Strništa i rad na njima

Kukuruz posle soje, bude odlican. A soja posle psenice mislim da je nabolja, samo sto greota sejati na strniku soju, kad moze kukuruz :osmeh:
 
A ja radim ovako,na strnjistu gde ce opet psenica izvlacim stajnjak i plitko oranje(kad padne kisica) da se stajnjak zatrpa.U jesen ako se otravi ili preoprem opet ili tanjiraca(najcesce) i setva.Verujte mi tu psenica bude najbolja,bez ikakvog prskanja.E sad ko nema stajnjak po meni mislim da je najbolje preci jednom tanjiracom da se stnjiste oljusti(bolje zemlja upije kisu) i posle oranje.
 
Bubu, ali kod nas soja bas i nije ekonomski isplativa, pa onda ide suncokret i posle njega psenica.
Ali da ne idem u off topic planiram probati tanjiracu na strnike, da vidim kako to izgleda.
 
ja sam cuo da ako se ore za psenicu bilo posle suncukreta ili psenice ko ide opet da mora da se povalja inace ne bude dobro kao tanjiracom, je l to istina?
 
Dobro sam ja upoznat sa oranjem u jesen i prskanjem totalom,plug samo jeci televizori od dzombi ispadaju pogotovo u susnim godinama,ajd ne kazem da se ore tri puta ali dva naj manje!U zakorovljenim njivama bez 5 l totala po kj nema nista i posle mesec dana ako bude kise mozes opet prskati!
 
Kod nas bas suprotno. Najlepse se ore stnjiste koje nije dirano, milina kako se rasipa, dok stnjista koja su orana 2-3x idu samo lepo na tu dubinu , ali ispod te plugovi jako tesko ulaze. Ne zanm zasto ali nase zemljiste je tako. Licno smatram da se daleko vise vlage sacuva ako je lepo iseckano i ako se samo prska totalom. Da budem iskren mi smo prosle godine posle skidanja psenice presli jednom gruberom na nekih 15-20 cm i po mom misljenju nismo nista postigli osim sto smo potrosili gorivo.
Misljenja sam da zemlju ne treba toliko prevrtati i dirati, a kamo srece da imam masinu koja moze direktno da seje mislim da bi soja uvek bila sejana direktno.
Strnjista su se nekad toliko orala jer nije bilo drugog sredstva za suzbijanje sirka kao najcesceg korova u ono vreme. Danas je poljoprivreda malko drugacija i vise se koriste herbicidi.
 
U ono vreme sirka nije bilo. Tako su meni rekli stariji paori, koji sada imaju 70-90 godina. Sirak je po njihovim rečima, donet na naše prostore sa semenom sudanske trave, tek šezdesetih godina prošlog(XX) veka.
Oni su se mehaničkim merama borili protiv drugih tvrdokornih korova kao što je na primer palamida. Palamida je takođe višegodišnja biljka, veoma otporna na herbicide, a koren joj je kao mastan kanap - uvek se izmigolji. teško ju je i mehanički uništiti. Tanjirača joj ne može ništa, jedino plug. Mislim da su stari pribegavali plitkom oranju strnjišta najpre zbog palamide, a bilo je tada i zubače na koju su se krjali drveni plugovi. Zubača je otpornija na herbicide i od sirka i od palamide, a u ono vreme mogla se uništiti jedino izbacivanjem korena na površinu, na milost i nemilost julskom i avgustovkom Suncu.
Što se tiče problema sa dubinom prilikom jesenjeg oranja prethodno plitko uzoranih strništa, ko ima plug sa nosom ne bi trebalo da mu predstavljaju problem stari đonovi. Kod mene ljudi kažu obrnuto, da lakše oru u jesen ako su makar istanjirali strnište. Najčešći tipovi zemljišta ovde su ritska i livadska crnica - u principu oba veoma teška za obradu.

- - - - - - - - - -

Milos88_ je napisao(la):
ja sam cuo da ako se ore za psenicu bilo posle suncukreta ili psenice ko ide opet da mora da se povalja inace ne bude dobro kao tanjiracom, je l to istina?
Kliknite za proširenje...

Ne izostavljati valjkanje, bez obzira na to čime je rađena osnovna obrada i predsetvena priprema.
 
Eto, ja sam plitko uzorao i posle se prepirao sa matorim da li da pređem drljačom ili ne pa sam popustio. Biće mi veselo kada po onim suvim džombama budem terao traktor sa zakačenom prskalicom. Da sam imao love, platio bih tanjiranje kao i do sada al nisam a nafte, bogu hvala ima na lageru.
 
danas pougareno tri jutra nikad lakše i nikad ljepše vlage ima toliko kad je stisneš u ruci slijepi se kao glina ,fantastično
 
vladimir92 je napisao(la):
A ja radim ovako,na strnjistu gde ce opet psenica izvlacim stajnjak i plitko oranje(kad padne kisica) da se stajnjak zatrpa.U jesen ako se otravi ili preoprem opet ili tanjiraca(najcesce) i setva.Verujte mi tu psenica bude najbolja,bez ikakvog prskanja.E sad ko nema stajnjak po meni mislim da je najbolje preci jednom tanjiracom da se stnjiste oljusti(bolje zemlja upije kisu) i posle oranje.
Kliknite za proširenje...

Kad izvuces stajnjak, ores sto pre, ne cekas kisicu, il azot iz stajnjaka ode papa u vazduh.
 
Ne čekaš ni kišicu, pa ni 24 sata da prođe od početka rasturanja stajnjaka do završetka oranja bez obzira na to da li je moguće orati ili ne. Uzorati moraš u roku od 24 sata ako planiraš da od tog stajnjaka imaš i neke koristi osim da ga se samo ratosiljaš.
Kod mene se stajnjak rastura sa tri traktora. Jedan utovara, drugi rastura, a treći dolazi sa dva sata zakašnjenja i počinje polako da ore ono što je rastureno. Rasturanje se počinje onako kako treba i orati(iz sredine ili sa krajeva). Za plug obrtač se rastura s jednog kraja ka drugom(kao što se seje).

- - - - - - - - - -

nesko2563 je napisao(la):
Eto, ja sam plitko uzorao i posle se prepirao sa matorim da li da pređem drljačom ili ne pa sam popustio. Biće mi veselo kada po onim suvim džombama budem terao traktor sa zakačenom prskalicom. Da sam imao love, platio bih tanjiranje kao i do sada al nisam a nafte, bogu hvala ima na lageru.
Kliknite za proširenje...
Posle prve makar i najmanje kišice podrljaj. Nema ništa od prskanja po džombama. Nemoj da žališ za tanjiranjem jer je plitko oranje efikasnije od tanjiranja ako se pravilno uradi. Šteta je jedino što je drljanje izostavljeno jer je time izostavljeno i provociranje nicanja korova pa prskanje opet neće imati pun efekat kao i da si sačekao da prskaš u netaknuto strnište. Drljanje može da se preskoči ako nabaviš paker za plug. Može tu da se doskoči i kao što sam ja radio, vezivanjem jednog krila stare drljače za plug pomoću lanaca i drvene grede, ali to dodatno opterećuje trator, daleko više od pakera.
Prednost tanjiranja nad plitkim oranjem je samo u brzini koja opet igra ulogu samo na velikim posedima. Mi Indijanci barem ne moramo da jurimo. Nemamo mnogo pa ćemo stići svakako.
 
Poslednja izmena:
Da plug ore duboko kako valja nekako i naštelam , al da plitko ore i dobro slaže , a ne iskače i pravi oplaze treba biti i dobar majstor i dobar plug.
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Da plug ore duboko kako valja nekako i naštelam , al da plitko ore i dobro slaže , a ne iskače i pravi oplaze treba biti i dobar majstor i dobar plug.
Kliknite za proširenje...

Nos na raoniku pomaže mnogo. Ne može svaki plug da podseca 10cm u dubinu i prevrće plasticu naopačke. Nebitno je kako je složeno i kako izgleda radoznalim kibicerima i samoproglašenim savetodavcima i kritičarima. Bitna je jedna stvar: Lice u zemlju, naličje na sunce!
Ako napravi oplaz, nađi nekog majstora da ti uradi rikverc u traktor da možeš da se vratiš da popraviš. Pa jbg, što se mora nije teško. Ne radiš drugom nego sebi. Mora negde i da iskoči plug nije ni zemlja baš po celoj površini identične strukture. Negde je natabano, negde presušeno negde bara, negde lisac kopao jamu... Ne kaže se džabe muka seljačka. Nije baš kao na video-igrici Landwirtschafts simulator - sedneš i voziš.
 
Sva strnjika kod mene istanjirana,radilo se ubija,bukvalno je orala,e sad cu videti dal ce dobiti jos jedared tanjiracu pa plug,ili gruber pa plug....
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh