Na proleće nije problem sejati sa običnom Nodet sejalicom, jer će zemlja biti dovoljno rastresita po dubini. Uostalom ovog proleća sam u jednom danu neorano zemljište (kukuruzište) dva puta potanjirao, zatim jednom prešao setvospremačom i odmah sejao soju, pa nema neke razlike u porastu u odnosu na klasično oranje. Naravno, tome je mnogo doprinelo i to što je proleće bilo sa mnogo padavina. Štopati se neće, jer ako se ovog proleća nisu gušili ostaci od kukuruza, onda neće ni ovo. Uostalom uvek ima mogućnost da se ugrade razgrtači žetvenih ostataka ispred ulagača sejalice. Analiza će pokazati kakvo i koju količinu đubriva treba uneti u zemljište. Unošenje ću obaviti prilikom setve sa depozitorima. Korovi nisu problematični, jer se prskanje može obaviti bez većih problema a i međuredna obrada. I to sam isprobao ove godine. Što se tiče toga kako izgleda zemljište u pšenici na proleće, tu postoje velike varijacije, jer zemlja kod tebe i ovde nije ista. Kukuruz neće imati pliće ukorenjavanje, jer će mu pšenica omogućiti lakši prodor u tlo, tj. uginule biljke pšenice će u zemlji ostaviti kanale kojima će koren kukuruza lakše prodirati i samim time se bolje razvijati.
Ponavljam, sve ovo planiram da radim po savetu APV savetodavca Bogdana Garalejića.