ZICAPROM
Član
Neko ovde pomenu da vocarima treba dati najmanju subvenciju ( a povrtarima najvecu sa cim se slazem) pa me inrteresuje zbog cega se to ja kao vocar koji gajim sljivu sa mojih 8 dinara u otkupu bolje kotiram i bolje zaradjulem od ratara. Mislite da mi sa 3 klasicna i jos par folijarnih djubrenja, u proseku 8 do 10 prskanja, rezanjem, 3-4 puta freziranjem ili podrivanjem i jos dosta sitnijih opreracija, ne racunajuci berbu ako je ima ulazemo manje godisnje od ratara. Moja racunica ( iskustveno) kaze da za odrzavanje 1 hektara sljive na godisnjem nivou i to bez berbe treba 120-150 000 dinara u zavisnosti od starosti a to ljudi nije mala para. I da li se neko mozda seca kolika su inicijalna ulaganja u prve 4 godine a bez dinara od roda. Nemojte da mislite da ne postujem vojvodjanske ratare ipak su oni ti koji proizvode gro poljopr. proizvoda u Srbiji ali nas na jugu ne sljivi niko, a to sto ljudi uzimaju subvencije na zemlju koja se ne radi a koje realno vise ima na jugu i istoku srbije to nije moj problem, neka drzava to resava, neka donese strategiju da ove nase brdovite krajeve usmerava prema vocarsrtvu, ovcarstvu, kozarstvu, pcelarstvu,nismo mi za psenicu ali zato ako za ovo drugo za sta jesmo daju duplu subvenciju a za ratarstvo je prepolove dobice to da ce se ljudi u tim krajevima sami okrenuti da rade ono sto im se vise isplati.