SETVA SUNCOKRETA
ponedeljak, 22 april 2013 08:25 | Napisao Petar Jovičić |
|
|
Iako su plodored i plodosmena veoma znacajni činioci proizvodnje svih ratarskih useva, ipak su
za suncokret od presudnog znacaja. Iskustvo poslednjih godina pokazuje da se suncokret mora gajiti u plodoredu. Monokulturu, jer tada bolesti, stetocine i paraziti uzimaju takvog maha, da mogu potpuno unistiti biljke. Zato strucnjaci preporucuju višepoljni plodored, u kojem bi suncokret na istu njivu došao tek posle pet godina, a jos bolje posle šest ili sedam godina.
Podaci iz mnogobrojnih ogleda, a isto tako rezultati u sirokoj proizvodnji, nedvosmisleno su pokazali da svakim povecanjem razmaka izmedju setve na istoj parceli prinos suncokreta raste. Razlike u prinosima rezultat su, pre svega, smanjenog broja bolesti ciji uzrocnici uglavnom prezimljavaju u zaostalim zetvenim ostacima, bilo da se oni zaoru ili ostanu na povrsini.
Suncokret je u svetskim merilima jedna od vodećih uljarica. Za nesmetano nicanje i razvoj potrebno mu .je dobro zagrejano tlo na temperaturu od 8 do 12 C. Na niske temperature srednje je otporan sve do razvojne faze od četiri do šest pravih listova.
Suncokret se može uspešno uzgajati na različitim tipovima tla budući da dobro podnosi malo kiselo do neutralno tlo s manjim udelom slanosti.
Najbolje uspeva na dubokom ilovastom tlu s pH između 6,5 i 7,5, koje se po potrebi može i navodnjavati. Izrazito mu odgovara dobro pođubreno, porozno, vlažno humusno tlo.
Za uzgoj suncokreta pre setve
iz tla treba dobro ukloniti sav korov, što se najlakše postiže osnovnom obradom lemešnim plugom, nakon čega sledi predsetvena obrada. Tokom setve i nicanja suncokreta tlo mora sadržavati dovoljno vlage, koja se može osigurati minimalnom obradom tla ili navodnjavanjem pre setve.
Optimalan je rok setve suncokreta od sredine marta - prva dekada aprila., kada temperatura tla dostigne barem 8 C. Za brzo nicanje bolje je da tlo do dubine od 10 cm bude zagrijano na barem10 C; naime ranija setva može izrazito smanjiti klijavost. Za preporučenu
gustinu setve od 5 do 6,5 biljaka po m2 ili 45.000–55.000 bilja ka po hektaru dovoljno je 8–10 kg semena. Za dobar rast suncokretu je potrebno puno sunca. Zato se seje s međurednim razmakom od 70 cm i razmakom redova od 25-28 cm te na dubinu od 3 do 5 cm.
Suncokret dobro koristi vlagu iz zemljista, cak i sa vece dubine. Po toj osobini slican je secernoj repi i lucerki, pa ga zbog toga ne treba sejati neposredno posle ovih useva, narocito na zemljistu sa dubokim nivoom podzemne vode i na kojem godisnje padne manje od 600 mm kise.
Slabi predusevi su jos i konoplja i sudanska trava.
Dobri predusevi za suncokret su psenica, ostala strna zita i kukuruz,
ali pod uslovom da su za kuku ruz upotrebljeni herbicidi koji ne ostecuju suncokret.
Suncokret je dobar predusev za ozima zita. Bere se krajem leta i pocetkom jeseni, tako da ima dosta vremena za osnovnu i predsetvenu pripremu zemljista. Suncokret je dobar predusev i zbog toga sto rano sklapa redove, liscem zaseni zemljiste i na taj nacin sprecava rast korova i smanjuje zatravljenost sledeceg useva.
Nedostatak suncokreta kao preduseva je u tome sto se prilikom setve prosipa mnogo semena, koji vec naredne godine nice i stvara posebne probleme u sledecem usevu. Ova pojava je narocito izrazena na parcelama gde je posle suncokreta posejana secerna repa.