Ovako je izgledala, nije bilo nikakve predopreme za rotor. Poslao sam im sliku, rekao širinu zahvata i razliku u dužini ova dva produžetka rama (crvena) sa zadnje strane.
Može, dogovoreno. Oni donesu, navare prihvatne ploče i namontiraju rotore.
I jbg, koliko para toliko i muzike, to što smo kupili smo i dobili, masivan jak rotor, u čiji kvalitet ne sumnjam jer je i tanjirača odličnog kvaliteta. Cilj nam je i bio da bude teža, jer je i posle dva prohoda umela da ostavi uspravan čapur i komušinu po tragu slamotresa.
Neki su rešavali debalans tako što naslažu ležajeve na vučno oko kad kače tanjiraču, da ne može da šeta ruda gore dole po klinu. Ali to samo delimično reši, kao i natezanje poluge sa oprugama jer tanjirača i dalje visi pozadi, čupa se stub na koji je fiksirana poluga sa oprugama i opet rotori u transportu udaraju po zemlji.
Ovo kako sam uradio, je po meni bolje rešenje, jer su rasterećene opruge, i cela mašina je u balansu samo na točkovima. Ali je i porasla masa sa 1400kg na malo manje od 2 tone.
2-3 podmazivanja dnevno bi trebalo da sačuva ležajeve. A kako će se rus sa sad 46 meteri (pozajmili smo 200 kila sa prednje vuče) boriti s njom videćemo.