Suncokret 2012
- Začetnik teme MarkoSreta
- Datum pokretanja
- Status
mirmag
Član
Prosle godine sam posejao medju prvima u ataru(5-ti april) pa sam morao presejavati zbog zercova.Ove godine mislim da necu pre 15-og.
@talanu
Po mom mišljenju Sindženta ja najbolja, ja nju isključivo sejem... (Neomu)
Takođe i ja planiram baš zbog toga 15., na svu sreću prošle godine nisam imao velikih problema....
@diklofen
Da neće to biti malo rano?
Po mom mišljenju Sindženta ja najbolja, ja nju isključivo sejem... (Neomu)
Takođe i ja planiram baš zbog toga 15., na svu sreću prošle godine nisam imao velikih problema....
@diklofen
Da neće to biti malo rano?
Ja ne gledam datume nego opšte uslove.Vreme i klima se menjaju i mi bi to trebali pratiti.Inače sem prošle godine kada nisam mogao zbog vode uvek sam sejao u martu.Prinosi su mi uvek dobri.
prve setve znaju da nastradaju od divljači ali isto tako najveća najezda pčela je upravo na njih.Sve ima svoje dobre i loše strane.
prve setve znaju da nastradaju od divljači ali isto tako najveća najezda pčela je upravo na njih.Sve ima svoje dobre i loše strane.
Slažem se sa tobom... A i svi tereni nisu isti... Ja koliko pamtim (zadnjih 10-ak godina) kod nas niko nije suncokret posejao u martu, retko ko da i kukuruze seje... Mi smo prethodne dve godine prvi u selu sejali,a i u okolini smo bili među prvima, od 5 -10 aprila, ali smo se ipak ove godine odlučili za malo kasniju setvu...
Taman ćemo rezultate uporediti na jesen...
Taman ćemo rezultate uporediti na jesen...
Peet
Član
Neoma odlozeno placanje do zetve 190 evra. Dali je to mnogo?
MarkoSreta
Član
KOd mene isto 190 e ...samo da ovaj kurs nije ovako lud! Koliko je kondi?
Barolo RO je otporan na volovod, za RM ne piše ništa znači nije. Mi ga smo ga sejali tri godine, pre tri godine ja nisam radio i ne znam, pre dve je bio odličan. Imali smo oko 21 meter po jutru, što je kod nas izuzetno. Prošle godine bio je loš, negde oko 13 meteri po jutru. Delom je to rezultat lošeg nicanja jer je sejan na prolećno oranje koje je delimično ostalo jako grudavo. Kod našeg distributera semena smo čuli da je bilo problema sa barolom prošle godine, navodno nisu baš poštovani propisani (veliki) razmaci između njiva sa semenskim i običnim suncokretom. Da li je tačno nemam pojma.
Ja bih da promenim sortu ove godine ali najviše će izbor zavisiti od toga šta budem dobio na odloženo, ove godine smo potpuno suvi sa kešom.
Ja bih da promenim sortu ove godine ali najviše će izbor zavisiti od toga šta budem dobio na odloženo, ove godine smo potpuno suvi sa kešom.
slobapatrola
Član
zaorao sam oo 220 kg npk po jutru,koliko jos da bacim azota i kog za dobar rod?
Dr.Gruja
Član
Evo malo teksta 0 vremenu setve!
Tehnologija proizvodnje Suncokreta (Helianthus annus)
Zahtevi suncokreta prema zemljištu Najviše odgovaraju plodna zemljišta. Na lošijim tipovima zemljišta daje relativno dobre prinose. Seje se na najlošijim tipovima zemljišta. Suncokret se može gajiti na različitim tipovima zemljišta no najbolje rezultate daje na černozemu, livadskoj crnici i aluvijumu. Jako zabarena, peskovita i krečna zemljišta nisu povoljna za gajenje suncokreta. Neopravdano je mišljenje da suncokretu odgovaraju siromašna i strukturno loša zemljišta. Mada na ovakvim zemljištima on za razliko od većine drugih ratarskih biljnih vrsta moze ostvariti dobre rezultate zahvaljujući dubokom i moćnom korenovom sistemu. Na ovakvim zemljištima potrebno je obilnije đubrenje mineralnim hranivima pre svega P i K. Suncokret ne podnosi velike količine N u zemljištu, jer se u takvim uslovima razvija bujna lisna masa i velika glavica. Ovakve biljke daleko su neotpornije na nepovoljne uslove spoljne sredine i napade bolseti i štetočina-
Plodored Suncokret se obavezno mora gajiti u plodoredu zbog bolesti. Gajenje u monokulturi dovodi do umanjenja prinosa koje je u toliko veće u koliko je monokultura duže trajala. Nepovoljan uticaj monokulture je u najvećem slučaju posledica napada bolesti i štetočina. Pored toga što ne podsnosi monokulturu suncokret ne podnosi ni brzo vraćanje na istu parcelu. Ranije se preporučivalo da se plodored postavstavi tako da se suncokret vraća na istu parcelu posle 3 – 4 godine. Međutim u savremenoj proizvodnji suncokret se može vratiti na istu parcelu tek posle 6 – 7 godina. Veća osetljivost novih hibrida i sorti koji su osettljivije na bolesti i štetočine. Predusevi suncokretu mogu biti jednogodišnje mahunarke kako one koje se koriste za proizvodnju zrna tako i one koje se koriste za proizvodnju zelene stočne hrane. Soja jedino može zbog zajedničkih bolesti i štetočina biti loš predusev suncokretu. Strnine su u celini dobri predusevi za suncokret, a kakonajbolji smatra se pšenica. Širokoredni usevi, a naručito oni koji kasno stasavaju manje su podesni kao predusevi suncokretu. U sušnim uslovima suncokret je manje podesan za strna žita kao i za jare useve koji imaju veću potrebu za vlagom.
Osovna obrada Osovnu obraduzemljišta treba obaviti što ranije, po pravilu, krajem leta i početkom jeseni. Zakašnjenje sa obradom zemljišta povlači za sobom sigurno smanjenje prinosa suncokreta. Kašnjenje dovodi do smanjenja ulja za oko 1,5%. Prolećna obrada zemljišta za suncokret uopšte ne dolazi u obzir. Ovakva obrada izaziva veliko smanjenje prinosa i ulja u semenu sucokreta od oko 5%. Sucokret izrazito dobro reaguje na duboku obradu zemljišta naročito na težim, zbijenijim i zemljištima lošijeg vodnog kapaciteta. Dubina osnoven obrade za suncokret ne bi trebala da bude manja od 30cm. Samo onda kada je obrada zemljišta za predhodnu kulturu izvedena na veću dubinu za suncokret se može pliće orati na oko 25cm.
Predsetvena priprema Predsetvena priprema obavlja se u proleće čim se zemljište dovoljno prpsuši. Ona se sastoji iz ravnanja i rastresanja kako bi se ujednačila vlaga u setvenom sloju. Ovu obradu treba obaviti kombinovanim oruđima. Na zemljištima koja iz zime izađu jako zbijena nužno je da se u proleće pre predsetvene pripreme, izvede kultiviranje na veću dubunu, obično teškim tanjiračama ili podrivačima. U ovakvim slučajevima ne treba vršiti novo preoravanje. Predsetvenu pripremu treba izvršiti u dva prohoda. Prvi prohod se obavlja kada se zemljište prosuši i obavlja se drljačama, a drugi prohod se vrši pred setvu. Koriste se oruđa koja imaju efekat ravnanja i rastresanja, a ne oruđa koja seku zemljište i usitnjavaju.
Đubrenje Specifična građa biljke daje nam mali žetveni index (veliki udeo vegetativne mase u odnosu na prinos) 20 – 30%. To je bitno za određivanje đubrenja, jer 80% efekta đubrenja ide na vegetativne delove biljke. Suncokret je biljka koja dobro koristi đubriva iz dubljih slojeva. Osetljivost na bolesti usko dređure đubrenje azotom. Nežnije biljke neotporne su na bolesti a, smanjuje se i procenat ulja u semenu. Đubri se na osnovu količina: 1t zrna + vegetativna masa: N 40 – 50 kg
P[SUB]2[/SUB]O[SUB]5[/SUB] 15 – 22 kg
K[SUB]2[/SUB]O 60 – 90 kg
Celokupne količine K i P se unose u toku jeseni pre osnovne obrade, jer su malo pokretni elementi. Unošenje azota je takvo da se manja količina unosi pod osnovnu obradu, a ostalo predsetveno. Količine zavise od organskih materija u zemljištu. Unosi se 30 – 50 kg na plodnijim zemljištima, a na manje plodnim zemljištima se unosi 70 kg. Ne preporučuje se prihrana tj. đubrenje u toku vegetacije. U sušnim predelima tj. u našim se ne rastvori azot pa ne dolazi do zone aktivnog korenovog sistema. N-min metoda za suncokret se radi isto kao i za sve druge okopavine do dubine od 120 cm. Kod suncokreta moramo biti obazrivi sa količinama azotnih djubriva, pošto veće količine ovog hraniva, od potrebnih, izazivaju pojavu bolesti.
Setva Za setvu se koristi samo deklarisano seme (hibridi), klijavosti 80%, čistoća 98%, mada je često klijavost i iznad 90%. Ranija setva u odnosu na kukuruz, poslednja dekada marta ili prva dekada aprila meseca. Ako se setva izvodi tokom aprila prinosi su manji, a ako je u maju prinosi su značajno manji. Dubina setve je 4 – 6 cm tj. nešto pliće od kukuruza. Seje se širokoredo na međurednom rastojanju 70 cm, a rastojanje u redu zavisi od hibrida: NSH 111, Velja – na gustinu 70x26 to je 55 hiljada semena tj. 50 hiljada biljaka po hektaru NSH 43, 45 (hibridi bujnije vegetacije) – na gustinu 70x28 i na taj način se dobija oko 45 hiljada biljaka Dukat, NSH 15 (hibridi kratke vegetacije) – količina semena je 3,5 – 4 kg/ha i bude 55 hiljada biljaka/ha Raniji hibridi formiraju manju vegetativnu masu te je rastojanje unutar reda manje u odnosu na kasnostasnije.
Mere nege Razbijanje pokorice i valjanje (javlja se retko) obavlja se kao i kod soje. Mehaničko suzbijanje korova se izvodi sa dve međuredne kultivacije, a nakon toga se ručno okopava, ali se danas koriste herbicidi. Preporučuje se jedna međuredna kultivacija zbog razbijanja pokorice i postizanja optimalne vlažnosti. Na zemljištima bobrih osobina izostavljanje međuredne obrade ne izaziva smanjenje prinosa.
Navodnjavanje nije neophodno, jer je suncokret otporan na sušu, a u sistemu jačeg navodnjavanja dolazi do problema sa bolestima. U našim uslovima navodnjavanje se obavlja najčešće u fazi intenzivnog porasta stabla ili neposredno red njegov početak. Količina vode nebi trebala da iznosi više od 60l/m[SUP]2[/SUP].
Žetva Žetva se izvodi u tehnološkoj zrelosti, kada listovi otpadnu sa stabljike. Žetva se može započeti kada je sadržaj vode u zrnu 14%. Dugoročno čuvanje moguće je ako vlažnost zrna ne prelazi 8%, a ako je veća vrši se dosušivanje ili se odmah vrši prerada. Za žetvu se koriste žitni kombajni uz zamenu hedera. Pored zamene hedera mora se i vršalica kombajna posebno pripremiti smanjivanjem broja obrtaja bubnja, povećanjem rastojanja između bubnja i pod bubnja, izmenom sita... Podešenost kombajna je veoma bitna kako bi se seme što manje oštećivalo. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Tehnologija proizvodnje Suncokreta (Helianthus annus)
Zahtevi suncokreta prema zemljištu Najviše odgovaraju plodna zemljišta. Na lošijim tipovima zemljišta daje relativno dobre prinose. Seje se na najlošijim tipovima zemljišta. Suncokret se može gajiti na različitim tipovima zemljišta no najbolje rezultate daje na černozemu, livadskoj crnici i aluvijumu. Jako zabarena, peskovita i krečna zemljišta nisu povoljna za gajenje suncokreta. Neopravdano je mišljenje da suncokretu odgovaraju siromašna i strukturno loša zemljišta. Mada na ovakvim zemljištima on za razliko od većine drugih ratarskih biljnih vrsta moze ostvariti dobre rezultate zahvaljujući dubokom i moćnom korenovom sistemu. Na ovakvim zemljištima potrebno je obilnije đubrenje mineralnim hranivima pre svega P i K. Suncokret ne podnosi velike količine N u zemljištu, jer se u takvim uslovima razvija bujna lisna masa i velika glavica. Ovakve biljke daleko su neotpornije na nepovoljne uslove spoljne sredine i napade bolseti i štetočina-
Plodored Suncokret se obavezno mora gajiti u plodoredu zbog bolesti. Gajenje u monokulturi dovodi do umanjenja prinosa koje je u toliko veće u koliko je monokultura duže trajala. Nepovoljan uticaj monokulture je u najvećem slučaju posledica napada bolesti i štetočina. Pored toga što ne podsnosi monokulturu suncokret ne podnosi ni brzo vraćanje na istu parcelu. Ranije se preporučivalo da se plodored postavstavi tako da se suncokret vraća na istu parcelu posle 3 – 4 godine. Međutim u savremenoj proizvodnji suncokret se može vratiti na istu parcelu tek posle 6 – 7 godina. Veća osetljivost novih hibrida i sorti koji su osettljivije na bolesti i štetočine. Predusevi suncokretu mogu biti jednogodišnje mahunarke kako one koje se koriste za proizvodnju zrna tako i one koje se koriste za proizvodnju zelene stočne hrane. Soja jedino može zbog zajedničkih bolesti i štetočina biti loš predusev suncokretu. Strnine su u celini dobri predusevi za suncokret, a kakonajbolji smatra se pšenica. Širokoredni usevi, a naručito oni koji kasno stasavaju manje su podesni kao predusevi suncokretu. U sušnim uslovima suncokret je manje podesan za strna žita kao i za jare useve koji imaju veću potrebu za vlagom.
Osovna obrada Osovnu obraduzemljišta treba obaviti što ranije, po pravilu, krajem leta i početkom jeseni. Zakašnjenje sa obradom zemljišta povlači za sobom sigurno smanjenje prinosa suncokreta. Kašnjenje dovodi do smanjenja ulja za oko 1,5%. Prolećna obrada zemljišta za suncokret uopšte ne dolazi u obzir. Ovakva obrada izaziva veliko smanjenje prinosa i ulja u semenu sucokreta od oko 5%. Sucokret izrazito dobro reaguje na duboku obradu zemljišta naročito na težim, zbijenijim i zemljištima lošijeg vodnog kapaciteta. Dubina osnoven obrade za suncokret ne bi trebala da bude manja od 30cm. Samo onda kada je obrada zemljišta za predhodnu kulturu izvedena na veću dubinu za suncokret se može pliće orati na oko 25cm.
Predsetvena priprema Predsetvena priprema obavlja se u proleće čim se zemljište dovoljno prpsuši. Ona se sastoji iz ravnanja i rastresanja kako bi se ujednačila vlaga u setvenom sloju. Ovu obradu treba obaviti kombinovanim oruđima. Na zemljištima koja iz zime izađu jako zbijena nužno je da se u proleće pre predsetvene pripreme, izvede kultiviranje na veću dubunu, obično teškim tanjiračama ili podrivačima. U ovakvim slučajevima ne treba vršiti novo preoravanje. Predsetvenu pripremu treba izvršiti u dva prohoda. Prvi prohod se obavlja kada se zemljište prosuši i obavlja se drljačama, a drugi prohod se vrši pred setvu. Koriste se oruđa koja imaju efekat ravnanja i rastresanja, a ne oruđa koja seku zemljište i usitnjavaju.
Đubrenje Specifična građa biljke daje nam mali žetveni index (veliki udeo vegetativne mase u odnosu na prinos) 20 – 30%. To je bitno za određivanje đubrenja, jer 80% efekta đubrenja ide na vegetativne delove biljke. Suncokret je biljka koja dobro koristi đubriva iz dubljih slojeva. Osetljivost na bolesti usko dređure đubrenje azotom. Nežnije biljke neotporne su na bolesti a, smanjuje se i procenat ulja u semenu. Đubri se na osnovu količina: 1t zrna + vegetativna masa: N 40 – 50 kg
P[SUB]2[/SUB]O[SUB]5[/SUB] 15 – 22 kg
K[SUB]2[/SUB]O 60 – 90 kg
Celokupne količine K i P se unose u toku jeseni pre osnovne obrade, jer su malo pokretni elementi. Unošenje azota je takvo da se manja količina unosi pod osnovnu obradu, a ostalo predsetveno. Količine zavise od organskih materija u zemljištu. Unosi se 30 – 50 kg na plodnijim zemljištima, a na manje plodnim zemljištima se unosi 70 kg. Ne preporučuje se prihrana tj. đubrenje u toku vegetacije. U sušnim predelima tj. u našim se ne rastvori azot pa ne dolazi do zone aktivnog korenovog sistema. N-min metoda za suncokret se radi isto kao i za sve druge okopavine do dubine od 120 cm. Kod suncokreta moramo biti obazrivi sa količinama azotnih djubriva, pošto veće količine ovog hraniva, od potrebnih, izazivaju pojavu bolesti.
Setva Za setvu se koristi samo deklarisano seme (hibridi), klijavosti 80%, čistoća 98%, mada je često klijavost i iznad 90%. Ranija setva u odnosu na kukuruz, poslednja dekada marta ili prva dekada aprila meseca. Ako se setva izvodi tokom aprila prinosi su manji, a ako je u maju prinosi su značajno manji. Dubina setve je 4 – 6 cm tj. nešto pliće od kukuruza. Seje se širokoredo na međurednom rastojanju 70 cm, a rastojanje u redu zavisi od hibrida: NSH 111, Velja – na gustinu 70x26 to je 55 hiljada semena tj. 50 hiljada biljaka po hektaru NSH 43, 45 (hibridi bujnije vegetacije) – na gustinu 70x28 i na taj način se dobija oko 45 hiljada biljaka Dukat, NSH 15 (hibridi kratke vegetacije) – količina semena je 3,5 – 4 kg/ha i bude 55 hiljada biljaka/ha Raniji hibridi formiraju manju vegetativnu masu te je rastojanje unutar reda manje u odnosu na kasnostasnije.
Mere nege Razbijanje pokorice i valjanje (javlja se retko) obavlja se kao i kod soje. Mehaničko suzbijanje korova se izvodi sa dve međuredne kultivacije, a nakon toga se ručno okopava, ali se danas koriste herbicidi. Preporučuje se jedna međuredna kultivacija zbog razbijanja pokorice i postizanja optimalne vlažnosti. Na zemljištima bobrih osobina izostavljanje međuredne obrade ne izaziva smanjenje prinosa.
Navodnjavanje nije neophodno, jer je suncokret otporan na sušu, a u sistemu jačeg navodnjavanja dolazi do problema sa bolestima. U našim uslovima navodnjavanje se obavlja najčešće u fazi intenzivnog porasta stabla ili neposredno red njegov početak. Količina vode nebi trebala da iznosi više od 60l/m[SUP]2[/SUP].
Žetva Žetva se izvodi u tehnološkoj zrelosti, kada listovi otpadnu sa stabljike. Žetva se može započeti kada je sadržaj vode u zrnu 14%. Dugoročno čuvanje moguće je ako vlažnost zrna ne prelazi 8%, a ako je veća vrši se dosušivanje ili se odmah vrši prerada. Za žetvu se koriste žitni kombajni uz zamenu hedera. Pored zamene hedera mora se i vršalica kombajna posebno pripremiti smanjivanjem broja obrtaja bubnja, povećanjem rastojanja između bubnja i pod bubnja, izmenom sita... Podešenost kombajna je veoma bitna kako bi se seme što manje oštećivalo. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
oldtimer
Član
Ovaj tekst kao da je pisao politicki komesar iz doba Staljina 
(Dr.Gruja- ne odnosi se na vas!)
(Dr.Gruja- ne odnosi se na vas!)
- Status
