Razumem ja odlično o čemu piše
@markojx . Kad te već pomenuh, da ti zahvalim na redovnim izveštavanjima o ceni, dobar si orjentir i podaci su ti pouzdani.
Razumem i konstatujem sledeće.
Ne postoji NAŠE tržište. Sve teletine, junetine i govedine što se pojede u Serbiji Zemlji, po postojećim cenama, mogu proizvesti četiri-pet osrednjih domaćina sa severa Serbije Zemlje. Ovo što proizvodimo i prodajemo je za ino-tržište. A ino-tržište nije isto što NAŠE tržište. Odatle vuče koren savremeno nesnalaženje i seljaka i klaničara.
Ovdašnji klaničarski menadžment je groblje neopojano. Duduk na duduka, tutuban do tutubana. Sposobni i vični isključivo u sitnopijačnom muljanju i zakidanju na kantaru. Oni u suštini i jesu pijačni prevaranti, još uvek nisu dosegli nivo zanatske radnje bez obzira na kacitete kojima raspolažu. Možda tek njihovi naslednici naprave neki pomak...
Standard kvaliteta 10-12 meseci tova za 550-600kg žive vage je relikt vremena socijalističke Jugoslavije. Tada smo imali uslove i računa da koncetrovanim tovom proizvodimo bebi bif i prodajemo ga Italiji i Grčkoj. Zarada klaničara je bila čuveni peti čerek.
Bebi bif podrazumeva da je june staro maximalnih 18 meseci.
Danas, niti seljak, niti poljoprivrednik Serbije Zemlje ima računa da po svetskoj ceni i uz svetsku konkurenciju proizvodi taj i takav kvalitet, niti klaničar ima računa da to kupuje i kome prodaje.
Prvi i drugi kontigent junetine Turskoj su prodati za nekih pola evra skuplje u odnosu na britansku, irsku i argentinsku junetinu. Ovdašnji samozvani analitičari, a u stvarnosti dokonjaci i kafanska naklapala su tvrdili i pisali kako je to zato jer je naša junetina non gmo.
Nije rođače, nije istina, lupetaš bez ikakvog osnova. Fakultet se završava da bi se umelo služiti literaturom i donositi ispravne zaključke. Istaživanjem tokova robe na putu Serbija-Turska stručan čovek uviđa poentu.
To što smo prodali pola evra skuplje je zbog toga što smo prodavali kvalitet koji se u Turskoj može prodati i prodaje se kao teletina.
Praćenjem tokova robe uviđa se da srpska roba završava u pogonima za konfenkcioniranje mesa, a dalje u maloprodajinim lancima kao teletina i pogonima za dalju preradu kao juneće kosti.
No, situejšen iz takejšen, da ne dužim dalje ovde... Saznanja i razmišljanja na ovu temu mi se uklapaju u ono što planiram reći na temi o budućnosti srpskog sela.