Vidim da mnogo diskutujete o načinima obrade da li prskati ili ne prskati , šta je bolje itd. Postoji jedno pravilo u ratarstvu, zemljište mora da bude ili pod usevom ili obradjeno.
Prvo što treba je da poznajemo svoje parcele, znači obliazak nakon žetve utvrdi se da li ima rizomskog sirka, palamide , zubače itd. i njihovu zastupljenost naravno ! Ako je parcela slabije zakorovljena može da se radi tanjiranje, gruberisanje i plitko oranje , sve to se naziva jednom rečju ljuštenje strnjike . Ako je parcela jače zakorovljena prska se sa totalnim herbicidima tj. Glifosat solima. Naravno čeka se
povoljan momenat za tretman !!! Sirak se tretira kada dostigne visinu od 15-25 cm pre nego što izbaci metlicu, to je idealan momenat i tada može da se ide sa minimalnom dozom totalnog herbicida. Uz sve to jako je bitno da se sačeka oko nedelju dana da ponikne sva trava na parceli, jer obično raste u etapama, retko se desi da je svuda jednak.
Kojim orudjima obraditi strnjište?
Prvo se postavlja pitanje sa kojim orudjima raspolaže gazdinstvo !!! Naravno da bi bilo lepo kad bi svako gazdinstvo imalo orudja kao što su gruber ili tanjirača, jer se time povećava učinak i smanjuje potrošnja goriva a samim tim i habanje traktora odnosno samog orudja .
Tanjirača je dobra jer meša žetvene ostatke sa zemljištem može plitko da radi. Tanjirača nije dobra ako je parcela zakorovljena sa rizomskim korovima kao što su sirak, palamida, zubača i pirevina, jer seče rizome i razmnožava ih. U takvim slučajevima sigurno je da će morati da se radi tretman sa totalom, i neće moći 100% da se očisti njiva što nam je cilj rada.
Gruberi malo manje intenzivno mešaju zemljište i biljne ostatke ali takodje mogu plitko da obrade što je i cilj ljuštenja , odsecanje i zatrpavanje makro kapilarnih pora i sprečavanje odavanja vode iz dubljih slojeva. OBAVEZNO SA KRILCIMA jer treba da se podseče cela površina, a krilca pomažu kod mešanja ž. ostataka sa zemljištem.
Ukoliko se ne poseduje ni jedan od ovih orudja, onda je dobar i plug! ALI.... ne može svaki plug plitko da radi! Za ljuštenje strništa se po teoriji koriste plugovi ljuštilnici , a taj Kvernelandov plug je plug ljuštilnik. Namenjen za plitku obradu od 8-18 cm , inače za ljuštenje strništa se praktikuje dubina od 12 do 15 cm . Ukoliko nemam ni plug ljuštilnik, a 99% gazdinstava ga nema , već se koristi običan raoni plug. Tu su opet pogodniji plugovi koji imaju spiralniju dasku koji mogu da rade na manjim dubinama , manje daske itd. itd. Sa spiralnijim daskama se zemljište bolje izvrće ,a slabije se drobi, što nam i nije toliko važno kod ljuštenja. Ukoliko je mnogo zakorovljeno, plug neće razmnožiti rizome jer će ih samo premestiti , a pozitivan efekat se može ostvariti samo ako se radi plitko a rizomi ostanu ,ko što neko napisa pre mene, na milost i nemilost avgustovskom suncu.
Suština rada (sa minimalnim razlikama u samom procesu) je plitko podsecanje zemljišta radi gore pomenutog sprečavanja odavanja vode i provociranje korova.
Ove godine sam parcele koju su manje zakorovljene ljuštio plugom jer je ekonomska računica kazala da ne vredi da prskam , izadje me kao da sam plitko uzorao. Neke parcele sam prskao.
Evo jedna ovogodišnja sličica