Mislim da najveći problem leži u mentalitetu nacije, da ne ulazim pojedinačno jer kod nas je navijačka ostrašćenost iznad reprezentacije.Kritikuju se igrači na osnovu kluba za kog su igrali.Jovića pljuju grobari i ismevaju ga dok Vlahovića ovi drugi i tako u krug.Onaj pantić ne zaklapa vilice, celo vreme mu smetaju bivši igrači Zvezde.Sa nama nešto opasno ne valja kao nacijom.Što se fudbala tiče, mi smo ekipa koja igra najružniji i najsporiji fudbal u evropi i kao takvi, uspeli smo da izgubimo samo 1-0 od Engleske i da izvučemo bod protiv Slovenije, imali smo i šanse, što na kraju i nije loše.Sve što treba da vidite, ko se malo razume u fudbal ,gledajte način na koji naša ekipa razmenjuje pasove, koliko je to sporo, neodlučno, netačno.Prijem lopte kod naših najvećih zvezda je smešan, na nivou opštinske lige.Znači skoro svaki naš igrač davi loptu, zadnja linija kada kombinuje, prima loptu i onda se nameštaju da je dodaju, sve sa nekim strahom od greške.Znači, naša dodaja iz prve deluje kao da je iz druge, vreme potrebno za pas je duplo veće nego kod Slovenaca.Oni isto igraju većinom iz prve ali to rade daleko brže i tačnije i tu leži sav naš problem a to je glava.Veliku problem je i to što mi mislimo da smo sila i da smo jači od Slovenije ili Albanije.Naši igrači uglavnom igraju u osrednjim evropskim klubovima koji su na nivou Zvezde i Partizana i ispod njih.Imamo jedino Vlahovića u Juventusu i Jovića u Milanu, ne igra često ali tako je kako je.Ovi što igraju kod Arapa, nisu više ozbiljni igrači.Zato se desi da u igru udju Samardzić, Birmančević i Jović i naprave razliku dok naš najbolji igrač Tadić ne može da se sastavi.
Dobra je stvar što naši rivali ne znaju šta mogu da očekuju od nas, istina je da možemo da pobedimo jačeg rivala ako nam se slože kockice a inače sve ovo ne vredi ništa.