Setvospremači

Jos.je 565 jaci od 560 mog. Neki izgleda nisu videli dalje od svog atara ili nece da vide i misle da sve znaju,a zapravo samo lose rade.
Po meni su i dalje najuniverzalnije stare RAU opruge kojih nema vise. Takodje sam cuo da ravne imaju problem sa ulaskom u zemljiste ako je malo teze.
 
Ja kažem kako je kod mene. Mi smo uzeli 2,50m spremač onaj sa slike gore za traktor 90 ks, istina je da je to mali spremač za njega, ali takve se tada bile prilike i tako se uzelo, nov novcat spremač.
Za 90 ks kod nas u našoj zemlji je dovoljno 3,20m spremač s duplim rotorima i daskom da ga se može poterati dovoljno brzo i dovoljno duboko.

Kod nas traktori sa 120 ks vuku spremače 4,20m i to im je puna kapa.

Svatko najbolje poznaje svoju zemlju i zna kakav stroj može da radi u njoj. Ja kad spremam ne želim da iza ostaju "crte", to za mene posao nije, znači treba brzina da rotori poravnaju za sobom, a ako je prevelik spremač nema brzine, a ni dubine.
 
Ako su ravne opruge onda ne mogu biti ravne S jer to nema logike. Ravne su ravne, a S su S opruge.
Ravne opruge se teze vuku zbog ugla pod kojim deluju na zeljiste. Veci je otpor, ali je po meni i posao bolji, ponavljam po mom vidjenju stvari.
Nekada davno Danci su imali problem sa preteranom vlagom u setvenom slou pa su napravili S opruge.
Ta navika se preselila i kod nas dok je jos klima bila kaoliko toliko vlazna i kad nije bilo bitno da li se vlaga sacuvala. Danas kad je u nasim uslovima svaka kap dragocena, smatram da su ravne opruge daleko bolje nego S. U poslednje vreme su sve popularnije teske i poluteske drljace sto je takodje daleko bolje resenje od S oruga. Jedina mana kod drljaca je sto oranje mora biti bez zetvenih ostataka dok ravne opruge ne traze tako "cistu" njivu.
 
@ Dobricanin Negde sam procitao, da za klasicnu S oprugu treba 2,5ks. To tome bi za 577 odgovarao setvospremac sa 28 opruga. U laksoj zemlji verovatno da moze i vise.
Cini mi se da je clan Mirmag sa 577 vukao spremac 3,3m. Eto Montoya vuce 3,2m.
Moje misljenje je da za 577 2,9m idealna masina.
 
Ja cu ovog proleca probati kombinaciju Zetor 6011 i spremac 2,8m, 24 oruga. Pa cemo videti ako ce ici. Taman da iskoristim malo Zekana, da ne stoji samo.
Cim probam kombinaciju, postavljam slike....:ppozdrav:
 
Manjevicu, tako sam i ja jedne godine zakacio spremac za 577 sa tockovima od kombajna, cisto da probam kako ide. Uradio sam 1kj kod kuma, digao sidro i lepo se vratio kuci. Ponovo sam seo u Claasa i nastavio da radim. Izvuci pouku iz ovoga.
 
Znam sta hoces da kazes. Tako sam i ja na tanjiranje otisao sa Zetorom, jeenom i nikad vise. Ovo racunam 2,8m, brze ce ici, oranja su vec potanjirana jesenas, lepo izmrzla.
Probacu pa videti. Ako se nemogu navici, kacim na Deutza drugi spremac, pa teram.
 
Manjevic je napisao(la):
Ja cu ovog proleca probati kombinaciju Zetor 6011 i spremac 2,8m, 24 oruga. Pa cemo videti ako ce ici. Taman da iskoristim malo Zekana, da ne stoji samo.
Cim probam kombinaciju, postavljam slike....:ppozdrav:
Kliknite za proširenje...

Radio sam sa Zetorom 5211 u agregatu sa setvospremacem od 2,8 lil 2,9m, koji ima duple rotore , prema tome 6011 to treba da lako vuce.
 
Pa u situaciji gde je previse vlazno, ne bih bas isao sa teskim traktorom i teskim setvospremacem, rastresitost zemljista je takodje bitna za ukupan prinos.

2,9 m. nije mali setvospremac, sa njime ako su lepe parcele moze da se uradi dosta, cak mozda i 15 hektara za dan.
 
Bubu je napisao(la):
Kad imas traktor i spremac koji mogu puno da urade, sto bi radio sa manjim traktorom i manjim spremacem?
Kliknite za proširenje...

Pa malo filozofiram. Reko da malo upregnem Zetora, da radi nesto. A pritom da cuvam Deutza.:spavam:
I nisam napisao da ce tu kombinaciju najverovatnije radnik voziti, a ja sejati.
 
Poslednja izmena:
paorpaor je napisao(la):
Nekada davno Danci su imali problem sa preteranom vlagom u setvenom slou pa su napravili S opruge.
Ta navika se preselila i kod nas dok je jos klima bila kaoliko toliko vlazna i kad nije bilo bitno da li se vlaga sacuvala. Danas kad je u nasim uslovima svaka kap dragocena, smatram da su ravne opruge daleko bolje nego S. U poslednje vreme su sve popularnije teske i poluteske drljace sto je takodje daleko bolje resenje od S oruga. Jedina mana kod drljaca je sto oranje mora biti bez zetvenih ostataka dok ravne opruge ne traze tako "cistu" njivu.
Kliknite za proširenje...
Da ne znam kako stvari stojepomislio bih da je Panonstib na tvom profilu bio.
 
Kolega Šanana onu radnju na slikama bih ja nazvao više gruberisanje nego setvospremiranje, razumem u prvom prohodu da ideš dublje zbog ravnanja zemljišta ali drugi prohod iliti predsetveno spremanje nema potrebe ta dubina, samo vadiš vlagu bezpotrebno, koliko vidim nije neka teška zemlja za obradu.
 
North ARMY je napisao(la):
Da ne znam kako stvari stojepomislio bih da je Panonstib na tvom profilu bio.
Kliknite za proširenje...

Moram da sam sebe ispravim:za tesku drljacu sam i ja mislio da u ostacima nema sta da trazi,ali gresio sam...ide to solidno-cak setvospremac sa krilima hoce da pravi problem skupljnja mase na sredini glavnog rama(kod v profila do krimlera)kao i kod tockova za odrzavanje dubine(koje drljaca nema)
Imam ponistivace tragova kupljene-one srednje i izuzetno velike,duplo jace od ovih srednjih...koje su bolje za rad,ima li razlike?
 
paorpaor je napisao(la):
Sanana, a sta ako nije u pitanju oranje kao u mom slucaju ?
Kliknite za proširenje...

Znam na šta ciljaš, imali smo mi prijašnjih godina dosta čupava oranja, IMT plug 2x14" nije mogao baš zaorati kukuruzovinu iza Bourgona berača bez freze, ostajalo je vani dosta, tu jednostavno nismo uopče radili sa spremačem, pošto je sve vukao van, nego smo koristil isamo tanjurače u 2 prohoda i opet je bilo problema u setvi žita, sijačica je vukla za sobom.
Od kako smo počeli da tanjuramo kukuruzinac nakon berbe, a prije oranja izgledalo je to puno bolje, ali opet nedovoljno dobro, morali smo ići prvi prohod sa tanjuračama, a zatim plitko sa spremačem.
Tek sad kad je kupljen veliki plug sa predplužnjacima mogu zaorati svu tu kukuruzovinu i odmah gore nateram setvospremač, sad više nema problema ni u pripremu, ni u setvi.

sale ratar je napisao(la):
Kolega Šanana onu radnju na slikama bih ja nazvao više gruberisanje nego setvospremiranje, razumem u prvom prohodu da ideš dublje zbog ravnanja zemljišta ali drugi prohod iliti predsetveno spremanje nema potrebe ta dubina, samo vadiš vlagu bezpotrebno, koliko vidim nije neka teška zemlja za obradu.
Kliknite za proširenje...
Znao sam da će se poteći to pitanje.
Ove slike sa večim spremačem su slikane u pripremi za jaru zob, negde početkom 3. meseca, nije zemlja baš izmrzla pa sam išao dublje da bih izmešao grudve sa finijom zemljom i ispalo je dobro.
A ovo drugo je u pripremi za kukuruz. Znam da če večini vas biti čudno ovo čto ču sad napisati, ali ovako, mi radimo malo dublju pripemu za kukuruz, znači do max 10 cm dubine, prosek je nekih 7-8 cm kad se sve sabere.
Meni je napojmljivo uraditi pripremu 5 cm duboko jer u takvo mi sa našom starom mašinom nemožemo posejati kukuruz, da to bude dobro, to verovatno mogu ove novije mašine sa boljim sistemom ulaganja.

Nama se tako pokazalo, tako da moramo ići na dublju pripremu, sejačica ima rala koja razgrću višak zemlje ispred ulagača, tak oda je seme opet posejano na neku optimalnu dubinu nekih 5 cm i gore dobro prekriveno i ugaženo.

Ako nekad uzmemo neku moderniju sejačicu, možda čemo i promeniti neke stvari u vezi toga.

Zato ja govorim za naš slučaj da 560 nemože vuči neki poveliki spremač, idealno mu je 220-250 cm da bi kvalitetno uradio.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh