jedan zanimljiv tekst i mozda buducnost koja nas ceka.meni je broj goveda zapao za oko. Madjarska poljoprivreda i članstvo u EU
Autor poljopartner
Thursday, 21 January 2010
BUDIMPEŠTA, 21. januara - Evropska unija mi liči na ring u kojem se neprekidno vode borbe. Osećam se kao bokser koji, da bi iole parirao težima i jačima od sebe, mora da se izuzetno dobro pripremi i tehnikom nadoknati manjak snage, rekao je Erne Boršoš, uzgajivač gusaka u Morahalomu, na krajnjem jugu Madjarske, nedaleko od granice prema Srbiji.
Mladi farmer je pre nekoliko godina došao iz Kanjiže, o čemu svedoči i beli "jugo" ispod krova jedne od brojnih pomoćnih zgrada imanja. Oženio se meštankom i mladi bračni par je nastavio porodičnu tradiciju gajenja gusaka, pre svega zbog jaja, a manje zbog perja i mesa.
"Trenutno imamo 3.700 gusaka, koje će tek za dve-tri nedelje postati i nosilje. Svaka guska godišnje u proseku snese po oko 50 jaja, od kojih uspevam da prodam najviše po 40. Stalno 'jurim' kupce, bilo firme ili pojedince, a o izvozu još uvek ne razmišljam", rekao je on poslenicima "sedme sile" iz Srbije, na početku njihove dvodnevne ekskurzije u organizaciji Sekcije poljoprivrednih novinara Društva novinara Vojvodine, kako sebe nazivaju članovi, u medjuvremenu, podeljene strukovne organizacije.
Gušcija jaja se prodaju za oko 200 forinti, ili 0,8 evra po komadu, pa bi godišnji saldo mogao da bude veoma pozitivan da nije velikih troškova. Jato se hrani koncentratom, skupo je i grejanje, pa je porodica Boršos bila prinudjena i da otvori jedan pansion za goste u blizini termalnih bazena u centru naselja.
Morahalom je, naime, do pre nekoliko godina bilo prilično siromašno selo s 3.000 duša, mahom poljoprivrednika. Onda je novo rukovodstvo naselja odlučilo da prirodne blagodeti iskoristi radi razvoja turizma.
Izgradjen je banjski centar s 13 bazena s toplom vodom, od kojih je šest zatvoreno, a sedam na otvorenom prostoru. Gostiju ima skoro uvek, najviše iz Vojvodine, koji dodju na dan-dva radi rekreacije i šopinga u obližnjem Segedinu.
Da od agrara malo ko može da živi dobro potvrdjuje i Djerdj Madjar, sekretar Madjarske federacije poljoprivrednih kooperanata i proizvodjača, koja okuplja zadruge, društvena gazdinstva i velike individualne proizvodjače hrane.
"U proteklih šest godina, otkako je Madjarska u EU, seljaci i ruralne sredine su dobile znatno više novca nego ranije. Dotacije iz Brisela stizale su u vidu teritorijalnih subvencija, u iznosu od oko 140 evra po hektaru, ali i za brojne razvojne programe. Cena obradivog zemljišta je, u medjuvremenu, udvostručena, a stigle su i mnoge multinacionalne kompanije sa savremenom tehnologijom i boljom organizacijom rada", dodao je on u razgovorima s gostima iz južnog susedstva u Hotelu "Orijental" u Budimpešti.
Ta sredstva, medjutim, kako je rekao, nisu najbolje iskorišćena. Nedostajali su dobri projekti, a često su birokrate iz Brisela postavljale takve prepreke koje su u konkretnim madjarskim uslovima bile praktično nepremostive.
"Smatram da su madjarski političari tokom pregovora o ulasku u EU bili nespremni i da su prihvatili mnogo toga što nije trebalo. Zato preporučujem Beogradu da o tome vodi računa i da u pregovaračke timove pošalje zaista stručne ljude koji će na najbolji mogući način štititi srpske interese", rekao je Madjar.
Kao primer lošeg iskustva naveo je dogovor dve strane da prve godine članstva u EU (2004) madjarski poljoprivredni proizvodjači dobiju samo 25 odsto onog što primaju njihove kolege starosedeoci. Taj iznos se povećavao svake godine za pet procenata, s tim da je i država mogla da svoje seljake dotira sa još 30 odsto pomenute svote.
"Da je sve teklo po planu madjarski agrarci bi 2013. godine došli do 100 odsto dotacija, odnosno izjedančili bi se sa drugima u EU, ali vlada, pozivajući se na finansijsku krizu, nije izvršavala svoje obaveze. Domaće dotacije su bile manje od odobrenih, a i zbog razlika u kursu forinte prema evru one su spale, umesto 30, na svega 13 procenata godišnje", objasnio je Madjar.
Prema njegovim rečima Unija, sem toga, ne subvencioniše sve agrarne delatnosti, već samo biljnu i proizvodnju stada preživara - goveda, koza i nekih drugih domaćih životinja. U tom okviru, medjutim, nisu svinje i živina, gde su naši severni susedi najjači.
"Pre 20 godina imali smo 12 miliona svinja i dva miliona goveda, od čega 700.000 krava, a sada jedva nešto više od tri miliona svinja i 800.000 primareka rogate stoke, od čega 300.000 krava. To se dogodilo zbog raspada velikih poljoprivrednih kombinata i usitnjavanja obradivih površina, a ni veliko otvoreno tržište EU nam za sada u tom pogledu nije pomoglo", zaključio je Madjar.
Srdjan Basić
Autor poljopartner
Thursday, 21 January 2010
BUDIMPEŠTA, 21. januara - Evropska unija mi liči na ring u kojem se neprekidno vode borbe. Osećam se kao bokser koji, da bi iole parirao težima i jačima od sebe, mora da se izuzetno dobro pripremi i tehnikom nadoknati manjak snage, rekao je Erne Boršoš, uzgajivač gusaka u Morahalomu, na krajnjem jugu Madjarske, nedaleko od granice prema Srbiji.
Mladi farmer je pre nekoliko godina došao iz Kanjiže, o čemu svedoči i beli "jugo" ispod krova jedne od brojnih pomoćnih zgrada imanja. Oženio se meštankom i mladi bračni par je nastavio porodičnu tradiciju gajenja gusaka, pre svega zbog jaja, a manje zbog perja i mesa.
"Trenutno imamo 3.700 gusaka, koje će tek za dve-tri nedelje postati i nosilje. Svaka guska godišnje u proseku snese po oko 50 jaja, od kojih uspevam da prodam najviše po 40. Stalno 'jurim' kupce, bilo firme ili pojedince, a o izvozu još uvek ne razmišljam", rekao je on poslenicima "sedme sile" iz Srbije, na početku njihove dvodnevne ekskurzije u organizaciji Sekcije poljoprivrednih novinara Društva novinara Vojvodine, kako sebe nazivaju članovi, u medjuvremenu, podeljene strukovne organizacije.
Gušcija jaja se prodaju za oko 200 forinti, ili 0,8 evra po komadu, pa bi godišnji saldo mogao da bude veoma pozitivan da nije velikih troškova. Jato se hrani koncentratom, skupo je i grejanje, pa je porodica Boršos bila prinudjena i da otvori jedan pansion za goste u blizini termalnih bazena u centru naselja.
Morahalom je, naime, do pre nekoliko godina bilo prilično siromašno selo s 3.000 duša, mahom poljoprivrednika. Onda je novo rukovodstvo naselja odlučilo da prirodne blagodeti iskoristi radi razvoja turizma.
Izgradjen je banjski centar s 13 bazena s toplom vodom, od kojih je šest zatvoreno, a sedam na otvorenom prostoru. Gostiju ima skoro uvek, najviše iz Vojvodine, koji dodju na dan-dva radi rekreacije i šopinga u obližnjem Segedinu.
Da od agrara malo ko može da živi dobro potvrdjuje i Djerdj Madjar, sekretar Madjarske federacije poljoprivrednih kooperanata i proizvodjača, koja okuplja zadruge, društvena gazdinstva i velike individualne proizvodjače hrane.
"U proteklih šest godina, otkako je Madjarska u EU, seljaci i ruralne sredine su dobile znatno više novca nego ranije. Dotacije iz Brisela stizale su u vidu teritorijalnih subvencija, u iznosu od oko 140 evra po hektaru, ali i za brojne razvojne programe. Cena obradivog zemljišta je, u medjuvremenu, udvostručena, a stigle su i mnoge multinacionalne kompanije sa savremenom tehnologijom i boljom organizacijom rada", dodao je on u razgovorima s gostima iz južnog susedstva u Hotelu "Orijental" u Budimpešti.
Ta sredstva, medjutim, kako je rekao, nisu najbolje iskorišćena. Nedostajali su dobri projekti, a često su birokrate iz Brisela postavljale takve prepreke koje su u konkretnim madjarskim uslovima bile praktično nepremostive.
"Smatram da su madjarski političari tokom pregovora o ulasku u EU bili nespremni i da su prihvatili mnogo toga što nije trebalo. Zato preporučujem Beogradu da o tome vodi računa i da u pregovaračke timove pošalje zaista stručne ljude koji će na najbolji mogući način štititi srpske interese", rekao je Madjar.
Kao primer lošeg iskustva naveo je dogovor dve strane da prve godine članstva u EU (2004) madjarski poljoprivredni proizvodjači dobiju samo 25 odsto onog što primaju njihove kolege starosedeoci. Taj iznos se povećavao svake godine za pet procenata, s tim da je i država mogla da svoje seljake dotira sa još 30 odsto pomenute svote.
"Da je sve teklo po planu madjarski agrarci bi 2013. godine došli do 100 odsto dotacija, odnosno izjedančili bi se sa drugima u EU, ali vlada, pozivajući se na finansijsku krizu, nije izvršavala svoje obaveze. Domaće dotacije su bile manje od odobrenih, a i zbog razlika u kursu forinte prema evru one su spale, umesto 30, na svega 13 procenata godišnje", objasnio je Madjar.
Prema njegovim rečima Unija, sem toga, ne subvencioniše sve agrarne delatnosti, već samo biljnu i proizvodnju stada preživara - goveda, koza i nekih drugih domaćih životinja. U tom okviru, medjutim, nisu svinje i živina, gde su naši severni susedi najjači.
"Pre 20 godina imali smo 12 miliona svinja i dva miliona goveda, od čega 700.000 krava, a sada jedva nešto više od tri miliona svinja i 800.000 primareka rogate stoke, od čega 300.000 krava. To se dogodilo zbog raspada velikih poljoprivrednih kombinata i usitnjavanja obradivih površina, a ni veliko otvoreno tržište EU nam za sada u tom pogledu nije pomoglo", zaključio je Madjar.
Srdjan Basić
.
.
