Potpuno ste u pravu to su pjedini koji su se obogatili na racun drzavne zemlje inace Vrbas nema svoje udruzenje poljoprivrednika vec se u Zmajevu nalazi udruzenje koje se predstavlja kao udrzenje iz Vrbasa pa onda se moze i zakljuciti ko stoji iza toga!
Restitucija
- Začetnik teme Matić
- Datum pokretanja
Quercus
Član
Наследници дочекали 520 кућа, станова, локала
Ове године Агенција за реституцију предност ће дати враћању одузете имовине у натуралном облику. С обзиром на већ враћену имовину и процене о томе колико се још тражи, циљ Агенције је да се ове године потпуно оконча
Дедовина чека правду
враћање свега онога што се може вратити у натури: објеката, грађевинског, шумског и некомасираног пољопривредног земљишта, осим комасираног пољопривредног земљишта.
То, конкретно значи да би до краја ове године требало да се оконча поступак враћања највреднијег дела одузете имовине у натури.
Истовремено, планира се и значајније враћање комасираног пољопривредног земљишта , што ће бити омогућено изменом Закона о враћању одузете имовине и обештећењу у делу који се односи на комасирано пољопривредно земљиште.
До краја прошле године бившим власницима или законским наследницима решењем Агенције за реституцију враћено је пословних простора, зграда и станова на преко 196.300 квадратних метара, односно укупно 2.986 објеката.
Оно што је, такође важно, од тог броја у Војводини је враћено 520 објекта. Тако је у Новом Саду враћено 211 објеката, Панчеву 75, Суботици 46, Сомбору 34, Руми 24. Зрењанину 22, Сремској Митровици 17, Србобрану 17. У Кикинди је враћено 9 објеката, Кањижи 8, Кули, Сенти и Ади 7, Бачкој Тополи 5, док је у Ковину и Шиду враћено четири. У Ковачици, Инђији ,Жабљу, Петроварадину и Апатину враћена су три објекта, а у Вршцу и Бечеју по два. Једино је у Новом Бечеју , Новој Црњи, Врбасу, Бачком Градишту, Бачком Петровцу и Алибунару враћен само по један објекат.
Највише станова и пословног простора враћено је у Новом Саду.
Наследници су добили 19 станова, 183 пословна простора и 9 зграда. Наследници у Панчеву добили су 69 објеката пословног простора, један стан и пет зграда, у Сремској Митровици 17 објеката пословног простора, Руми 23 и једну зграду, Сенти шест, Сомбору 26 пословна простора, три стана и пет зграда.
У Суботици је враћено 43 објекта пословног простора, један стан и три зграде. Агенција за реституцију вратила је до краја прошле године укупно 2.282 објекта пословног простора, 370 станова и 334 зграде.
Оно што нас чека је измена закона којом треба да буде омогућена и тако звана супституција, то јест да се у натури врати имовина слична оној која је одузета. Сада се само враћа национализована имовина која постоји.
Такође, највише проблема има око враћања пољопривредног земљишта тако да се и ту чека измена закона о враћању одузете имовине како би се исправила неправда а наследници уместо папира или новца добили оранице.
Љ. Малешевић
Имовина и Холокауст
Наредног месеца Агенција за реституцију организује међународну конференцију о одузимању имовине као последице Холокауста, као и одузимању имовине од стране окупатора и сарадника окупатора на територији Србије за време Другог светског рата.
На конфернцији ће бити речи и о начинима на који се могу отклонити или ублажити последице ових злочина.
Ове године Агенција за реституцију предност ће дати враћању одузете имовине у натуралном облику. С обзиром на већ враћену имовину и процене о томе колико се још тражи, циљ Агенције је да се ове године потпуно оконча
Дедовина чека правду
враћање свега онога што се може вратити у натури: објеката, грађевинског, шумског и некомасираног пољопривредног земљишта, осим комасираног пољопривредног земљишта.
То, конкретно значи да би до краја ове године требало да се оконча поступак враћања највреднијег дела одузете имовине у натури.
Истовремено, планира се и значајније враћање комасираног пољопривредног земљишта , што ће бити омогућено изменом Закона о враћању одузете имовине и обештећењу у делу који се односи на комасирано пољопривредно земљиште.
До краја прошле године бившим власницима или законским наследницима решењем Агенције за реституцију враћено је пословних простора, зграда и станова на преко 196.300 квадратних метара, односно укупно 2.986 објеката.
Оно што је, такође важно, од тог броја у Војводини је враћено 520 објекта. Тако је у Новом Саду враћено 211 објеката, Панчеву 75, Суботици 46, Сомбору 34, Руми 24. Зрењанину 22, Сремској Митровици 17, Србобрану 17. У Кикинди је враћено 9 објеката, Кањижи 8, Кули, Сенти и Ади 7, Бачкој Тополи 5, док је у Ковину и Шиду враћено четири. У Ковачици, Инђији ,Жабљу, Петроварадину и Апатину враћена су три објекта, а у Вршцу и Бечеју по два. Једино је у Новом Бечеју , Новој Црњи, Врбасу, Бачком Градишту, Бачком Петровцу и Алибунару враћен само по један објекат.
Највише станова и пословног простора враћено је у Новом Саду.
Наследници су добили 19 станова, 183 пословна простора и 9 зграда. Наследници у Панчеву добили су 69 објеката пословног простора, један стан и пет зграда, у Сремској Митровици 17 објеката пословног простора, Руми 23 и једну зграду, Сенти шест, Сомбору 26 пословна простора, три стана и пет зграда.
У Суботици је враћено 43 објекта пословног простора, један стан и три зграде. Агенција за реституцију вратила је до краја прошле године укупно 2.282 објекта пословног простора, 370 станова и 334 зграде.
Оно што нас чека је измена закона којом треба да буде омогућена и тако звана супституција, то јест да се у натури врати имовина слична оној која је одузета. Сада се само враћа национализована имовина која постоји.
Такође, највише проблема има око враћања пољопривредног земљишта тако да се и ту чека измена закона о враћању одузете имовине како би се исправила неправда а наследници уместо папира или новца добили оранице.
Љ. Малешевић
Имовина и Холокауст
Наредног месеца Агенција за реституцију организује међународну конференцију о одузимању имовине као последице Холокауста, као и одузимању имовине од стране окупатора и сарадника окупатора на територији Србије за време Другог светског рата.
На конфернцији ће бити речи и о начинима на који се могу отклонити или ублажити последице ових злочина.
Quercus
Član
Iako bivši vlasnici potražuju tek jedan odsto od ukupnog poljoprivrednog zemljišta, restitucija u tom sektoru ide najsporije
Šta koči vraćanje oranica
AUTOR: M.PUDAR
Zrenjanin - Od oko 1.375.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, u postupku restitucije bivši vlasnici potražuju samo oko 13.000 hektara, pokazuju analize Agencije za restituciju i drugih državnih organa. Dakle, mnogo manje nego što se prvobitno očekivalo. S druge strane, ima sasvim dovljno zemlje da se bivšim vlasnicima vrati imovina. Ipak, od svih zahteva u restituciji, povraćaj zemlje ide najsporije.
To ilustriju i najsvežiji podaci Agencije za restituciju s početka ovog meseca, prema kojima je u poslednje dve godine vraćeno ukupno tek 2.260 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najilustrativnija je situacija u Zrenjaninu, izrazito poljoprivrednom kraju, gde su do sada vraćena samo tri hektara. S obzirom da je postupak vraćanja zemlje u nadležnosti lokalnih samourava, koje poslednjih godina ubiru lepe prihode od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, pravo je pitanje kako će se ovaj zastoj razrešiti.
Jedan od problema je i to što je u većini atara izvršena komasacija poljoprivrednog zemljišta, tako da bivšim vlasnicima nije moguće, bez razbijanja ukrupnjene parcele, vratiti tačno one njive koje su im oduzete. Oni to i ne traže.
- Srbija apsolutno ima i više nego dovoljno, u nekim slučajevima čak i 100 puta više imovine od one koja se traži - smatra Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju koja je zajedno sa Agencijom za restituciju podnela Vladi predlog da se u zakon uvede i mogućnost substitucije, odnosno zamene za odgovarajuće zemljište. Iako bi time bila rasterećena javna kasa, iz koje bi, u suprotnom, bivšim vlasnicima trebalo isplatiti nadoknadu, ovaj predlog izazvao je protivljenje Udruženja poljoprivrednika opštine Vrbas, koje najavljuje da će Vladi Srbije uputiti zahtev da se inicijativa odbaci i da se zakon ne menja.
- Predlog je katastrofalan za mesta koja se nalaze u našoj opštini, a isto važi i za stotine drugih mesta u Vojvodini gde postoji državno zemljište koje nema pravnog naslednika, jer su njegovi bivši vlasnici zauvek napustili ove prostore posle Drugog svetskog rata. Dakle ne radi se ni o čijoj dedovini kako se u javnosti želi prestaviti, nego o potpuno čistoj državnoj svojini - tvrdi Zlatko Ralević, predsednik tog Udruženja.
Oni navode da se zalaže za sprovođenje restitucije, da svima bude vraćena ona imovina koja je bila oduzeta, ali isključivo ta, a ne neka druga u zamenu, "da se ne bi ponovo nanosila nepravda sada nekim drugim ljudima". Iz saopštenja nije najjasnije ko bi to pretprpeo štetu kada je reč o povraćaju imovine koja je u državnom portfoliu, posebno ako se ima u vidu koliko su to male površine . Ipak, u Udruženju insistiraju da zemljište koje ne može da se vrati u naturi, treba isplatiti kako je zakon i predvideo. I Uprava za poljoprivredno zemljište pri Ministarstvu za poljoprivredu je odbacila inicijativu za izmenu zakona, što je Udruženje poljoprivrednika pozdravili.
- Supstitucija bi bila pljačka dosad neviđenih razmera jer bi država ostala bez imovine koju sada izdaje u zakup - ističu te dodaju da bi supstitucija tako bila najskuplji oblik restitucije jer bi država, kako ocenjuju, time izgubila jedan od retkih sigurnih izvora prihoda. "Trajno bi bila uništena mnoga mesta, propala bi mnoga porodična gazdinstva, prestao bi razvoj mnogih grana poljoprivrede i zauvek bi bio izgubljen jedan od najvažnijih resursa", tvrde u tom Udruženju.
Vraćanje
Najviše zemlje vraćeno je u opštini Bački Petrovac - 520 hektara, zatim u Bečeju gde je vraćeno 209 hektara, Pančevu 151 hektar, Subotici 131 hektar, Vršcu 118 hektara, Žitištu 115 hektara, Sremskoj Mitrovici 106 hektara, Kovinu 101 hektar, dok je u Čoki vraćeno 69 hektara, Alibunaru 64 a Somboru i Srbobranu po 57 hektara.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomi...ca.4.html?news_id=296097#sthash.crZKEk8F.dpuf
Šta koči vraćanje oranica
AUTOR: M.PUDAR
Zrenjanin - Od oko 1.375.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, u postupku restitucije bivši vlasnici potražuju samo oko 13.000 hektara, pokazuju analize Agencije za restituciju i drugih državnih organa. Dakle, mnogo manje nego što se prvobitno očekivalo. S druge strane, ima sasvim dovljno zemlje da se bivšim vlasnicima vrati imovina. Ipak, od svih zahteva u restituciji, povraćaj zemlje ide najsporije.
To ilustriju i najsvežiji podaci Agencije za restituciju s početka ovog meseca, prema kojima je u poslednje dve godine vraćeno ukupno tek 2.260 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najilustrativnija je situacija u Zrenjaninu, izrazito poljoprivrednom kraju, gde su do sada vraćena samo tri hektara. S obzirom da je postupak vraćanja zemlje u nadležnosti lokalnih samourava, koje poslednjih godina ubiru lepe prihode od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, pravo je pitanje kako će se ovaj zastoj razrešiti.
Jedan od problema je i to što je u većini atara izvršena komasacija poljoprivrednog zemljišta, tako da bivšim vlasnicima nije moguće, bez razbijanja ukrupnjene parcele, vratiti tačno one njive koje su im oduzete. Oni to i ne traže.
- Srbija apsolutno ima i više nego dovoljno, u nekim slučajevima čak i 100 puta više imovine od one koja se traži - smatra Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju koja je zajedno sa Agencijom za restituciju podnela Vladi predlog da se u zakon uvede i mogućnost substitucije, odnosno zamene za odgovarajuće zemljište. Iako bi time bila rasterećena javna kasa, iz koje bi, u suprotnom, bivšim vlasnicima trebalo isplatiti nadoknadu, ovaj predlog izazvao je protivljenje Udruženja poljoprivrednika opštine Vrbas, koje najavljuje da će Vladi Srbije uputiti zahtev da se inicijativa odbaci i da se zakon ne menja.
- Predlog je katastrofalan za mesta koja se nalaze u našoj opštini, a isto važi i za stotine drugih mesta u Vojvodini gde postoji državno zemljište koje nema pravnog naslednika, jer su njegovi bivši vlasnici zauvek napustili ove prostore posle Drugog svetskog rata. Dakle ne radi se ni o čijoj dedovini kako se u javnosti želi prestaviti, nego o potpuno čistoj državnoj svojini - tvrdi Zlatko Ralević, predsednik tog Udruženja.
Oni navode da se zalaže za sprovođenje restitucije, da svima bude vraćena ona imovina koja je bila oduzeta, ali isključivo ta, a ne neka druga u zamenu, "da se ne bi ponovo nanosila nepravda sada nekim drugim ljudima". Iz saopštenja nije najjasnije ko bi to pretprpeo štetu kada je reč o povraćaju imovine koja je u državnom portfoliu, posebno ako se ima u vidu koliko su to male površine . Ipak, u Udruženju insistiraju da zemljište koje ne može da se vrati u naturi, treba isplatiti kako je zakon i predvideo. I Uprava za poljoprivredno zemljište pri Ministarstvu za poljoprivredu je odbacila inicijativu za izmenu zakona, što je Udruženje poljoprivrednika pozdravili.
- Supstitucija bi bila pljačka dosad neviđenih razmera jer bi država ostala bez imovine koju sada izdaje u zakup - ističu te dodaju da bi supstitucija tako bila najskuplji oblik restitucije jer bi država, kako ocenjuju, time izgubila jedan od retkih sigurnih izvora prihoda. "Trajno bi bila uništena mnoga mesta, propala bi mnoga porodična gazdinstva, prestao bi razvoj mnogih grana poljoprivrede i zauvek bi bio izgubljen jedan od najvažnijih resursa", tvrde u tom Udruženju.
Vraćanje
Najviše zemlje vraćeno je u opštini Bački Petrovac - 520 hektara, zatim u Bečeju gde je vraćeno 209 hektara, Pančevu 151 hektar, Subotici 131 hektar, Vršcu 118 hektara, Žitištu 115 hektara, Sremskoj Mitrovici 106 hektara, Kovinu 101 hektar, dok je u Čoki vraćeno 69 hektara, Alibunaru 64 a Somboru i Srbobranu po 57 hektara.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomi...ca.4.html?news_id=296097#sthash.crZKEk8F.dpuf
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Реституција-Кикинда: Засад враћено девет објеката
КИКИНДА: Агенција за за реституцију ове године, како је најављено, даће предност враћању одузете имовине у натуралном облику и то: објеката, грађевинског, шумског и пољопривредног земљишта.
Локали на Тргу српских добровољаца 30, враћени реституцијом старим власницима
Закључно са крајем прошле године бившим власницима и законским наследницима решењем Агенције за реституцију враћено је преко 196.300 квадрата пословних простора, зграда и станова, односно 2.986 објеката. Од тог броја у Војводини је 520, а у Кикинди девет објеката.
Општина Кикинда, како сазнајемо од Биљане Фелбаб, секретарке Секретаријата за стамбено комуналне послове, урбанизам и привреду, у поступак реституције укључује се уколико се ради о објекту или пословном ростору који је у власништву локалне самоуправе, а на позив Агенције за реституцију.
-До сада је неколико локала враћено ранијем власнику односно правном следбенику. Ту је апотека на Тргу српских доборвољаца која се налази поред некадашње „Касине“, а локал је користила Апотекарска установа. Породици Варађанин враћена су четири локала на Тргу српских добровољаца 30, два локала су на самом Тргу, а два су у дворишту. Сама зграда је и даље у општинска. У Мокрину је породици Сираг враћен пословни простор у улици Светог Саве 80 у којем је некад била гвожђара. Правоснажним решењем враћена је половина локала у Немањиној улици 2 где се налази стаклорезачка радња Кароља Фишера. У току је поступак који води Агенција за реституцију за другу половину локала на истој адреси која има више власника – наводи Биљана Фелбаб.
Верским заједницама у кикиндској општини поступком реституције враћено је пољопривредно земљиште и то: Манастиру Свете Тројице, као и православним црквама у Кикинди, Мокрину, Иђошу, Башаиду и Руском Селу. Православној црквеној општини Кикинда враћено је 329 хектара ораница које су издате у закуп, а за више од десет национализацијом одузетих објектата јој није покренут поступак реституције.
- Црквена општина за сада није покренуула поступак за враћање национализоване имовине. Очекујемо да то буде ускоро, јер нас на то обавезује службена дужност као и Закон о реституцији – каже протојереј Миленко Сандић. - Од најзначајних објеката који су некада били у власништву СПЦ су зграде Треће месне заједнице у Улици Угљеше Терзина, фирма „Мозаик“, зграда некадашње „Авале“, Основна школа „Вук Караџић“, некадашња Роба кућа „Београд“ која је изграђена на месту где су некада били учитељски станови, део стамбеног простора Галадске улице где су се такође налазили учитељски станови, те мање више сви објекти у којима су се некада налазиле школе и вртићи.
Александра Ђуран
Новац за срушено
Локална самоуправа учествује као власник пословног простора у још десет поступака који још нису окончани. Између осталог ту је објекат у којем се налази Риболовачко удружење „Шаран“, бивши „Центродуван“ у улици Милоша Великог, као и објекат који је постојао на месту садашњег супермаркета „Макси“.
- Уколико је објекат, који је предмет реституције, срушен или више не постоји, тада ће се наследници обештети новчаним средствима. У тој процедури локална самоуправа више не учествује него процену обавља Пореска управа и уговор о враћању закључује се са државом Србијом – појашњава Биљана Фелбаб.
Реституција-Кикинда: Засад враћено девет објеката
КИКИНДА: Агенција за за реституцију ове године, како је најављено, даће предност враћању одузете имовине у натуралном облику и то: објеката, грађевинског, шумског и пољопривредног земљишта.
Локали на Тргу српских добровољаца 30, враћени реституцијом старим власницима
Закључно са крајем прошле године бившим власницима и законским наследницима решењем Агенције за реституцију враћено је преко 196.300 квадрата пословних простора, зграда и станова, односно 2.986 објеката. Од тог броја у Војводини је 520, а у Кикинди девет објеката.
Општина Кикинда, како сазнајемо од Биљане Фелбаб, секретарке Секретаријата за стамбено комуналне послове, урбанизам и привреду, у поступак реституције укључује се уколико се ради о објекту или пословном ростору који је у власништву локалне самоуправе, а на позив Агенције за реституцију.
-До сада је неколико локала враћено ранијем власнику односно правном следбенику. Ту је апотека на Тргу српских доборвољаца која се налази поред некадашње „Касине“, а локал је користила Апотекарска установа. Породици Варађанин враћена су четири локала на Тргу српских добровољаца 30, два локала су на самом Тргу, а два су у дворишту. Сама зграда је и даље у општинска. У Мокрину је породици Сираг враћен пословни простор у улици Светог Саве 80 у којем је некад била гвожђара. Правоснажним решењем враћена је половина локала у Немањиној улици 2 где се налази стаклорезачка радња Кароља Фишера. У току је поступак који води Агенција за реституцију за другу половину локала на истој адреси која има више власника – наводи Биљана Фелбаб.
Верским заједницама у кикиндској општини поступком реституције враћено је пољопривредно земљиште и то: Манастиру Свете Тројице, као и православним црквама у Кикинди, Мокрину, Иђошу, Башаиду и Руском Селу. Православној црквеној општини Кикинда враћено је 329 хектара ораница које су издате у закуп, а за више од десет национализацијом одузетих објектата јој није покренут поступак реституције.
- Црквена општина за сада није покренуула поступак за враћање национализоване имовине. Очекујемо да то буде ускоро, јер нас на то обавезује службена дужност као и Закон о реституцији – каже протојереј Миленко Сандић. - Од најзначајних објеката који су некада били у власништву СПЦ су зграде Треће месне заједнице у Улици Угљеше Терзина, фирма „Мозаик“, зграда некадашње „Авале“, Основна школа „Вук Караџић“, некадашња Роба кућа „Београд“ која је изграђена на месту где су некада били учитељски станови, део стамбеног простора Галадске улице где су се такође налазили учитељски станови, те мање више сви објекти у којима су се некада налазиле школе и вртићи.
Александра Ђуран
Новац за срушено
Локална самоуправа учествује као власник пословног простора у још десет поступака који још нису окончани. Између осталог ту је објекат у којем се налази Риболовачко удружење „Шаран“, бивши „Центродуван“ у улици Милоша Великог, као и објекат који је постојао на месту садашњег супермаркета „Макси“.
- Уколико је објекат, који је предмет реституције, срушен или више не постоји, тада ће се наследници обештети новчаним средствима. У тој процедури локална самоуправа више не учествује него процену обавља Пореска управа и уговор о враћању закључује се са државом Србијом – појашњава Биљана Фелбаб.
Quercus
Član
RTV:
[h=1]Суботица: Сто решења о враћању имовине[/h]СУБОТИЦА - У Службу за катастар непокретности Суботице до сада је стигло око 100 решења о враћању одузете имовине. Упис нових-старих власника се обавља веома брзо и без накнаде, истичу у суботичком катастру.
У суботичку Службу за катастар непокретности Републичког геодетског завода, која поред Суботице обухвата и општине Бачка Топола и Мали Иђош, стигло је укупно 2232 предмета за повраћај одузете имовине. До краја 2014 године сви предмети су обрађени и у великој већини случајева странке су добиле одговарајуће документе, пре свега исказ идентификације и копију плана са којима су поступак враћања имовине наставили у Агенцији за реституцију.
Начелник Службе Јанош Балањи за РТВ каже да су почела да стижу и прва решења.
"Почели смо да добијамо решења о враћању одузете имовине. То није велик број, али је поступак кренуо. До сада смо запримили око сто решења за Суботицу и општине Бачка Топола и Мали Иђош. Упис нових-старих власника обавља се без такси и накнаде, и у веома кратком року. Надам се да су обештећени задовољни радом службе", истиче Балањи.
У само пет одсто захтева Служба за катастар непокретности није могла да утврди однос одузетих парцела и садашњег стања, каже Балањи.
"То утврђивање је заправо представљало највећи проблем. Евиденција која је вођена после рата била је непотпуна, а често и погрешна. Планови су у неким случајевима уништени, а у другима опет земљиште није искартирано. Земљу коју су одузели одмах су дали задругама и беземљашима без одређених процедура. После су направили обнову катастарског, односно грунтовног стања, па то ново стање уписали без правног следа - од времена одузимања па до наделе", подсећа Балањи.
Бившим власницима и законским наследницима у Суботици су враћене три зграде, један стан, 46 пословних простора, близу 2400 квадратних метара неизграђеног грађевинског земљишта и преко 130 хектара пољопривредног земљишта.
[h=1]Суботица: Сто решења о враћању имовине[/h]СУБОТИЦА - У Службу за катастар непокретности Суботице до сада је стигло око 100 решења о враћању одузете имовине. Упис нових-старих власника се обавља веома брзо и без накнаде, истичу у суботичком катастру.
У суботичку Службу за катастар непокретности Републичког геодетског завода, која поред Суботице обухвата и општине Бачка Топола и Мали Иђош, стигло је укупно 2232 предмета за повраћај одузете имовине. До краја 2014 године сви предмети су обрађени и у великој већини случајева странке су добиле одговарајуће документе, пре свега исказ идентификације и копију плана са којима су поступак враћања имовине наставили у Агенцији за реституцију.
Начелник Службе Јанош Балањи за РТВ каже да су почела да стижу и прва решења.
"Почели смо да добијамо решења о враћању одузете имовине. То није велик број, али је поступак кренуо. До сада смо запримили око сто решења за Суботицу и општине Бачка Топола и Мали Иђош. Упис нових-старих власника обавља се без такси и накнаде, и у веома кратком року. Надам се да су обештећени задовољни радом службе", истиче Балањи.
У само пет одсто захтева Служба за катастар непокретности није могла да утврди однос одузетих парцела и садашњег стања, каже Балањи.
"То утврђивање је заправо представљало највећи проблем. Евиденција која је вођена после рата била је непотпуна, а често и погрешна. Планови су у неким случајевима уништени, а у другима опет земљиште није искартирано. Земљу коју су одузели одмах су дали задругама и беземљашима без одређених процедура. После су направили обнову катастарског, односно грунтовног стања, па то ново стање уписали без правног следа - од времена одузимања па до наделе", подсећа Балањи.
Бившим власницима и законским наследницима у Суботици су враћене три зграде, један стан, 46 пословних простора, близу 2400 квадратних метара неизграђеног грађевинског земљишта и преко 130 хектара пољопривредног земљишта.
Quercus
Član
Novosti.rs:
Crkve u Subotici ostaju bez državne zemlje, njive na licitaciji
Odlukom Apelacionog suda, Skupština grada Subotice mora da poništi svoju odluku o ustupanju državnog zemljišta crkvenim zajednicama do okončanja restitucije bez naknade i da se tih 720 hektara da na licitaciju
Grad 2007. godine dao crkvama zemlju na korišćenje
SUBOTICA - Odlukom Apelacionog suda, Skupština grada Subotice mora da poništi svoju odluku o ustupanju državnog zemljišta crkvenim zajednicama do okončanja restitucije bez naknade i da se tih 720 hektara da na licitaciju.
- Sad manje imamo izbora, te će se na dnevnom redu sledeće sednice Skupštine grada naći ta čuvena odluka iz 2007. godine, odnosno, njeno stavljanje van snage i da te površine ponovo pređu u ruke države i izdaju se na licitacijama - kaže Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća za poljoprivredu. - Kako su te površine već zasejane, verovatno će se licitacija održati na jesen.
Podsetimo, oko tih 720 hektara već dve godine spore se grad, crkve i poljoprivrednici. Naime, Ministarstvo poljoprivrede je krajem 2012. godine zemlju, koju je grad 2007. godine dao crkvama na korišćenje bez naknade, uvrstilo u plan za izdavanje državne zemlje. Spor je završio na sudu, ali je Osnovni sud presudio u korist crkvenih zajednica. Međutim, viša pravna instanca sada je presudila u korist republičkih organa.
Crkve u Subotici ostaju bez državne zemlje, njive na licitaciji
Odlukom Apelacionog suda, Skupština grada Subotice mora da poništi svoju odluku o ustupanju državnog zemljišta crkvenim zajednicama do okončanja restitucije bez naknade i da se tih 720 hektara da na licitaciju
Grad 2007. godine dao crkvama zemlju na korišćenje
SUBOTICA - Odlukom Apelacionog suda, Skupština grada Subotice mora da poništi svoju odluku o ustupanju državnog zemljišta crkvenim zajednicama do okončanja restitucije bez naknade i da se tih 720 hektara da na licitaciju.
- Sad manje imamo izbora, te će se na dnevnom redu sledeće sednice Skupštine grada naći ta čuvena odluka iz 2007. godine, odnosno, njeno stavljanje van snage i da te površine ponovo pređu u ruke države i izdaju se na licitacijama - kaže Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća za poljoprivredu. - Kako su te površine već zasejane, verovatno će se licitacija održati na jesen.
Podsetimo, oko tih 720 hektara već dve godine spore se grad, crkve i poljoprivrednici. Naime, Ministarstvo poljoprivrede je krajem 2012. godine zemlju, koju je grad 2007. godine dao crkvama na korišćenje bez naknade, uvrstilo u plan za izdavanje državne zemlje. Spor je završio na sudu, ali je Osnovni sud presudio u korist crkvenih zajednica. Međutim, viša pravna instanca sada je presudila u korist republičkih organa.
Quercus
Član
Rtv.rs:
[h=1]Школа изузета из реституције?[/h]ПАНЧЕВО - Агенција за реституцију Србије до краја прошлог месеца власницима у Панчеву вратила је 69 пословних простора, пет зграда као целина и један стан.
Власницима је враћено и укупно 532.309 квадратних метара неизграђеног градског грађевинског земљишта, као и 156 хектара, 93 ара и 25 квадратних метара пољопривредног земљишта. На територији панчевачке општине враћено је и 12 ари и 64 квадратна метра шуме.
-jpg_660x330.jpg)
pancevo.rs (Далибор Винкић)
Наследници породице Парчетић још увек чекају да им се врати власништво над објектом у којем је данас Музичка школа "Јован Бандур", јер су захтев Агенцији за реституцију послали у законском року.
Члан Градског већа задужен за образовање Миодраг Радојковић оцењује да ће школа остатити на истој адреси, јер закон познаје изузетке када су објекти у функцији образовања.
Школа се просторе на 1.000 квадратних метара, има око 500 ученика и 85 запослених. Музичка школа постоји 65 година, а генерације и генерације Панчеваца су своја музичка знања стицала управо у овој згради коју сада потражује породица Парчетић.
Ова образовна установа је од оснивања државна и као таква је корисник државне имовине. Од 2002.године оснивачка права пренета су на Покрајину Војводину, али је Србија и даље власник имовине.
[h=1]Школа изузета из реституције?[/h]ПАНЧЕВО - Агенција за реституцију Србије до краја прошлог месеца власницима у Панчеву вратила је 69 пословних простора, пет зграда као целина и један стан.
Власницима је враћено и укупно 532.309 квадратних метара неизграђеног градског грађевинског земљишта, као и 156 хектара, 93 ара и 25 квадратних метара пољопривредног земљишта. На територији панчевачке општине враћено је и 12 ари и 64 квадратна метра шуме.
Наследници породице Парчетић још увек чекају да им се врати власништво над објектом у којем је данас Музичка школа "Јован Бандур", јер су захтев Агенцији за реституцију послали у законском року.
Члан Градског већа задужен за образовање Миодраг Радојковић оцењује да ће школа остатити на истој адреси, јер закон познаје изузетке када су објекти у функцији образовања.
Школа се просторе на 1.000 квадратних метара, има око 500 ученика и 85 запослених. Музичка школа постоји 65 година, а генерације и генерације Панчеваца су своја музичка знања стицала управо у овој згради коју сада потражује породица Парчетић.
Ова образовна установа је од оснивања државна и као таква је корисник државне имовине. Од 2002.године оснивачка права пренета су на Покрајину Војводину, али је Србија и даље власник имовине.
Quercus
Član
Novosti.rs:
Restitucija: Pašići iseljavaju penzionere?
Neke od najlepših zgrada prestonice, nakon restitucije, našle su se u rukama starih vlasnika. Zgradu u Pariskoj 9, gde se nalazi gradska organizacija penzionera, potražuju naslednici srpskog državnika
Reprezentativni objekat u blizini Kalemegdanskog parka
MEĐU 1.840 objekata, koliko je Agencija za restituciju do sada denacionalizovala u Beogradu, nalaze se i neka od najlepših zdanja prestonice. Tako je, na primer, velelepna zgrada u Vasinoj ulici 9, koju je koristila Narodna banka Srbije, završila u rukama naslednice, inače ćerke čuvenog bosanskohercegovačkog pisca Zuke Džumhura.
- Starim vlasnicima vraćeno je i 17 lokala u okviru objekta na Obilićevom vencu 4 - kaže Ivana Živković iz Agencije za restituciju. - Među poznatijim zdanjima koja su denacionalizovana je i velika i lepa zgrada na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša. U okviru nje, svim vlasnicima su vraćeni svi poslovni prostori. Objekat u Knez Mihailovoj ulici 47 u potpunosti je dospeo u ruke naslednika, a isti slučaj je i sa stanovima i lokalima u Nušićevoj 4, gde se nalazi jedna od najstarijih kafeterija u gradu - "Grinet".
Jedna od nekretnina koja svojim izgledom krasi prestonicu, a nalazi se na adresi Pariska 9, uskoro bi, takođe, mogla da bude privatizovana. Naime, ovo zdanje u kome je smeštena Gradska organizacija penzionera, od države potražuju potomci Nikole Pašića, čuvenog srpskog državnika.
Više od 50 vila na Dedinju, takođe bi moglo, uskoro, da završi u rukama naslednika starih vlasnika, ali do sada nijedna nije vraćena, pa čak ni one koje nemaju stanare.
VRAĆAJU I APOTEKU KOD PRAVNOG
Jedna od najpoznatijih beogradskih apoteka, preko puta Pravnog fakulteta, takođe bi mogla uskoro da bude vraćena naslednicima bivšeg vlasnika, apotekara Ivana Prendića. Predratni farmaceut rehabilitovan je pred Višim sudom u prestonici pre dve godine, posle čega su se stekli uslovi da se razmatra zahtev za restituciju.
PIVARE, PAVILjONI, AMBASADE...
Robnu kuću u Knez Mihailovoj 5 i dalje čeka unuk Milorada Radojlovića, beogradskog trgovca, a neizgrađeno zemljište na Slaviji potražuju Mitići, Miloševići, Šusteri, Brajkovići... Veljkovićima je vraćen paviljon u Birčaninovoj, ali na listi nekretnina, koje traže su "Stari mlin", pivara "Vajfert" na Mostaru, plac u Rajićevoj ulici, zgrada Ambasade Turske...
Restitucija: Pašići iseljavaju penzionere?
Neke od najlepših zgrada prestonice, nakon restitucije, našle su se u rukama starih vlasnika. Zgradu u Pariskoj 9, gde se nalazi gradska organizacija penzionera, potražuju naslednici srpskog državnika
Reprezentativni objekat u blizini Kalemegdanskog parka
MEĐU 1.840 objekata, koliko je Agencija za restituciju do sada denacionalizovala u Beogradu, nalaze se i neka od najlepših zdanja prestonice. Tako je, na primer, velelepna zgrada u Vasinoj ulici 9, koju je koristila Narodna banka Srbije, završila u rukama naslednice, inače ćerke čuvenog bosanskohercegovačkog pisca Zuke Džumhura.
- Starim vlasnicima vraćeno je i 17 lokala u okviru objekta na Obilićevom vencu 4 - kaže Ivana Živković iz Agencije za restituciju. - Među poznatijim zdanjima koja su denacionalizovana je i velika i lepa zgrada na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša. U okviru nje, svim vlasnicima su vraćeni svi poslovni prostori. Objekat u Knez Mihailovoj ulici 47 u potpunosti je dospeo u ruke naslednika, a isti slučaj je i sa stanovima i lokalima u Nušićevoj 4, gde se nalazi jedna od najstarijih kafeterija u gradu - "Grinet".
Jedna od nekretnina koja svojim izgledom krasi prestonicu, a nalazi se na adresi Pariska 9, uskoro bi, takođe, mogla da bude privatizovana. Naime, ovo zdanje u kome je smeštena Gradska organizacija penzionera, od države potražuju potomci Nikole Pašića, čuvenog srpskog državnika.
Više od 50 vila na Dedinju, takođe bi moglo, uskoro, da završi u rukama naslednika starih vlasnika, ali do sada nijedna nije vraćena, pa čak ni one koje nemaju stanare.
VRAĆAJU I APOTEKU KOD PRAVNOG
Jedna od najpoznatijih beogradskih apoteka, preko puta Pravnog fakulteta, takođe bi mogla uskoro da bude vraćena naslednicima bivšeg vlasnika, apotekara Ivana Prendića. Predratni farmaceut rehabilitovan je pred Višim sudom u prestonici pre dve godine, posle čega su se stekli uslovi da se razmatra zahtev za restituciju.
PIVARE, PAVILjONI, AMBASADE...
Robnu kuću u Knez Mihailovoj 5 i dalje čeka unuk Milorada Radojlovića, beogradskog trgovca, a neizgrađeno zemljište na Slaviji potražuju Mitići, Miloševići, Šusteri, Brajkovići... Veljkovićima je vraćen paviljon u Birčaninovoj, ali na listi nekretnina, koje traže su "Stari mlin", pivara "Vajfert" na Mostaru, plac u Rajićevoj ulici, zgrada Ambasade Turske...
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Коме су њиве отете, да му се и врате
Мрежа за реституцију у Србији подржала је Предлог измена Закона о враћању одузете имовине и обештећењу који је изнео заштитник грађана Саша Јанковић.
„Усвајањем тог предлога не само да би се обезбедило ефикасније враћање пољопривредног земљишта које је било предмет комасације већ би се обезбедили додатни приходи у буџету Републике и општина, што је и један од основних циљева процеса реституције”, наводи се у сапштењу Мреже за реституцију.
Мрежа сматра да је Јанковић предложио решења која ће, уз ефикасан рад Агенције за реституцију, „допринети масовном разоткривању злоупотреба и криминала с непописаним пољопривредним земљиштем у државној својини, које вуче корене још од почетка деведесетих година прошлог века”.
„Извесно је и да би та измена Закона о реституцији могла изазвати велике отпоре међу тајкунско-криминалним структурама, које су успеле да саботирају и предлог радне групе Министарства правде који је био припремљен за седницу Владе 19. децембра 2014. године, а онда 'преко ноћи' заборављен, док су Влади на усвајање подметнуте безначајне измене – пуко одлагање такозваног обештећења за почетак 2019. године”, навела је Мрежа за реституцију.
Предлог заштитника грађана је, како је истакнуто, у складу и с одлуком Врховног касационог суда Србије, који је потврдио решења Агенције за реституцију о враћању пољопривредног земљишта.Мрежа за реституцију ће Влади Србији предложити да омогући замену свих врста земљишта, да би се државна имовина што брже вратила бившим власницима.
Заштитник грађана Саша Јанковић је, да подсетимо, поднео Скупштини Србије Предлог измена Закона о враћању имовине и обештећења. Те измене требало би да омогуће да се грађанима ефикасније и сврсисходније врати пољопривредно земљиште које је било предмет комасације.
Омбудсман је оценио да је очигледно да је отежано остваривање права грађана на враћање тог земљишта и да би се изменама које предлаже обезбедило ефикасније поступање по захтевима грађана у циљу поштовања њиховог Уставом загарантованог права на имовину.
Јанковић је предложио да се, уколико је одузето пољопривредно земљиште било предмет комасације, односно арондације, бившим власницима врати земљиште на подручју катастарске општине на којој је спроведена, односно на комасираном подручју суседне катастарске општине у којој има земљишта за враћање у натури.
„На тај начин би се прошириле могућности враћања земљишта у натури кад год је то могуће, чиме би се потврдило начело приоритета враћања у натуралном облику већ дефинисано законом, а што би било олакшавајуће и с аспекта државних финансијских обавеза у поступку реституције”, навео је омбудсман.
С. Г.
Комасацију распетљати
Агенција за реституцију већ дуже указује на то да се у пракси поступак враћања одузетог, а касније комасираног пољопривредног земљишта, веома тешко спроводи, због чега долази до немогућности остваривања и ограничавања права грађана на имовину.
Истовремено, поступак враћања у тим случајевима постаје неспроводив, с обзиром на то да је од Републичког геодетског завода отежано добијање информација о идентификовању пољопривредног земљишта од тренутка одузимања до уласка у комасациону масу.
Такође, отежано је прибављање документације из комасације, као и утврђивање које земљиште данас одговара земљишту добијеном за оно које је ушло у комасациону масу.
Јанковић наводи и да му се обратила неколицина грађана који су Агенцији за реституцију поднели захтеве за враћање земљишта које је било предмет комасације, истичући да о њиховим захтевима још није решено, иако је протекао законски рок. Он наводи да ти грађани сматрају да су у неједнаком положају у односу на остале грађане којима је имовина враћена.
Јанковић је оценио да се изменама Закона о враћању имовине и обештећењу из децембра 2014. године приступило искључиво одлагању финансијских обавеза државе у погледу обештећења, али да је проблем који се јавио у пракси када је у питању враћање комасираног земљишта, остао и даље нерешен.
Коме су њиве отете, да му се и врате
Мрежа за реституцију у Србији подржала је Предлог измена Закона о враћању одузете имовине и обештећењу који је изнео заштитник грађана Саша Јанковић.
„Усвајањем тог предлога не само да би се обезбедило ефикасније враћање пољопривредног земљишта које је било предмет комасације већ би се обезбедили додатни приходи у буџету Републике и општина, што је и један од основних циљева процеса реституције”, наводи се у сапштењу Мреже за реституцију.
Мрежа сматра да је Јанковић предложио решења која ће, уз ефикасан рад Агенције за реституцију, „допринети масовном разоткривању злоупотреба и криминала с непописаним пољопривредним земљиштем у државној својини, које вуче корене још од почетка деведесетих година прошлог века”.
„Извесно је и да би та измена Закона о реституцији могла изазвати велике отпоре међу тајкунско-криминалним структурама, које су успеле да саботирају и предлог радне групе Министарства правде који је био припремљен за седницу Владе 19. децембра 2014. године, а онда 'преко ноћи' заборављен, док су Влади на усвајање подметнуте безначајне измене – пуко одлагање такозваног обештећења за почетак 2019. године”, навела је Мрежа за реституцију.
Предлог заштитника грађана је, како је истакнуто, у складу и с одлуком Врховног касационог суда Србије, који је потврдио решења Агенције за реституцију о враћању пољопривредног земљишта.Мрежа за реституцију ће Влади Србији предложити да омогући замену свих врста земљишта, да би се државна имовина што брже вратила бившим власницима.
Заштитник грађана Саша Јанковић је, да подсетимо, поднео Скупштини Србије Предлог измена Закона о враћању имовине и обештећења. Те измене требало би да омогуће да се грађанима ефикасније и сврсисходније врати пољопривредно земљиште које је било предмет комасације.
Омбудсман је оценио да је очигледно да је отежано остваривање права грађана на враћање тог земљишта и да би се изменама које предлаже обезбедило ефикасније поступање по захтевима грађана у циљу поштовања њиховог Уставом загарантованог права на имовину.
Јанковић је предложио да се, уколико је одузето пољопривредно земљиште било предмет комасације, односно арондације, бившим власницима врати земљиште на подручју катастарске општине на којој је спроведена, односно на комасираном подручју суседне катастарске општине у којој има земљишта за враћање у натури.
„На тај начин би се прошириле могућности враћања земљишта у натури кад год је то могуће, чиме би се потврдило начело приоритета враћања у натуралном облику већ дефинисано законом, а што би било олакшавајуће и с аспекта државних финансијских обавеза у поступку реституције”, навео је омбудсман.
С. Г.
Комасацију распетљати
Агенција за реституцију већ дуже указује на то да се у пракси поступак враћања одузетог, а касније комасираног пољопривредног земљишта, веома тешко спроводи, због чега долази до немогућности остваривања и ограничавања права грађана на имовину.
Истовремено, поступак враћања у тим случајевима постаје неспроводив, с обзиром на то да је од Републичког геодетског завода отежано добијање информација о идентификовању пољопривредног земљишта од тренутка одузимања до уласка у комасациону масу.
Такође, отежано је прибављање документације из комасације, као и утврђивање које земљиште данас одговара земљишту добијеном за оно које је ушло у комасациону масу.
Јанковић наводи и да му се обратила неколицина грађана који су Агенцији за реституцију поднели захтеве за враћање земљишта које је било предмет комасације, истичући да о њиховим захтевима још није решено, иако је протекао законски рок. Он наводи да ти грађани сматрају да су у неједнаком положају у односу на остале грађане којима је имовина враћена.
Јанковић је оценио да се изменама Закона о враћању имовине и обештећењу из децембра 2014. године приступило искључиво одлагању финансијских обавеза државе у погледу обештећења, али да је проблем који се јавио у пракси када је у питању враћање комасираног земљишта, остао и даље нерешен.
Ajd nek mi ponude jedno 10 jutara po te pare,kad moze seik sto ja ne bih mogao ?
Quercus
Član
Rts.rs:
Реституција (не) кочи приватизацију
До краја године, требало би да се оконча постојање друштвених фирми. Међутим, све чешће су оцене да тај посао неће бити завршен на време. У Влади тврде да рок неће бити продужаван и наглашавају да се интензивно ради на решавању проблема који ометају продају предузећа.
Према закону, држави је остало још девет месеци да оконча вишедеценијски проблем, односно приватизацију више од 500 предузећа – 188 је послато у стечај а за остале би требало наћи новог власника.
Припремила Мирјана Брајковић
Да посао не иде добро кажу у Агенцији за приватизацију, а у Влади потврђују да је питање старог власништва, односно нерешавање реституције, велика препрека.
"Такав списак предузећа није прављен, али, објективно, у великом броју предузећа постоје захтеви за враћање имовине – обештећење у процесу реституције. Налазимо начин како ћемо све негативне утицаје реституције отклонити и мислим да смо близу да то решење нађемо", наводи државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић.
Али у Агенцији за реституцију кажу да реституција не кочи приватизацију и да немају ниједан нерешен проблем.
"У двадесет захтева које смо радили у девет случајева јесте било захтев, а у осталима није било захтева. Оно што смо ми нашли у анализи претходних дана јесте да се углавном ради о пољопривредном земљишту јер ту постоји проблем идентификације, а све остало се лако идентификује – делови објеката, неки објекти су делови садашњих предузећа", наглашава Страхиња Секулић из Агенције за реституцију.
Од тога ко је од државних служби у праву, предузећима је важније да се ствари убрзају – кажу ко се први понуди на продају има веће шансе да нађе купца.
"Што се тиче реституције, ми смо то решили. Ту нема ништа, али ми на сваких шест месеци морамо да извадимо нова документа у катастру, а државна служба ради споро и неефикасно, као и раније. Чекамо да се то заврши", истиче директор "Будимке" из Пожеге Ђорђе Стевановић.
Директор "Будимке" додаје да ће се након тога чекати да Агенција за реституцију каже да нема ничега, као што, каже, није ничега било ни пре шест месеци и да се тек онда закључком Владе огласи и објави јавни позив за прикупљање понуда.
Миле Антић из Мреже за реституцију објашњава да реституција никада није успоравала, нити данас успорава поступак приватизације јер је реституција вид приватизације.
"Оно што успорава приватизацију то су несређене евиденције и то пре свега евиденције о непрокретностима које се налазе у Републичком геодетском заводу", објашњава Антић.
Евиденција непокретности биће боља и доступна на интернету у реалном времену за пет година. Тако је бар обећано Светској банци која је поново дала новац за катастар и то 44 милиона евра који ће се трошити од јуна.
Реституција (не) кочи приватизацију
До краја године, требало би да се оконча постојање друштвених фирми. Међутим, све чешће су оцене да тај посао неће бити завршен на време. У Влади тврде да рок неће бити продужаван и наглашавају да се интензивно ради на решавању проблема који ометају продају предузећа.
Према закону, држави је остало још девет месеци да оконча вишедеценијски проблем, односно приватизацију више од 500 предузећа – 188 је послато у стечај а за остале би требало наћи новог власника.
Припремила Мирјана Брајковић
Да посао не иде добро кажу у Агенцији за приватизацију, а у Влади потврђују да је питање старог власништва, односно нерешавање реституције, велика препрека.
"Такав списак предузећа није прављен, али, објективно, у великом броју предузећа постоје захтеви за враћање имовине – обештећење у процесу реституције. Налазимо начин како ћемо све негативне утицаје реституције отклонити и мислим да смо близу да то решење нађемо", наводи државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић.
Али у Агенцији за реституцију кажу да реституција не кочи приватизацију и да немају ниједан нерешен проблем.
"У двадесет захтева које смо радили у девет случајева јесте било захтев, а у осталима није било захтева. Оно што смо ми нашли у анализи претходних дана јесте да се углавном ради о пољопривредном земљишту јер ту постоји проблем идентификације, а све остало се лако идентификује – делови објеката, неки објекти су делови садашњих предузећа", наглашава Страхиња Секулић из Агенције за реституцију.
Од тога ко је од државних служби у праву, предузећима је важније да се ствари убрзају – кажу ко се први понуди на продају има веће шансе да нађе купца.
"Што се тиче реституције, ми смо то решили. Ту нема ништа, али ми на сваких шест месеци морамо да извадимо нова документа у катастру, а државна служба ради споро и неефикасно, као и раније. Чекамо да се то заврши", истиче директор "Будимке" из Пожеге Ђорђе Стевановић.
Директор "Будимке" додаје да ће се након тога чекати да Агенција за реституцију каже да нема ничега, као што, каже, није ничега било ни пре шест месеци и да се тек онда закључком Владе огласи и објави јавни позив за прикупљање понуда.
Миле Антић из Мреже за реституцију објашњава да реституција никада није успоравала, нити данас успорава поступак приватизације јер је реституција вид приватизације.
"Оно што успорава приватизацију то су несређене евиденције и то пре свега евиденције о непрокретностима које се налазе у Републичком геодетском заводу", објашњава Антић.
Евиденција непокретности биће боља и доступна на интернету у реалном времену за пет година. Тако је бар обећано Светској банци која је поново дала новац за катастар и то 44 милиона евра који ће се трошити од јуна.
Donje Stopanje
Član
A zasto nam ne daju bar na koriscenje drzavnu zemlju do okoncanja? ja potrazujem nesto preko 9Ha.
Koji lopovi covece, niti vracaju , niti imamo pravo da tuzimo po zakonu za bespravno koriscenje 50+ godina, niti daju bar privremeno zemlju na koriscenje.
PS - u tekstu pise u nadleznosti lokalnih samouprava? mogu i bez republike?
Koji lopovi covece, niti vracaju , niti imamo pravo da tuzimo po zakonu za bespravno koriscenje 50+ godina, niti daju bar privremeno zemlju na koriscenje.
PS - u tekstu pise u nadleznosti lokalnih samouprava? mogu i bez republike?
Quercus
Član
Rts.rs:
Када власник не може у свој стан
Више од 5.000 старих власника добило је првостепена решења о враћању одузете имовине. Међутим, дуг је пут до коначног уласка у посед. Породица Огњановић већ две године не може у свој стан на Зеленом венцу, који је дат на чување службеници општине Стари град.
Агенција за реституцију донела је преко 30.000 првостепених одлука, решења и закључака. Међутим, на првостепена решења се улажу жалбе и тужбе које завршавају пред судом.
Припремила Драгана Вучићевић
Пословно-стамбену зграду на Зеленом венцу, која је национализована 1958, саградио је трговац Иван Огњановић. Сада његови наследници у поступку реституције потражују оно мало преосталих квадрата које држава није продала.
Међутим, и до тога им је тешко доћи јер, кажу, општинска службеница, која живи у једином стану који није откупљен, злоупотребљава службени положај и пролонгира поступак реституције.
"Већ скоро две године општина Стари град и њена службеница, која користи спорни стан привремено, неосновано улажу жалбе на ова решења, како би се поступак реституције и њено извршење што више одуговлачило. Ми не можемо да уђемо у посед имовине која нам је враћена, иако смо на то чекали преко 50 година. Изгледа да се све наставља по старом, упркос овом закону о реституцији", каже наследница Гордана Огњановић.
Да се неосновано улажу жалбе на решења којима се одузета имовина враћа старим власницима сматрају и у Агенцији за реституцију. Кажу да им то у многоме отежава посао.
"Када се изјави жалба, а после тужба, процес враћања имовине се одужи неколико година. Ми брзо решимо предмет, иако је он сложен, и онда је довољно изјавити жалбу и да се то одложи на годину дана, а када се изјави тужба, на две године", рекао је Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
Да породици Огњановић имовина треба да се врати сматрају и у државном правобранилаштву. Напомињу да ни станарка - службеница општине Стари град, ни Општина немају основа за тужбу коју су поднели суду.
"Изјаснили смо се са два поднеска. У тим поднесцима смо навели да су тужбе неосноване и мислимо да је имовина враћена у складу са законом о реституцији подносиоцу захтева", објашњава државни правобранилац Сњежана Продановић.
У београдској општини Стари град потврдили су нам да је стан од 35 квадрата на Зеленом венцу дат на чување службеници те општине, 2013. године која се сада заједно са општином противи враћању стана старим власницима.
"С обзиром да се ради о спорној ситуацији, стамбена комисија неће поново дати овај стан на чување, већ ћемо чекати да се оконча управни спор, да Управни суд донесе одлуку и у складу са том одлуком ћемо се и понашати", рекао је Андреј Белингар из Скупштине општине Стари град.
Агенција за реституцију примила је више од 76.000 захтева грађана за враћање одузете имовине. Од тога враћена су 3.992 стана и пословна објеката и око 8.000 хектара шума и пољопривредног земљишта.
Када власник не може у свој стан
Више од 5.000 старих власника добило је првостепена решења о враћању одузете имовине. Међутим, дуг је пут до коначног уласка у посед. Породица Огњановић већ две године не може у свој стан на Зеленом венцу, који је дат на чување службеници општине Стари град.
Припремила Драгана Вучићевић
Пословно-стамбену зграду на Зеленом венцу, која је национализована 1958, саградио је трговац Иван Огњановић. Сада његови наследници у поступку реституције потражују оно мало преосталих квадрата које држава није продала.
Међутим, и до тога им је тешко доћи јер, кажу, општинска службеница, која живи у једином стану који није откупљен, злоупотребљава службени положај и пролонгира поступак реституције.
"Већ скоро две године општина Стари град и њена службеница, која користи спорни стан привремено, неосновано улажу жалбе на ова решења, како би се поступак реституције и њено извршење што више одуговлачило. Ми не можемо да уђемо у посед имовине која нам је враћена, иако смо на то чекали преко 50 година. Изгледа да се све наставља по старом, упркос овом закону о реституцији", каже наследница Гордана Огњановић.
Да се неосновано улажу жалбе на решења којима се одузета имовина враћа старим власницима сматрају и у Агенцији за реституцију. Кажу да им то у многоме отежава посао.
"Када се изјави жалба, а после тужба, процес враћања имовине се одужи неколико година. Ми брзо решимо предмет, иако је он сложен, и онда је довољно изјавити жалбу и да се то одложи на годину дана, а када се изјави тужба, на две године", рекао је Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
Да породици Огњановић имовина треба да се врати сматрају и у државном правобранилаштву. Напомињу да ни станарка - службеница општине Стари град, ни Општина немају основа за тужбу коју су поднели суду.
"Изјаснили смо се са два поднеска. У тим поднесцима смо навели да су тужбе неосноване и мислимо да је имовина враћена у складу са законом о реституцији подносиоцу захтева", објашњава државни правобранилац Сњежана Продановић.
У београдској општини Стари град потврдили су нам да је стан од 35 квадрата на Зеленом венцу дат на чување службеници те општине, 2013. године која се сада заједно са општином противи враћању стана старим власницима.
"С обзиром да се ради о спорној ситуацији, стамбена комисија неће поново дати овај стан на чување, већ ћемо чекати да се оконча управни спор, да Управни суд донесе одлуку и у складу са том одлуком ћемо се и понашати", рекао је Андреј Белингар из Скупштине општине Стари град.
Агенција за реституцију примила је више од 76.000 захтева грађана за враћање одузете имовине. Од тога враћена су 3.992 стана и пословна објеката и око 8.000 хектара шума и пољопривредног земљишта.
Jel neko dobio pismenim putem poziv za raspravu u agenciji za restituciju ? Ako je neko bio vec na raspravi , molio bih da mi pojasni celokupni tok rasprave .. da li se pisu resenja ili sta vec ? U mom slucaju je poljoprivredno zemljiste predmet restitucije
Quercus
Član
Ja sam dobio poziv za 12.05. U mojoj okolini još niko nije bio.
Quercus
Član
Quercus
Član
Rtv.rs:
[h=1]Реституција запиње код земљишта[/h]НОВИ САД - Агенција за реституцију одлично сарађује са државом на свим пољима, осим када је реч о враћању пољопривредног земљишта старим власницима, оцење директор те агенције Страхиња Секулић. Он је за РТВ рекао да о томе сведочи и недавни спор у вези са враћањем 19,8 хектара Епархији бачкој.
И поред противљења Министарства пољопривреде и жалби Државног правобранилаштва, одлуком Врховног касационог суда спорно пољопривредно земљиште на територији општине Тител, ипак ће бити враћено Епархији бачкој. Иако прича има срећан крај, она је само пример отпора који држава пружа, када је реч о реституцији пољопривредног земљишта, којег у свом подоседу има пет пута више него што су потраживања старих власника, обајшњава директор Агенција за реституцију, Страхиња Секулић.
"Обрадивог пољопривредног земљишта у државној својини има око 540 хиљада хектара тако да су отпори апсурдни и не знам због чега се то дешава, али отпори су ту да би се они ломили", каже за РТВ Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
Секулић каже и да је много пољопривредног земљишта узурпирано, укњижено на незаконит начин, а да је реституција део поступка кој ће помоћи да се утврди шта од тога припада држави.
"Мислим да овде неко превентивно покушава да оспори враћање пољопривредног земљишта да се не би ушло у онај много тежи и значајнији проблем, а то је проблем шта се дешавало са пољопривредним земљиштем у претходном периоду", каже Страхиња Секулић, директор Агенција за реституцију.
С друге стране, из Министарства пољопривреде поручују да је и њима у интересу да се реституција што пре оконча, као и да се они нису противили враћању земљишта Епархији бачкој.
"Државно правобранилаштво уложило је жалбу јер је враћено друго одговарајуће земљиште као сусвојинско земљиште које потражују одређена физичка лица. Ми тражимо само да се води рачуна да не би неки будући корисници реституције били оштећени у ситуацијама где се враћа друго одговарајуће земљиште да се изврши провера да ли то земљиште не потражују по неком другом основу нека друга лица", каже директор управе за пољопривредно земљиште Зоран Кнежевић.
Кнежевић сматра да министарство има одличну сарадњу са верским заједницама, о чему, како каже, сведочи и то што је до сада враћена већина земљишта које су оне потраживале.
[h=1]Реституција запиње код земљишта[/h]НОВИ САД - Агенција за реституцију одлично сарађује са државом на свим пољима, осим када је реч о враћању пољопривредног земљишта старим власницима, оцење директор те агенције Страхиња Секулић. Он је за РТВ рекао да о томе сведочи и недавни спор у вези са враћањем 19,8 хектара Епархији бачкој.
И поред противљења Министарства пољопривреде и жалби Државног правобранилаштва, одлуком Врховног касационог суда спорно пољопривредно земљиште на територији општине Тител, ипак ће бити враћено Епархији бачкој. Иако прича има срећан крај, она је само пример отпора који држава пружа, када је реч о реституцији пољопривредног земљишта, којег у свом подоседу има пет пута више него што су потраживања старих власника, обајшњава директор Агенција за реституцију, Страхиња Секулић.
"Обрадивог пољопривредног земљишта у државној својини има око 540 хиљада хектара тако да су отпори апсурдни и не знам због чега се то дешава, али отпори су ту да би се они ломили", каже за РТВ Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
Секулић каже и да је много пољопривредног земљишта узурпирано, укњижено на незаконит начин, а да је реституција део поступка кој ће помоћи да се утврди шта од тога припада држави.
"Мислим да овде неко превентивно покушава да оспори враћање пољопривредног земљишта да се не би ушло у онај много тежи и значајнији проблем, а то је проблем шта се дешавало са пољопривредним земљиштем у претходном периоду", каже Страхиња Секулић, директор Агенција за реституцију.
С друге стране, из Министарства пољопривреде поручују да је и њима у интересу да се реституција што пре оконча, као и да се они нису противили враћању земљишта Епархији бачкој.
"Државно правобранилаштво уложило је жалбу јер је враћено друго одговарајуће земљиште као сусвојинско земљиште које потражују одређена физичка лица. Ми тражимо само да се води рачуна да не би неки будући корисници реституције били оштећени у ситуацијама где се враћа друго одговарајуће земљиште да се изврши провера да ли то земљиште не потражују по неком другом основу нека друга лица", каже директор управе за пољопривредно земљиште Зоран Кнежевић.
Кнежевић сматра да министарство има одличну сарадњу са верским заједницама, о чему, како каже, сведочи и то што је до сада враћена већина земљишта које су оне потраживале.
Quercus
Član
Novosti.rs:
Sporo se vraća dedovina
Oko 140.000 vlasnika i naslednika traži od države da im se vrati imovina oteta posle Drugog svetskog rata, ističe Branislav Gulan, novibar i publicista
NASLEDNICI imovine, oduzete i otete posle Drugog svetskog rata čekali su više od šest i po decenija da se donese Zakon o restituciji i vraćanju imovine.
Republika Srbija je bila jedna od poslednjih bivših komunističkih zemalja koja je donela taj zakon. Kada je reč o njegovom sprovođenju, još su to samo pionirski koraci. Od njega se očekuje da se spreče nove spekulacije, odnosno prodaja imovine, koja već ima vlasnike.
Inače, oko 140.000 vlasnika i naslednika traži od države da im se vrati imovina oteta posle Drugog svetskog rata. Osnovni model na kom se zasniva Zakon o restituciji je vraćanje oduzete imovine u onim slučajevima gde je to moguće. To je najpravičniji i ujedno najjeftiniji način da se obeštete pravi vlasnici.
Osim troškova, država od ovog obimnog posla očekuju i brojne koristi, iako je on veoma komplikovan i podrazumeva zadovoljenje istorijskih prava izvornih vlasnika. Ovo je poduhvat od velikog političkog i državnog značaja, jer će se tako konačno urediti zemljišne knjige i pojasniti vlasnički odnosi, što su ključni zahtevi stranih investitora.
Iako donet sa višedecenijskim zakašnjenjem, i sadašnje vlasti, kao i mnoge pre njih, obećavaju da će ispraviti nepravdu i svima pošteno vratiti imovinu. Jer, kako je jedna država oduzela, tako druga, po istom kriterijumu, može i da vrati!
Zakonom o agrarnoj reformi iz 1945. godine Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzeto je oko 70.000 hektara plodne zemlje i šuma. Crkve su po tom zakonu mogle imati samo po deset hektara, a crkve i manastiri od izuzetne istorijske važnosti po 30 hektara zemlje i šume.
Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. godine crkvena imovina ponovo je došla pod udar. Naime, tada je Srpska pravoslavna crkva ostala bez 1.181 zgrade. One su do tada uglavnom služile za smeštaj sveštenika i njihovih porodica ili kao poslovni prostor. U Beogradu je praktično nacionalizovano sve osim zgrade Patrijaršije!
I za povraćaj ove imovine donet je zakon čije je sprovođenje u toku. Crkvenim pregovaračima, sve vlasti, pa i predsednik Srbije, 2013. godine obećavale su vraćanje imovine. Imovinu očekuju sve verske zajednice na teritoriji nekadašnje Jugoslavije i Srbije. Ali, i to zasad ide "puževim korakom".
U Vojvodini je posle Drugog svetskog rata ukupno nacionalizovano 668.412 hektara poljoprivrednog zemljišta, i to od 87.000 vlasnika. Najviše je oteto od Podunavskih Švaba, i to 389.250 hektara, od 1.193 veleposednika je oduzeto 84.000 hektara, od crkava 34.522 hektara, od nezemljoradnika 42.000 hektara, a od takozvanih neprijatelja, kojima je imovina konfiskovana po presudi, 22.951 hektara.
Zasad, najteža sudbina je u zadrugarstvu. Jer u ovoj oblasti se najmanje odmaklo u vraćanju imovine i donošenju zakona. Već tri decenije se obećava vraćanje oduzete zadružne imovine, više od 200.000 hektara i nekoliko hiljada zgrada. Samo u Vojvodini zadruge trenutno imaju oko 75.000 hektara takozvanih zadružnih njiva. Međutim, zadrugari tvrde da je njihovih oranica mnogo više, jer su neka poljoprivredna preduzeća zadružnu imovinu prodavala kao društvenu. Iako zadružna imovina ima titulara, oni koji su do nje lako dolazili svesno su je i prodavali kako bi olako došli do bogatstva.
Na kraju 2015. godine zadrugari čekaju političku volju partijske oligarhije da donese odluku o vraćanju imovine, ali i novi zakon o zadrugama. Jer, sad je na čekanju deset verzija nacrta novog zakona, ali nijedna nije stigla do Vlade Srbije i Parlamenta. U izradi je nova 11. verzija nacrta tog zakona uz novo obećanje da će zakon ugledati svetlo dana na kraju 2015. godine!
Dakle, uslov ulaska Srbije u Evropsku uniju je rešavanje problema restitucije, crkvene i zadružne imovine. Ne na obećanjima, već u zakonima, praksi i - životu. Odnosno, da naslednici postanu vlasnici dedovine!
Sporo se vraća dedovina
Oko 140.000 vlasnika i naslednika traži od države da im se vrati imovina oteta posle Drugog svetskog rata, ističe Branislav Gulan, novibar i publicista
NASLEDNICI imovine, oduzete i otete posle Drugog svetskog rata čekali su više od šest i po decenija da se donese Zakon o restituciji i vraćanju imovine.
Republika Srbija je bila jedna od poslednjih bivših komunističkih zemalja koja je donela taj zakon. Kada je reč o njegovom sprovođenju, još su to samo pionirski koraci. Od njega se očekuje da se spreče nove spekulacije, odnosno prodaja imovine, koja već ima vlasnike.
Inače, oko 140.000 vlasnika i naslednika traži od države da im se vrati imovina oteta posle Drugog svetskog rata. Osnovni model na kom se zasniva Zakon o restituciji je vraćanje oduzete imovine u onim slučajevima gde je to moguće. To je najpravičniji i ujedno najjeftiniji način da se obeštete pravi vlasnici.
Osim troškova, država od ovog obimnog posla očekuju i brojne koristi, iako je on veoma komplikovan i podrazumeva zadovoljenje istorijskih prava izvornih vlasnika. Ovo je poduhvat od velikog političkog i državnog značaja, jer će se tako konačno urediti zemljišne knjige i pojasniti vlasnički odnosi, što su ključni zahtevi stranih investitora.
Iako donet sa višedecenijskim zakašnjenjem, i sadašnje vlasti, kao i mnoge pre njih, obećavaju da će ispraviti nepravdu i svima pošteno vratiti imovinu. Jer, kako je jedna država oduzela, tako druga, po istom kriterijumu, može i da vrati!
Zakonom o agrarnoj reformi iz 1945. godine Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzeto je oko 70.000 hektara plodne zemlje i šuma. Crkve su po tom zakonu mogle imati samo po deset hektara, a crkve i manastiri od izuzetne istorijske važnosti po 30 hektara zemlje i šume.
Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. godine crkvena imovina ponovo je došla pod udar. Naime, tada je Srpska pravoslavna crkva ostala bez 1.181 zgrade. One su do tada uglavnom služile za smeštaj sveštenika i njihovih porodica ili kao poslovni prostor. U Beogradu je praktično nacionalizovano sve osim zgrade Patrijaršije!
I za povraćaj ove imovine donet je zakon čije je sprovođenje u toku. Crkvenim pregovaračima, sve vlasti, pa i predsednik Srbije, 2013. godine obećavale su vraćanje imovine. Imovinu očekuju sve verske zajednice na teritoriji nekadašnje Jugoslavije i Srbije. Ali, i to zasad ide "puževim korakom".
U Vojvodini je posle Drugog svetskog rata ukupno nacionalizovano 668.412 hektara poljoprivrednog zemljišta, i to od 87.000 vlasnika. Najviše je oteto od Podunavskih Švaba, i to 389.250 hektara, od 1.193 veleposednika je oduzeto 84.000 hektara, od crkava 34.522 hektara, od nezemljoradnika 42.000 hektara, a od takozvanih neprijatelja, kojima je imovina konfiskovana po presudi, 22.951 hektara.
Zasad, najteža sudbina je u zadrugarstvu. Jer u ovoj oblasti se najmanje odmaklo u vraćanju imovine i donošenju zakona. Već tri decenije se obećava vraćanje oduzete zadružne imovine, više od 200.000 hektara i nekoliko hiljada zgrada. Samo u Vojvodini zadruge trenutno imaju oko 75.000 hektara takozvanih zadružnih njiva. Međutim, zadrugari tvrde da je njihovih oranica mnogo više, jer su neka poljoprivredna preduzeća zadružnu imovinu prodavala kao društvenu. Iako zadružna imovina ima titulara, oni koji su do nje lako dolazili svesno su je i prodavali kako bi olako došli do bogatstva.
Na kraju 2015. godine zadrugari čekaju političku volju partijske oligarhije da donese odluku o vraćanju imovine, ali i novi zakon o zadrugama. Jer, sad je na čekanju deset verzija nacrta novog zakona, ali nijedna nije stigla do Vlade Srbije i Parlamenta. U izradi je nova 11. verzija nacrta tog zakona uz novo obećanje da će zakon ugledati svetlo dana na kraju 2015. godine!
Dakle, uslov ulaska Srbije u Evropsku uniju je rešavanje problema restitucije, crkvene i zadružne imovine. Ne na obećanjima, već u zakonima, praksi i - životu. Odnosno, da naslednici postanu vlasnici dedovine!
