Trešnja

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
204
Lokacija
Komarane, Krusevac
Pa burlat je takva sorta, bujna po prirodi stvari... Ako imas tolko problema sa podzemnom vodom, probaj da iskopas kanal prema nizem delu parcele, kolko mozes duboko, nakar 50 do 60cm, i u njega uspi krupan pesak.. Ako voda ima gde da se slije nize, pomoci ce...
I ako ti se suse na tom delu, napravi kao banak, odnosno napravi mini brdasce gde ces da posadis tresnju, nek bude makar 30cm iznad medjureda, i to ce pomoci... Tresnja ne moze da raste sa visokom podzemnom vodom, Colt ti je najotporniji na vlaznu zemlju, ali ne verujem da bi i on izdrzao visoku podzemnu vodu... Ako mozes sadi makar na sejancu, nemoj magrivu, ona je najosetljivija na vlazno zemljiste.. Evo ovako nesto ko na videu, da ti da ideju...
https://youtu.be/avLV_9I2HgM
 
Poslednja izmena:

mornar

Član
Učlanjen(a)
8 Apr 2017
Poruka
714
Lokacija
Smederevo
Ono sto je se i ocekivalo obistinilo se tresnja je u podunavskom regionu podbacila oprasivanje je bilo lose prvo 5 do 6 dana izuzetno jakog vetra a zatim niska temperatura pracena kisom a da ne racunam parcele u doljama koje su izmrzle potpuno ili sa delimicnim ostecenjima to je trenutno stanje priroda je rekla svoje ali zato predpostavljam da ce ove godine iz Podunavskog regiona 90 posto roda biti kalibar sigurno bice to ekstremno krupno dok ce zemljaci iz Beogradske zone trljati ruke jer je njima cvetanje uhvatilo dobar termin sa visokom temperaturom i bez vetra i Ritopek i okolina ce imati i miris i ukus.Ako bi trebala da se uporedi prosla godina kada je maksimum 20 posto robe bilo kalibar za izvoz i bilo je preznojavanja kao nikada ranije mozda je ovo i bolje i lakse nece biti mnogo razmisljana manje posla a verovatno isti efekat u finansijskom smislu
 

Komita 24

Član
Učlanjen(a)
2 Okt 2017
Poruka
66
Lokacija
Herceg Novi
Strucno pitanje za kolege sa foruma,drug mi ima zasad tresnje 5 godina ,sve uredno odrzava i djubri a ima tek po desetak cvijetova po stablu? Trazi se razlog?
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
204
Lokacija
Komarane, Krusevac
Strucno pitanje za kolege sa foruma,drug mi ima zasad tresnje 5 godina ,sve uredno odrzava i djubri a ima tek po desetak cvijetova po stablu? Trazi se razlog?
Ako "dobro" djubri, i ako su na sejancu divlje tresnje, ili magrive, onda je to najcesce razlog... bujne podloge na plodnijem zemljistu i sa jacim djubrenjem kasnije stizu na rod tj cvetaju...
 

ubovicratko

Član
Učlanjen(a)
8 Okt 2011
Poruka
1.914
Lokacija
Sombor
Visok kalem resava to odlaganje e druga dosta, evo dao bratu sadnicu tresnje koju sam kalemio na magrivu na nekih 80 cm evo sad krece druga vegetacija - cvetala je
 

mornar

Član
Učlanjen(a)
8 Apr 2017
Poruka
714
Lokacija
Smederevo
ZA UBOVIC RATKA Samo zavisi od sorte i nista vise znaci postoje sorte koje izbacuju prvi rod u drugoj ili trecoj godini postoje sorte koje se cekaju i ne samo to i kada je izmrzavanje tresnje u pitanju u ekstremno niskim temperaturama izmrzavanje ne zavisi od podloge vec iskljucivo od sorte a pitao bi KOMITU koja sorta je u pitanju
 

vuxsd

Član
Učlanjen(a)
26 Nov 2014
Poruka
2.612
Lokacija
Smederevo
Dopisivao sam se sa profesorima za voćarstvo i iz Beograda i iz Čačka... doduše i par puta razgovarao... tema je više bila rastojanje i visina kalemljenja zbog bujnosti sorte... naveo sam sorte burlat, stela, hedelfinger, kordia i lapins.... sve ove sorte smatraju za bujnim sortma..... a prvenstveno je bilo pitanje za kalemljenje na divlju trešnju...
ali ono što mogu zaključiti iz svega toga je upravo komentar jednog od njih koji mi je doslovno napisao ''Pogledaj kako su kalemljene stare trešnje po selima i sve će ti biti jasno''...
Imaju nedefinisano precizna mišljenja koja (da uprostim svojim rečima) idu od toga da dobar spoj na bilo kojoj visini obezbeđuje bujnost ako je priroda sorte takva do toga da se na divljoj trešnji mogu saditi i na rastojanju 4x2 ali uz ogroman napor oko pomotehnike i preciznog đubrenja... Generalno mnogo toga utiče na bujnost jedne sorte jer ako je podloga generativna onda je sve lutrija... (bez obzira što ne bi trebalo da odstupa od svojih roditelja) nikada se nezna na šta će da izađe ta nova biljka-podloga... za ove vegetativne podloge stvar je mnogo jednostavnija jer ne bi trebalo da odstupaju od matične biljke... ne bi trebalo... najjednostavnije je kod podloga koje su uzgajanje iz tkiva matične biljke jer bi onda trebalo da su sve iste... Ipak mislim da Bog uvek uplete svoje prste.... ali to je druga priča...


Bujnost veoma zavisi od visine kalemljenja ali zavisi i od zemljišta i od dostupnosti hrane i vode... pogledajte seosku decu kako su rumena i jaka... zdravo se hrane... zdrava okolina (sa manje više hemije sa njiva i iz bašti ::namigivanje:spavam:... ipak celokupna kondicija voćke utiče na razmnožavanje... Kod mene je primer da su mi dvogodišnje trešnje cvetale na magrivi (burlat) jer imaju očajne uslove... malo su đubrene i bila je suša pa voćka misli kad već moram da umrem daj da se razmnožim što pre... porast nikakav.... Sva sreća da postoji rutava buba pa pojede dosta cvetova pa ne ostane puno plodova.... Takođe su i zeke malo pomogle sa grickanjem nižih grančica... naravno ne pišem o punom rodu jer su sadnice male...
Imam primer kod prijatelja kome su trešnje počele da rađaju u petoj godini... sve je bilo u (što bi voćari rekli) fulu i đubrenje i hemija i košenje trave i freziranje međureda... i kako kaže osedeo je dok nisu počele da rađaju.... osim jedne trešnjice na početku reda koju je oglodao zeka... ona se svake godine razbijala od roda...


E sad ima još jedna stvar... treba voleti svaku voćku... treba joj pričati i družiti se sa njom pa će rađati ranije i više jer ima svrhu... treba joj pomagati kad treba... pružiti joj ljubav a ne psovati što ne rađa kada se svrati onih pet šest puta godišnje... da ih oprskate i da im bacite veštačko đubrivo i kad im pCujete i oca i majku jer ne rađaju.... zapamtite čuju one to...
drugarski pozdrav
 

mornar

Član
Učlanjen(a)
8 Apr 2017
Poruka
714
Lokacija
Smederevo
ZA VUKSA Pusti sad zeke,bubamare i pticice nego ovo mene zanima da profesor sa agronomije savetuje gradjanstvo da sadi divlju podlogu 4 puta 2. Necu nista lose da kazem za profesora koji je veliki znalac i verovatno ce u KOOPERACIJI sa carapanima uzeti sadnice po 100 dinara a uvaliti nekome po 500 dindzi uz obkjasnjenje da su bezvirusne i BLAGOM SUGESTIJOM da se sturdukne jedno 2000 komada po hektaru i profesor moza posle ovakvog udarca na Tajland ili Filipine da ga masiraju i lade a moze da daje i u dobrotvorne svrhe NEGO STA TI KAZES ZA TO JESI GA PITAO PROFESORE DA NIJE MALO GUSTO JESI GA PITAO DA MALO RAZREDIS ILI SE SEKU GRANE PA RASTE KAO PAULOVNIJA ZA GRADJU:haha:
 

vuxsd

Član
Učlanjen(a)
26 Nov 2014
Poruka
2.612
Lokacija
Smederevo
Evo da stanem u odbranu profesora... napisao je da su to eksperimentalni zasadi... šta se eksperimentiše... moguće i to o čemu kolega Mornar piše... kolega Radašine dobri dusi su poželjni... i podzemne gljive koje doprinose da biljke komuniciraju.... drugarski pozdrav.
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
204
Lokacija
Komarane, Krusevac
Mislim da sto je podloga slabije bujna, to vise utice visina kalemljenja na bujnost cele vocke...U ovom slucaju gore sa jabukom, MM106 je srednje bujna podloga, nesto reda 50-60% od sejanca cini mi se, i posto je sustina "slabije bujnosti" neka ili mala nekompatibilnost izmedju podlogle i plemke, ili problem sa uzimanjem nekih minerala ili nesot slicno kod same podloge, kad se ostavi duze stablo te podloge koja je slabije bijna, onda ona za nijansu vise utice na bujnost tj smanjuje je...

Imao sam jabuke kalemljene na MM106, sa posrednikom od M9 od 20tak cm, i to je bilo znacajno manje bujno od MM106.. Nisu bile nista bujnije (cak naprotiv, slabije su osetno bile bujne od M26 pa cak su slabije bile bujne i od direktno kalemljenih na M9).. Sve su bile u istoj parceli, manje vise isto obradjivane...Sto znaci da samo stablo moze da utice na smanjenje bujnosti cele vocke ako je od pogloge koja se slabo bujna...

Medjutim, kod tresnje na sejancu mislim da ne bi trebalo da bude znacajne razlike, posto sejanac nema nikakvo dejstvo na bujnost, on je sam po sebi bujan.. Mislim da visoko kalemljenje ima efekat smanjenja bujnosti na podooglama koje su slabije bujne (Gisela i slicno) ali ne vidim na koji nacin bi sejanac uticao na slabiju bujnost (bilo od divlje tresnje ili od magrive)...Jedino ako se desi da je sam sejanac slabije bujan (da se ukrstanjem dobije generativna podloga koja je sama po sebi slabije bujna) ali to je dosta manja verovatnoca da se dobije slabo bujna generativna podloga nasumicnim ukrstanjem u prirodi (desi se, ali jje vecina njih ipak bujna)...

Bilo bi zanimljivo probati naravno posrednik neke slabo bujne podloge (kao sto je Gizela 5, mozda cak i Gizela 3, a u nedsotatku slicnih da se uzme visnja ali ona ima inkompatibilnost sa tresnjom pa te sadnice ne bi trajale bas puno) i da se na takvu podlogu kalemi sorta tresnje... Sigurno bi bila vocka slabije bujna, e sad koliko, to je tesko odrediti...
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
204
Lokacija
Komarane, Krusevac
Da budem iskren, meni se nisu takve jabuke svidele, kalemljene na MM106 preko M9 posrednika... slabo su bujne bile, trazile su jacu rezidbu, lako preprode, i najveci problem je po mmeni bio taj sto moraju da imaju potporu... MM106 inace ne mora sa potporom, ali ovko im je trebala, posto sam imao solidan broj koje su se nakrivile... Imao sma zlatni delises i ajdared tako kalemljene... Obe su bile bas slabo bujne (ajdared vise posto je i sam slabije bujan), primetno manje bujne od direktno kalemljnih na M9... Doduse, to mozda i nije lose za neke stvari, ali meni licno se nije svidelo, jednostavno su mnogo slabo bujne, i slabo su rasle...Inace zemlja je teza ilovaca, relativno plodna tako da nisu bile u slabo plodnoj zemlji...Po meni se tako izgubila prednost koriscenja M106 podloge bez potpore...

Jel imas neki link da je neko istrazivao sta se desi bas sa tresnjom kad se kalemi sa posrednikom i koliko se smanji bujnost?
 

Komita 24

Član
Učlanjen(a)
2 Okt 2017
Poruka
66
Lokacija
Herceg Novi
tu sam drugari posle par dana nisam ulazio..za MORNARA sorta je burlat mislim na podlozi magrive i par nekih starinskih nepoznatih na istoj podlozi ..
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
204
Lokacija
Komarane, Krusevac
Nema razlog da im treba potpora ako je koren mm106 zato se i radi ta opcija, slaba bujnost a ne treba zica
Zato sam je i sadio u nadi da ne treba potpora, ali ispostavilo se da MM106 izgubi tu osobinu kad je sa M9 posrednikoma kalemljena, pa se jabuke naginju prilicno... Mozda je tu jos nesto znacajnije uticalo na smanjenje bujnosti sto ja trenutno ne vidim...

Takodje su gornji delovi skeleta prilicno tanki, pa malo vece opterecenje rodom (a zbog slabije bujnosti se znatno vise opterete rodom nego sto moze kruna da podnese) izaziva dodatno krivljenje i samo gornjeg dela, sto opet dovodi do zahteva za potporom...Sve u svemu, meni se nije svidela ta kombinacija, odnosno nije se pokazala onako kako je ocekivano, a to je da budu slabije bujne i rodnije ali BEZ potpore... Imao sma pored na M26 i M9, sa nekom polupotporom, i te jabuke su se bolej pokazale...

Takodje sta sam jos primetio je da su te na MM106, sa posrednikom M9, prosecno imale dosta sitnije plodove (obe sorte, i zlatni i ajdared) od ostalih...A iamo sma na MM106 direktno kalemljene, vise sorti, a i na M26 i M9 je dosta imalo...Sve su davale prosecno krupnije plodove od ovih sa posrednikom...

Tako da treba biti oprezan za sadnju sa posrednikom, osim ako nije isprobana par godina u praksi i utvrdjeno kako tacno deluje ta kombinacija u istim ili veoma slicnim uslovima gajenja...
 
Vrh