta, sa manje rizika, dok se malo ne stabilizuje trzite sa cenama, ponudom i potraznjom... Uzimi u obzir da podizanje zasada isto kosta u Zapadnoj Evropi i kod nas, a kod njih su tresnje 3-4 pa i vise puta skuplje..

Licno mislim da je trenutno za vecinu nas pravo (citaj najekonomicnije, sa manjim rizikom) resenje poluintenzivno gajenje, sa boljom tehnologijom rezidbe, boljim izborom sorti, zastitom, djubrenjem, boljim izborom polozaja za nove zasade, unapredjenom obradom, malo guscom sadnjom da se smanje negativni efekti bujnih podloga i da tome treba teziti a Gizelu kad bude para krenuti, ali intenzivno, sa svim sto joj treba ( i mreze, i anti frost, i zalivanje, bez redukcije u agrotehnici itd) kad se bude imalo para za tako nesto, i to naravno, kolko se moze ali bez ustupaka, i po mogucstvvu bez uzimanja kredita iz banaka koji su sve, samo ne povoljni kod nas, sto je dodatni rizik (ako uzmes 10 hilajada, i treba da vratis 20 posle 10 gdina, to je isto veliki rizik i pritisak na proizvodnju)...
Treba gledati sta su nedostaci bujnih zasada (kasni dolazak na rod, velika krosnja, otezana rezidba i otezana berba, otezana zastita itd) i onda ih resavati i smanjivati te nedostatke ako se tresnja gaji u uslovima koji nisu idealni (bez navodnjavanja, mreze za zaastitu itd) kako bi se postigla sto veca produktivnost uz sto manji rizik...

Citao sma o Miskovicevom zasadu tresnje (Deltinom) kod Zajecara, on ima na primer strucnjaka koji mu dolazi mesecno iz Holandije, i nadgleda zasad i kaze detaljno sta i kad treba da se radi, to su bukvalno detalji koji se gledaju (na primer, kolicine zalivanja se odredjuju precizno u mm na dnevnoj osnovi na osnovu evapotranspiracije koja se meri meteoroloskim stanicama, pa se onda gledaju i periodi da se ne daje mnogo biljakama kasnije u vegetaciji tj smanji se kolicina zalivanja, ali sve se meri u litar i na dan, precizno, pa onda precizna rezidba i prskanje itd...) Sve to moze naravno, i treba ici ka tome ko ima znanja i para, ali vecina nas nema to po mom misljenju sto opet povecava rizik proizvodnje...Inace, Miskoviceva Delta gaji na Gizeli 5, posto je to najintenzivniji nacin gajenja koji komercijalno postoji, najveci su ekonomski efekti, ali je zato i tehnologja gajenja najintenzivnija i najskuplja..

I jos da dodam, ovo sam napiso radi naucne rasprave i razmene misljenja, nadam se da neces da shvatis kao neku kritiku ili tako nesto...Cenim da cujem drugacije misljenje, ali voleo bi da to bude potkrepljeno nekim cinjenicama.. ako imas drugacije podatke od gore iznesenih, podeli sa svima nama kad budes imao vremena...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh