Skladištenje zrnaste robe

1) silosi pokazuju visu ili realnu vlagu
Nizu nikad.
2) grafik temperatura/vlaga sto je @olalija okacio je aksiom ili ti polazba tacka oko koje se ne diskutuje jer je jednostavno takva.
3) primese i lom koji se desava sipanjem spiralom na isto mesto je uvek prvo mesto gde ce se desiti problem.
4) hladjenje kukuruza je odlicna mera i kupuje miran san do aprila, maja.
5) jako je korisno kukuruze koji su vlazni raditi u najhladnijem delu dana zarad male ulazne temperature.
6) silosi odbijaju lom i primese a to realno je kraduckanje jer to meni niko od kupaca nije gledao.
7) silosi sa 15-16%vl OGROMNU lovu zarade na robi koju satro suse ali je ne suse.
8) susara je skupa igracka, pocetna investicija i energija da bi neko susio 15% vl robu kad moze da je samo produva i da je cuva tako.
Kolega Bojčetiću, savršeno si sve opisao u 8 tačaka. Oko ovoga nema rasprave...
 
Pa Momo to im čista zarada svi šteluju aparate kako im se hoće,retko gde da je ubaždaren aparat,eto nappisao je već pexpak.
 
Moje iskustvo sa merenjem vlage:

Od pre par godina na svim otkupnim mestima gde ja predajem robu (3) koriste vlagomere koji meni laiku izgledaju kao profi uređaji. Veličine su k'o omanja natkasna, u njih se sipa neka količina zrna a uređaj sam odmeri potrebnu količinu, i na kraju izbaci rezultate. Dakle ne mere više onim malim ručnim uređajima.
U vreme pred vršidbu proveravam vlagu tako što okrunim veći broj klipova i u većem kablu dobro izmešam zrna. Onda ih podelim na dva ili tri dela i redom obiđem sva predajna mesta i zamolim ih da mi izmere vlagu. Naravno, na svakom mestu po jedan uzorak. Rezultati su skoro uvek u 0.5% rasponu.
 
Podna skladista su svakako problematicna sto se tice kukuruza.Licno ne bih smeo cuvati kukuruz u podnom skladistu sa vlagom preko16% duze od 3-4 meseca.Stavljao sam na betonsku plocu kukuruz sa 19%vlage ali je bio tavan u pitanju gde je dobra provetrenost i debljina sloja kukuruza nije prelazila 40-50cm.Jedanput je lopatama isprevrtan preventivno.Temperaturu nije uopste dizaao svake nedelje je proveravan.Predat krajem juna meseca sa nesto malo preko 14% vlage.Oko 35t bez odbitaka.Planiram uraditi halu za masine gde bi jedna strana objekta bila vertikalno skladiste za zrno kukuruza ne vece sirine od 1,2metra i visine 4m.Misljenja sam da bi u takvom skladistu moglo ici zno sa 18-19% vlage bez ikakvog eleviranja na duzi period cuvanja.
 
U takvom skladištu možeš lako i jeftino da obezbijediš dodatno provjetravanje - postavi korugovane cijevi za odvodnjavanje (crne rebraste cijevi sa sitnim prorezima) vertikalno ili horizontalno (kako ti je lakše), kroz njih ide promaja a pošto su svakako šupljikave, zrak dolazi i do zrna a samim tim i hlađenje je bolje. Te cijevi su pride jako stabilne i imaju jak zid te ih zrno neće zgnječiti. Gubiš vrlo malo na zapremini a dobijaš na provjetravanju. Vidjao sam to rješenje u inostranstvu u okruglim drvenim silosima (budu ispod krova, bukvalno ogromna kaca prečnika 4-5m i visine 4-5m) , Nijemci stave takvu cijev u spiralu tačno na sredini prečnika (kao hladnjak rakijskog kazana), gornji kraj izvedu tako da ostane malo ispod nivoa zrna (kraj cijevi je naravno začepljen), donji kraj izvedu izvan silosa i prikače kakav mali ventilator, on lagano duva u cijev, ona šupljikava i polako propušta zrak kroz zrno, istovremena aeracija i hlađenje.
 
Nitko nije spomenuo najvaznije kukuruz sa vecom vlagom sam podize temperaturu i cuvanje nije samo nasuti gomilu i cekati bolju cijenu.

Treba uzeti u obzir da je kukuruz ziv organizam i ako je vlaga 18% on sam razvija temperaturu odnosno zagrijava se , 14 puno manje ili nista.

Zato postoje senzori temperature na silosima a i koji cuvaju vece kolicine bi trebali da racunaju da ugrade mjerace ili mjere temperaturu nekim sondama.

Inace prije sam dosta drzao stoke i skladistio kukuruz u zrnu , jedne godine sam izvezao nazad na njivu oko 10t plesnivog , drzao krave i nisam smio upotrijebiti zbog aflatoksina , a i nisam nikog znao tko lozi pelete da mu poklonim. Nisam imao manjka kukuruza , nisam morao kupovati ali opet i to je novac.
 
Jos nesto vazno za skladistenje , lom i ostecena zrna su prva koja poplijesne cim je vlaga malo povecana.
Zato silosi separiraju lom od citavog zrna, lom ide odmah u preradu.

Takodje zizak , zizak lijeze jajasca jos u njivi , ako je njiva bliza selu napad zizka je puno veci nego parcele dalje od sela(skladista) , zizak leti tek kad otopli iznad odredjene temperature. Takodje zizak ne voli kukuruz jako osusen jer se ne moze normalno rasti jer mu treba odredjena vlaga i za rast.
Vlazan kukuruz sam podize temperaturu i kad ima zizka taj proces se jos ubrzava i vise podize temperaturu kukuruza i kvarenje , kako vodena para ide prema gore u kukuruzu, na povrsini dolazi do kondenzacije i klijanja zrna u ekstremnim slucajevima.

Zizak se siri od sela prema njivama , zarazen kukuruz u skladistima itd. , ide i na psenice ne samo kukuruz.
 
Potpisujem sve navedeno Grabik. Kukruz se zaista grije sam od sebe ako ima dovoljno vlage. Zbog toga je važno da se kukuruz sa sumnjivom vlagom u silos unese što hladniji (kako bi se samozagrijavanje odložilo) te da se prisilno hladi produvavanjem (opet kako bi se samozagrijavanje odložilo ili spriječilo, ako je moguće). Uslov je naravno da se proda dovoljno brzo ili da je zima jako hladna. Ne mogu da se sjetim tačne cifre ali sam čitao da ako kukuruz predje odredjenu temperaturu kod samozagrijavanja ne može se više ohladiti sem prisilno (jer je jako loš provodnik toplote) a ako predje neku drugu temperaturu onda je totalno propao jer je došlo do hemijske reakcije u njemu (što se vidi po tome da je potamnio.)

Ovo za insekte i lom je takodje istina. Ja kukuruz u silos unosim duvaljkom koja ima ciklon kojim se izbacuje najveći dio baš sitnog loma i pljeve. Pored toga, izlaz iz ciklona okrenem nagore tako da zrno ide prema krovu a potom pada nadole po čitavoj površini silosa (4m prečnika i 5.5m visine) kako bi izbjegao da se sav lom sabije na jednom mjestu. Tokom unosa kukuruza redovno ga tretiram insekticidom ledjnom prskalicom, svakih deset minuta lagano poprskam kukuruz u silosu (ne prekidam punjenje) sa vrlo malo vode naravno. Na taj način ubijem insekte koji dolaze sa polja i riješim se bar 90% problema sa žiškom. Moj silos je od žice, sav otvoren. Preko zime ga zaštitim paropropusnom folijom tako da vlaga može da izadje iz silosa ali ne može da udje. Od 2018. godine tako čuvam kukuruz i nikad nema problema (stane 40 tona). Vlaga naravno nikad na ulazu nije veća od 14%.
 
prošlo proleća sam gledao takav lager u "Uljaricama" po mom ličnom mišljenju baš i nije najsrećnije rešenje, dosta vlage preko zime ,glodari i koliko sam uspeo da vidim i po rečima zaposlenih poprilično rastura priikom utovara u kamione.
 
Nazad
Vrh