Evo malo o setvi suncokreta:
Setva suncokreta pocetkom aprila
Iako su proizvodjaci suncokreta sasvim dobro ovladali intezivnom tehnologijom, sto je rezultiralo visokom proizvodnjom i stabilnim prinosima, ipak se moze konstatovati da se greske u primeni agrotehnike javljaju svake godine. Naravno, odmah treba reci da je odustajanje od pravilnog djubrenja posledica kompromisne agrotehnike, a ne promasaji koji su nastali slucajno ili nepaznjom proizvodjaca.
Medju greskama koje se najcesce javljaju, a istovremeno se najdrasticnije odrazavaju na postignute prosecne prinose suncokreta spadaju setva i nega useva. Jos uvek pojedini proizvodjaci grese u izboru semena, dubine setve, kolicini semena za setvu, a najcesce u odredjivanju optimalnih rokova za setvu.
Prilikom kupovine semena za setvu suncokreta obavezno se mora pogledati deklaracija na
kojoj su podaci o kvalitetu semena. Pored propisanog semenskog kvaliteta koji podrazumeva 98 % klijavosti uz vlaznost semena od 11 %, seme treba da je i odredjene krupnoce, koja se izrazava masom 1000 zrna. Seme novih hibrida je sitno, tako da 1000 semenki ima tezinu od 50 do 70 grama. Krupnije seme daje snaznije klijance i veci prinos semena, ali prinos u mnogo vecoj meri zavisi od rodnosti hibrida. Suncokret se moze sejati kada je temperatura zemljista na 5 cm dubine od 8 do 10 stepeni i kada ne pada ispod ove granioce. Najpovoljniji rok setve suncokreta je izmedju 5 i 15 aprila. Izuzetak su peskovita zemljista , na kojima se moze sejati ranije, i ritska zemljista, na kojima setva moze da traje do kraja aprila.
U rejonima sa vlaznijom klimom i hladnijim prolecem suncokret treba sejati od sredine do kraja aprila. Tamo gde prolece pocinje ranije i gde je klima toplija, seje se u drugoj polovini marta. Novijim hibridima vise odgovara setva u drugoj dekadi aprila i kasnije, jer prema iskustvu iz proizvodnje, manje obolevaju od bolesti.
Nacin setve suncokreta
Dubina setve suncokreta iznosi izmedju 4 i 6 cm. Na laksim,peskovitom zemljistu najbolja dubina setve je od 6 do 8 cm, a na teskom ritskom zemljistu 4 cm. Za nase proizvodno podrucje optimalni broj biljaka po hektaru iznosi oko 50.000, a najpovoljniji vegetacioni prostor 70×25 cm. Ako je sejalica podesena da seje na 28 cm rastojanju u redu, za setvu jednog hektara potrebno je 3,7 kg semena. Ako se predpostavi da ce prilikom setve u n eke kucice ipak pasti dva semena umesto jednog, moze se smatrati da je za hektar dovoljno 4 kg semena. Na taj nacin se zaseje oko 57.000 biljaka po hektaru, sto je za 14 % vise od pozeljnog broja biljaka za berbu.
Setva suncokreta moze da se obavi mehanickim ili pneumatskim sejalicama. Brzina setve mehanickom sejalicom iznosi od 4 do 6 kilometara, a pneumatskom 6 do 7 kilometara.
[h=1]Vazan plodored kod suncokret[/h]
Iako su plodored i plodosmena veoma znacajni cinioci proizvodnje svih ratarskih useva, ipak su za suncokret od presudnog znacaja. Iskustvo poslednjih godina pokazuje da se suncokret mora gajiti u plodoredu. Monokulturu, jer tada bolesti, stetocine i paraziti uzimaju takvog maha, da mogu potpuno unistiti biljke. Zato strucnjaci preporucuju visepoljni plodored, u kojem bi suncokret na istu njivu dosao tek posle pet godina, a jos bolje posle sest ili sedam godina.
Podaci iz mnogobrojnih ogleda, a isto tako rezultati u sirokoj proizvodnji, nedvosmisleno su pokazali da svakim povecanjem razmaka izmedju setve na istoj parceli prinos suncokreta raste. Razlike u prinosima rezultat su, pre svega, smanjenog broja bolesti ciji uzrocnici uglavnom prezimljavaju u zaostalim zetvenim ostacima, bilo da se oni zaoru ili ostanu na povrsini.
Suncokret dobro koristi vlagu iz zemljista, cak i sa vece dubine. Po toj osobini slican je
secernoj repi i lucerki, pa ga zbog toga ne treba sejati neposredno posle ovih useva, narocito na zemljistu sa dubokim nivoom podzemne vode i na kojem godisnje padne manje od 600 mm kise. Slabi predusevi su jos i konoplja i sudanska trava.
Dobri predusevi za suncokret su psenica, ostala strna zita i kukuruz, ali pod uslovom da su za kukuruz upotrebljeni herbicidi koji ne ostecuju suncokret. Suncokret je dobar predusev za ozima zita. Bere se krajem leta i pocetkom jeseni, tako da ima dosta vremena za osnovnu i predsetvenu pripremu zemljista. Suncokret je dobar predusev i zbog toga sto rano sklapa redove, liscem zaseni zemljiste i na taj nacin sprecava rast korova i smanjuje zatravljenost sledeceg useva.
Nedostatak suncokreta kao preduseva je u tome sto se prilikom setve se prosipa mnogo semena, koji vec naredne godine nice i stvara posebne probleme u sledecem usevu. Ova pojava je narocito izrazena na parcelama gde je posle suncokreta posejana secerna repa.
kojoj su podaci o kvalitetu semena. Pored propisanog semenskog kvaliteta koji podrazumeva 98 % klijavosti uz vlaznost semena od 11 %, seme treba da je i odredjene krupnoce, koja se izrazava masom 1000 zrna. Seme novih hibrida je sitno, tako da 1000 semenki ima tezinu od 50 do 70 grama. Krupnije seme daje snaznije klijance i veci prinos semena, ali prinos u mnogo vecoj meri zavisi od rodnosti hibrida. Suncokret se moze sejati kada je temperatura zemljista na 5 cm dubine od 8 do 10 stepeni i kada ne pada ispod ove granioce. Najpovoljniji rok setve suncokreta je izmedju 5 i 15 aprila. Izuzetak su peskovita zemljista , na kojima se moze sejati ranije, i ritska zemljista, na kojima setva moze da traje do kraja aprila.
secernoj repi i lucerki, pa ga zbog toga ne treba sejati neposredno posle ovih useva, narocito na zemljistu sa dubokim nivoom podzemne vode i na kojem godisnje padne manje od 600 mm kise. Slabi predusevi su jos i konoplja i sudanska trava.
