Sava21
Član
Proci ce 21 dan...
A ybg, kad se od junadi naprave svinje onda moraju imati cenu svinjetine.
Govedo je preživar i u njega ne sipaš kukuruz, soju i kurce-palce.
Skupo hranivo, to je muka, ne znam kako se ti ne kapira ???
Gde je sad onaj Tine da priča kako će mlečno govedarstvo obezbediti telad za tov. Oće al u qurcu...
Da bi od teleta iz mlečnog govedarstva nabio june na tražene standarde starost-kilaža moraš u njega sipati zrno. Al to batice u siromašnoj zemlji nemaš kome da prodaš.
Mora se ukapirati da cena govedine i goveđih prerađevina u Serbiji Zemlji mora opasno da padne kako bi ih Serbi mogli jesti. A kako da padne kad seljak u june sipa suvo zlato ???
Imaš pravni okvir i umesto da možeš zaklati, usitniti, osušiti i raskrčmiti domaćem kupcu, ti propadaš jer si uložio pare koje ne možeš izvući na domaćem tržištu...
Govedo je preživar i u njega ne sipaš kukuruz, soju i kurce-palce.
Skupo hranivo, to je muka, ne znam kako se ti ne kapira ???
Gde je sad onaj Tine da priča kako će mlečno govedarstvo obezbediti telad za tov. Oće al u qurcu...
Da bi od teleta iz mlečnog govedarstva nabio june na tražene standarde starost-kilaža moraš u njega sipati zrno. Al to batice u siromašnoj zemlji nemaš kome da prodaš.
Mora se ukapirati da cena govedine i goveđih prerađevina u Serbiji Zemlji mora opasno da padne kako bi ih Serbi mogli jesti. A kako da padne kad seljak u june sipa suvo zlato ???
Imaš pravni okvir i umesto da možeš zaklati, usitniti, osušiti i raskrčmiti domaćem kupcu, ti propadaš jer si uložio pare koje ne možeš izvući na domaćem tržištu...
markojx
Član
Nase trziste trazi simentalca kratkog roga debelog vrata tezine od 550 do 600 kg mladog do 10 meseci u tovu hranjenog koncetratom senom ili silazom uz koncwtrat sve ostalo su eksperimenti . Tovne rase i ostale mlecne rase duzi tov jeftinom hranom pogotovo velike kilaze dovodi u pitanje prodaju i zajebavanje natkupaca posto oni samo znaju za simentalca. U ovom konkretnom slucaju momci su imali svoju kalkulaciju sa holstajnom jeftinije tele ovo ono . Utrosak hrane holstajna je mnogo veci od simentalca plus izgledaju ko baba roge na sve to da me prca natkupac ne hvala
Razumem ja odlično o čemu piše @markojx . Kad te već pomenuh, da ti zahvalim na redovnim izveštavanjima o ceni, dobar si orjentir i podaci su ti pouzdani.
Razumem i konstatujem sledeće.
Ne postoji NAŠE tržište. Sve teletine, junetine i govedine što se pojede u Serbiji Zemlji, po postojećim cenama, mogu proizvesti četiri-pet osrednjih domaćina sa severa Serbije Zemlje. Ovo što proizvodimo i prodajemo je za ino-tržište. A ino-tržište nije isto što NAŠE tržište. Odatle vuče koren savremeno nesnalaženje i seljaka i klaničara.
Ovdašnji klaničarski menadžment je groblje neopojano. Duduk na duduka, tutuban do tutubana. Sposobni i vični isključivo u sitnopijačnom muljanju i zakidanju na kantaru. Oni u suštini i jesu pijačni prevaranti, još uvek nisu dosegli nivo zanatske radnje bez obzira na kacitete kojima raspolažu. Možda tek njihovi naslednici naprave neki pomak...
Standard kvaliteta 10-12 meseci tova za 550-600kg žive vage je relikt vremena socijalističke Jugoslavije. Tada smo imali uslove i računa da koncetrovanim tovom proizvodimo bebi bif i prodajemo ga Italiji i Grčkoj. Zarada klaničara je bila čuveni peti čerek.
Bebi bif podrazumeva da je june staro maximalnih 18 meseci.
Danas, niti seljak, niti poljoprivrednik Serbije Zemlje ima računa da po svetskoj ceni i uz svetsku konkurenciju proizvodi taj i takav kvalitet, niti klaničar ima računa da to kupuje i kome prodaje.
Prvi i drugi kontigent junetine Turskoj su prodati za nekih pola evra skuplje u odnosu na britansku, irsku i argentinsku junetinu. Ovdašnji samozvani analitičari, a u stvarnosti dokonjaci i kafanska naklapala su tvrdili i pisali kako je to zato jer je naša junetina non gmo.
Nije rođače, nije istina, lupetaš bez ikakvog osnova. Fakultet se završava da bi se umelo služiti literaturom i donositi ispravne zaključke. Istaživanjem tokova robe na putu Serbija-Turska stručan čovek uviđa poentu.
To što smo prodali pola evra skuplje je zbog toga što smo prodavali kvalitet koji se u Turskoj može prodati i prodaje se kao teletina.
Praćenjem tokova robe uviđa se da srpska roba završava u pogonima za konfenkcioniranje mesa, a dalje u maloprodajinim lancima kao teletina i pogonima za dalju preradu kao juneće kosti.
No, situejšen iz takejšen, da ne dužim dalje ovde... Saznanja i razmišljanja na ovu temu mi se uklapaju u ono što planiram reći na temi o budućnosti srpskog sela.
Razumem i konstatujem sledeće.
Ne postoji NAŠE tržište. Sve teletine, junetine i govedine što se pojede u Serbiji Zemlji, po postojećim cenama, mogu proizvesti četiri-pet osrednjih domaćina sa severa Serbije Zemlje. Ovo što proizvodimo i prodajemo je za ino-tržište. A ino-tržište nije isto što NAŠE tržište. Odatle vuče koren savremeno nesnalaženje i seljaka i klaničara.
Ovdašnji klaničarski menadžment je groblje neopojano. Duduk na duduka, tutuban do tutubana. Sposobni i vični isključivo u sitnopijačnom muljanju i zakidanju na kantaru. Oni u suštini i jesu pijačni prevaranti, još uvek nisu dosegli nivo zanatske radnje bez obzira na kacitete kojima raspolažu. Možda tek njihovi naslednici naprave neki pomak...
Standard kvaliteta 10-12 meseci tova za 550-600kg žive vage je relikt vremena socijalističke Jugoslavije. Tada smo imali uslove i računa da koncetrovanim tovom proizvodimo bebi bif i prodajemo ga Italiji i Grčkoj. Zarada klaničara je bila čuveni peti čerek.
Bebi bif podrazumeva da je june staro maximalnih 18 meseci.
Danas, niti seljak, niti poljoprivrednik Serbije Zemlje ima računa da po svetskoj ceni i uz svetsku konkurenciju proizvodi taj i takav kvalitet, niti klaničar ima računa da to kupuje i kome prodaje.
Prvi i drugi kontigent junetine Turskoj su prodati za nekih pola evra skuplje u odnosu na britansku, irsku i argentinsku junetinu. Ovdašnji samozvani analitičari, a u stvarnosti dokonjaci i kafanska naklapala su tvrdili i pisali kako je to zato jer je naša junetina non gmo.
Nije rođače, nije istina, lupetaš bez ikakvog osnova. Fakultet se završava da bi se umelo služiti literaturom i donositi ispravne zaključke. Istaživanjem tokova robe na putu Serbija-Turska stručan čovek uviđa poentu.
To što smo prodali pola evra skuplje je zbog toga što smo prodavali kvalitet koji se u Turskoj može prodati i prodaje se kao teletina.
Praćenjem tokova robe uviđa se da srpska roba završava u pogonima za konfenkcioniranje mesa, a dalje u maloprodajinim lancima kao teletina i pogonima za dalju preradu kao juneće kosti.
No, situejšen iz takejšen, da ne dužim dalje ovde... Saznanja i razmišljanja na ovu temu mi se uklapaju u ono što planiram reći na temi o budućnosti srpskog sela.
Poslednja izmena:
MONTOYA
Član
Jel ima neko slucaj da bikovi radije jedu slamu koja i nije bas neka nego seno, silazu, koncetrat?
Bacim pod njih slamu oni poizlaze iz jasala ostave redovnu hranu da bi jeli slamu koja je sto puta kisla
Bacim pod njih slamu oni poizlaze iz jasala ostave redovnu hranu da bi jeli slamu koja je sto puta kisla
cika_jova
Član
Montoya i kod mene isti slucaj, nisam balirao slamu nego pokosio u avgustu strnjike i izbalirao sve zajedno, da se udave u tome...
markojx
Član
Da da desava se valjda im fali celoloze pa sami uzimaju sta im treba
markojx
Član
Video sam kod Djurdjevica melje slamu i ubacuje u tmr obrok sa silazom i koncetratom
I kod nas je isti slucaj, ubacim slamu, olizu jasle..
Znam veliki da obavezno ubacuju slamu u mix prikolicu, mesaju sa silazom koncentratima itd...
E sad,celulozu ima okomak-cok, (ostatak klipa od kukuruza kad se okruni), mleli smo cele klipove, zapazio sam da to mnogo lepse jedu no okrunjen kukuruz samleven + dopunska smesa.
Послато са SM-G970F помоћу Тапатока
Znam veliki da obavezno ubacuju slamu u mix prikolicu, mesaju sa silazom koncentratima itd...
E sad,celulozu ima okomak-cok, (ostatak klipa od kukuruza kad se okruni), mleli smo cele klipove, zapazio sam da to mnogo lepse jedu no okrunjen kukuruz samleven + dopunska smesa.
Послато са SM-G970F помоћу Тапатока
Čovek kad se oždere masnim i slanim mesištem, pa ga počne mučiti kiselina u želucu, pojede kašičicu sode bikarbone da olakša sebi, da uravnoteži Ph.
Preživarima na koncetratu je slama soda bikarbona.
U komšiluku čovek hladno cedi suncokret, ljuske, posle tri četiri različita procesa ceđenja, opere u ceđi kako bi iskoristio i zadnji trag masti, a krave se posle dave sa tim osušenim ljuskama.
Obrano kukuruzište, kukuruzovina ko duša, ovce naiđu i preberu samo klip. Padne kiša, jedna-dve, one da se zadave sa kukuruzovinom, oglođu svaku stabljiku.
Preživarima na koncetratu je slama soda bikarbona.
U komšiluku čovek hladno cedi suncokret, ljuske, posle tri četiri različita procesa ceđenja, opere u ceđi kako bi iskoristio i zadnji trag masti, a krave se posle dave sa tim osušenim ljuskama.
Obrano kukuruzište, kukuruzovina ko duša, ovce naiđu i preberu samo klip. Padne kiša, jedna-dve, one da se zadave sa kukuruzovinom, oglođu svaku stabljiku.
MONTOYA
Član
Moze li se nekim dodatkom u koncetrat smanjiti kiselost
markojx
Član
Kupis soda bikarbonu i ubacujes u hranu ,mada u premiksima je vec ima tipa primasan itd
markojx
Član
Jeftinije im nabalirati slame i dodavati da jedu uz svu ostalu hranu,em nije skupo ,jeftin izvor celuloze sumpora za papke i stabilizuje burag
