Prošle nedelje sam učestvovao na 50. savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije. Mogu slobodno da napišem da sam zadovoljan kvalitetom predavanja i da sam došao do nekih novih ideja, pa bi jedan deo razmišljanja podelio i na forumu.
Najveći utisak na mene je ostavila činjenica da su pred nama sledeći izazovi: rezistentni korovi i mogućnost pojave rezistentnosti kod drugih štetočina, i sve to uz zabrane korišćenja pojedinih pesticida. Do sada je zabeležena rezistentnost (otpornost) prema herbicidima kod sirka i štira, u mogu da napišem većim razmerama. Uz sve to u poslednjih 30 godina nije registrovan novi mehanizam za uništavanje korova. Preti nam širenje rezistentnosti kod cerkospore. Zabranjivanjem cruisera dodatno je ugrožena ratarska proizvodnja od insekata, a manji broj preparata koji mogu da se koriste za suzbijanje štetnika će dodatno pojačati selekcioni pritisak na insekte.
U kakvoj je ovo vezi sa šećernom repom? Probaću da sve ove pretnje okrenem u korist gajenja šećerne repe.
Krenuću od cruisera. Ovaj insekticid može da se koristi na šećernoj repi. Na ovaj način repa je zaštićena sistemikom. Zabrana korišćenja lebaycida svela je borbu protiv pipe samo na kontaktne insekticide na bazi hlorpirifosa, tako da mogućnost zaštite repe preparatima na bazi neonikotinoida je prednost u odnosu na ostale ratarske kulture. Moja pretpostavka je da će reoni u kojima se više gaji šećerna repa imati manju brojnost štetočina, ili u neku ruku bar manju upotrebu drugih insekticida u odnosu na reone gde se ovaj usev ne gaji. Predložio sam kolegama da ovu teoriju provere u narednim godinama.
Moje mišljenje je da će proizvodjači koji imaju u svom plodoredu (minimum četvorogodišnjem) šećernu repu, se lakše izboriti i sa korovima, odnosno sprečiti pojavu rezistentnih korova na svojim njivama. Poslednjih nekoliko godina u proizvodnju su široko uvedeni herbicidi zasnovani na mehanizmu ALS inhibitora. To su herbicidi na bazi sulfonil urea, imidazolinona, triazol pirimidina, koji se koriste u velikoj meri na našim njivama, praktično u svim usevima, od pšenice sekator, preko equipa u kukuruzu i drugih sulfurona, tako preko pulsara i harmonija u suncokretu i soji, do safarija u repi. Svi ovi herbicidi deluju na istom principu. Zbog toga nekada i plodored nije dovoljan da spreči pojavu rezistentnih formi korova prema ovim herbicidima. Na ovom linku imate spisak do sada registrovanih korova rezistentnih prema pojedinim materijama, za sada najviše prema aktivnim materijama atrazinu i imazethapyr, kao i prema nicosulfuronu
http://weedscience.org/summary/country.aspx?CountryAbbr=RS
Proizvođači koji imaju repu u plodoredu imaju širi spektar herbicida koje mogu da koriste, kao i činjenicu da je mali broj zasnovan na mehanizmu ALS inhibicije (safari).
Sva ta predavanja i sve ove informacije su me podstakle da razmišljam ne samo o plodosmeni već i o izboru herbicida, odnosno fungicida, jer sve ovo što sam naveo na primeru herbicida važi i za fungicide.
U svakom slučaju repa na mojim njivama ima mesta u plodoredu. Posebno ću u narednom periodu obratiti pažnju na upotrebu svih vrsta pesticida, kako bih sprečio pojavu i širenje rezistentnih korova i drugih štetočina.
Molim komentare i vaša opažanja, jer samo uz razmenu mišljenja i iskustava možemo napredovati. Učaureni i zatvoreni u svom svetu osudjeni smo na propast.