Restitucija
- Začetnik teme Matić
- Datum pokretanja
Quercus
Član
Izvor: Dnevnik.rs:
Да се заустави крађа државне имовине
Мрежа за реституцију у Србији упутила је захтев премијеру Србије, министрима правде и финансија и члановима Координационог тела за спровођење Националне стратегије за борбу против корупцијe да се хитно посвете питању пописа и заштите јавне својине од „даљих узурпација, несавесне и незаконите употребе и крађе”.
Како се наводи у саопштењу Мреже за реституцију, у допису упућеном премијеру и министрима похваљена је одлука Владе и поступање Дирекције за имовину Републике Србије да поједина привредна друштва престану да бесплатно користе „неколико хиљада квадрата у центру Београда”, додавши да тај пример представља само „кап у океану непописане државне, односно јавне својине”.
„Истовремено, несавесним, незаконитим и бесплатним или по привилегованим условима коришћењем јавне својине од повлашћених лица, сваке године буyети Републике и локалних самоуправа трпе штету која вишеструко превазилази све буyетске дефиците Републике Србије и локалних самоуправа”, истиче се у саопштењу.
Чињеница је, како се додаје, да само два од десетине хиљада званичних и неспорних корисника државне имовине, а који користе више од милион и по хектара шума и пољопривредног земљишта, воде евиденцију и обавештавају надлежне државне органе.„То представља не само непоштовање закона већ директан позив свим заинтересованим узурпаторима да слободно наставе узупрацију, издавање у закуп или пљачку државне својине”, наводи се у саопштењу.
Узимајући у обзир чињеницу да непописана имовина лако постаје предмет несавесног, ненаменског или незаконитог поступања, као и бесплатног отуђења, у интересу грађана Србије је да Република Србија што хитније предузме све мере и радње да би се јавна својина пописала и на тај начин додатно заштитила„, закључила је Мрежа за реституцију у Србији.
Да се заустави крађа државне имовине
Мрежа за реституцију у Србији упутила је захтев премијеру Србије, министрима правде и финансија и члановима Координационог тела за спровођење Националне стратегије за борбу против корупцијe да се хитно посвете питању пописа и заштите јавне својине од „даљих узурпација, несавесне и незаконите употребе и крађе”.
Како се наводи у саопштењу Мреже за реституцију, у допису упућеном премијеру и министрима похваљена је одлука Владе и поступање Дирекције за имовину Републике Србије да поједина привредна друштва престану да бесплатно користе „неколико хиљада квадрата у центру Београда”, додавши да тај пример представља само „кап у океану непописане државне, односно јавне својине”.
„Истовремено, несавесним, незаконитим и бесплатним или по привилегованим условима коришћењем јавне својине од повлашћених лица, сваке године буyети Републике и локалних самоуправа трпе штету која вишеструко превазилази све буyетске дефиците Републике Србије и локалних самоуправа”, истиче се у саопштењу.
Чињеница је, како се додаје, да само два од десетине хиљада званичних и неспорних корисника државне имовине, а који користе више од милион и по хектара шума и пољопривредног земљишта, воде евиденцију и обавештавају надлежне државне органе.„То представља не само непоштовање закона већ директан позив свим заинтересованим узурпаторима да слободно наставе узупрацију, издавање у закуп или пљачку државне својине”, наводи се у саопштењу.
Узимајући у обзир чињеницу да непописана имовина лако постаје предмет несавесног, ненаменског или незаконитог поступања, као и бесплатног отуђења, у интересу грађана Србије је да Република Србија што хитније предузме све мере и радње да би се јавна својина пописала и на тај начин додатно заштитила„, закључила је Мрежа за реституцију у Србији.
Quercus
Član
Quercus
Član
Izvor: Agencija za restituciju
Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju
Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju
Peet
Član
Da li ovaj zakon moze nesto doprineti i povracaju imovine sa konfiskacije?! Konkretno, zemlja je u pitanju koju ne mogu da knjizim mada imam celokupnu dokumentaciju od konfiskacije. Opstinski sud je dao resenje a katastar me uveo u parcele ali nikako ne mogu knjiziti jer pravobranioc iz Zrenjanina se stalno zali uz argumente da imam pravo na povracaj, iskljucivo onih parcela koje su bile oduzete sto ni kom smislu nije to izvodljivo jer je vrsena komasacija 1975 (nisam siguran). U medjuvremenu bivsa zadruga je prodata privatniku ali nije sporno deliti iz njegovih parcela jer su ostavili deo namerno za povracaj koje se vode kao drzavno zemljiste!
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
[h=1]МЗР: Скандалозно брисање одредби закона[/h]
- - - - - - - - - -
[h=2]Novčana restitucija odložena do 2018.[/h]
[h=1]МЗР: Скандалозно брисање одредби закона[/h]
- - - - - - - - - -
[h=2]Novčana restitucija odložena do 2018.[/h]
Jel ima nesto konkretno,koje su sanse da od 1.1. krene restitucija ?
Quercus
Član
Novčane neće biti sigurno,a i oko vraćanja zemlje sam skeptičan.
Quercus
Član
Zlo i naopako.Kakvo ponizenje, mi koji ocekujemo nesto da nam vrate kao da smo mutavi! A i ja spadam u te mutave."Elita" je shvatila da je poljoprivredno zemljiste i na ceni i da donosi pare, pa grabe i rukama i nogama da ga ne vrate.
Quercus
Član
Naravno...I država nikada neće braniti interes seljaka...A mnogo očekuje od tog istog seljaka...I rokovi za obeštećenje se pomeraju za par godina,kao da je to najnormalnija stvar...Pa,gospodo,probajte da ne primate plate samo par meseci...Ili,još bolje-da ne kradete...
Quercus
Član
Rtv.rs:
Секулић: Изменама Закона о реституцији нису решени проблеми
- - - - - - - - - -
Dnevnik.rs:
Реституција заглибљена у ничијим њивама
У поступку реституције, изгледа, највише шкрипи у пољопривреди. Њиве се најтеже враћају, а како тврде у Агенцији за реституцију, главни кочничар тренутно је Влада Србије
- Влада Србије није прихватила измене Закона о реституцији, којима би се отклонили проблеми с реституцијом пољопривредног земљишта, изјавио је директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.
Он је рекао да није задовољан изменама закона које је усвојила Скупштина на предлог Владе Србије, јер није прихваћен предлог Радне групе којим би се решили проблеми враћања пољопривредних парцела које су комасиране, то јест укрупњаване спајањем. Радна група је, објаснио је, имала цео низ предлога у смислу олакшавања процедуре и давања неких нових права грађанима. Све то је одбачено и остало је само одлагање новчане исплате обештећења. Радна група је, рецимо, понудила решење које би омогућило враћање комасираног земљишта, тако што би се враћало онолико колико је одузето из комасационе масе, казао је он.
„Наш предлог је био да се уместо 10 година, колико ће под овим условима трајати враћање земљишта, цео посао заврши за две, три године. Ако неко мисли да ће бирократским процедурама и отпорима спречити враћање пољопривредног земљиста, неће успети”, поручио је Секулић.
Како је “Дневнику” речно у Агенцији за реституцију, Радној групи примарно је било да се омогући да се натурална реституција ефикасније одвија везано за пољопривредно земљиште, за дипломатско-конзуларна представништва, за грађевинско земљиште. Међутим, цео тај део текста измена закона „нестао је“ негде у процедури његовог доношења, рекли су нам у Агенцији. Објаснили су да Закон о реституцији даје право да се враћа комасирано земљиште, али то истовремено и отежава, јер тражи да се врати иста парцела која је одузета, али је „тешко пратити где се парцела налази” због несређених података.
- Проблем са пољопривредним земљиштем је то што оно није пописано, па се не зна са чим држава располаже, што увек отвара питање шта се дешава, односно ко на терену користи то земљиште које није пописано. Оно што је сигурно је да не стоји запарложено - наглашавају у Агенцији. - Као и у свакој области која није прецизно дефинисана отвара се могућност несавесних и повлашћених структура, пре свега на локалном нивоу, да то материјално експлоатишу, а методологије којима се то ради, као и структуре су разнолике, па ту треба тражити и кочничаре овог процеса.
Страхиња Секулић изјавио је раније да је дат предлог за враћање 150.000 хектара пољопривредног земљишта старим власницима у натури, али да ресорно министрство, то јест Управа за земљиште то одбија. Државу то може и те како да кошта: уколико би грађани заштиту својих права тражили пред међународним судовима, држава би на име одузете земље могла да плати и неколико стотина милиона евра, казао је он уз сумњу да се огромне површине државног земљишта не пописују упркос законској обавези, да постоји њихова масовна злоупотреба од стране великих и малих тајкуна, што је кључни разлог за одлагање реституције државног земљишта у натури. На питање да ли држава има новца за обештећење ако већ неће супституцију у Агенцији одговарају да је изменама закона исплата на основу обештећења одложена за 2018. годину.
С. Глушчевић
Све по закону
Управа за пољопривредно земљиште истиче да се не противи враћању пољопривредног земљишта у поступку реституције. Једино је изузето земљиште под заливним системима или парцеле које немају приступни пут.
Секулић: Изменама Закона о реституцији нису решени проблеми
- - - - - - - - - -
Dnevnik.rs:
Реституција заглибљена у ничијим њивама
У поступку реституције, изгледа, највише шкрипи у пољопривреди. Њиве се најтеже враћају, а како тврде у Агенцији за реституцију, главни кочничар тренутно је Влада Србије
- Влада Србије није прихватила измене Закона о реституцији, којима би се отклонили проблеми с реституцијом пољопривредног земљишта, изјавио је директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.
Он је рекао да није задовољан изменама закона које је усвојила Скупштина на предлог Владе Србије, јер није прихваћен предлог Радне групе којим би се решили проблеми враћања пољопривредних парцела које су комасиране, то јест укрупњаване спајањем. Радна група је, објаснио је, имала цео низ предлога у смислу олакшавања процедуре и давања неких нових права грађанима. Све то је одбачено и остало је само одлагање новчане исплате обештећења. Радна група је, рецимо, понудила решење које би омогућило враћање комасираног земљишта, тако што би се враћало онолико колико је одузето из комасационе масе, казао је он.
„Наш предлог је био да се уместо 10 година, колико ће под овим условима трајати враћање земљишта, цео посао заврши за две, три године. Ако неко мисли да ће бирократским процедурама и отпорима спречити враћање пољопривредног земљиста, неће успети”, поручио је Секулић.
Како је “Дневнику” речно у Агенцији за реституцију, Радној групи примарно је било да се омогући да се натурална реституција ефикасније одвија везано за пољопривредно земљиште, за дипломатско-конзуларна представништва, за грађевинско земљиште. Међутим, цео тај део текста измена закона „нестао је“ негде у процедури његовог доношења, рекли су нам у Агенцији. Објаснили су да Закон о реституцији даје право да се враћа комасирано земљиште, али то истовремено и отежава, јер тражи да се врати иста парцела која је одузета, али је „тешко пратити где се парцела налази” због несређених података.
- Проблем са пољопривредним земљиштем је то што оно није пописано, па се не зна са чим држава располаже, што увек отвара питање шта се дешава, односно ко на терену користи то земљиште које није пописано. Оно што је сигурно је да не стоји запарложено - наглашавају у Агенцији. - Као и у свакој области која није прецизно дефинисана отвара се могућност несавесних и повлашћених структура, пре свега на локалном нивоу, да то материјално експлоатишу, а методологије којима се то ради, као и структуре су разнолике, па ту треба тражити и кочничаре овог процеса.
Страхиња Секулић изјавио је раније да је дат предлог за враћање 150.000 хектара пољопривредног земљишта старим власницима у натури, али да ресорно министрство, то јест Управа за земљиште то одбија. Државу то може и те како да кошта: уколико би грађани заштиту својих права тражили пред међународним судовима, држава би на име одузете земље могла да плати и неколико стотина милиона евра, казао је он уз сумњу да се огромне површине државног земљишта не пописују упркос законској обавези, да постоји њихова масовна злоупотреба од стране великих и малих тајкуна, што је кључни разлог за одлагање реституције државног земљишта у натури. На питање да ли држава има новца за обештећење ако већ неће супституцију у Агенцији одговарају да је изменама закона исплата на основу обештећења одложена за 2018. годину.
С. Глушчевић
Све по закону
Управа за пољопривредно земљиште истиче да се не противи враћању пољопривредног земљишта у поступку реституције. Једино је изузето земљиште под заливним системима или парцеле које немају приступни пут.
Zbog restitucije, zbog bolje podrške poljoprivredi, zbog napretka sela i seljaka, seljaci su morali nastupiti sa svojom listom na izborima i imati svoje predstavnike u parlamentu. Ovako neko drugi tera vodu na svoju vodenicu. Od subvencija i podrške nema ništa. Od restitucije neće biti ništa. Samo gledam kako kopaju cevovode i uvlače državne njive u "sisteme za navodnjavanje". Iskopaju bunar i njiva je u sistemu. Neće biti vraćena vlasnicima, već će ostati lokalnom moćniku u višegodišnjem zakupu. Žao mi je što ovo moram da napišem, ali ko nas ili vas yyyyy (jer nisam načisto šta sam i ko sam lično), kad nećete u politiku, kada mislite da će neko da radi za interes sela i seljaka. Neće to niko. Zato morate da platite nekoga. Zato morate da organizujete udruženja poljoprivrednika i da plaćate zastupnike. Odvojite par stotina dinara članarine od ha i možete da platite najbolje advokate, pravnike, inženjere, koje neće moći da kupi tamo neki političar, ali da ga platite 2-3 hiljade evra mesečno. Nema ništa dobrovoljno i neprofitno. Interes je u ovakvoj zemlji na prvom mestu. Nažalost dok to shvatite prođoše svi vozovi i svi nas pregaziše. Pozdrav.
Quercus
Član
Rtv.rs:
Бирократија успорава реституцију земљишта
БЕОГРАД - Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић изјавио је данас да бирократске структуре и они који често немају стварну моћ одлучивања успоравају реституцију пољопривредног земљишта.
Секулић је истакао, гостујући на РТС-у, да Влада Србије не саботира реституцију пољопривредног земљишта, али да се у стварности на 90 одсто решења о враћању овог земљишта изјави жалба.
Према његовим речима, сам Закон о реституцији садржи решења која су високо оцењена од домаће стручне јавности и међународних фактора и тај акт представља најбоље законско решење у окружењу за враћање одузете приватне имовине.
РТВ (Милан Лачок)
Једини проблем код враћања пољопривредног земљишта је био тај што је Управа за пољопривредно земљиште на 90 одсто решења Агенције за реституцију уложила жалбу, објаснио је Секулић.
"То је очигледна опструкција Управе за пољопривредно земљиште", оценио је он.
Директор Агенције за реституцију је указао на јако лоше стање у евиденцији имовине пољопривредног земљишта, где се цифре крећу од 100.000 до чак 800.000 хектара које се води као пољопривредно земљиште.
"То је толико неозбиљно кад се каже. То је као кад кажете да имате један или осам станова у Београду", рекао је он.
Наводећи да је "неозбиљна прича баратати бројкама у толиком распону", Секулић је истакао да је неопходно да се прецизно попише државно земљиште како би се знало колико тог земљишта треба да се врати.
Директор Агенције за реституцију је напоменуо да су и из међународне заједнице упозоравали како реституција пољопривредног земљишта може представљати проблем и да је зато надлежна агенција иницирала измене закона.
Секулић очекује да ће процес реституције бити завршен у наредних годину и по дана када је реч о локалима, становима или шумском земљишту, и додаје да се нада да би иста ситуација требало да буде и када је реч пољопривредном земљишту, које је за сада проблем.
- - - - - - - - - -
Управа за земљиште: Нисмо против враћања ораница
БЕОГРАД - Управа за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде и заштите животне средине негирала је данас наводе Агенције за реституцију да се противи враћању пољопривредног земљишта у поступку реституције.
Како је агенцији Бета речено у Министарству пољопривреде, Агенција за реституцију нема податке о томе које и колико пољопривредног земљишта треба да се врати, колико је тог земљишта променило облик и величину, а колико земљишта је у истом стању, што, како је истакнуто, отежава реституцију.
"Министарству пољопривреде и заштите животне средине би апсолутно одговарало да сада знамо које земљиште је предмет повраћаја, а које није, јер би на још ефикаснији начин управљали истим, а и потенцијални закупци би знали да ли ће земљиште користити три или више година, па би и инвестиције у пољопривреду биле и знатно веће", наведено је у Министарству.
Наглашено је да се одузето земљиште "може и мора" вратити ранијем власнику, односно његовим наследницима "уколико се у поступку пред Агенцијом за реституцију докаже да је одузето земљиште сада у друштвеном власништву и да га је лице стекло без теретног правног посла".
Подсећа се и да приликом давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини на период дужи од три године Министарство тражи од Агенције за реституцију потврду да ли је исто предмет реституције или не, а како би заштитили и имали фер однос према потенцијалним закупцима и према кориснику реституције.
У Министарству се истовремено не слажу да се у реституцији врати пољопривредно земљиште које је под заливним системима, као и да се реституцијом врате делови парцела које немају приступни пут, већ да се касније граде нови путеви, као и да се може вратити било које друго земљиште, а не оно земљиште које је одузето, јер би то могло да проузрокује бројне проблеме.
Како је наведено, ти проблеми већ сада постоје, јер се у поступку враћања пољопривредног земљишта у неким случајевима вратило земљиште које није одузето већ као одговарајуће друго, а сада то земљиште потражује наследник коме је баш то земљиште одузето.
Додаје се и да би усвајање предлога да се може вратити било које пољопривредно земљиште па, чак и из других општина (на пример: ако је некоме одузето земљиште у Врбасу он би могао да земљиште добије у Кули или у некој другој суседној општини), изазвало додатне проблеме.
У Министарству пољопривреде наводе да је и поред бројних проблема са којима се суочавају, 2014. године пољопривредно земљиште у државној својини закупило 12.500 регистрованих пољопривредних газдинстава, а остварен је приход од седам милијарди динара
- - - - - - - - - -
B92:
[h=1]Srbija vratila 200.000 m2 u centru[/h]
Beograd -- Direktor Agencije za restituciju Srbije Strahinja Sekulić izjavio je da je do sada u restituciji starim vlasnicima vraćena imovina vredna skoro milijardu evra.
On je precizirao da je ta agencija do sada vratila više od 200.000 kvadratnih metara najvrednijeg poslovnog prostora koji se nalazi u centrima gradova, milion kvadratnih metara građevinskog zemljišta, samo oko 4.000 hektara šumskog i poljoprivrednog zemljišta.
"Vratili smo 2.200 hektara poljoprivrednog zemljišta. To nije malo, ali je nedovoljno", rekao je direktor Agencije za restituciju, dodajući da na vraćanje te vrste imovine uvek postoje žalbe, čega nema kod vraćanja druge vrste oduzete imovine.
Na pitanje koliko je ostalo oduzete imovine koja se može vratiti u naturi, Sekulić je rekao da nije mnogo ostalo i da će vraćanje te movine kroz restituciju, ali bez poljoprivrednog zemljišta, biti "rešeno u narednih godinu i po do dve".
"Kada bi se izmenio deo zakona vezan za poljoprivredno zemljište, u tom roku bi naverovatnije rešili i povraćaj poljoprivrednog zemljišta. Ako ostane ovako zakonsko rešenje, ne možemo da predvidimo rok, jer ne možemo da predvidimo ponašanje i odluke drugih državnih organa koje su vezane za restituciju", rekao je Sekulić.
Бирократија успорава реституцију земљишта
БЕОГРАД - Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић изјавио је данас да бирократске структуре и они који често немају стварну моћ одлучивања успоравају реституцију пољопривредног земљишта.
Секулић је истакао, гостујући на РТС-у, да Влада Србије не саботира реституцију пољопривредног земљишта, али да се у стварности на 90 одсто решења о враћању овог земљишта изјави жалба.
Према његовим речима, сам Закон о реституцији садржи решења која су високо оцењена од домаће стручне јавности и међународних фактора и тај акт представља најбоље законско решење у окружењу за враћање одузете приватне имовине.
Једини проблем код враћања пољопривредног земљишта је био тај што је Управа за пољопривредно земљиште на 90 одсто решења Агенције за реституцију уложила жалбу, објаснио је Секулић.
"То је очигледна опструкција Управе за пољопривредно земљиште", оценио је он.
Директор Агенције за реституцију је указао на јако лоше стање у евиденцији имовине пољопривредног земљишта, где се цифре крећу од 100.000 до чак 800.000 хектара које се води као пољопривредно земљиште.
"То је толико неозбиљно кад се каже. То је као кад кажете да имате један или осам станова у Београду", рекао је он.
Наводећи да је "неозбиљна прича баратати бројкама у толиком распону", Секулић је истакао да је неопходно да се прецизно попише државно земљиште како би се знало колико тог земљишта треба да се врати.
Директор Агенције за реституцију је напоменуо да су и из међународне заједнице упозоравали како реституција пољопривредног земљишта може представљати проблем и да је зато надлежна агенција иницирала измене закона.
Секулић очекује да ће процес реституције бити завршен у наредних годину и по дана када је реч о локалима, становима или шумском земљишту, и додаје да се нада да би иста ситуација требало да буде и када је реч пољопривредном земљишту, које је за сада проблем.
- - - - - - - - - -
Управа за земљиште: Нисмо против враћања ораница
БЕОГРАД - Управа за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде и заштите животне средине негирала је данас наводе Агенције за реституцију да се противи враћању пољопривредног земљишта у поступку реституције.
Како је агенцији Бета речено у Министарству пољопривреде, Агенција за реституцију нема податке о томе које и колико пољопривредног земљишта треба да се врати, колико је тог земљишта променило облик и величину, а колико земљишта је у истом стању, што, како је истакнуто, отежава реституцију.
"Министарству пољопривреде и заштите животне средине би апсолутно одговарало да сада знамо које земљиште је предмет повраћаја, а које није, јер би на још ефикаснији начин управљали истим, а и потенцијални закупци би знали да ли ће земљиште користити три или више година, па би и инвестиције у пољопривреду биле и знатно веће", наведено је у Министарству.
Наглашено је да се одузето земљиште "може и мора" вратити ранијем власнику, односно његовим наследницима "уколико се у поступку пред Агенцијом за реституцију докаже да је одузето земљиште сада у друштвеном власништву и да га је лице стекло без теретног правног посла".
Подсећа се и да приликом давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини на период дужи од три године Министарство тражи од Агенције за реституцију потврду да ли је исто предмет реституције или не, а како би заштитили и имали фер однос према потенцијалним закупцима и према кориснику реституције.
У Министарству се истовремено не слажу да се у реституцији врати пољопривредно земљиште које је под заливним системима, као и да се реституцијом врате делови парцела које немају приступни пут, већ да се касније граде нови путеви, као и да се може вратити било које друго земљиште, а не оно земљиште које је одузето, јер би то могло да проузрокује бројне проблеме.
Како је наведено, ти проблеми већ сада постоје, јер се у поступку враћања пољопривредног земљишта у неким случајевима вратило земљиште које није одузето већ као одговарајуће друго, а сада то земљиште потражује наследник коме је баш то земљиште одузето.
Додаје се и да би усвајање предлога да се може вратити било које пољопривредно земљиште па, чак и из других општина (на пример: ако је некоме одузето земљиште у Врбасу он би могао да земљиште добије у Кули или у некој другој суседној општини), изазвало додатне проблеме.
У Министарству пољопривреде наводе да је и поред бројних проблема са којима се суочавају, 2014. године пољопривредно земљиште у државној својини закупило 12.500 регистрованих пољопривредних газдинстава, а остварен је приход од седам милијарди динара
- - - - - - - - - -
B92:
[h=1]Srbija vratila 200.000 m2 u centru[/h]
Beograd -- Direktor Agencije za restituciju Srbije Strahinja Sekulić izjavio je da je do sada u restituciji starim vlasnicima vraćena imovina vredna skoro milijardu evra.
Foto: Tanjug, arhiva
"U opštoj i, ranije crkvenoj reastituciji, vraćeno je skoro milijardu evra vrednosti imovine", rekao je Sekulić agenciji Beta.On je precizirao da je ta agencija do sada vratila više od 200.000 kvadratnih metara najvrednijeg poslovnog prostora koji se nalazi u centrima gradova, milion kvadratnih metara građevinskog zemljišta, samo oko 4.000 hektara šumskog i poljoprivrednog zemljišta.
"Vratili smo 2.200 hektara poljoprivrednog zemljišta. To nije malo, ali je nedovoljno", rekao je direktor Agencije za restituciju, dodajući da na vraćanje te vrste imovine uvek postoje žalbe, čega nema kod vraćanja druge vrste oduzete imovine.
Na pitanje koliko je ostalo oduzete imovine koja se može vratiti u naturi, Sekulić je rekao da nije mnogo ostalo i da će vraćanje te movine kroz restituciju, ali bez poljoprivrednog zemljišta, biti "rešeno u narednih godinu i po do dve".
"Kada bi se izmenio deo zakona vezan za poljoprivredno zemljište, u tom roku bi naverovatnije rešili i povraćaj poljoprivrednog zemljišta. Ako ostane ovako zakonsko rešenje, ne možemo da predvidimo rok, jer ne možemo da predvidimo ponašanje i odluke drugih državnih organa koje su vezane za restituciju", rekao je Sekulić.
Quercus
Član
[h=2]Za otežan povraćaj zemljišta kriva država[/h]
BEOGRAD, 8. januara 2015. (Beta) - Udruženje gradjana za povraćaj oduzete imovine "Beograd" ocenilo je u četvrtak da je za otežanu restituciju poljoprivrednog zemljišta odgovorna država koja nije popisala to zemljište, a ne nepostojanje podatakao o tom zemljištu u Agenciji za restituciju, kako tvrdi Uprava za poljoprivredno zemljiste.
"Komentari Uprave za zemljište da Agencija za restituciju ne zna koje se sve zemljište potražuje u restituciji je u najmanju ruku licemerna", navodi se u saopštenju.
Udruženje ističe da je problem nepopisanog poljoprivrednog zemjišta proizvod nesavesnog, nedomaćinskog i neodgovoronog ponašanja državnih institucija, ali i organizovanog izbegavanja obaveze popisa, kako bi povlašćene strukture imale višestruke koristi od raznih vidova zloupotreba.
Iz tog Udruženja podsecahju da je o lošoj evidenciji o nepokretnostima u vlasništvu države i "katastrofalnom stanju katastra nepokretnosti", govorio i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, a Ministarstvo poljoprivrede je sredinom prošle godine potvrdilo da ne popisuje državno zemljište kojim gazduje i od koga ubire prihode od zakupa.
"Komentari Uprave za zemljište da Agencija za restituciju ne zna koje se sve zemljište potražuje u restituciji je u najmanju ruku licemerna", navodi se u saopštenju.
Udruženje ističe da je problem nepopisanog poljoprivrednog zemjišta proizvod nesavesnog, nedomaćinskog i neodgovoronog ponašanja državnih institucija, ali i organizovanog izbegavanja obaveze popisa, kako bi povlašćene strukture imale višestruke koristi od raznih vidova zloupotreba.
Iz tog Udruženja podsecahju da je o lošoj evidenciji o nepokretnostima u vlasništvu države i "katastrofalnom stanju katastra nepokretnosti", govorio i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, a Ministarstvo poljoprivrede je sredinom prošle godine potvrdilo da ne popisuje državno zemljište kojim gazduje i od koga ubire prihode od zakupa.
Rabadzija
Član
ma ljudi ne budimo naivni !!!!!! verujem da ima i takvih slucajeva, medjutim nas porodicni slucaj je cist ko suza, te parcele su "slobodne"tj svake godine se izdaju a ipak ne vracaju JER N E C E da vracaju !!!!!
ujak i majka su nekoliko puta bili pozvani u N.Sad na suoceljavanje da drzavnim kojekakvim cinovnicima i stalno su izmisljali nove zahteve itd,itd i do danas nista
JER DRZAVA NEMA NAMERU DA VRATI ZEMLJISTE !!!!
vracaju stanove,zgrade,sume sve sa cime neznaju sta da rade ali zemlju NECE jer im je to dobar prihod svake godine
ujak i majka su nekoliko puta bili pozvani u N.Sad na suoceljavanje da drzavnim kojekakvim cinovnicima i stalno su izmisljali nove zahteve itd,itd i do danas nista
JER DRZAVA NEMA NAMERU DA VRATI ZEMLJISTE !!!!
vracaju stanove,zgrade,sume sve sa cime neznaju sta da rade ali zemlju NECE jer im je to dobar prihod svake godine
Quercus
Član
Препуцавање око туђе дедовине
Док удружења за повраћај одузете имовине и Агенција за реституцију тврде да је држава највећи кривац за отежано враћање пољопривредног земљишта, између осталог због тога што не постоји попис њива
Наследници ће се начекати њива
и ваљана документација у Катастру, надлежни негирају да су препрека у том поступку.
Управа Министарства пољопривреде и заштите животне средине за пољопривредно земљиште одбацила је наводе Агенције за реституцију да се противи враћању пољопривредног земљишта у поступку реституције.
Како је речено у Министарству, Агенција за реституцију нема податке о томе које пољопривредно земљиште треба да се врати, и колико, колико је тог земљишта променило облик и величину, а колико земљишта је у истом стању, што, како је истакнуто, отежава реституцију.
„Министарству пољопривреде и заштите животне средине би апсолутно одговарало да сада знамо које земљиште је предмет повраћаја, а које није јер бисмо још ефикасније управљали њиме, а и потенцијални закупци би знали да ли ће земљиште користити три године или више па би и инвестиције у пољопривреду биле и знатно веће”, наведено је у Министарству.
Наглашено је да се одузето земљиште „може и мора” вратити ранијем власнику, односно његовим наследницима „уколико се у поступку пред Агенцијом за реституцију докаже да је одузето земљиште сада у друштвеном власништву и да га је лице стекло без теретног правног посла”.
Подсећа се и на то да приликом давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини на период дужи од три године Министарство тражи од Агенције за реституцију потврду да ли је оно предмет реституције или не, ради заштите и фер односа према потенцијалним закупцима и према кориснику реституције. У Министарству се истовремено не слажу с тим да се у реституцији врати пољопривредно земљиште које је под заливним системима, као и да се реституцијом врате делови парцела које немају приступни пут, већ да се касније граде нови путеви, као и да се може вратити било које друго земљиште, а не оно које је одузето јер би то могло проузроковати бројне проблеме.
Како је наведено, ти проблеми већ сада постоје јер се у поступку враћања пољопривредног земљишта у неким случајевима вратило не оно које је одузето већ као одговарајуће друго, а сада то земљиште потражује наследник које ме је одузето баш то земљиште.
Додаје се и да би усвајање предлога да се може вратити било које пољопривредно земљиште па чак и из других општина (на пример: ако је некоме одузето земљиште у Врбасу, могао би добити земљиште у Кули или у некој другој суседној општини), изазвало додатне проблеме. У Министарству пољопривреде наводе да је, и поред бројних проблема с којима се суочавају, 2014. године пољопривредно земљиште у државној својини закупило 12.500 регистрованих пољопривредних газдинстава, а остварен је приход од седам милијарди динара.
С. Г.
Врбаски паори нису за супституцију
Супституција би била вероватно највећа пљачка државне имовине, и то на законски начин, оценило је Удружење пољопривредника Врбаса, које је поздравило одлуку Управе Министарства пољопривреде за пољопривредно земљиште да одбаци план радне групе за измену Закона о реституцији.
„Згрожени смо нападом Агенције за реституцију на Управу за земљиште јер је потпуно јасно да у овом случају Управа штити државну имовину, а Агенција покушава да је изменама закона додели ономе ко је никада није поседовао. Агенција за реституцију треба да спроводи поступак враћања имовине, а не да за нечији интерес креира закон, за то су ипак задужене стручније службе”, наводи се у саопштењу врбаских пољопривредника.
Док удружења за повраћај одузете имовине и Агенција за реституцију тврде да је држава највећи кривац за отежано враћање пољопривредног земљишта, између осталог због тога што не постоји попис њива
Наследници ће се начекати њива
и ваљана документација у Катастру, надлежни негирају да су препрека у том поступку.
Управа Министарства пољопривреде и заштите животне средине за пољопривредно земљиште одбацила је наводе Агенције за реституцију да се противи враћању пољопривредног земљишта у поступку реституције.
Како је речено у Министарству, Агенција за реституцију нема податке о томе које пољопривредно земљиште треба да се врати, и колико, колико је тог земљишта променило облик и величину, а колико земљишта је у истом стању, што, како је истакнуто, отежава реституцију.
„Министарству пољопривреде и заштите животне средине би апсолутно одговарало да сада знамо које земљиште је предмет повраћаја, а које није јер бисмо још ефикасније управљали њиме, а и потенцијални закупци би знали да ли ће земљиште користити три године или више па би и инвестиције у пољопривреду биле и знатно веће”, наведено је у Министарству.
Наглашено је да се одузето земљиште „може и мора” вратити ранијем власнику, односно његовим наследницима „уколико се у поступку пред Агенцијом за реституцију докаже да је одузето земљиште сада у друштвеном власништву и да га је лице стекло без теретног правног посла”.
Подсећа се и на то да приликом давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини на период дужи од три године Министарство тражи од Агенције за реституцију потврду да ли је оно предмет реституције или не, ради заштите и фер односа према потенцијалним закупцима и према кориснику реституције. У Министарству се истовремено не слажу с тим да се у реституцији врати пољопривредно земљиште које је под заливним системима, као и да се реституцијом врате делови парцела које немају приступни пут, већ да се касније граде нови путеви, као и да се може вратити било које друго земљиште, а не оно које је одузето јер би то могло проузроковати бројне проблеме.
Како је наведено, ти проблеми већ сада постоје јер се у поступку враћања пољопривредног земљишта у неким случајевима вратило не оно које је одузето већ као одговарајуће друго, а сада то земљиште потражује наследник које ме је одузето баш то земљиште.
Додаје се и да би усвајање предлога да се може вратити било које пољопривредно земљиште па чак и из других општина (на пример: ако је некоме одузето земљиште у Врбасу, могао би добити земљиште у Кули или у некој другој суседној општини), изазвало додатне проблеме. У Министарству пољопривреде наводе да је, и поред бројних проблема с којима се суочавају, 2014. године пољопривредно земљиште у државној својини закупило 12.500 регистрованих пољопривредних газдинстава, а остварен је приход од седам милијарди динара.
С. Г.
Врбаски паори нису за супституцију
Супституција би била вероватно највећа пљачка државне имовине, и то на законски начин, оценило је Удружење пољопривредника Врбаса, које је поздравило одлуку Управе Министарства пољопривреде за пољопривредно земљиште да одбаци план радне групе за измену Закона о реституцији.
„Згрожени смо нападом Агенције за реституцију на Управу за земљиште јер је потпуно јасно да у овом случају Управа штити државну имовину, а Агенција покушава да је изменама закона додели ономе ко је никада није поседовао. Агенција за реституцију треба да спроводи поступак враћања имовине, а не да за нечији интерес креира закон, за то су ипак задужене стручније службе”, наводи се у саопштењу врбаских пољопривредника.
kole
Član
Koliko vidim oni su protiv supstitucije ...
Sve su to lokalni tajkuni koji su zadnjih godina isplivali,otvorili par gazdinstva i muvaju sa državnom zemljom i njima ovo stanje odgovara.
