Cestitke momcima. Doneli su srebro, a to je retko ko mogao da ocekuje. Mora se priznati da tokom celog prvenstva igrom nismo blistali, ali je kolektivni duh i hemija izmedju igraca i strucnog staba vodila do pobede u svim utakmicama koje smo pobedili. Protiv dve naj jace reprezentacije na svetu Spanije i SAD mi smo ubedljivo porazeni i zato ne bi valjalo da sada poletimo u nebo i velicamo pojedince bili to igraci ili selektor. Cinjenica je da smo uglavnom igrali sa osam igraca u rotaciji i da je na pojedincima bio velik teret. Tu pre svega mislim na Teodosica, a narocito na Bjelicu koji je proveo verovatno naj vise vremena na parketu. Na Katica, Stimca, Simonovica, Bircevica nije se moglo osloniti u naj tezim trenucima. Igra Teodosica u napadu je lucidna, nepredvidljiva jos kada ga krene sut, zato je i naj boljoj petorci sampionata, ali njegova igra u odbrani je dosta slaba. Markovic je dobar defanzivac, ali mu je napad slabija strana. Bogdanovic sigurno kapacitet, ali jos uvek trazi sebe. Jovic ima potencijala, ali verovatno nebi ni putovao da se Nedovic nije povredio. Krle me je malo razocarao narocito sa Amerima kada je u pocetku promasio dva zicera dok smo jos vodili i dok se rezultat lomio. Raduljica odlican, verovatno ni sam selektor nije toliko ocekivao od njega. Kalinic odlican srcan i drcan iskoristio je sansu jer pitanje je dali bi putovao da je Micov ostao u kombinaciji. Na koga bi mogli jos da se oslonimo u bducnosti? Steta sto Savanovic nije nasao zajednicki jezik sa selektorom verovatno bi vise pruzio od Simonovica. Tu je Lucic mozda Mitrovic u sirem spisku, ali evidentno je da nemamo kvalitetne centre one klasicne petice. Marjanovic ima visinu, ali je dosta spor, Gagic puno oscilira u igri. Sada malo strasti da se smire, stisa euforija pa da se vidi sa kojim snagama dalje u nove trijumfe.
.
