Secerna repa 2016

Da li je neko imao iskustvo sa repom Sioux ?
Moji dobavljaci mi kazu da probam.
 
Prošle nedelje sam učestvovao na 50. savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije. Mogu slobodno da napišem da sam zadovoljan kvalitetom predavanja i da sam došao do nekih novih ideja, pa bi jedan deo razmišljanja podelio i na forumu.
Najveći utisak na mene je ostavila činjenica da su pred nama sledeći izazovi: rezistentni korovi i mogućnost pojave rezistentnosti kod drugih štetočina, i sve to uz zabrane korišćenja pojedinih pesticida. Do sada je zabeležena rezistentnost (otpornost) prema herbicidima kod sirka i štira, u mogu da napišem većim razmerama. Uz sve to u poslednjih 30 godina nije registrovan novi mehanizam za uništavanje korova. Preti nam širenje rezistentnosti kod cerkospore. Zabranjivanjem cruisera dodatno je ugrožena ratarska proizvodnja od insekata, a manji broj preparata koji mogu da se koriste za suzbijanje štetnika će dodatno pojačati selekcioni pritisak na insekte.
U kakvoj je ovo vezi sa šećernom repom? Probaću da sve ove pretnje okrenem u korist gajenja šećerne repe.
Krenuću od cruisera. Ovaj insekticid može da se koristi na šećernoj repi. Na ovaj način repa je zaštićena sistemikom. Zabrana korišćenja lebaycida svela je borbu protiv pipe samo na kontaktne insekticide na bazi hlorpirifosa, tako da mogućnost zaštite repe preparatima na bazi neonikotinoida je prednost u odnosu na ostale ratarske kulture. Moja pretpostavka je da će reoni u kojima se više gaji šećerna repa imati manju brojnost štetočina, ili u neku ruku bar manju upotrebu drugih insekticida u odnosu na reone gde se ovaj usev ne gaji. Predložio sam kolegama da ovu teoriju provere u narednim godinama.
Moje mišljenje je da će proizvodjači koji imaju u svom plodoredu (minimum četvorogodišnjem) šećernu repu, se lakše izboriti i sa korovima, odnosno sprečiti pojavu rezistentnih korova na svojim njivama. Poslednjih nekoliko godina u proizvodnju su široko uvedeni herbicidi zasnovani na mehanizmu ALS inhibitora. To su herbicidi na bazi sulfonil urea, imidazolinona, triazol pirimidina, koji se koriste u velikoj meri na našim njivama, praktično u svim usevima, od pšenice sekator, preko equipa u kukuruzu i drugih sulfurona, tako preko pulsara i harmonija u suncokretu i soji, do safarija u repi. Svi ovi herbicidi deluju na istom principu. Zbog toga nekada i plodored nije dovoljan da spreči pojavu rezistentnih formi korova prema ovim herbicidima. Na ovom linku imate spisak do sada registrovanih korova rezistentnih prema pojedinim materijama, za sada najviše prema aktivnim materijama atrazinu i imazethapyr, kao i prema nicosulfuronu http://weedscience.org/summary/country.aspx?CountryAbbr=RS
Proizvođači koji imaju repu u plodoredu imaju širi spektar herbicida koje mogu da koriste, kao i činjenicu da je mali broj zasnovan na mehanizmu ALS inhibicije (safari).
Sva ta predavanja i sve ove informacije su me podstakle da razmišljam ne samo o plodosmeni već i o izboru herbicida, odnosno fungicida, jer sve ovo što sam naveo na primeru herbicida važi i za fungicide.
U svakom slučaju repa na mojim njivama ima mesta u plodoredu. Posebno ću u narednom periodu obratiti pažnju na upotrebu svih vrsta pesticida, kako bih sprečio pojavu i širenje rezistentnih korova i drugih štetočina.
Molim komentare i vaša opažanja, jer samo uz razmenu mišljenja i iskustava možemo napredovati. Učaureni i zatvoreni u svom svetu osudjeni smo na propast.
 
Danas isto sam bio prisutan na dva predavanja u vezi secerne repe, i na oba mesta je bilo reci o rezistentnosti cerkospore na neke aktivne materije tipa strobilurina (ako sam dobro zapamtio to je Sphera), moracemo da izbacimo ovaj preparat . . . . .:sta:
 
Što se tiče smanjenja populacije korova ako gajite repu,možda je to i tačno ali iz razloga što se repa već prska kad je ispiljila napolje. Što se tiče rezistentnosti, mislim da će ih u repi biti najviše, baš zato što se velike količine hemije koriste u repu, što herbicida, što insekticida i fungicida.

Ako već imate prljavih parcela i hoćete da čistite žemljište nema ništa jeftinije i efikasnije od totala, naravno posejati pšenicu pa onda totalom.

A da nepričamo kakve posledice nanosimo zemljištu sejući repu svake dve godine.
 
Baca po meni je total isto kao kada pokosis detelinu.Pokosis je ona ponovo krene tako i total unisti odgore i sutra trava opet nice.Total je majka za gorusicu i skoro nista vise
 
Ja se sa tom konstatacijom neslažem. Generalno u prošlosti sam imao problem sa sirkom i kod mene u selu dosta ljudi je imalo taj problem, u kukuruzu jako teško može da se suzbije, i kad se suzbije više košta dara nego mera, u suncokretu i đene, đene, al zato posle pšenice, ječma, u zavisnosti od porasta 2x po 2 l/kj i rešen porblem narednih par godina...


Pošto je tema repa ima još jedan čovek koji se u mom selu bavi repom, dosta čiste njive, al repa u 90% ide na strnjiku.
 
dok sam sve procitao,kucali smo istovremeno
mislio sam na Zivkov post
Bila u tropolju. Prelazim na četvoropolje, kupili nove njive, pa imamo 4 parcele sličnih površina. Pšenica, repa, soja, kukuruz. Sada sam u fazi smišljanja koje herbicide i fungicide koristiti.
Total smo odlučili skroz da izbacimo zbog njegovih loših efekata na zdravlje ljudi.
 
Da se malo osvrnem na cerkosporu i probleme sa njom. Moramo uvoditi kontakte fungicide. Strobilurine svesti na najmanju mogucu meru. To ce da pojaca pritisak na trijazole, medjutim sada je vec nacinjena steta i ne znam kako cemo se izvuci iz svega toga. Propulse Bayer je novi preparat koji je 2015 koristen na vecim imanjima. Ima aktivnu materijau izopirazam koji se nalazi i u Syngenta Sigurisu koji nije kod nas registrovan, ali u svetu se koristi vec u psenicu, jecmu. Dakle moj plan je trijazol - propulse - trijazol. Uz svaki preparat neki preventivan u nekoj 80-90% dozi. Strobilurine narocito Sphere izbacujem. Ne deluju,a skupi su.

Steta je nacinjena nekontrolisanom zasititom, nepostovanjem plodoreda. Secam se prica od ljudi iz sela da su prskali sa 3x sferom za redom kada se pojavio preparat. Niko im nije rekao da time vrse pritisak na bolesti i da samo prave rezistenciju. Uz naravno nekoriscenje preventivnog preparata.

Sve u svemu 4 zastite + uz prva 3 puta preventivni. To ce da kosta kao Sv. Petra kajgana, ali nema drugog izbora. Platice Kole valjda adekvatno :haha:

Jos ove godine sejem repu, jer mi je ostalo sredstava od lane a jednja njiva je iskocila da okolo nije bila repa u krugu 500-600m, pa da iskoristim.


Seme je Strube Victor za koje sam se odlucio.
 
Meni se ipak cini da cu posle 2016 polako da izlazim iz proizvodnje repe. Repa ce biti za velike veleposednike koji ce ugovarati velike povrsine po povoljnim uslovima I unapred dogovorenim rezultatima, necistocom I digestijom, nas sitne polako izbacuju. Secerani je bolje da ugovori 10000 ha sa jednim proizvodjacem, nego sa 2000 sitnih.
Ja znam da u MK za velike ugovarace vazi sasvim druga digestija I necistoca, a to sto su njima dali, nama su uzeli.....
 
Dusane moguce, ali ja ipak verujem da njima svaki hektar je znacajan. Svejedno mi sitni kooperanti nastupamo pod okriljem ugovaraca, u mom slucaju Agroplod Stapar. Oni moju povrsinu vide kao Agroplod. A mi sitni smo znacajni za ugovorace, jer povecavamo povrsinu zbirnu i zanimljiviji smo za secerane.

Seceranama i veliki sistemi su opasni sa jedne strane. Mogu da ih ucenjuju i da se opredele da deo repe predaju drugom ugovaracu itd. Gledam to kroz jabuku. Niko ne zeli samo jednog dobavljaca i mali broj. Svako hoce da ima izbor.
 
Moje davno iskustvo sa repom u Mačvi,dok je još radila šećerana u S.Mitrovici.Na njivi od dva hektara posejemo jedan hektar repu, a jedan kukuruz.Dođe jesen skinu se oba useva i poseje se pšenica.Sve se radilo sa istim semenom isti dan i došao Đurđevdan,odem ja da obiđem pšenicu.Kad sam video njivu prepadnem se zbog "napada leme".Uđem u njivu ,nema od leme ni tragaIzdaljim se ja i pogledam,opet mi jedan deo bledo žut,priđem ponovo i vidim-nema leme.I onda vidim tačnu liniju dokle je deo pšenice zelen jedar a gde je mnogo lošija,bleda,kilava.Šta mislite na kom delu?Pošto je to bilo davno,nisam imao mobilni ali je odličan školski primer šta uradi repa sa zemljom i koliko godina posle treba pojačano đubriti da bi se njiva oporavila.A ovamo kažemo da na repi ostane naj više!Dobiješ na ćupriji a izgubiš na mostu!
 
Bio sam ove nedelje u Briselu na 75 IIRB kongresu o šećernoj repi. Glavni utisak je da smo mi iza njih nekoliko decenija, prvenstveno u načinu razmišljanja, što se sve naravno odražava i na proizvodnju šećerne repe. NJihova garantovana cena je 26,5 evra po toni šećerne repe na nivou 16% digestije. Prinosi koji ostvaruju u Francuskoj su oko 15 tona šećera po ha, a mi smo ove godine bili na oko 7,5. Impresioniran sam njihovim projektom 5T, što znači twenty tons to 2020, odnosno dvadeset tona do 2020 godine. U projekat je uključeno 11 farmera iz Danske i Švedske i cilj projekta je da u fabrici 2020 godine u svi imaju preko 20 tona šećera po ha. Za sada samo jedan farmer je na tom nivou, ostali su na oko 18 tona. Takođe glavni cilj im je da se smanji razlika izmedju oglednih i proizvodnih rezultata. Ta razlika iznosi oko 4 tone u proseku. Takođe imamo potpuno drugačije probleme. Njihovi glavni problemi su rizoktonija i nematode, a naš za sada cerkospora. Kako se klima menja i kod njih uglavnom u južnim delovima centralne evrope cerkospora počinje da pravi probleme. U Nemačkoj rade zaštitu od cerkospore jednom ili nijednom.
Amerikanci su malo pričali o rezistentnosti na tetrakonazol (eminent) koja se kod njih razvila, tako da se plašim da se i kod nas ta vrsta rezistentnosti dodatno ne raširi.
Mehaničko uništavanje korova raznoraznim orudjima je bilo zaista interesantno. Tu agrotehniku razvijaju kako bi do 2025 smanjili upotrebu pesticida za 50%. Imam ideju da napravimo ogled za mehaničko suzbijanje viline kosice, postavićemo ga već na proleće, najverovatnije. Nadam se da će dati rezultate jer mi se čini da nam vilina kosica pravi velike probleme i da će ih praviti sve više.
Impresivno je bilo i predavanje u iskorišćenju mineralnih hraniva poslednjih 20 godina. Odnosno koliko su biljke šećerne repe sada efikasnije nego pre 20 godina, jer sada postižu dosta veće prinose šećera uz istu količinu usvojenih hraniva pre 20 godina. Dodatak tome je bio i podatak kako je u Francuskoj smanjena količina djubrenja azotom za 50% u odnosu na 1997 godinu, a djubrenje fosforom i kalijumom za celih 70 procenata. Nadam se da ćemo dati doprinos i tim istraživanjima na našim poljima narednih godina na našem večitom ogledu.
Zaista mi je žao što smo samo mi iz Instituta bili na ovom kongresu iz naše zemlje. Mislim da bi i predstavnici industrije šećera trebali da idu na ovakve kongrese, mogli bi da dobiju ideje za neke nove oglede.
Eto toliko za sada. Nisam u mogućnosti da se javim od kuće, dok ne kupim novu tastaturu, jer mi je polovina tastature na laptopu neispravna. Tako da se javljam iz kancelarije jer završavam neki izveštaj.
Nadam se da sam preneo neke važne informacije, pa ćemo diskutovati ovih dana.
 
Kolega oni su Zapad a mi na Balkanu(druga klima i alavost šećerana). Što se tiče šećerana njih dostignuća u proizvodnji šećera po jedinici površine nije da neinteresuje ali oni imaju druge modele da njima bude dobro i da uspešno posluju. Na Zapadu se ugovor poštuje a ne kao kod nas.
 
Nazad
Vrh