Soja 2011.god.

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Od nekog sam cuo da se soja treba sejati na 50 cm od reda do reda, posto je to gotovo nemoguce pneumatskom sejalicom koja seje na 70, kako bi bilo kad bi se soja posejala spartacem preko uredjaja koji bacaju djubrivo, imajuci u vidu da su oni razmaknuti 50cm jedan od drugog?
 
Gospodine @markodjurdjević
Samo jedno pitanje, kako je nemoguće sejati pneumatskom sejalicom na medjuredni razmak od 50 cm? Ne znam odakle Vam taj podatak.
Način na koji ćete vi sejati je Vaša stvar, ali nemojte pisati neke stvari u koje niste sigurni.
 
Markodjurdjević; ako nisi u mogućnosti da seješ sa pneumatskom sejačicom a ti probaj sa žitnom,zatvori se svaka 4-5 lula i dobiješ razmak od 50 cm.Moj drugar je ove godine tako sejao sa poljostroj sejačicom i nije ispalo loše a za sejanje sa špartačem iskreno još nisam čuo.
 
Ja samo pitam ljudi, nije lose malo improvizovati...:osmeh: To sa spartacem nije lose, razmak je 50, seme se zatrpava, a moze se nastelovati da baci oko 130 kg semena po hektaru. Kod nas ljudi koji usluzno seju pneumatskom sejalicom nece da skupe redove na 50, a ja nemam svoju sejalicu, tako da improvizujem. Zato i pitam, da vidim sta jos ljudi misli o tome:ppozdrav:
 
Prvo treba da obezbedite setveni aparat koji će moći da ostvari sklop biljaka oko 450.000 do 500.000 biljaka po ha, To može biti neka žitna sejalica koju ćete postaviti na medjuredni kultivator i podići dosta da bi seme gravitacijom padalo u redove.Teško je ostvariti odgovarajuću dubinu setve i nakon prolaska kultivatora morate obezbediti nagazne točkove koji će istisnuti vazduh oko semena da bi seme ravnomerno usvajalo vlagu iz zamljišta.Nicanje neće biti ravnomerno zbog neujednačene dubine setve.Zbog dužine sprovodnih cevi neće biti ni ravnomeran razmak semena u redu.Treba obezbediti pogon na setveni aparat ........ znači dosta stvari treba izmeniti da bi ovo profunkcionisalo.Setvom na 70 cm neće se mnogo promeniti prinos i mnogo je bolje nego ovaj eksperiment.
 
Znam da skoro niko ne zaorava,ali sam gledao u temi "Evidencija u proizvodnji soje 2011." jedan je clan zaorao 3*15 i imao odlican prinos,ne znam kad cu ici kuci ako mi se potrefi vremenski kupicu 100kg neke mesavine i razbacim je na 1ha,osim ako to nije bas bacanje djubreta..

zaori pod brazdu đubrivo makar i najlošije formulacije,pa ćeš videti dali imaš sušu ili ne.svaka biljka je po nečemu specifična i ima mnogo faktora koji utiču na prinos.ali konstatacija da soja nema potreba za mineralnim hranivima je Apsolutno-Netačna.Tu konstataciju ćeš čuti i od većine agronoma koji ustvari nepoznaju i neznaju tu materiju vezanu oko soje i uslova njenog gajenja.soja ima povećanih potreba za mineralnom ishranom u određenoj fazi svoga razvića i ako toga nema u zemljištu(a nema),nema ni velikih prinosa.druga stvar-kiša nema veze sa prinosom nego vlaga vazduha u određenim periodima i PROCENTIMA.AMIN i pozdrav
 
Није ми баш струка, али доста сам се бавио сојом. За добар принос и соји је потребно дати минералног ђубрива, ту сте у праву. Али, нисте у праву да ђубриво може бити било какве формулације. Има тога и у уџбеницима. Додуше, различити аутори су дошли до различитих, али веома сличних количина хранљивих материја: 30 кг/ха азота, 50-60 кг/ха фосфора и 40-50 кг/ха калијума. Пре свега треба извршити анализу земљишта!
Са друге стране, волео бих да ми кажете за неку биљку којој не треба воде. У овом случају, соји треба воде 450-480 лит/м2. Наравно распоређене по месецима, а највише у јуну, јулу и августу. Влажност ваздуха у фази цветања, оптимално треба да буде 70%.
У Вашем посту нема ништа после чега би требало да стоји ''амин''.
 
Ja nisam primetio razliku u prinosu sa djubrivom i bez njega, a imao sam i jednu i drugu kombinaciju. Soji je najvaznije da ima vlage kada joj treba, sto se pokazalo u pozitivnom smislu prosle godine i u negativnom smislu ove godine. Jedino sto prihranjujem preko lista. I ja se slazem da to nije po udzbenicima, ali meni je vaznije sta imam u dzepu, nego u udzbeniku.
 
probajte da bacite samo 100kg npk il mapa sad il u prolece samo na pola njive i videcete razliku :osmeh:
 
Razlike ima, ali ne da bi bilo ekonomski isplativo. Zato soju sejem posle kukuruza i psenice jel u zemlji ostane dovoljno hranjivih materija za soju. Sveto pravilo kod soje je koliko vode toliko roda.
 
Ekonomski isplativo je bilo prosle godine, kad je kilogram AN-a kostao oko 17.5dinara, a soja 30 u oktobru. Takodje ako se dobro secam kilogram NPK u jesen 2009. je bio oko 26 dinara. Na ovu sadasnju cenu djubriva je tanka linija isplativosti.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh