Kad sam bio mali deda posadi mali bagrenjak, ako kad zatreba za direke i durunge, za stubove za šupu recimo.... Eno ih još rastu, kad god sam hteo koji da posečem izbio rat između mene i tate jer deda je već odavno umro.... Kad tata umre onda ja mojim sinovima verovatno neću dati...Kad sam bio srednjoškolac išao sa pokojnim ćaletom i dedom u šumu da sečemo bagrem za stubove za šupu.
Ćale drži motorku, gleda koji je bagrem praviji i bolji, ali deda glavni nadzor. Kaže ćale za jedan, e ovaj je dobar, da sečemo njega.
Deda stao u jednu stranu gleda, pa predje na drugu pa pogleda i kaže, nemoj njega, ovaj MNOGO prav, neka ga nek ostane...
Naučio od deteta da sve što je dobro čuva za neko drugo vreme i druge generacije.