Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Отето се враћа пужевим кораком
Наследници имовине одузете и отете после Другог светског рата чекали су више од шест и по деценија да се донесе Закон о реституцији и враћању имовине.
Највише отето од Подунавских Шваба, велепоседника...
Република Србија је била једна од последњих бивших комунистичких земаља које су донеле тај закон. Када је реч о његовом спровођењу, још су то само пионирски кораци, оцењује за „Дневник” новинар, публициста и књижевник Бранислав Гулан, који је недавно објавио нову књигу „Судбина одузете имовине”.
– Од њега се очекује да спречи нове шпекулације, односно продају имовине која већ има власнике – оцењује Гулан. – Иначе, око 140.000 власника и наследника тражи од државе да им се врати имовина отета после Другог светског рата. Основни модел на којем се заснива Закон о реституцији је враћање одузете имовине у оним случајевима где је то могуће. То је најправичнији и уједно најјефтинији начин да се обештете прави власници. Осим трошкова, држава од тог обимног посла очекују и бројне користи, иако је он веома компликован и подразумева задовољење историјских права изворних власника. То је подухват од великог политичког и државног значаја јер ће се тако коначно уредити земљишне књиге и појаснити власнички односи, што су кључни захтеви страних инвеститора.
Наш саговорник објашњава да је Законом о аграрној реформи из 1945. године Српској православној цркви одузето око 70.000 хектара плодне земље и шума. Цркве су по том закону могле имати само по десет хектара земље и шуме, а цркве и манастири од изузетне историјске важности по 30 хектара. Законом о национализацији из 1958. године црквена имовина поново је дошла под удар.
– Наиме, тада је Српска православна црква остала без 1.181 зграде. Оне су до тада углавном служиле за смештај свештеника и њихових породица или као пословни простор. У Београду је практично национализовано све осим зграде Патријаршије! И за повраћај те имовине донет је закон чије је спровођење у току. Црквеним преговарачима, све власти, па и председник Србије, 2013. године обећавале су враћање имовине. Имовину очекују све верске заједнице на територији некадашње Југославије и Србије. Али, и то за сада иде пужевим кораком – каже Гулан.
По подацима које је годинама сакупљао, Гулан бележи да је само у Војводини после Другог светског рата укупно национализовано 668.412 хектара пољопривредног земљишта од 87.000 власника. Највише је отето од Подунавских Шваба, и то 389.250 хектара, од 1.193 велепоседника је одузето 84.000 хектара, од цркава 34.522, од неземљорадника 42.000, а од такозваних непријатеља, којима је имовина конфискована по пресуди, 22.951 хектар.
– За сада, најтежа судбина је у задругарству јер се у тој области најмање одмакло у враћању имовине и доношењу закона. Већ три деценије се обећава враћање одузете задружне имовине, више од 200.000 хектара земље и неколико хиљада зграда. Само у Војводини задруге тренутно имају око 75.000 хектара такозваних задружних њива. Међутим, задругари тврде да је њихових ораница много више јер су нека пољопривредна предузећа задружну имовину продавала као друштвену. Иако задружна имовина има титулара, они који су до ње лако долазили свесно су је и продавали да би олако дошли до богатства. На крају 2015. године задругари чекају политичку вољу партијске олигархије да донесе одлуку о враћању имовине, али и нови закон о задругама – наводи Гулан, додајући да ће, по процени аналитичара, процес реституције трајати између 10 и 20 година.
Љ. Малешевић
Фолксдојчерима одузето 389.256 хектара
До краја 1945. године на имања војвођанских Немаца досељено је 45.000 породица с око 250.000 чланова, углавном бораца и симпатизера покрета отпора. Површина одузетих немачких имања у Југославији износила је 637.000 хектара. Рачуна се да је до краја 1948. године на имања војвођанских Немаца досељено још око 200.000 колониста. Немцима, бившим становницима Војводине, одузето је 389.256 хектара земље.
Отето се враћа пужевим кораком
Наследници имовине одузете и отете после Другог светског рата чекали су више од шест и по деценија да се донесе Закон о реституцији и враћању имовине.
Највише отето од Подунавских Шваба, велепоседника...
Република Србија је била једна од последњих бивших комунистичких земаља које су донеле тај закон. Када је реч о његовом спровођењу, још су то само пионирски кораци, оцењује за „Дневник” новинар, публициста и књижевник Бранислав Гулан, који је недавно објавио нову књигу „Судбина одузете имовине”.
– Од њега се очекује да спречи нове шпекулације, односно продају имовине која већ има власнике – оцењује Гулан. – Иначе, око 140.000 власника и наследника тражи од државе да им се врати имовина отета после Другог светског рата. Основни модел на којем се заснива Закон о реституцији је враћање одузете имовине у оним случајевима где је то могуће. То је најправичнији и уједно најјефтинији начин да се обештете прави власници. Осим трошкова, држава од тог обимног посла очекују и бројне користи, иако је он веома компликован и подразумева задовољење историјских права изворних власника. То је подухват од великог политичког и државног значаја јер ће се тако коначно уредити земљишне књиге и појаснити власнички односи, што су кључни захтеви страних инвеститора.
Наш саговорник објашњава да је Законом о аграрној реформи из 1945. године Српској православној цркви одузето око 70.000 хектара плодне земље и шума. Цркве су по том закону могле имати само по десет хектара земље и шуме, а цркве и манастири од изузетне историјске важности по 30 хектара. Законом о национализацији из 1958. године црквена имовина поново је дошла под удар.
– Наиме, тада је Српска православна црква остала без 1.181 зграде. Оне су до тада углавном служиле за смештај свештеника и њихових породица или као пословни простор. У Београду је практично национализовано све осим зграде Патријаршије! И за повраћај те имовине донет је закон чије је спровођење у току. Црквеним преговарачима, све власти, па и председник Србије, 2013. године обећавале су враћање имовине. Имовину очекују све верске заједнице на територији некадашње Југославије и Србије. Али, и то за сада иде пужевим кораком – каже Гулан.
По подацима које је годинама сакупљао, Гулан бележи да је само у Војводини после Другог светског рата укупно национализовано 668.412 хектара пољопривредног земљишта од 87.000 власника. Највише је отето од Подунавских Шваба, и то 389.250 хектара, од 1.193 велепоседника је одузето 84.000 хектара, од цркава 34.522, од неземљорадника 42.000, а од такозваних непријатеља, којима је имовина конфискована по пресуди, 22.951 хектар.
– За сада, најтежа судбина је у задругарству јер се у тој области најмање одмакло у враћању имовине и доношењу закона. Већ три деценије се обећава враћање одузете задружне имовине, више од 200.000 хектара земље и неколико хиљада зграда. Само у Војводини задруге тренутно имају око 75.000 хектара такозваних задружних њива. Међутим, задругари тврде да је њихових ораница много више јер су нека пољопривредна предузећа задружну имовину продавала као друштвену. Иако задружна имовина има титулара, они који су до ње лако долазили свесно су је и продавали да би олако дошли до богатства. На крају 2015. године задругари чекају политичку вољу партијске олигархије да донесе одлуку о враћању имовине, али и нови закон о задругама – наводи Гулан, додајући да ће, по процени аналитичара, процес реституције трајати између 10 и 20 година.
Љ. Малешевић
Фолксдојчерима одузето 389.256 хектара
До краја 1945. године на имања војвођанских Немаца досељено је 45.000 породица с око 250.000 чланова, углавном бораца и симпатизера покрета отпора. Површина одузетих немачких имања у Југославији износила је 637.000 хектара. Рачуна се да је до краја 1948. године на имања војвођанских Немаца досељено још око 200.000 колониста. Немцима, бившим становницима Војводине, одузето је 389.256 хектара земље.