Suša 2011

mislim da gresis,ali i kisa koja je pala pala je na oblak .Ima velike razlike u kolicini padavina na samo par kilometara.
 
Pa neznam bas,secam se kad smo putovali na "stari tamis" na prezentaciju,da je kod vas sve plivalo,da je voda po brazdama stajala,a kod nas su se vec tada pukotine pojavljivale.
 
Za srem neznam,al' koliko cujem od drugova forumskih,stanje je lose.
A juzni banat je ove godine dobio najvise kise od celog banata.Severni banat je katastrofalniji!!

Pa nije svugde padala ni u juznom banatu. Uvek spominjes ono kad smo bili na Tamisu. Prethodni dan je tamo palo 80 litara a kod mene ni jedna kap. Nekoliko puta se desilo da je kisa pala u ataru sela Lokve koje je od mene vazdusnom linijom 4 km a kod mene ni kap. Vodim statistiku padavina od 2004 godine na ovamo i ova je jedna od najsusnijih godina u mom selu.
 
Gledao sam kukuruz,Ko je sejo plitko i rano,Naje"" ga je.Kod mene se drzi na nekim mestima samo po 1-2 lista se osusilo,Ako nedobije kisu sad u sredu,Neznam sta ce biti:sta:
 
Nisu mi baš najjasniji ovi zaključci o dubini setve. Koliko može da je razlika između plitke i duboke setve, 2-3 cm? Šta tih 2-3 cm razlike u dubini znači sad, tri meseca posle setve. Kukuruz sad već mora imati veoma dubok koren i tih 2-3 cm razlike u dubini položenog zrna u zemlju sad ništa više ne znači. Ta dubina setve je imala uticaja u prvih mesec dana od setve, a sad, ako se već kukuruz normalno razvio, nema uticaja.
 
Nisu mi baš najjasniji ovi zaključci o dubini setve. Koliko može da je razlika između plitke i duboke setve, 2-3 cm? Šta tih 2-3 cm razlike u dubini znači sad, tri meseca posle setve. Kukuruz sad već mora imati veoma dubok koren i tih 2-3 cm razlike u dubini položenog zrna u zemlju sad ništa više ne znači. Ta dubina setve je imala uticaja u prvih mesec dana od setve, a sad, ako se već kukuruz normalno razvio, nema uticaja.
Mislim da si upravu dukej,Moja greska
 
Obišao sam atar za vikend, video jad i bedu, ako i svi, ali ne krivim ni boga ni prirodu nego sebe.JA sam kriv što mi je svaka njiva pored kanala, a kanal prazan!!! Pitam se zašto sam platio 10.000 din za održavanje kanala i kako stoji "sistem kanala za navodnjavanje-odvodnjavanje"?!?!?! Prošle godine iz istog tog kanala nisu ispumpavali vodu pa je plavilo, sada u iste te kanale na upumpavaju vodu iz Dunava. Kada bi nivo vode u kanalu bio 1m ispod površine zemqe nikom od nas ne bi trebao sistem za navodnjavanje, prinos u plafon, a oni ipak sa punim pravom naplaćuju kao da su uradili svoj deo posla.:zli::zli::zli:
 
ŠEĆERNA REPA DOBRO PODNOSI SUŠU

Ponedeljak, 18. Juli, 2011.| Autor: Agencija BETA

72675.jpg

NOVI SAD - Vrućina i suša škode kukuruzu, a najmanje problema stvaraju povrću i šećernoj repi, ocenili su stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Rukovodilac Odeljenja za kukuruz Đorđe Jocković procenio je da će zbog mnogo manje kiše nego što je bilo lane ovogodišnji prinos kukuruza biti manji. "Kukuruz je u pojedinim krajevima zemlje doživeo 'podgorevanje', odnosno odumiranje donjih listova, zbog čega će prinosi biti manji u odnosu na 2010. godinu", rekao je on i dodao da je veći deo prinosa "već odnet".

Prema rečima Jockovića, najkritičniji periodi za kukuruz su sadašnji - oplodnja, i "nalivanje zrna" u avgustu. "Visoke temperature sa nedovoljno vlage nepovoljno utiču na biljku. Optimalna temperatura u ovom trenutku bila bi između 25 i 28 stepeni, ali i pored toga problem predstavlja nedostatak vlage u zemlji", rekao je Jocković.

U Srbiji je ove godine kukuruzom posejano 1,3 miliona hektara. Prošle godine prosečan prinos bio je šest tona po hektaru.

Rukovodilac Odeljenja za šećernu repu Lazar Kovačev rekao je da ta kultura do sada nije pretrpela veća oštećenja uslovljena visokom temperaturom i sušom. "Šećerna repa je mnogo manje nepovoljno reagovala, jer je zbog izuzetno dubokog korena iz dubljih slojeva zemlje uspela da nadomesti nedostatak vlage", rekao je Kovačev. Dodao je i da mnogo zavisi od kiše jer se druga faza rasta šećerne repe završava početkom avgusta, kada će i biti formirano 80 odsto prinosa.

Prema procenama novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ove godine u Srbiji je pod šećernom repom više od 50.000 hektara, što je za trećinu manje nego prošle godine, kada je zabeležen i rekordan prinos od 53 tone po hektaru.

Rukovodilac Odeljenja za povrtarstvo Đuro Gvozdenović tvrdi da visoke temperature ne bi trebalo da ugroze prinose i da će se povrće brzo oporaviti kada vreme bude povoljnije.
"Suša skoro i da nema uticaj na povrtarske kulture, jer svaki ozbiljniji proizvođač u Srbiji ima sisteme za navodnjavanje, a oni koji nemaju i ne trebaju time da se bave", rekao je Gvozdenović.

Prema njegovim rečima, temperature veće od 30 stepeni mogu smanjiti nastanak polena, pa je ovih dana, kako je naveo, "manja oplodnja, ali će se to znatno popraviti čim vremenski uslovi budu bolji. Gvozdenović je dodao da se to najviše odnosi na paradajz, papriku i patlidžan.
Vesti: secerna repa
 
momci dobra vest od sutra stizu obilne P A D A V I N E ................................
 
kod mene u Bačkom Polju je u petak veče palo 55 litara kiše,doduše sve sa gradom,tako da je spasilo sezonu.Inače kod kukuruza su već bila 3-4 list skroz žuta a on sam u katastrofalnom stanju.
 
Suša ugrožava kukuruz

Postavio Dejan Budić Tuesday, 19 July 2011
kukuruz11.jpg
SMEDEREVO, 19. jula (Tanjug) - Suša koja je pogodovala žetvi pšenice sada preti da ugrozi ovogodišnji rod kukuruza, koji je u smederevskom kraju zasejan na oko 16.000 hektara. Slična je situacija u celom Podunavskom regionu, gde je pod ovom kulturom oko 52.000 hektara obradivih površina. Poređenja radi, pšenica je požnjevena sa ne više od 13.000 hektara.

Donji listovi kukuruza su na mnogim njivama počeli da odumiru, a posledice suše uočljivi su i na soji, suncokretu i drugim kulturama.

Novo osveženje za kukuruz i uljarice moglo bi da se očekuje već u sredu, međutim ako količina padavina ne bude dovoljna, a iza toga opet počne sušni period, to će umanjiti prinose, upozoravaju stručnjaci.

Ukoliko suša ugrozi prinose kukuruza, ali i uljarica, to bi za posledicu moglo imati, kao i ranijih godina, povećanje cene žive stoke, a samim tim i prerađevina od mesa i mlečnih proizvoda.
 
Nazad
Vrh