http://www.agroservis.rs/vest-dana Veceras ili sutra prepodne , samim tim ce i ubrzati nas put za BG
Subvencija poljoprivredi za 2012. godinu
- Začetnik teme šandor
- Datum pokretanja
- Status
http://www.agroservis.rs/vest-dana Veceras ili sutra prepodne , samim tim ce i ubrzati nas put za BG
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_pregled.php?id=169496 nesto su juce radili 
Prodaju nam jeftino djubrivo , mislim za vocare samo
Члан 5.
Дирекција продаје минерално ђубриво NPK 15:15:15 по цени од 46,60 дин/kg и KAN 27% N по цени од 25,55 дин/kg, у складу са овом уредбом.
Prodaju nam jeftino djubrivo , mislim za vocare samo
Члан 5.
Дирекција продаје минерално ђубриво NPK 15:15:15 по цени од 46,60 дин/kg и KAN 27% N по цени од 25,55 дин/kg, у складу са овом уредбом.
Rale 83
Prijatelj Foruma
Sad sam zvao pumpu , kazu samo bonovi i svojerucni potpis na poledjini i kaze da imje strogo zabranjeno da otkriju indentitet-legitimisu potrosace .
U pitanju je NIS Jugopetrol Pozarevac 3 Ljubicevo.
[h=1]Manevar bez jasnog cilja[/h]
petak - 23.03.2012
POVODOM NAJAVA O NOVOM NAČINU SUBVENCIONISANJA
Očekivanje "svih uredbi" čije je donošenje najavljivano za kraj januara odužilo se sve do današnjih dana. Među njima je ona o podsticajima za unapređenje ratarske proizvodnje, poznatija kao 14.000 dinara po hektaru. Poljoprivrednici su s pažnjom pratili informacije iz Vlade i Ministarstva poljoprivrede s nadom da će ova uredba biti doneta među prvima, a kako je vreme odmicalo, vera u konkretnu pomoć države polako je splašnjavala. Da li će subvencija ove vrste biti ili neće, nagovestio je 8. marta predsednik Republike Boris Tadić izjavom da parametar za subvencionisanje u poljoprivredi ne treba da bude površina obradivog poljoprivrednog zemljišta kao do sada, već prinos s tog zemljišta.
Donošenje uredbe o subvencionisanju biljne proizvodnje najavljuje se vrlo brzo, a poljoprivredncima je ostalo da komentarišu budući dokument, odnosno ocene valjanost jednog ili drugog rešenja. Mišljenja ima različitih, ali u jednom se svi slažu, uredba, ma kakva bila, uveliko kasni, a jedna je od najvažnijih za opredeljenje u izboru setvene strukture i visine ulaganja.
Kada se najavljuju velike promene za poslovanje gazdinstava, kao što su visina i način subvencionisanja, neminovna su reagovanja, od pozitivnih do negativnih, kao i preporuke kako bi ovaj deo trebalo urediti, ali ne preko noći i svakako na duži period. Milan [iđanin iz Ilinaca u Sremu smatra da će subvencionisanje po prinosu dovesti do još većeg raslojavanja na bogate i siromašne. Po njegovom mišljenju, zahvaljujući subvencionisanju po hektaru, poljoprivrednici su bili zaštićeniji i taj sistem bi trebalo zadržati, ali u izmenjenom obliku. Da bi podsticaji podjednako delovali na sva gazdinstva, ona do 30 hektara trebalo bi da dobiju punu subvenciju. Većima, s posedom do 100 hektara, subvencija bi se smanjila proporcionalno veličini obradive površine.
Na severu Banata, na području Kikinde, podržavaju bilo kakve subvencije jer su one uvek dobrodošle poljoprivrednicima. Protive se, međutim, davanju državnog novca po hektaru. Razlog za to je, kako navodi direktor zadruge "Žitopromet" Đura Đurđulov, što je prilikom subvencionisanja po hektaru bilo velikih manipulacija, pre svega pri zakupu državnih njiva. Rešenje nisu ni subvencije po prinosu, jer se u tom slučaju najčešće okoriste prerađivači, a to su u Srbiji pretežno inostrane kompanije. Po oceni Đurđulova, prilikom donošenja bilo koje uredbe svakako je trebalo da budu konsultovani primarni proizvođači. Jedno od dobrih rešenja je ono koje je primenjeno za dizel gorivo. Na isti način trebalo je proizvođačima ponuditi jeftinije seme, mineralno đubrivo, zaštitna sredstva.
- Ako je subvencija usmerena ka povećanju proizvodnje, onda je treba obezbediti primarnom proizvođaču, a ne prerađivaču. Po povoljnijim cenama repromaterijala bolje bi se sprovodila agrotehnika, povećao prinos i ostvarila veća dobit, što i jeste cilj subvencije, kaže Đurđulov.
Ugledni stočar Petar Đurđević iz Kušiljeva, kod Svilajnca, od svojih 15 muzara dnevno dobije između 180 i 210 litara mleka. S podmlatkom, u staji ima 30 grla i za njih hranu obezbeđuje sa 50 hektara oranica. Najzastupljeniji su kukuruz i lucerka, potom ovas, ječam, suncokret i soja od kojih pravi koncentrat ne samo za goveda i telad nego i za svinje i ovce. Jedini tržišni proizvod iz ratarske proizvodnje je pšenica, kao obavezan usev u plodoredu. Zato kaže da njemu subvencije po prinosu ne odgovaraju jer gotovo sve ono što proizvede na njivi upotrebi za stočnu hranu, odnosno za proizvodnju mesa i mleka.
Predsednik Vojvođanskog društva povrtara i prof. dr Žarko Ilin kaže da su najavom o subvencionisanju po prinosu povrtari zbunjeni. Povrće se u Srbiji proizvodi na 275.000 hektara, ne računajući bašte i okućnice, a samo mali deo prinosa s tih površina preuzima prerađivačka industrija. Izmeriti prinos u neorganizovanom otkupu je nemoguće te bi bilo logično da se zadrži prethodni način subvencionisanja, stav je povrtara.
Predstavnici Udruženja poljoprivrednika "Vojvodina agrar" su u januaru bili u Ministarstvu na konsultacijama o subvencijama i tada su zastupali stav da se u toj oblasti ništa ne menja u odnosu na prošlu godinu. Ocenjeno je tada da je za izmenu subvencija na davanje po kilogramu prinosa suviše kasno i da za to nema dovoljno novca. Najava uvođenja subvencije po kilogramu već je donela poremećaje na tržištu. Do poljoprivrednika, naime, stižu informacije da prerađivači već kalkulišu i za ugovaranje proizvodnje uljarica i šećerne repe nude cene manje za onoliko koliko se procenjuje da će država dati proizvođačima. Time se, smatraju u Asocijaciji "Vojvodina agrar", duboko zašlo u zaštitu prerađivača.
Subvencije po hektaru podržava i Klub 100P plus. Predsednik Kluba Vojislav Malešev kaže da je poznata činjenica da se u subvencije po kilogramu odmah ugrađuju prerađivači. Imajući u vidu dosadašnje loše iskustvo u takvom načinu podrške, Malešev smatra da poljoprivrednici od subvencija praktično neće imati koristi. A jedan od indikatora šta se u uredbi priprema jeste cena koju nude prerađivači industrijskog bilja, s jasnom porukom da će ona, uz pomoć države, biti na nivou lanjske.
Predstavnici Asocijacije poljoprivrednika su početkom ovog meseca imali još jedan sastanak u Ministarstvu. U razgovoru su učestvovali pomoćnik ministra Miloš Milovanović i savetnici iz svih odseka i predsednik Asocijacije Miroslav Kiš s predstavnicima svih sekcija. I prilikom ovog sastanka Asocijacija je predlagala da subvencije za repromaterijal budu po prošlogodišnjem modelu, ali po oceni Kiša, nisu naišli na razumevanje nadležnih. Ono što se iz razgovora moglo saznati jeste da će uredba o subvencijama, i to po prinosu, ubrzo biti doneta za industrijsko bilje, a potom će tražiti model i za žitarice.
- Zbog kašnjenja uredbe propuštena je velika šansa da se u setvi primeni odgovarajuća agrotehnika, kaže Miroslav Kiš. - Osim toga, ne vidimo da će se predviđenim načinom subvencionisanja malim proizvođačima dati podrška za postizanje većih prinosa i dobiti. Ne razumemo na koji će način oni unaprediti svoju proizvodnju, sada na početku setve, niti obećanje da ćemo imati istu podršku samo na drugi način. Mi želimo kontinuitet mera i znamo da određena mera ne može biti svakome dobra, ali ona treba da je prihvatljiva za najširi krug korisnika, rekao je Kiš.
POVODOM NAJAVA O NOVOM NAČINU SUBVENCIONISANJA
Očekivanje "svih uredbi" čije je donošenje najavljivano za kraj januara odužilo se sve do današnjih dana. Među njima je ona o podsticajima za unapređenje ratarske proizvodnje, poznatija kao 14.000 dinara po hektaru. Poljoprivrednici su s pažnjom pratili informacije iz Vlade i Ministarstva poljoprivrede s nadom da će ova uredba biti doneta među prvima, a kako je vreme odmicalo, vera u konkretnu pomoć države polako je splašnjavala. Da li će subvencija ove vrste biti ili neće, nagovestio je 8. marta predsednik Republike Boris Tadić izjavom da parametar za subvencionisanje u poljoprivredi ne treba da bude površina obradivog poljoprivrednog zemljišta kao do sada, već prinos s tog zemljišta.
Donošenje uredbe o subvencionisanju biljne proizvodnje najavljuje se vrlo brzo, a poljoprivredncima je ostalo da komentarišu budući dokument, odnosno ocene valjanost jednog ili drugog rešenja. Mišljenja ima različitih, ali u jednom se svi slažu, uredba, ma kakva bila, uveliko kasni, a jedna je od najvažnijih za opredeljenje u izboru setvene strukture i visine ulaganja.
Kada se najavljuju velike promene za poslovanje gazdinstava, kao što su visina i način subvencionisanja, neminovna su reagovanja, od pozitivnih do negativnih, kao i preporuke kako bi ovaj deo trebalo urediti, ali ne preko noći i svakako na duži period. Milan [iđanin iz Ilinaca u Sremu smatra da će subvencionisanje po prinosu dovesti do još većeg raslojavanja na bogate i siromašne. Po njegovom mišljenju, zahvaljujući subvencionisanju po hektaru, poljoprivrednici su bili zaštićeniji i taj sistem bi trebalo zadržati, ali u izmenjenom obliku. Da bi podsticaji podjednako delovali na sva gazdinstva, ona do 30 hektara trebalo bi da dobiju punu subvenciju. Većima, s posedom do 100 hektara, subvencija bi se smanjila proporcionalno veličini obradive površine.
Na severu Banata, na području Kikinde, podržavaju bilo kakve subvencije jer su one uvek dobrodošle poljoprivrednicima. Protive se, međutim, davanju državnog novca po hektaru. Razlog za to je, kako navodi direktor zadruge "Žitopromet" Đura Đurđulov, što je prilikom subvencionisanja po hektaru bilo velikih manipulacija, pre svega pri zakupu državnih njiva. Rešenje nisu ni subvencije po prinosu, jer se u tom slučaju najčešće okoriste prerađivači, a to su u Srbiji pretežno inostrane kompanije. Po oceni Đurđulova, prilikom donošenja bilo koje uredbe svakako je trebalo da budu konsultovani primarni proizvođači. Jedno od dobrih rešenja je ono koje je primenjeno za dizel gorivo. Na isti način trebalo je proizvođačima ponuditi jeftinije seme, mineralno đubrivo, zaštitna sredstva.
- Ako je subvencija usmerena ka povećanju proizvodnje, onda je treba obezbediti primarnom proizvođaču, a ne prerađivaču. Po povoljnijim cenama repromaterijala bolje bi se sprovodila agrotehnika, povećao prinos i ostvarila veća dobit, što i jeste cilj subvencije, kaže Đurđulov.
Ugledni stočar Petar Đurđević iz Kušiljeva, kod Svilajnca, od svojih 15 muzara dnevno dobije između 180 i 210 litara mleka. S podmlatkom, u staji ima 30 grla i za njih hranu obezbeđuje sa 50 hektara oranica. Najzastupljeniji su kukuruz i lucerka, potom ovas, ječam, suncokret i soja od kojih pravi koncentrat ne samo za goveda i telad nego i za svinje i ovce. Jedini tržišni proizvod iz ratarske proizvodnje je pšenica, kao obavezan usev u plodoredu. Zato kaže da njemu subvencije po prinosu ne odgovaraju jer gotovo sve ono što proizvede na njivi upotrebi za stočnu hranu, odnosno za proizvodnju mesa i mleka.
Predsednik Vojvođanskog društva povrtara i prof. dr Žarko Ilin kaže da su najavom o subvencionisanju po prinosu povrtari zbunjeni. Povrće se u Srbiji proizvodi na 275.000 hektara, ne računajući bašte i okućnice, a samo mali deo prinosa s tih površina preuzima prerađivačka industrija. Izmeriti prinos u neorganizovanom otkupu je nemoguće te bi bilo logično da se zadrži prethodni način subvencionisanja, stav je povrtara.
Predstavnici Udruženja poljoprivrednika "Vojvodina agrar" su u januaru bili u Ministarstvu na konsultacijama o subvencijama i tada su zastupali stav da se u toj oblasti ništa ne menja u odnosu na prošlu godinu. Ocenjeno je tada da je za izmenu subvencija na davanje po kilogramu prinosa suviše kasno i da za to nema dovoljno novca. Najava uvođenja subvencije po kilogramu već je donela poremećaje na tržištu. Do poljoprivrednika, naime, stižu informacije da prerađivači već kalkulišu i za ugovaranje proizvodnje uljarica i šećerne repe nude cene manje za onoliko koliko se procenjuje da će država dati proizvođačima. Time se, smatraju u Asocijaciji "Vojvodina agrar", duboko zašlo u zaštitu prerađivača.
Subvencije po hektaru podržava i Klub 100P plus. Predsednik Kluba Vojislav Malešev kaže da je poznata činjenica da se u subvencije po kilogramu odmah ugrađuju prerađivači. Imajući u vidu dosadašnje loše iskustvo u takvom načinu podrške, Malešev smatra da poljoprivrednici od subvencija praktično neće imati koristi. A jedan od indikatora šta se u uredbi priprema jeste cena koju nude prerađivači industrijskog bilja, s jasnom porukom da će ona, uz pomoć države, biti na nivou lanjske.
Predstavnici Asocijacije poljoprivrednika su početkom ovog meseca imali još jedan sastanak u Ministarstvu. U razgovoru su učestvovali pomoćnik ministra Miloš Milovanović i savetnici iz svih odseka i predsednik Asocijacije Miroslav Kiš s predstavnicima svih sekcija. I prilikom ovog sastanka Asocijacija je predlagala da subvencije za repromaterijal budu po prošlogodišnjem modelu, ali po oceni Kiša, nisu naišli na razumevanje nadležnih. Ono što se iz razgovora moglo saznati jeste da će uredba o subvencijama, i to po prinosu, ubrzo biti doneta za industrijsko bilje, a potom će tražiti model i za žitarice.
- Zbog kašnjenja uredbe propuštena je velika šansa da se u setvi primeni odgovarajuća agrotehnika, kaže Miroslav Kiš. - Osim toga, ne vidimo da će se predviđenim načinom subvencionisanja malim proizvođačima dati podrška za postizanje većih prinosa i dobiti. Ne razumemo na koji će način oni unaprediti svoju proizvodnju, sada na početku setve, niti obećanje da ćemo imati istu podršku samo na drugi način. Mi želimo kontinuitet mera i znamo da određena mera ne može biti svakome dobra, ali ona treba da je prihvatljiva za najširi krug korisnika, rekao je Kiš.
Sta se desilo ?Meni su bonovi propali zbog budala u trezoru,poludeo sam
KishRobert
Prijatelj Foruma
Imate vi reprezentativnog sugradjanina,koji je izjavio,da njemu nikako ovaj dosadasnji sistem subvencije ne odgovara.
Novi mu je mnogo bolji.
Novi mu je mnogo bolji.
CAFEZ
Član
sipaj nafte u jednu flasu pa ih ispolivaj kad te budu legitimisali nek smrdu malo i oni da vidu kako je kad se zapuse filteri od te njine nafte
talianu
Član
puj puj daleko mu lepa kuća,prodana duša!
CAFEZ
Član
koji je to taliban sta je dobio za uzvrat da to kaze
vladamm
Član
sta se desilo?Meni su bonovi propali zbog budala u trezoru,poludeo sam
pujol
Član
E a nas predsednik sto je napravio predizborni spot,svaka mu cast,lici na poljoprivrednika.
tesla
Član
Da, a onaj jadnik nemože da dođe do reči koliko mu ovaj pametuje .
.
cika_jova
Član
неко сељак по занимању, неко по понашању
CAFEZ
Član
E a nas predsednik sto je napravio predizborni spot,svaka mu cast,lici na poljoprivrednika.
izvinite sto laje ali kenja mi se kad vidim taj spot. Pa koga oni zezu mame im ga bezobrazne ja neznam dal neko normalan moze da glasa za takve ljude sa tim otrcanim forama pa to je sramota sta oni misle da smo mi retardi na bensendinima jeste da su navukli 60% stanovnistva ali ima jos onih koji imaju aktivne mozdane mase
Pa desilo se to da je neka guska tamo u poreskom zeznula nesto i izgubio sam pravo za ovaj krug nafte.Deda kada je umro pre 17 godina,posle toga bila ostavinska rasprava i sve preslo na caleta i sve bilo u redu vodila se zemlja 1/1 i na svakom posedovnom listu koji smo vadili bilo na caleta i dobijali subvencije normalno,i pre neki dan ja isao da uzmem posedovni list za ovu godinu i kada sam dosao kuci i pogledali papire pola zemlje se vodi na pokojnog dedu i sada je 1/2 i nemam prava na bonove jer je ministarstvo stopiralo sve.Cale danas isao tamo i sve papire im pokazao i oni mu rekli da znaju o cemu je rec ali da oni tu ne mogu nista nego mora da ide kod pravnika i ne znam ni ja gde vise da bi to sredio.Naravno,garant cu opet sve da placam,samo za jedan pisljivi posedovni list 2600 din.Strasno sta rade,ne moze im niko nista!
vladamm
Član
apsolutno se slazem sa tobom. meni se povraca kad ga vidim kako on zagleda psenicu a nije nikada zrno bacio u zemlju... vi kako hocete ali ja u maju znam protiv koga cu...
cika_jova
Član
избори у мају јер се тада ораси скупљају...
- Status
