Čitam unazad već par stranica i osluškujem šta se dešava... pa ajd i ja da napišem neku reč. Da li će tih 6 000 din ili 8000 din po ha zaista pomoći malom poljoprivrednom proizvodjaču da preživi ? Ako je čini mi se 5 ha prosečno gazdinstvo 5x 8000 din= 40 000 din ... da li će ova suma novca pomoći nekome da bude konkurentan na "evropskoj sceni" ... mislim da neće .... a taj novac uglavnom ode na tekuće troškove koji nisu direktno poljoprivredne prirode... pa kako će onda država da podigne i intenzivira proizvodnju kada se novac ne sliva direktno u ono čime se podiže prinos ?
Nema nam druge...moraćemo da prihvatimo pravila igre ..kad tad... ako ne sutra ono će nam doći prekosutra i samo guramo stvari pod tepih, posle se čudimo što nam država propada. Ili da glasamo neku ekstremnu stranku koja će da napravi preokret u kontinuitetu politike koji se vodi od petog oktobra... nema treće opcije. Ili prihvati igru ili je promeni. Pošto mi se čini da će ipak biti ovo "prihvati igru" tako ćemo i mi morati da se menjamo... tj. biće jako bolno. Mala,ne komercijalna gazdinstva koja uglavnom vode stariji ljudi , moraće ili da izdaju zemlju u arendu i da idu u socijalu (ili će je prodati-prepisati na nekog jer mislim da ne možeš dobiti socijalu ako imaš zemlje na sebi). I ta socijala je diskutabilna ukoliko neko nema neki invaliditet... no da ne dužim u tom smeru. Druga su mala gazdinstva sa mladim ljudima ... oni će ,morati da intenziviraju proizvodnju... šta će proizvoditi to je veoma diskutabilno da li je to organska proizvodnja, povrtarstvo,voćarstvo i vinogradarstvo. Treća su gazdinstva koja svaštare...orijentišu se na stočarsku proizvodnju kada je dobra cena ,a na ratarstvo kada je loša cena stoke ... oni će morati da intenziviraju stočarstvo i proširuju kapacitete. Striktno ratarska proizvodnja je rezervisana samo za velike igrače ...mada i oni su počeli da podižu voćnjake i da dižu farme jer baš i ne mogu da dodju do državne zemlje od koje su mahom zavisili.
E sad ... imamo znači ona1. socijalna ne profitabilna ili nisko profitabilna gazdinstva od kojih takoreći "nema vajde"
2. mala gazdinstva koja se prebacuju na plastenike,voće,vinograde
3. ona mala do srednja koja se prebacuju na stočarstvo
4. profitabilna velika gazdinstva koja ostaju samo u ratarstvu
Da bi napravili plastenik ,voćnjak ili vinograd retko ko ima početni kapital za ulaganje..znači treba im dugoročni kredit sa niskom kamatnom stopom i grejs periodom od 2-3 godine minimum
Da bi napravili farmu krava, prasilja ili farmu tovnih junadi i svinja treba takodje veliki kapital da se počne od "0" ili adaptacija postojećih objekata ..takodje treba kredit sa niskom kamatnom stopom i nekim grejs periodom od 1-2 godine
Profitabilna velika gazdinstva su u najvećoj prednosti...jer mogu da biraju čime žele da se bave...a mogu i da svaštare ratarsko-povrtarska proizvodnja ili ratarsko-stočarska ili stočarsko-ratarska ili u krajnjem slučaju ratarsko-stočarska-voćarska i šta god...
Zaključak je sledeći : Trebaju krediti....povoljni, jer ovim malima 40 000 pa i do 200 000 din kratkoročne pomoći ništa ne znači jer sa njima ne mogu da podignu kvalitetan plastenik, ne mogu da podignu voćnjak od 1 hektar, ne mogu da naprave štalu ili prasilište i tako dalje i bliže...
Pomoć države bi trebala da bude pre svega da organizuje otkup i regionalnu proizvodnju,mrežu savetodavne službe koja će deliti savete šta proizvoditi i na koji način i obilaziti parcele u toku proizvodnog procesa (kao što je to recimo u Holandiji) , marže na repromaterijal, oslobadjanje carina i akciza najvažnije inpute, kao što su gorivo i djubrivo, jer u ukupnim troškovima oni skoro dosežu polovinu. Seme je relativno da kažem jeftino , jer je u zemljama EU mnogo skuplje nego što je kod nas, ili recimo hemikalije koje koštaju po hektaru maksimalno 50 -60 evra.
U vezi navodnjavanja mora svima biti jasno, da bez kvalitetnog organskog djubriva (stajnjaka) nemože da se zamisli ... e sad.... ne može ništa preko noći da se uradi... (to je moglo u komunizmu kad stigne naredjenje-izvršenje ili padaju glave... u najboljem slučaju goli otok.
Teška vremena dolaze drugovi i drugarice...zasučite vijuge i razmišljajte šta vam je činiti ... ko poslednji -šuga. Sve najbolje.
p.s. zaboravio sam da napomenem da taj novac od kredita kako se budu vraćali u FOND (naravno uvećane za kamatu ) mogu opet da se iskoriste za iste namene ili neke druge projekte...a novac koji se da direktno subvencijama često završi na off šor računima nekih firmi koje se bave trgovinom....
ali stvarno to mislim,Boga mu poljubim nije Poljoprivreda sad radim sad ne radim ima uspona i padova kao i cekanje USRANIH subvencija,isto kao i MlekarstvU ili imas konstantnu proizvodnju ili PROPADAS...
