Tov junadi

U računici se uzima da se azot množi sa 6.25, pa ureja koja ima 47% azota ili 470gr u kilogramu, dođe da daje skoro tri kilograma proteina ili ti sedam puta više nego sojina sačma. Druga stvar je koliko su ti proteini iskoristljivi, mislim da ne bi trebalo ići sa urejom ako se ishrana zasniva na senu i koncentratu jer u toj varijanti ne može ureja da se iskoristi dok kad je silaža u pitanju tu je ureja ekstra, isto tako mislim da bi 4% bilo previše, plafon 1-1,5%.
 
Ne,ne moze 4 sigurno,cak je i probavano sa vise ali ume da stvara intoksikacije.Stvar je u sledecem.Urea se unosi sa hranom.U buragu se raspada na amonijakkoji odmah iskoriscavaju mikroorganizmi i mnoze se.Radom celog digestivnog trakta se ti isti mikroorganizmi prenose do tankog creva i sirista gde se i sami vare i razlazu dajuci visoko vredne i svarljive proteine,cak do 90%.U obroku mora biti dosta koncetrovane grane i dosta energije ali mora imati i voluminozne jer je jako pozeljno da ima sto vise mikroorganizama jer ako ih nema onda urea postaje otrov.Moze se 1/3 do 1/2 potreba za proteinima nadomestiti iz uree a burag moze da svari do100gr na 100kg mase buraga za 1 sat.Vredna je to hrana ali mora se ispostovati vise faktora tako da ko to nije siguran bolje i da ne radi jer inace ima da bude svasta.
 
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TH][TABLE="width: 576, align: left"]
[TR]
[TH]Primena uree u ishrani goveda
Dušan N. Kovačević, dipl.inž.
[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="align: left"]
Urea u obrocima goveda može značajno sniziti troškove proizvodnje mleka i mesa. Ovo iziskuje njeno protektiranje u cilju usporavanja obrazovanja amonijaka koji koriste mikroorganizmi buraga za stvaranje sopstvenih proteina.

Ogroman doprinos proučavanju proteinske ishrane preživara dao je finski naučnik, nobelovac, A.I. Virtanen. U razdoblju od 1965.-’69. godine vršio je istraživanje ishrane 3 grupe muznih krava (finski Ayrshire) bazirano na upotrebi uree* i amonijumovih soli (maksimalna dnevna količina neproteinskih azotnih materija /NPN/ po kravi bila je 600 grama). [*Karbamid: CO/NH2/2; oko 45% azota (N); proteinski ekvivalent = %N x 6,25]
Ove komponente su, praktično, bile jedini izvor azota prvoj grupi krava koje su dobijale i sledeća hraniva: skrob, celuloza, biljna ulja, mineralna smeša, granule polietilena te vitamini A, D2+D3 i E. Životinje su privikavane na ovakvu ishranu od uzrasta junice pa, čak, i u drugoj polovini šeste laktacije. Druga grupa je navikavana na ishranu bogatu ureom i sniženim učešćem proteina od uzrasta junice ili kada su bile u drugoj laktaciji. Korišćena su hraniva: sirov krompir, suvi rezanci šećerne repe, zob, ječam, A.I.V. silaža (patentirana tehnologija siliranja po metodi Virtanena), seno, ječmena slama, prah hemiceluloze, biljna ulja, urea, mineralna smeša i navedeni vitamini. Treća grupa je bila kontrolna, normalnog režima ishrane, u štali ili na pašnjaku: seno, silaža, cerealije, ječmena slama i mineralna smeša.
Standardizovanjem i upoređivanjem prinosa i kompozicije mleka, utvrđeno je da, uglavnom, nema statistički značajnih razlika između grupa krava. Ovakva ishrana omogućava proizvodnju do 5000 kg mleka u laktaciji dok je viša mlečnost ograničena sposobnošću krave za konzumiranje hrane i kapacitetom bakterija rumena za sintezu proteina.
Prva grupa krava, iako drastično hranjena, imala je normalne reproduktivne pokazatelje. Samo je koncentracija histidina u krvi bila snižena i iščezle su protozoe buraga (rumena), dok je broj bakterija znatno porastao, što svedoči da mikrofauna ne koristi NPN materije za svoj razvoj. Histidin je, ionako, zastupljen u niskoj koncentraciji u bakterijskim belančevinama.

Skorašnja istraživanja pokazuju da je mlečna krava sposobna, ukoliko konzumira više od 200 grama uree dnevno (oko 90 g čistog azota), za godišnju proizvodnju od 200 kg sirovih proteina. Ovo, posmatrajući kroz sirove proteine, jednako je 2 tone pšeničnog zrna, jednoj toni pogača pamukovog semena ili 600 kg sojinog zrna. Drugim rečima, u rumenu/buragu mlečne krave može se postići proizvodnja proteina kao na 1 hektaru oranice. Manje korišćenje zrna žitarica u ishrani preživara, u većini zemalja u razvoju, dovodi do smanjenja količine dostupne energije za sintezu mikrobiološkog proteina u buragu. U ovom slučaju, zbog više doze uree a slabije ishrane grla, dolazi do pojave trovanja amonijakom i alkaloze. Optimalno iskorišćenje NPN materija zavisi, osim prisustva lako svarljivih ugljenih hidrata, i od prisustva proteina u hrani te od njihove razgradivosti. Metabolizam preživara je specifičan jer se 60 % sirovih proteina hrane transformiše u isparljive masne kiseline i amonijak procesom dezaminacije pod uticajem mikroorganizama dok se ostatak vari i apsorbuje u crevima. Manje je istražen uticaj fizičke forme i trajanja prisutnosti čestica hrane u predželucima na iskorišćavanje NPN dodataka obroku.

Tehnologija usporavanja razgradnje NPN materija
Tokom metabolizma u rumenu NPN materije se potpuno otapaju, brzo povišavajući koncentraciju amonijaka u buražnoj tečnosti.
1970. godine, zahvaljujući radovima Bartleya i Deyoea (Kansas State University), na tržištu se pojavila Starea i drugi NPN dodaci, posebnom tehologijom zaštićeni od prebrzog rastvaranja (smanjen je i destruktivni uticaj vlage tokom skladištenja i manipulacije te gorčina obroka). Ovi proizvodi, pored 20-32% uree, sadrže različite mešavine prekrupljenog zrna žitarica (odličan rezultat je pokazao ječam), osušen krompir i lucerkino brašno, manju količinu bentonita ili ilovače radi bolje disperzije čestica u smeši i propionsku ili neku drugu organsku kiselinu kao konzervans. Najbolji je ekstrudirani oblik smeše; jer se, uticajem visoke temperature i pritiska, skrob sjedinjava sa ureom u želatinoznu, homogenu masu koja se u buragu postepeno rastvara oslobađajući, simultano, poželjan odnos uree i ugljenih hidrata za bakterijsku sintezu proteina. U ovom slučaju se smanjuje nakupljanje slobodnog amonijaka u medijumu i direktna resorpcija u krv. Sličnim postupkom se dobija smeša na bazi melase. Kod nas se sa uspehom radilo na proizvodnji veštačke sačme (meša se urea sa 46,2% N i kukuruzno brašno u odnosu 1:4 te termički tretira na 100°C u prisustvu tzv. „suve pare”) koja se dodaje u smešu koncentrata za krave od 5-10%.
Konzumacija ovih proizvoda je povećana zbog ukusnosti i ide, često, do 1 grama po kg telesne mase grla uz minimalni rizik od toksičnog dejstva. Uz održanje dobrog zdravlja i normalne reprodukcije, mlečnost grla prelazi 6900 kg u laktaciji. Poslednje dve godine ubrzano se razvija tehnologija kapsuliranja NPN materija polimerima (Optigen 1200) u cilju bolje kontrole razgradnje, čemu posebno pogoduje rast cena proteinskih hraniva a naročito sojinog brašna.

Praktične preporuke
Pre nego se pristupi dodavanju NPN materija obroku potrebno je valjano proceniti hraniva u pogledu sadržaja i kvaliteta proteina. Najuspešnije dodavanje je kod kukuruza i kukuruzne silaže kao visokoenergetskih a niskoproteinskih hraniva (kukuruzna silaža od biljaka pogođenih sušom i od jako đubrenog kukuruza može sadržavati znatne količine NPN-a!!!).
Preporučena količina uree u smeši koncentrata je 1% a 0,5% u kukuruznoj silaži (5 kg/t). Ako se silaži doda 0,5% uree treba smanjiti količinu zrnaste hrane. Dodavanje 5 kg uree po toni kukuruzne silaže povećaće sadržaj proteina od 8 na 11-12% na bazi suve materije.
U proseku, grlu se daje 180-230 grama uree dnevno. Pošto nije ukusna treba je temeljno izmešati sa koncentratom, silažom ili melasom. Ne posipati je po drugim hranivima zbog gorčine!
Tokom perioda privikavanja grla potrebno je 7-10 dana postepeno povećavati količinu uree te neće doći do smanjenja konzumiranja hrane odn. prozvodnje.
U ranoj laktaciji treba grlu ograničiti količinu uree.

Prva pomoć u slučaju trovanja grla ureom: kod pojave prvih simptoma, grlu ulijte u burag 5 ili 10% rastvor sirćetne kiseline a 2-3 časa posle ponovite tretman sa polovinom prvobitne količine rastvora. Da bi izbegli ovakve neugodnosti uputno je u ishranu grla uvesti, bar povremeno, domaće jabukovo sirće!!!

Dve smeše koncentrata sa industrijskim NPN dodatkom, tipa naše veštačke sačme ili američke Staree, za ishranu priplodnih junica od šestog meseca starosti pa do partusa.
Smeša #1 i #2, respektivno (u %): mleveni kukuruz 61,5/70,0; pogače suncokreta 10,0/0,00; sačma uljane repice 15,0/11,0; suvi kvasac 0,00/2,0; NPN dodatak 2,5/6,0; pšenične mekinje 8,0/8,0; premiks minerala 2,0/2,0 i premiks vitamina 1,0/1,0.

Interesantan je ogledni tov tri grupe zebu junadi glavama i lišćem šećerne repe (gšr); gšr sa dodatkom 1,8 kg suve materije NPN preparata te smešom gšr i kukuruza (40:60) sa istovetnim dodatkom. Na prvom obroku, prosečan dnevni prirast grla je bio 125 g, na drugom 708 g a na trećem 641 g (P<0.05). (Galina et al.,2003.)
Primena NPN dodataka je uspešna i u tovu ovaca za proizvodnju mesa.

Zaključak
Ishrana preživara može se vršiti dodatkom NPN materija obroku, uz dovoljno prisustvo lako svarljivih ugljenih hidrata (prekursori ugljeničnih skeleta odn. keto kiselina za sintezu mikrobnih proteina) i mineralnih materija. Ne treba zaboraviti ulogu grubih, biljnih vlakana u obroku za pravilan motilitet predželudaca - redovno davanje sena a junadima u intenzivnom tovu bar 1-2 kg dnevno. Kod komponovanja obroka treba obratiti pažnju na sadržaj sumpora u hranivima i njegov odnos prema azotu!
Pažljivim balansiranjem obroka može se postići rentabilna i sigurna proizvodnja mleka i mesa, za šta treba upotrebiti proverena naučna saznanja i računarsku tehniku.



Izvor: Stocarstvo.com[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD]
uspravna_linija.jpg
uspravna_linija.jpg

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Ovako utovljenu junad HF rase nisam skoro vido.Nadam se da se domacinu isplatilo.Poznato je da je stepen iskoriscenja hrane za tov kod HF junadi daleko manji od simentalca.

Domaćin je više nego zadovoljan. To su sve telad sa njegove farme, ne isplati mu se da prodaje po 150e a ima hranu i tovi. I ja nikad bolju junad HF nisam video, neki simentalci bi se postideli. Inače koristi Semex-ovo seme od bikova, što je još čudnije. A što se tiče uree, ipak kod junadi ne bih išao preko 1,5%, jer onda bi trebalo u koncentratu i kabastom delu biti dosta lako rastvorljivih šećera koji će fermentisati brzo u buragu, ako toga nema neće dati adekvatne rezultate a može biti štetno.
 
Zato što su to bikovi koji se testiraju samo na osobine mlečnosti, u ocenu priplodne vrednosti ne ulaze osobine porasta, te samim tim čisto sumnjam da su im dobre, pogotovu što su u negativnoj genetskoj korelaciji sa mlečnošću. U našim centrima u testu i HF i RHF mladih bikova prati se prosečni dnevni prirast i mislim da ulazi u ocenu priplodne vrednosti. Telad od domaćih bikova trebala bi da imaju bolje priraste zbog ovog i zbog toga što naši bikovi nemaju takav genetski potencijal za mlečnost, pa osobine tovnosti su relativno dobre.
 
Pošto sam ja i dalje početnik i laik u ovom poslu, molio bih za mišljenje ostalih kolega.

Naime, pošto sam čuo razne priče, interesuje me šta je bolje...
Dali je bolje davati junadima dva puta dnevno obrok (koncentrat) i kabaste hrane po volji, ili obrnuto?
 
Ja se drzim ovog prvog metoda ,jedan prijatelj je pre nekoliko godina pokusao taj tov sa konc. po volji a kabasto(luc. seno) kako on kaze "samo da procackaju zube" i rezultati su bili katastrofalni.
 
Pošto sam ja i dalje početnik i laik u ovom poslu, molio bih za mišljenje ostalih kolega.

Naime, pošto sam čuo razne priče, interesuje me šta je bolje...
Dali je bolje davati junadima dva puta dnevno obrok (koncentrat) i kabaste hrane po volji, ili obrnuto?
ja dajem upravo tako,ujutru i uvece kocentrat,a kabastu hranu imaju preko celog dana,,,,
mada ne mora znaciti da je to ispravno i da sam ja u pravu,bilo bi lepo cuti misljenje ostalih kolega

- - - - - - - - - -

Tov junadi je jedna od dve osnovne govedarske proizvodnje.
Razlikuju se dve osnovne kategorije tovljenika:
- mlada utovljena junad koja kod nas do 15 meseci dostižu telesnu masu od 420-450 kg.
- starija utovljena junad, koja u starosti od 18 do 24 meseca dostižu masu od 500 kg.
Tov mlađih životinja ima značajne prednosti nad tovom starijih životinja. Mlađe životinje imaju intezivniji porast telesne mase od starijih, i mogu da konzumiraju veće količine hrane po jedinici telesne mase. Pored toga, znatno je povoljniji odnos mesa i masti dobijenih od mlađih životinja u formiranom prirastu, nego od starijih, pa je i manji utrošak hrane za jedinicu prirasta.
Za tov su najpogodnija muška nekastrirana junad, jer se ostvaruju viši dnevni prirasti i konverzija hrane, nego sa muškim kastriranim i ženskim životinjama.
U zavisnosti od učešća različitih hraniva u obrocima tovne junadi, postoje osnovna 3 tipa tova:
1/ koncentratni tip tova,
2/ polukoncenrtatni tov i
3/ tov kabastim hranivima.
Koncentratni tip tova:Za ovaj tip tova koriste se smeše koncentrata na bazi zrna kukuruza, kao osnovnog izvora energije. U smešama za intezivan tov junadi zrna žitarica učestvuju sa 60-70%. U ovakvim smešama proteinska hraniva zajedno sa mineralima i vitaminima čine 10-15% smeše. U kompletne smeše koncentrata može se unositi i lucerkino brašno, a njegovo učešće obično iznosi 5-20%. U intezivnom tovu junadi, pored koncentrata mogu se koristiti i manje količine kabaste hrane. Uvođenje ovakvih hraniva pozitnivno deluje na proces varenja u buragu, stimuliše konzumiranje hrane i razvoj odredjene mikroflore.Polukoncentratni tip tova:Ovo je tov junadi ograničenim količinama koncentrovane i grube kabaste hrane. I u ovom slučaju radi se o obilnoj ishrani koncentratima, ali, ipak, normiranoj. U ovom tipu obroka koncentrati čine 45-60% od ukupne suve materije obroka. U proseku se daju sledeće količine hraniva na 100kg:
- žitarice 1-1,5 kg
- uljane sačme 0,25-0,75 kg
- suva voluminozna hraniva 0,80-1,00 kg
Junad hranjena sa ovakvim obrocima postižu sasvim zadovoljavajuće dnevne priraste, koji se u vecini slučajeva kreću izmedju 1-1,2 kg. Kvalitet ovakvo hranjenih tovljenika je dobar, utrošak hrane umeren a izbegavaju se i opasnosti od pojave razlicitih digestivni i metabolicikh smetnji. Zato je ovakav tip ishrane naročito pogodan za tov mlađe junadi.
Tov kabastim hranivima: Ovaj tip tova junadi zasniva se na ishrani velikim količinama kabaste hrane, uz ograničenu upotrebu koncentrata. Kolicina koncentrata znatno je manja nego u polukoncentratnom tipu tova junadi.
Ovakav tip tova, po pravilu, treba organizovati gde je moguca velika prozivodnja jeftine kabaste hrane. Zbog manjih dnevnih prirasta, ovakav tov traje znatno duže. Utrošak hrane za uzdržne potrebe, a i ukupan utrošak hrane za jedinicu prirasta, je znatno veći, a kvalitet tovljenika je nešto slabiji. Za uspešan tov junadi kabastom hranom neophodno je da su junad dovoljno
razvijena i da mogu konzumirati velike količine kabaste hrane. Neophodno je kabastom delu obroka redovno dodavati i određene količine koncentrovane hrane.
 
branko Nebavim se profi tovom junadi, a godisnje izbacim oko desetak bikova. Od kako sam poceo toviti junad koncentrat imaju uvek, silazu imaju gotovo uvek, a seno dajem po potrebi. Kada telad pocinju da jedu koncentrat onda ide manja kolicina, zatim se povecava dok ne pocne da im ostaje u jaslama. Posle toga oni sami uzimaju koliko im je potrebno. Ovakvim sistemom davanja jos uvek nisam imao nadimanje teladi ili kasnije bikova. Mozda vise odlazi koncentrovane hrane ali ipak ovakav sistem kod mene najbolje funkcionise. Da napomenem junad nisu vezana. Lucerku,slamu kukuruzovinu ne dajem, osim u susnim godinama.
 
Ja sam pokusao da im dajem koncentrat po volji a iznad postojecih jasala sam napravio jasle za seno tako da su imali i seno po volji ali nisam dobio nista na prirastu, samo sam imao mnogo vecu potrosnju hrane za isti prirast i primetio sam da u balezi ima dosta nesvarene hrane tako da sam se vratio na heanjenje na obrok, leti konsentrat ujutru i uvece, izmedju detelina a zimi kada ih hranim silazom ja podelim dnevnu dozu koncentrata na tri dela i dajem im preko silaze triput na dan i jednu balu deteline na deset komada.
 
Meni kocentrat jedino stoji kod telaca koji tek treba da projedu pa da onako liskaju i navikavaju se,cim projedu dobijaju svoju kolicinu dva puta na dan
 
Nazad
Vrh