Suncokret 2015.g.

Nisu problem traktorski tockovi nego uredjaji za skidanje useva, morali bi na prepravku, a ko skida kuk.adapterom taj moze samo da sanja...
 
Ako moze neki rezultat da da za pioner suncokret na teritoriji juznog banata bio bi mu jako zahvalan. Koji hibrid se najbolje pokazao na nasoj peskovitoj zemlji
 
I SUNCOKRET POGNUO GLAVU ZBOG NISKE OTKUPNE CENE
Novi Sad, 23. januar 2015.
Ratari, posebno u Banatu, su razočarani i, kažu, poniženi otkupnom cenom suncokreta, koja se u javnosti kretala od 27 do 31 dinar, a bilo je i onih koji su dobili i veću cenu. komentari su poznati, a reakcije se očekuju – smanjivanje površina ili potpuno napuštanje gajenja. Kada se analiziraju podaci našeg saradnika Vojislava Mirkova, ostaje nekoliko otvorenih pitanja. Prvo, da li su ratari pronašli „meru” ulaganja u proizvodnju suncokreta, pa ih otkupna cena samo održava u gajenju.Drugo, da li imaju pojedinačna jeftinija ulaganja od navedenih u ovoj kalkulaciji ili imaju veće prinose od proseka, koji je autor Mirkov koristio da bi izveo zaključke? Vojislav MirkovU svedenoj rečenici u sedam tačaka Mirkov navodi sledeće:1 kg suncokreta = 0,42% sirovog ulja1 kg sirovog ulja = 0,7 kg jestivog ulja1 kg jestivog ulja = 3,4 kg suncokreta1 kg jestivog ulja = 3,4 kg suncokreta x 19,5 din = 65,57 dinara1 kg jestivog ulja = 112 din u maloprodaji – 10% pdv – 10% trgovačke marže = 92,56 din – proizvodna cena 65,67 = 26,99 extra profita : 65,57 = 41% extra profita po kg jestivog ulja.Ovde je profit od 41% po kilogramu jestivog ulja glavna tačka za razgovor o (ne)realnoj otkupnoj ceni suncokreta.Ratari u jadanju kažu da i suncokret saginje glavu od sramote, što ga tako nisko vrednuju.
tabela.JPG
Ako troškove po kalkulaciji podelimo sa prosečnim desetogodišnjim prinosom dobijamo sledeće proizvodne cene:Bez rente 95.905:2.955=32,46 din/kgSa rentom 122.905:2.955=41,59 din/kgNa našem imanju ove godine je rodilo 4.266 po hektaru, pa bi cena bez rente iznosila 95.905:4.266=22,98, sa rentom 122.905 : 4.266=28,80 din/kgU Srbiji se očekuje prosek roda od oko 2.700 kg/ha bez rente bi iznosilo 95.905:2.700= 35,52 din/kg, a sa rentom 122.905:2.700 = 45,52 din/kgDesetogodišnji prinos u Srbiji je oko 2.300kg/ha sa rentom cena iznosi (122.905:2.300) 53,47 din/kg i bez rente (95.905:2.300) 41,70 din/kg.
tabela%202.JPG
Ako ovaj iznos troškova podelimo sa cenom od 27 din/kg 74.710:27=2.767 kg/ha, ovaj podatak nam pokazuje da ko neostvari prinos po hektaru 2.767 kg/ha ili 1.593 kg/kj imaće gubitak na supstanci – vuše uloženo para od prihoda. Pored toga neće ostvariti amortizaciju I radio je džabe. Ako je neko sejao suncokret na zemlji koju je uzeo u arendu (zakup), njemu je potreban rod (74.710+27.000=101.710:27) 3.767 kg/ha ili 2.167 kg/kj da bi pokrio sve troškove.Suncokret ima masnoće – ulja od 40 do 45%. Ako uzmemo da je prosek 42% za 1 kg sirovog ulja je potrebno (1:0,42) 2,38 kg suncokreta. Od jednog kilograma sirovog ulja se dobija oko 0,70 kg rafiniosanog ulja a ako ovo stavimo u odnos 1:0,7=1,43 kg sirovog ulja za 1 kg rafinisanog. Ako navedenih 2.38 kg suncokreta za kg sirovog ulja pomnožimo sa 1,43 koliko je potrebno za 1 kg jestivog ulja 2,38x1,43=3,40 kg suncokreta za 1 kg ulja rafinisanog od 1 kg suncokreta se dobija oko 0,5 kg suncokretove sačme čija je cena ista koliko su uljare platile suncokret odnosno 27 din/kg. Ako ovo izrasčunamo 27x0,5013,5 što znači cena ulja iz 3,40 kg suncokreta 3,40x13,5=45,90 din. Ako uzmemo da osnovna sirovima suncokret učestvuje u ceni ulja sa oko 70% imamo 45,90 :70 x 100 =65,57 din/kg.Cena ulja u maloprodaji je 112 dinara po litri i ako od ovoga odbijemo PDV koji iznosi 10% 112:1,1=101,8 din/l, ako od ovih 101,8 odbijemo maloprodajnu maržu koja je limitirana na 10% 101,8:1,1=92,56 din/l., ako od ovih 92,56 oduzmemo proizvodnu cenu od 65,57 - dobijamo 26,99 din/l. Ako ovaj extra profit podelimo sa proizvodnom cenom od 65,57 din/l dobijemo 41% extra profita.Tejlorizam i marksizam su poznati u nauci o radu. Američki industrijalac Tejlor je poznat po tome što je prvi u svetu snimio i počeo da normira rad radnika. Krajem XVIII veka on je normirao normative rada na najboljem radniku, što znači da su ostali radnici, koji nisu mogli da rade kao on, dobijali manju platu. Posle izvesnog vremena kada se prešlo na normiranje rada na prosečnom radniku, prosečn utrošak repromaterijala i prosečno sredstvo Rda – mapinu, njegov način vrednovanja je nazvan “Tejlorizmom”. Ovo sam naveo zbog toga što prerađivači političari kada nešto analiziraju upoređuju svaki put sa najvećim prinosom suncokreta. Stalno spominju prinos od preko 4.00 kg/ha, a ne neki prosek od 2.500 do 3.000 kg/ha za ovu godinu.
tabela%203.JPG
Marks je ustanovio zemljišnu rentu I i zemljišnu rentu II. Po njemu cena poljoprivrednih kultura treba da se formira na najgorem – na najlošijem zemljištu. Razlog za formiranje cene na najlošijem zemljištu je što je obradiva površina ograničena – ne može da se izgradi nova, recimo kao fabrika. Zemljišnu rentu I treba, po Marksu, da ostvare svi oni koji više ulažu, a zemljišnu rentu II svi oni koji imaju bolju zemlju, recimo prve i druge klase. Marks je kao razlog još naveo da su obradive površine male i da ne mogu da podmire potrebe stanovništva čitave planete za hranom. Sadašnja realnost je sasvim drugačija. Kada se nešto analizira i upoređuje, naročito u poljoprivredi uzima se desetogodišnji ili najmanje petogodišnji prinos poljoprivrednih kultura.
 
Kao ni prosle godine, ni ove godine ga necemo sejati. Nadam se da Vi, ko cete sejati, dobro cete proci, ali meni poslednji put kad smo sejali nije vredelo ni toliko koliko sam vremena potrosio da adaptiram heder na kombajnu...
 
Jel mi moze neko reci? Da li je u zadnjih 7-8 godina, bila neka godina da se vise zaradilo na suncokretu nego na kukuruzu.
Pitam zato sto je kod mene njrentabilnije zito, pa palniram skroz da izbacim suncokret. Samo da sejem zito i kukuruz.
 
Bilo je ,zavisi kakva je zemlja u pitanju,konkretno kod nas u ritu u dobrim godinama bilo je kukuruza oko 4 t prosek po kj(ova je izuzetak) tada sam imao suncokret nešto ispod oko 2 t što je bilo oko 5,5 t kukuruza ulaganja manja . 2012 kada je bila suša u ritu se prinosi kukuruza kretali oko 500-1500kg a suncokreta 1500+kg pa cena 55 din..itd. Nema pravila.
Zadnje dve godine najveći problem je skupo seme i mala cena u otkupu,jednostavno ne možeš ga ostaviti na čuvanje moraš ga pr(o)edati.
Ja ga vraćam u proizvodnju sa nekih 15kj,2014 nisam imao ništa posejano.
 
Ja imam ove godine 40ha za prolecnu setvu. I razmisljam da posejem suncokret 10-15ha.
 
U odnosu na proslu godinu sejacu skoro duplo vise suncokreta... Hteo sam soju, ali sam odustao...Nemam mogucnost setve na 50cm, nemam adekvatan spartac (preradio sam moj IMT na S opruge, pa zatrpava soju), i trece najvaznije ove godine nemam ko da mi vrse.

Sto se tice izbora hibrida-ne menjam konja koji dobija- Syngenta Kondi, i Neoma. Posto cu imati vise povrsina, mozda ubacim i jednu kesicu nekog hibrida za probu.
Je l' ima neko predlog?

Inace, sto se tice cuvanja suncokreta, postoji i ta mogucnost, doduse ne direktno. Pojedini otkupljivaci nude konverziju u sacmu, pa posle tu sacmu mozete prodati kad vam odgovara!
 
Ja sam se odlucio na suncokret na povecu povrsinu,soju cu bojkovati ove godine sejem je samo da mi ostane za seme par jutara posto mi se cini koliko se seje da ce uraditi ko sa repom bice lepo samo otkupljivacima.
 
kod nas su probali dosta fusiju i bili su zadovoljni sa njom.Meni je čovek posejao pretprošle godine greškom fusiju rodila je nešto preko 2 t,stim da sam bacio 150 kg/kj NPK pod brazdu (spremao za kukuruz)a on je bacio pred setvu 100 kg po kj isto NPK . Predusev pšenica,veoma loš sklop sejao je sa SKPO-4 verujem da je sklop bio bolji bilo bi više i na kantaru,fantastično je izgledao,malo teže puštao vlagu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh