Skladištenje zrnaste robe

Hteo sam i ja bas takav objekat... ali da je papreno, jeste.
Inace mi je bila 210 interesantna cifra, posto mislim da je zmajevka visine 2220 mm visine, pa oda nek' bude visina, da kamionska prikolica moze da udje, pa onda sleper, pa kada... nikad kraja...

Bar ovde tako pise (jeste da zavisi od konstrukcije, i gume ima tu jos par faktora, ali onako orentaciono):

 
Magacinski prostor za skladištenje žitarica kako god on bio izveden je odlična i verovatno najisplativija investicija u ratarskoj proizvodnji.
Bar je tako bilo unazad mnogo godina, pa i decenija.
U zadnje vreme situacija se malo promenila kako se tržiše ipak koliko toliko liberalizovalo a konkurencija medju otkupljivačima povećala.
I dalje je to uglavnom vrlo isplativo, mada se dese godine da se bude na nuli ili čak i u minusu.
Kada se planira lični lager treba uzeti u obzir i odredjene rizike koji idu sa tim poslom, kao i dodatnu angažovanost, odnosno trud.
Mislim da su uslovi lagera na otkupu zadnjih godina prilično fer manje više, ali je činjenica da se ipak više zaradi ako ostaviš kod sebe. Uglavnom se prodaja pogadja bez odbitaka, tel-kel, pa je to dodatni plus, imaš robu kod sebe kojom raspolažeš po sopstvenom nahodjenju, ali treba računati i na trošak utovara-istovara, rizik, brigu.. Nije uvek sve savršeno.

Moje lično iskustvo je da je pšenica ako se može tako reći najsigurnija roba za čuvanje pod uslovom da je skinuta sa odgovarajućom vlagom i da je prostor adekvatan. Kod mene baš ona najviše i bila prisutna magacinu.

Sa kukuruzom, bar starim, krunjenim iz čardaka pa lagerovanim je već drugačije, i lično se posle nekoliko loših iskustava ne bi odlučio na skladištenje bez kvalitetne fumigacije. A i nema mnogo smisla, već se drži dugo u čardacima.
Milsim da je slično i sa ovim modernim sistemima ubiranja kombajnom sa njive u jesen. Nisam to pokušavao, ali ne verujem ni da ću ikada.
Po mom mišljenju svaka vlažnost preko 14% ne bi smela da ide u skladište bez dosušivanja. To što se radi tako je druga priča i razlozi, ali vlaga od 15,16% i više procenata sigurno nije zadovoljavajuća bar za neko duže lagerovanje. Ima tu svega, i to su samo priče kako to može. Može, ali sa kojim kvalitetom i sadržajem budji i plesni. Merenje vlažnosti kokuruza u jesen je krajnje nepouzdano i lično mislim da je prava vlažnost zrna viša nego što uredjaji detektuju. Imao sam više puta priliku da vidim kako to izgleda posle par meseci stojanja.

Soja ako se skine suva je takodje pogodna za čuvanje, ali je čest slučaj bio da dogodine cena bude manja nego u žetvi pa je pitanje isplativosti.
Jesenas ko je ostavio napravio je posao.

1998-me kod nas na salašu smo napravili magacinski prostor sa dve ćelje po 35T koji se i danas koristi.
Tog leta je cena kukuruza bila 6 nemačkih maraka, i nismo hteli po toj ceni da ga prodamo..

Evo par sličica iz ranijih godina kako izgleda:
 
Svašta sam čuo ali da nam na silosima umanjuju vlagu, ovo još nisam. Kukuruz sa 14 % vlage i temperaturom od 35 stepeni je mnogo opasniji da se pokvari od kukuruza sa 18 % vlage i npr 3 stepena.
smilad je napisao(la):
Magacinski prostor za skladištenje žitarica kako god on bio izveden je odlična i verovatno najisplativija investicija u ratarskoj proizvodnji.
Bar je tako bilo unazad mnogo godina, pa i decenija.
U zadnje vreme situacija se malo promenila kako se tržiše ipak koliko toliko liberalizovalo a konkurencija medju otkupljivačima povećala.
I dalje je to uglavnom vrlo isplativo, mada se dese godine da se bude na nuli ili čak i u minusu.
Kada se planira lični lager treba uzeti u obzir i odredjene rizike koji idu sa tim poslom, kao i dodatnu angažovanost, odnosno trud.
Mislim da su uslovi lagera na otkupu zadnjih godina prilično fer manje više, ali je činjenica da se ipak više zaradi ako ostaviš kod sebe. Uglavnom se prodaja pogadja bez odbitaka, tel-kel, pa je to dodatni plus, imaš robu kod sebe kojom raspolažeš po sopstvenom nahodjenju, ali treba računati i na trošak utovara-istovara, rizik, brigu.. Nije uvek sve savršeno.

Moje lično iskustvo je da je pšenica ako se može tako reći najsigurnija roba za čuvanje pod uslovom da je skinuta sa odgovarajućom vlagom i da je prostor adekvatan. Kod mene baš ona najviše i bila prisutna magacinu.

Sa kukuruzom, bar starim, krunjenim iz čardaka pa lagerovanim je već drugačije, i lično se posle nekoliko loših iskustava ne bi odlučio na skladištenje bez kvalitetne fumigacije. A i nema mnogo smisla, već se drži dugo u čardacima.
Milsim da je slično i sa ovim modernim sistemima ubiranja kombajnom sa njive u jesen. Nisam to pokušavao, ali ne verujem ni da ću ikada.
Po mom mišljenju svaka vlažnost preko 14% ne bi smela da ide u skladište bez dosušivanja. To što se radi tako je druga priča i razlozi, ali vlaga od 15,16% i više procenata sigurno nije zadovoljavajuća bar za neko duže lagerovanje. Ima tu svega, i to su samo priče kako to može. Može, ali sa kojim kvalitetom i sadržajem budji i plesni. Merenje vlažnosti kokuruza u jesen je krajnje nepouzdano i lično mislim da je prava vlažnost zrna viša nego što uredjaji detektuju. Imao sam više puta priliku da vidim kako to izgleda posle par meseci stojanja.

Soja ako se skine suva je takodje pogodna za čuvanje, ali je čest slučaj bio da dogodine cena bude manja nego u žetvi pa je pitanje isplativosti.
Jesenas ko je ostavio napravio je posao.

1998-me kod nas na salašu smo napravili magacinski prostor sa dve ćelje po 35T koji se i danas koristi.
Tog leta je cena kukuruza bila 6 nemačkih maraka, i nismo hteli po toj ceni da ga prodamo..

Evo par sličica iz ranijih godina kako izgleda:
Kliknite za proširenje...
 
@olalija
Čuo ti ne čuo..
Ljudi uvek čuju ono što im je milo, a što im se ne svidja prenebegnu.
Neće biti da je 14% vlage opasnnija situacija pa nek bilo i 35C.
Ako je nešto suvo onda tu mikroorganizmi i štetočine teže prosperiraju, nebitna temperatura.
Voda i vlažnost su osnovni pokretač života. U pustinji gde je toplo i suvo života mnogo nema.
A kukuruz sa 18% vlažnosti će se ubudjati na 3C bez dileme. Sporije, ali hoće.

Većina otkupnih mesta koristi ove "brzopotezne" vlagomere koji su neprecizni i iz mog iskustva pokazuju nižu vlažnost bar za 1-1,5%
Pravi vlagomer bi trebao da samelje zrno, ili da je uzorak bar pod pritiskom.
 
Ja se bavim problematikom skladistenja u mom skladistu od 2018, pre toga od 2012 sam skidao u zrnu i od tada imam licno iskustvo. Da mi tu ne mudrujemo postoje tabele vlaga i temperatura robe kao i duzinom cuvanja sa ta dva parametra. U mom skladistu je navisa vlaga bila 17.6% u nekih 25t robe. Prodat u februaru sa istom vlagom bez kvarenja. Vazno je reci da je usao sa temp 10 stepeni, da je usao sa 30 ne bi ga sacuvao bez susenja i hladjenja.
Svako sopstveno skladiste je bolje od tudjeg, slicno kao sto je sopstveni traktor bolji nego usluzni/tudji.
 
@bojcetic
I nije se slepio, upresovao da ga je trebalo lopatom pokrenuti, bar ponegde? Ali iskreno..
Nisam napisao da će se kukuruz u potpunosti pokvariti pogotovo za kratak period.
Ali da će početi da se odvijaju negativni procesi u pogledu plesni i budji kao i lučenja toksina sa njihove strane to hoće siggurno.
A i zime često nisu kao što su bile, pa imamo u januaru 15 i 20C.
Da je stajao još mesec duže i dočekao više temperature sve bi bilo primetnije..
Ne bi o temi pisao da nemam iskustva više od dve decenije.

Ja jesam prvi za skladištenje, ali da se to radi na odgovarajući način.
Posle neko treba da potroši tu robu, a to smo mi svi indirektno.
 
smilad je napisao(la):
@bojcetic
I nije se slepio, upresovao da ga je trebalo lopatom pokrenuti, bar ponegde? Ali iskreno..
Nisam napisao da će se kukuruz u potpunosti pokvariti pogotovo za kratak period.
Ali da će početi da se odvijaju negativni procesi u pogledu plesni i budji kao i lučenja toksina sa njihove strane to hoće siggurno.
A i zime često nisu kao što su bile, pa imamo u januaru 15 i 20C.
Da je stajao još mesec duže i dočekao više temperature sve bi bilo primetnije..
Ne bi o temi pisao da nemam iskustva više od dve decenije.

Ja jesam prvi za skladištenje, ali da se to radi na odgovarajući način.
Posle neko treba da potroši tu robu, a to smo mi svi indirektno.
Kliknite za proširenje...
Kolega, najblaže rečeno, nemaš pojma.
opi-corn-storage.png
 
@olalija
Ne kažu ljudi džabe da se teorija i praksa često razilaze.
Nisi ti tu meni pokazao ništa novo.
Ta tabela kaže da sušare i ne trebaju.. Ali cvrc..
Ravnaj se ti prema tome i ostavi veću količinu sa 18%, pa ćeš videti kako ćeš proći.
Meni iskustvo kaže da to nisu upotrebljiva merila.
Prvo što sam naveo kao problem je to što merenje vlage odstupa od stvarnih vrednosti. Jeseni su već hladne (preko noći) sunce kratko sine, zrno se površinski osuši a u dubini ostane vlažno. Kad ga natrpaš u gomilu dodje do sabijanja i eto vlage dovoljne da počnu nevolje. Skladištari čak i onaj sa 14% provuku kroz sušaru na brzinu da ga produvaju da bi bilo sigurno.
Drugo skladišta često nisu adekvatna. Podovi neizolovani, obična betončina, i eto nove vlage.
Treće, te teorijske temperature zrna su neodržive na tako niskom nivou. Imamo sve topliju klimu, kasne jeseni i sa blizu 30C, januar sa 20C. To su samo lepe želje.
Video sam više puta kako se kukuruz sabije i ulepi da ga treba lopatom razbijati.
Takvo zrno bi moralo da bude koliko toliko provetreno i ventilirano.
A to koliko neko ima pojma u poljoprivredi pokaže vreme.
Što je brzo, to je i kuso. A reči mnogo govore o ljudima.
 
Skladištari čak i onaj sa 14% provuku kroz sušaru na brzinu da ga produvaju da bi bilo sigurno.

Najvise mi se svidja ovaj deo sto je kolega napisao :haha:
 
Kod svih tih naših ratarskih kultura je najbitnije izdvojiti nečistoću i prašinu od zrna pošto su oni i vlaga pokretači buđi, plesni, toksina koje mi golim okom nevidimo i ne osetimo a kad osetimo i vidimo često je kasno tako da izduvavanje zrna od prašine i kojekakve nečistoće je potrebno da li kroz sušaru (poželjno) ili neki selektor, nije to baš jednostavno samo strpati na gomilu.Verujem da se svima desilo da gde pada zrno na gomilu tu bude poneka zgrudvana količina zrna.Gledam ovaj naš silos u Turiji i šta oni godišnje prikolica nečistoće, prašine, pleve... izbace pa to je strašno a inače provlače sav kukuruz kroz sušaru koji ostaje kod njih na čuvanje, jedno mesec ipo dana sušara radi bez gašenja.
Da dodam, sećam se 91-2g se kvario kukuruz u klipu u čardacima a 2015g se kvario na stablli a da neće u zrnu na gomili.
 
Radio sam u LSB Stocar na susenju kukuruza, na susari.
Susio je sav kukuruz koji je otkupio, bilo ga je od 14 do 20% vlage i sve preko 17% vlage kukuruz je poceo da se kvari, imao je miris na kiselinu, poceo je da budja.
Inace susara je radila oko 2 meseca bez gasenja, osuseno je oko 7000 tona kukuruza.

Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
 
Ja skoro zivim na silosima kapaciteta 30000 tona. Da bi se kukuruz ocuvao, 80 % utice temperatura a 20% vlaga. Dajem 100 evra za dugme da cu hladjenjem odrzati kukuruz sa 20 % vlage 6 meseci a da cu ugrejati kukuruz sa 13,9% vlage na 45 stepeni i da ce se pokvariti za mesec dana. Ako neko zeli da se opkladi, neka se javi.
 
bojcetic je napisao(la):
Imam ispuste 160mm na ambaru i to su mali ispusti. Kada sam porucivao preko kupujemprodajem prodavca nije imao u tom momentu vece a meni se zurilo. Fi 250 sam hteo uzeti.
Kliknite za proširenje...
Iz tog razloga sam ostavio 2 ispusta,ali to mora biti izuzetno opasan transporter koji ne bi mogao nahraniti sa jednim f160 otvorom.
 
Nije mali taj otvor od 160mm kada stoji u takvoj poziciji na podu i roba se sa svih strana sliva u njega. Bice malo lopatanja onoga sa strane ali to nije mnogo ni strašno. Da je taj otvor na bočnoj strani e onda bi bio pravi promašaj i premali.
 
Моје лично мишљење је да се полако ради на уништавању приватног лагера,и да се иде на то да сви или продају кукуруз у Јесен или да оставе на чување код њих да би могли да манипулишу ценом,влагом,примесима итд а недавно сам чуо да ће и Црвено зрно ићи у примесе.Тако да цела та прича са 16%влаге итд мени личи на ово што сам поменуо.
 
Slazem se sa smiladom za ovo oko vlage . Jedan silos ovde mjeri vlagu kako mi kazeko labaratorijski , a to je zarenjem . To je jedino potpuno tacna metoda , i vlaga tu bude redovno 1 pa i do 2 posto veca nego kod ostalih koji imaju brze vlagomjere . Razlike su pogotovo na vecim vlagama .
 
Jedno pitanje u tabeli jedna kolona je vlaga zrna, druga temperatura, a ono u tabeli brojevi sta su - broj dana za bezbedno skladistenje?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh