Soja 2017

postovani kolege sejem soju ove godine prvi put umesto kukuruza koji navodnjavam zadnjih 10 god.prethodne 3 god su bile kisne pa niko nije pisao o navodnjavanju.sada je to glavna tema.isplati li se navodnjavati ili ne o tome uopste netreba duskutovati.svako ko ima mogucnost treba da da vodu.povrce se sadi uvek u uslovima navodnjavanja jer ima plitak koren a u ratarstvu moze i nemora.u ratarstvu u srednjim godinama sa 2 vode podizete prinos a u ovakvim spasavate sto se spasti moze.2012 su kod mene kukuruzi rodili 1t po hektaru,u dolini reke u prvoj klasi 4-5 a kod mene sa dve vode na istoj zemlji 8-9t.obicno manji rod znaci bolja cena ali nazalost kod nas nemora da znaci mozda u okruzenju i nisu ovakve suse...sto se tice kap po kap tacno je da je veoma tesko ucuvati creva 1 do 2 god maksimum a uopste to postovaljati u parcele kakve vi imate u vojvodini od vise hektara u mestu je skoro nemoguca misija.ja u moje dve hektarske mastam da ugradim ali jos uvek nisam jer posle 2 god creva mozes da bacis.ja navodnjavam tifonom i to je jedino resenje za ratarstvo.imao sam ranije i cevi fi 110 od 10m na tockovima i one su bile savrsenstvo za niske kulture npr soju.svako ko je pored reke kanala ili ima mogucnost da pobije cev iskopa bunar i jos ima veliku parcelu netreba da se dvoumi,u ovakvim godinama je njegova zetva.ko jos moze struju da obezbedi taj moze i da se raduje ovakvoj susi
 
Ako je susa na nekim mestima ne znaci da je svuda!
Te 2012 svetske zalihe poljoprivrednih zaliha su bile svedene na samo nekih 7% i globalno su bili uplaseni od nedostatka hrane!
Tako da je ta bila svrha i poenta skupih poljoprivrednih, odnosno ratarskih proizvoda!
U prevodu, to nije uopste zavisilo od nasih glavara. Uklopili se i oni u dobrj ceni jer su imali lako gde da plasiraju po jos boljoj ceni od one sto smo mi dobili!
Ove godine je daleka prica od te 2012!
 
KPK imam neko iskustvo koje se pokalapa i sa vecinom ovde koji su to radili. Te trake od 4-5din nisu ni za sta. Tu bi moglo da ima neki misomor pa rasipacem za vestak razbacati po njivi da nijedan mis, hrcak, glodar ne prezivi. Cim imate jednu stetocinu ako ne primetiti na vreme napravice hara kiri na trakama. A ja vas pitam kako ici kroz soju od metar i vise visine ili kukuruze od 3m i to raditi. Znate koja je vrucina u kukuruzima kada su tako veliki? To je ubistvo.
Varijante:
1. tifon + kisno krilo, ima spiranje zemljista, degradacije, treba stajnjaka pod NEOPHODNO koristiti
2. tifon + top
3. Ranger iz kanala najkulturnije resenje kako je Momo Saric napisao.
4. KPK ali sa JACIM crevima, koje glodari ne mogu da ostete. I nisu samo glodari problem. Ptice, srne, zecevi, svi oni su zedni i onda kada skontaju da u vasim crevima ima vode to ce sve izruinirati.
 
BOKIBOLE je napisao(la):
Nažalost, došlo vreme da i soju moramo zalivati. Sorta Sava, dobila oko 25 l po kvadratu. Cena zalivanja 5000 dinara po jutru za gorivo + amortizacija+moj i tatin rad+ nerviranje. Da li će se isplatiti ne znam, ali se nadamo nekom rodu.
Kliknite za proširenje...
Svaka cast,isplatices visestruko.

Послато са Coolpad R108 уз помоћ Тапатока
 
@Bokibole Dakle sve ukupno zalivanje mozda te izaslo oko 1500 din/kj a verovatno i manje a ti na sve to dodajes jos 3500 din na amortizaciju!? Cega? Plus i tvoj i tatin rad a da ne pricamo o stavci "nerviranje"!!! Ovo ti je isto kao kad bi izuzeo sve godine koje si odspavao do sad pa bi rekao da bi upola manje godina trebao imati!
Ne racunam u ovom poslu apsolutno nista osim direktnog dinarskog uloga pa opet nisam zadovoljan, a ne bubrege i koje smesno nerviranje!
 
bojcetic je napisao(la):
KPK imam neko iskustvo koje se pokalapa i sa vecinom ovde koji su to radili. Te trake od 4-5din nisu ni za sta. Tu bi moglo da ima neki misomor pa rasipacem za vestak razbacati po njivi da nijedan mis, hrcak, glodar ne prezivi. Cim imate jednu stetocinu ako ne primetiti na vreme napravice hara kiri na trakama. A ja vas pitam kako ici kroz soju od metar i vise visine ili kukuruze od 3m i to raditi. Znate koja je vrucina u kukuruzima kada su tako veliki? To je ubistvo.
Varijante:
1. tifon + kisno krilo, ima spiranje zemljista, degradacije, treba stajnjaka pod NEOPHODNO koristiti
2. tifon + top
3. Ranger iz kanala najkulturnije resenje kako je Momo Saric napisao.
4. KPK ali sa JACIM crevima, koje glodari ne mogu da ostete. I nisu samo glodari problem. Ptice, srne, zecevi, svi oni su zedni i onda kada skontaju da u vasim crevima ima vode to ce sve izruinirati.
Kliknite za proširenje...
Napraviš lepo pojilo i nemaš brige.Ja i komšija ukupno 9 kj pod KPK nemamo problema sa glodarima.
 
Amerikanci rade kap po kap pod zemlju, na 35 cm pod zemlju. Razmak između traka je 150 cm, između dva reda pa jedan među red prazan. Kapaljke su na 30 cm. Napaja se sa layflat creva sa bunara, dovoljne su i manje pumpe, upravo sa Honda benzinskim od 6,5 ks sam i gledao kako rade (što se ovde neko sprdao sa istom) jer realno potrošnja vode tu nije velika (na kpk crevu sa rupama na 10 cm ode 6 litara vode na sat)
E, sad, najbitnija stavka - njiva je no-till, tj direktna setva.
Njima trake ostaju pod zemljom nekoliko godina.
Da li bi isto moglo da se primeni i na zemlju koja se ore, npr, prošle godine je ionako većina orala na svega 25 cm...
Druga stvar - kvalitet kpk je u Srbiji diskutabilan, ko radi s povrćem vrlo dobro zna o čemu pričam, bilo da je u plasteniku, na otvorenom, na zemlji, pod folijom ili pod zemljom - pucaju, kidaju se čak i bez štetočina...
OK, dobije se povrat za kpk ali bi po jutru išlo oko 4,5 km trake, to je jedno 200€, dobiješ 30% povrat a koliko će ostati upotrebljivo do kraja sezone?
I kako postaviti kpk na tu dubinu?

Послато са Lenovo P1ma40 уз помоћ Тапатока
 
Peet je napisao(la):
@Bokibole Dakle sve ukupno zalivanje mozda te izaslo oko 1500 din/kj a verovatno i manje a ti na sve to dodajes jos 3500 din na amortizaciju!? Cega? Plus i tvoj i tatin rad a da ne pricamo o stavci "nerviranje"!!! Ovo ti je isto kao kad bi izuzeo sve godine koje si odspavao do sad pa bi rekao da bi upola manje godina trebao imati!
Ne racunam u ovom poslu apsolutno nista osim direktnog dinarskog uloga pa opet nisam zadovoljan, a ne bubrege i koje smesno nerviranje!
Kliknite za proširenje...

Peet, 5000 dinara je kostalo samo gorivo koje je traktor potrosio dok je pokretao kardansku pumpu.
 
Peet je napisao(la):
@Bokibole Dakle sve ukupno zalivanje mozda te izaslo oko 1500 din/kj a verovatno i manje a ti na sve to dodajes jos 3500 din na amortizaciju!? Cega? Plus i tvoj i tatin rad a da ne pricamo o stavci "nerviranje"!!! Ovo ti je isto kao kad bi izuzeo sve godine koje si odspavao do sad pa bi rekao da bi upola manje godina trebao imati!
Ne racunam u ovom poslu apsolutno nista osim direktnog dinarskog uloga pa opet nisam zadovoljan, a ne bubrege i koje smesno nerviranje!
Kliknite za proširenje...
jel ti imas zemlje u vlasnistvu
ili radis samo skupe arende? :sta:
 
BOKIBOLE je napisao(la):
Nažalost, došlo vreme da i soju moramo zalivati. Sorta Sava, dobila oko 25 l po kvadratu. Cena zalivanja 5000 dinara po jutru za gorivo + amortizacija+moj i tatin rad+ nerviranje. Da li će se isplatiti ne znam, ali se nadamo nekom rodu.
Kliknite za proširenje...
Neka neka bice love za zanavljanje mehanizacije. :osmeh:
Koji je traktor terao pumpu ?
Da li velicina tifona ima veze sa potrosnjom goriva i opterecenjem masine ?
 
Od danas imam manji tifon, nisam ga jos video pa bih mogao sl. vikend da razvlacim po soji. Jos da probam da li MTZ ili IMT da idu na pumpu i gas.
 
Valjda ljudi misle da ako imas zemlje u vlasnistvu, a jos si je i nasledio od svojih, da se onda ne racuna bas nikakav zakup. Po meni to je nepostovanje jer zamislite koliko su oni znoja morali proliti za tu zemlju pre 50 godina kad ne da nje bilo traktora s klimom nego nije bilo uopste traktora. Istu tu zemlju ste mogli dati u zakup i uzeti, recimo 250 evra za jedno jurto.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh