Zato sto postoji opasnost da budemo nekonkurentni prema zemljama u okruzenju,izuzetno niske otkupne cene i nerentabilnost ulaganja u poljoprivredu.
Ovo bi trebao biti odgovor na moje pitanje:
Što bi se subvencionisala proizvodnja kukuruza ili soje ili bilo koje ratarske kulture, da bi bili jeftiniji u Berrlinu ili Beču ?
Jel tako ?
A zašto bi R Srbiji bilo važno da bude konkurentna u disciplini proizvodnja ratarskih kultura za svetsko tržište ?
R Srbiji je važno da ratarske kulture budu što jeftinija sirovina za srpske prerađivačke kapacitete.
Zašto ? Zato jer nam je broj hektara bedan u odnosu na Ukrajinu, Rusiju, Kazahstan, Indiju, Stejt, Argentinu, Brazil...
*
Da kukuruz i soja budu jeftina stočna hrana. Time bi u konačnom cena šnicle bila niža i konkurentna na svetskom tištu mesa.
Ili da je recimo kukuruz jeftina sirovina za proizvodnju etanola ili kukuruznog sirupa, čime bi Srbija bila konkurentna na svetskom tržištu sirovina za prehrambenu industriju.
*
Trenutno je srpski kukuruz preskup za srpsko stočarstvo i za srpske skrobare. Skrobare su izboksovale da se kukuruz oslobodi uvoznih carina i uvoze kukuruz jeftiniji od domaćeg.
*
Srpski ratari neće imati računa da proizvode tako jeftin kukuruz ili soju !
Dobro, slažem se. Ne verujem u potpunosti, ali da se složim i prihvatim crnu prognozu.
U tom slučaju će srpski stočari dobiti srpske državne oranice da proizvode najjeftiniju moguću stočnu hranu i gaje n-puta više grla stoke nego što su trenutno u mogućnosti obzirom na cene kukuruza i soje, a i visine zakupnine.
*
Jeste, a šta će skrobare, pekare, uljare, mlinovi, strateške robne rezerve ? Kad spoljni svet vidi da mi toga nemamo zacecepiće cene !
Skrobare, uljare, mlinovi imaju svoje vlasnike i menadžment pa nek oni lupaju glavu šta, kako, odakle i pošto.
Republičke robne rezerve, ostaćemo gladni? Nećemo, čim se uoče takvi trendovi raspisaće se konkursi za proizvodnju potrebnih količina po unapred dogovorenim i garantovanim cenama.
*
Ništa od ovoga nisam ja smislio.
Ovo je smislio i razradio prvo Karl Marks, a potom "Momci čikaške škole liberalne ekonomije".
Dve strane istog života.
U čemu je razlika ?
U raspodeli viška vrednosti, zarade.
Marx višak vrednosti raspodeljuje neposrednom proizvođaču, radniku i seljaku.
Čikaški momci višak vrednosti raspoređuju kapitalu odnosno vlasniku kapitala.
